VRBAS Media

Oznaka: velika britanija

  • Zaharova zaprijetila

    Zaharova zaprijetila

    U slučaju da Kijev izvede napade britanskim oružjem na teritoriji Rusije, Moskva ima pravo na udar po britanskim objektima u Ukrajini i izvan njenih granica, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Ako se sličan scenario realizuje, naša zemlja, Ruska Federacije, ima pravo da uzvrati na odgovarajući način, odnosno da za cilj uzme britanske objekte koji se nalaze na teritoriji Ukrajine, kao i van Ukrajine – vojne objekte, naoružanje i tako dalje”, rekla je ona za ruske medije.

  • Rusija postavila vojni ultimatum Velikoj Britaniji

    Rusija postavila vojni ultimatum Velikoj Britaniji

    Moskva će uzvratiti britanskim ciljevima u Ukrajini ili drugde ako Kijev upotrebi rakete koje je obezbedila Velika Britanija za napad na rusku teritoriju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova londonskom ambasadoru u ponedeljak.

    Ambasador Najdžel Kejsi pozvan je u ministarstvo nakon napomene britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Kamerona Rojtersu da Ukrajina ima pravo da koristi rakete dugog dometa koje je poslala Velika Britanija za napade duboko u Rusiji.

    “Kejsi je upozoren da odgovor na ukrajinske udare korišćenjem britanskog oružja na ruskoj teritoriji mogu biti bilo koji britanski vojni objekti i oprema na teritoriji Ukrajine i šire”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova posle sastanka.

    SAD i njihovi saveznici su ranije kvalifikovali svoje isporuke oružja dugog dometa Kijevu rekavši da se ono može koristiti samo na teritorijama za koje Ukrajina tvrdi da su njene – Krim, Narodne Republike Donjeck i Lugansk, i Hersonske i Zaporoške oblasti.

    Prema saopštenju iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Kameronove izjave o suprotnom “defakto priznaju njegovu zemlju kao stranu u sukobu”.
    Rusija shvata Kameronove komentare kao “dokaz ozbiljne eskalacije i potvrdu sve većeg učešća Londona u vojnim operacijama na strani Kijeva”, dodalo je ministarstvo.

    Kejsi je pozvan da “razmisli o neizbežnim katastrofalnim posledicama takvih neprijateljskih koraka iz Londona i da odmah na najodlučniji i najnedvosmisleniji način opovrgne ratoborne provokativne izjave šefa Forin ofisa”.

    Ranije tokom dana, rusko Ministarstvo odbrane najavilo je vežbu testiranja raspoređivanja taktičkog nuklearnog oružja. Predsednik Vladimir Putin naredio je vežbe nakon “provokativnih izjava i pretnji” zapadnih zvaničnika, saopštila je vojska.

    U Ministarstvo spoljnih poslova pozvan je i francuski ambasador Pjer Levi. Moskva još nije saopštila detalje sastanka.

  • Sunak: Eskalacija na Bliskom istoku nije ni u čijem interesu

    Sunak: Eskalacija na Bliskom istoku nije ni u čijem interesu

    Britanski premijer Riši Sunak prenio je danas izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu da eskalacija na Bliskom istoku nije ni u čijem interesu.

    “Sunak je podvukao da značajna eskalacija nije ni u čijem interesu i da bi samo produbila nesigurnost na Bliskom istoku. Ovo je trenutak u kojem hladne glave treba da prevladaju”, kazao je Sunak, saopšteno je iz njegovog kabineta poslije telefonskog razgovora sa Netanijahuom, prenosi Rojters.

    Sunak je u ponedjeljak objavio u britanskom parlamentu da zemlje G7 rade na paketu sankcija protiv Irana zbog napada te zemlje na Izrael.

    “Sunak je rekao da je Iran loše proračunao i da postaje sve više izolovan na međunarodnoj sceni”, rekao je portparol kabineta britanskog premijera.

    Iran je u noći između subote i nedjelje izvršio napad dronovima i balističkim i krstarećim raketama na Izrael kao odmazdu zbog napada 1. aprila na iranski konzulat u Damasku, za koji je okrivio Izrael.

    Velika Britanije je bila među zemljama koje su pomogle u odbrani Izraela od iranskog napada.

