Šest borbenih aviona britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva doletelo je u Finsku i Švedsku na zajedničke vežbe, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da raspoređivanje, koje je usledilo na zahtev obe nacije, podvlači posvećenost Velike Britanije jačanju sposobnosti kolektivne odbrane.
Vežba takođe prati nastojanja zemalja da se pridruže NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Među avionima koji učestvuju su i dva najsavremenija aviona F-35. Oni sprovode “vrhunsku borbenu obuku” zajedno sa četiri RAF tajfuna, finskim F-18 Hornetima i švedskim Gripenom, rekli su britanski zvaničnici odbrane.
Cilj vežbe je da se trima vazduhoplovnim snagama omogući da ojačaju svoju sposobnost međusobne interakcije, objasnilo je Ministarstvo odbrane, preneo je Bi-Bi-Si.
Volas je rekao da su Finska i Švedska “važni odbrambeni partneri” i da bi ulazak u NATO “učinio alijansu jačom dok se suočavamo sa novom pretnjom u Evropi”.
“Ova raspoređivanja naglašavaju našu odlučnost da unapredimo to partnerstvo i osiguramo da naše snage mogu neometano da rade zajedno“, dodao je on.
Žele da kupe sopstvene avione F-35
Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist rekao je da će obuka „ojačati našu sposobnost da zajedno delujemo u odgovoru na krizu u našem susedstvu“. On je dodao da je ovo posebno važno u današnjem izazovnom bezbednosnom okruženju.
RAF redovno učestvuje u NATO misijama vazdušnog nadzora nad istočnom Evropom, patrolirajući vazdušnim prostorom Rumunije i baltičkim državama Letonije, Litvanije i Estonije, koje su sada članice Zapadne odbrambene alijanse.
Finska je nedavno objavila planove za kupovinu sopstvenog F-35, borbenog aviona sa jednim sedištem američke firme Lokid Martin.
Ovo su najnapredniji i najskuplji avioni u Velikoj Britaniji. Svaki košta skoro 100 miliona funti, može da sleti vertikalno – slično Harrier Jump Jet-u – i kombinuje stelt tehnologiju koja izbegava radar sa superzvučnim brzinama.
Vežbe su “praktična demonstracija” deklaracija o uzajamnoj bezbednosti koje je Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo sa Finskom i Švedskom u maju.
Snažno protivljenje Rusije
Deklaracija je usledila pre nego što su Finska i Švedska podnele zvanične prijave za članstvo u NATO-u u junu, potez koji je predstavljao veliki pomak za dve zemlje sa dugom istorijom ratne neutralnosti.
Ruska vlada se oštro protivi njihovom pridruživanju i uputila je pretnje zbog njihovih planova da to učine. Finska sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara.
Proces je u početku naišao na prepreku kada se Turska usprotivila njihovom članstvu zbog, kako je videla, spremnosti Švedske i Finske da ugoste kurdske militante. Kandidati za NATO moraju imati odobrenje svih 30 članica za ulazak.
Međutim, to protivljenje je uklonjeno krajem juna nakon što je Turska potpisala bezbednosni sporazum koji je rešio njene zabrinutosti na nedavnom samitu NATO-a u Madridu.
Obe zemlje Evropske unije su takođe članice Združenih ekspedicionih snaga predvođene UK, koalicije od 10 nacija.
Jačanje granice
Parlament Finske usvojio je ove nedelje odluku o izmeni zakona koji se tiče granične straže i stanja pripravnosti, čime je omogućeno dodatno jačanje granice sa Ruskom Federacijom.