  • Britanski odbor: Pojačati medijske operacije, saradnju sa NVO i opozicijom

    Britanski odbor: Pojačati medijske operacije, saradnju sa NVO i opozicijom

    Velika Britanija je donekle izgubila zapadni Balkan iz vida u proteklim godinama, ali bi trebalo da pojača pritisak na Beograd i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i saradnju sa NVO i opozicijom u Srpskoj, rekli su učesnici zasjedanja Odbora za spoljne poslove britanskog Parlamenta.

    Uprkos navedenoj temi, svjedočenje bivšeg generalnog sekretara NATO-a (1999- 2003) DŽordža Robertsona, bivšeg ambasadora Velike Britanije u BiH i na tzv. Kosovu Ijana Klifa, i profesora na Londonskom univerzitetskom koledžu Endija Hodžaja, skoro u potpunosti je bilo usredsređeno na Srbiju i KiM, ali i nezaobilaznu temu “ruskog uticaja”.

    Klif i Robertson ističu da bi trebalo pojačati saradnju sa NVO i opozicijom u Republici Srpskoj i među Srbima na KiM, a pogotovo sa potonjima zbog predstojećih izbora na “Kosovu”, istakao je Klif.

    Zasjedanjem je predsjedavala Ališa Kerns, čiji su antisrpski stavovi bili očigledni u načinu na koji je postavljala pitanja, a u okviru kojih bi često pozivala na oštriji odnos prema Srbiji i implicirala umešanost Beograda u incident u Banjskoj.

    Govornici su bili saglasni da Velika Britanija mora pojačati svoje prisustvo u regionu, posebno po pitanju medija, prenosi RT Balkan.

    Britanski savjet i Bi-Bi-Si (su) dvije agencije koje posjeduje i kontroliše ova zemlja, i koje imaju ogroman uticaj, pogotovo u tim regionima, a sada možete pojačati njihov učinak društvenim mrežama”, ocijenili su oni, saglasivši se da bi britansku medijsku operaciju u zemlji trebalo pojačati.

    Na pitanje koliko ozbiljno bi London trebalo da shvati “prijetnju od sve bližih vojno-industrijskih veza (Srbije) sa Rusijom”, Robertson odgovara da je treba shvatiti “veoma, veoma ozbiljno”.

    – Nisam siguran da Rusija trenutno ima kapaciteta da učini mnogo toga u okviru te veze, ali oni jesu tamo, i oni su uticajni. Јedna od slabosti koje imamo na Zapadu je što je naše oružje toliko sofisticirano da ne smemo deliti tu tehnologiju, ali i toliko skupo da niko ne može priuštiti da je kupi”, rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.

    Kako kaže, pokazati da je Velika Britanija zainteresovana za region je posebno važno zbog “ruskog i kineskog uticaja”.
    Članovi odbora, ali i učesnici koji su svedočili, u više su navrata protivriječili jedni drugima (ali u pojedinim slučajevima i sebi) tvrdeći da je Aleksandar Vučić čvrsto na strani Rusije, odnosno da balansira između odnosa sa Istokom i Zapadom zarad “svojih interesa”.

    Komentarišući nepoznati sporazum koji su navodno skoro potpisali predsjednici Vučić i Putin, Hodžaj kaže da Vučić njega koristi kako bi “Zapadu zaprijetio sa (izjavom): “Baš nas briga, ostaćemo pri našim najbližim saveznicima”.

    Iako je Robertson jedini imao obraza da na početku svedočenja kaže da može biti pristrasan zato što je pokrovitelj novoosnovane lobističke grupe “Laburističkih prijatelja tzv. Kosova”, očigledno je da su svi učesnici na strani Prištine.

    Tako je Ališa Kerns u svom pitanju konstatovala da u svojim osudama Kurtija kao nepouzdanog partnera EU i SAD pokazuju element “ličnog”.

    – SAD su uvijek sumnjale u Kurtija, bila je ta ideja u periodu odmah poslije (jednostranog) proglašenja nezavisnosti da se Kurti snažno zalaže za uniju s Albanijom zbog stvari koje je tada govorio, da je on socijalista koji neće privatizaciju – kaže Klif.

    On dodaje da se promjena u Kurtijevom “realizmu” vidi u odluci Prištine da se konačno uknjiži zemljište manastira Dečani na osnovu odluke tzv. ustavnog suda “Kosova”, donesene prije nekoliko godina, te da bi Kurti taj ustupak mogao da iskoristi za traženje članstva u Savjetu Evrope.

    Ono šta Velika Britanija može da učini po pitanju pristupa EU i SAD Kurtiju jeste da “ulijemo našim partnerima poverenje (u Kurtijevu vladu) dok na nju primenjujemo pritisak po pitanjima poput ZSO.”

  • Velika Britanija napravila haos?

    Velika Britanija napravila haos?

    Britanska raketa “Trajdent” pogrešno je ispaljena i srušila se u okean kod obale Floride tokom probnog lansiranja sa nuklearne podmornice.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije u utorak je potvrdilo incident, koji se dogodio krajem januara, saopštivši da se dogodila greška u koju je bila uključena podmornica Vengard, ali kako tvrde, iz sigurnosnih razloga nije podeljeno više detalja.

    Zvaničnici ministarstva ipak su naglasili da te rakete i dalje predstavljaju temelj odbrane Britanije i da su one i dalje “bezbedne i efikasne”, prenose Skaj njuz.

    Izvor te britanske TV mreže naglasio je da greška ima veze s tim što je u pitanju bilo probno lansiranje, a da bi ono bilo uspešno da je izvedeno s nuklearnom bojevom glavom.

    Britanski “San” preneo je da se ministar odbrane Grent Šeps nalazio u Vengardu tokom lansiranja.

    Ovo predstavlja drugo neuspešno lansiranje “Trajdenta” zaredom za britansku Kraljevsku mornaricu, nakon problema sa probnim ispaljivanjem 2016.

  • Pič: Srbija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji

    Pič: Srbija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji

    Srbija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji, izjavio je specijalni izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan, Stjuart Pič.

    “Britanija poziva Srbiju da uvede sankcije protiv Rusije, jer je posljednja država zapadnog Balkana koja to nije učinila, i da istraži moguće nepravilnosti na izborima održanima u decembru, kako bi se sačuvao integritet izbornog procesa”, rekao je Pič za Hinu tokom posjete Zagrebu.

    On je iskazao apsolutnu podršku normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i osudio događaje iz Banjske na Kosovu i Metohiji od 24. septembra.

    “Normalizacija između Beograda i Prištine biće na dobrobit svih građana obje države, ali i šireg regiona”, naveo je Pič.

  • Velika Britanija će 2024. godine predvoditi NATO snage za brzo reagovanje

    Velika Britanija će 2024. godine predvoditi NATO snage za brzo reagovanje

    Velika Britanija će tokom naredne godine predvoditi NATO snage za brzo reagovanje, saopštila je Alijansa.
    Britanska Sedma laka mehanizovana brigada predvodiće NATO snage za brzo reagovanje od 1. januara 2024. godine, stavljajući hiljade vojnika u pripravnost i spremne za raspoređivanje u roku od nekoliko dana, objavljeno je na sajtu NATO-a.

    Zajednička operativna grupa NATO-a veoma visoke spremnosti (VJTF) formirana je nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i raspoređena je prvi put za kolektivnu odbranu Alijanse nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

    Britanija preuzima predvođenje VJTF-om od Nemačke, koja je bila na čelu tih snaga tokom ove godine.

    -Ova brigada treba da bude spremna da se kreće u roku od nekoliko dana gdje god je potrebna NATO, što je čini ključnim dijelom naše kolektivne odbrane. Britansko vođstvo naše formacije najviše spremnosti je jasan prikaz njenih sposobnosti i posvećenosti NATO – rekao je vršilac dužnosti portparola Alijanse Dilan Vajt.

    VJTF je dio većih NATO snaga za reagovanje koje uključuju i vazdušne i pomorske snage.

    Kopnene snage VJTF će 2024. činiti oko 6.000 hiljada vojnika, sa borbenim timom Sedme lake mehanizovane brigade “Pustinjski pacovi” u njenom jezgru.

    Brigadu čine puk lake konjice i četiri laka mehanizovana pješadijska bataljona sa artiljerijskim, inžrnjerijskim, logističkim i sanitetskim pukom.

    Jedinice uključuju Kraljevski engleski puk i Kraljevsku škotsku gardu.

    Poljska Prva varšavska oklopna brigada i španska brigada Gusman el Bueno obezbijediće teške borbene tenkove, jurišne helikoptere i protivvazdušnu odbranu.

  • Hitno sazvan sastanak, pretnja još jednoj državi

    Hitno sazvan sastanak, pretnja još jednoj državi

    U Velikoj Britaniji je za ponedjeljak sazvan sastanak vladinog odbora za hitne situacije, pod nazivom “COBRA”.

    Na sastanku će se raspravljati o sigurnosnim rizicima koji proizlaze iz sukoba Izraela i Hamasa.

    U Velikoj Britaniji se povećao broj slučajeva antisemitizma i islamofobije.

    “Moramo da se uverimo da su britanski sistemi sigurni i zaštićeni od terorističke pretnje, kao što vlada uvek radi”, rekao je ministar za veštine i visoko obrazovanje Robert Halfon.

    Britanska obaveštajna agencija MI5, zadužena za unutrašnju bezbednost, smatra da je pretnja od terorizma u ovom trenutku značajna, što znači da je teroristički napad verovatan ili da bi mogao da usledi.

    Postoje dve više kategorije nivoa pretnje: ozbiljan, što znači da je napad veoma verovatan, dok kritična pretnja znači da je napad vrlo verovatan u bliskoj budućnosti.

  • Sunak o slanju britanskih trupa u Ukrajinu

    Sunak o slanju britanskih trupa u Ukrajinu

    Britanski premijer Rishi Sunak poručio je danas da ne postoje neposredni planovi za skoro slanje vojnih instruktora u Ukrajinu.

    Sunak je, nekoliko sati nakon što je britanski ministar odbrane Grant Shapps rekao za Sunday Telegraf da želi rasporediti vojne instruktore u Ukrajini, rekao da ne postoje neposredni planovi za slanje britanskih instruktora u Ukrajinu, prenosi Reuters.

    “Ono što je ministar odbrane rekao je da postoji mogućnost za nas da jednog dana u budućnosti sprovedemo nešto od te obuke u Ukrajini”, rekao je Sunak, ali je naglasio da je to dugoročno pitanje, a nije reč o “ovdje i sada”, prenosi Reuters.

    On je dodao da britanski vojnici neće biti poslati da se bore u sukobu u Ukrajini.

    Podsjećamo, Shapps je razgovarao sa generalima o premještanju “više obuke” u ratom razorenu zemlju i pozvao britanske odbrambene firme da tamo uspostave proizvodnju.

    U razgovoru za The Sunday Telegraph rekao je da je već razgovarao s Volodimirom Zelenskim o tome da Kraljevska mornarica pomaže u odbrani komercijalnih brodova u Crnom moru.

    Britanija je tražila načine da pomogne Ukrajini da se osposobi za članstvo u NATO-u, dodao je on.

    “Razgovarao sam o tome da se obuka na kraju približi i u Ukrajini”, rekao je Shapps.

    “Posebno na zapadu zemlje, mislim da je sada prilika da se donese više stvari u zemlji, a ne samo obuka. Vidimo kako se BAE, na primjer, kreće u proizvodnju u zemlji. Želim da vidim i druge britanske kompanije da učine svoj dio tako što rade istu stvar”, rekao je ministar.

    Više od 20.000 regruta iz Ukrajine prošlo je obuku u Velikoj Britaniji od početka 2022. Ali, članice NATO-a izbjegavale su programe obuke u Ukrajini zbog rizika od uvlačenja osoblja u borbu s Rusijom.

  • Velika Britanija šalje 200 vojnika na Kosovo

    Velika Britanija šalje 200 vojnika na Kosovo

    Vlada Velike Britanije saopštila je da će povećati broj vojnika u sastavu KFOR-a, nakon podizanja tenzija u sjevernom dijelu Kosmeta.

    Nakon zahtjeva vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu i odobrenja Sjevernoatlantskog savjeta, Ujedinjeno Kraljevstvo će u narednim danima rasporediti oko 200 vojnika iz 1. bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa da se pridruže britanskom kontingentu od 400 vojnika koji je već prisutan kao dio godišnje vježbe – navodi se u saopštenju Vlade Velike Britanije.

    Јedinica britanske vojske dodjeljena je komandantu NATO snaga na Kosmetu na poseban zahtjev vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu američkog generala Krisa Kavolija.

    • Ovo raspoređivanje svjedoči o liderstvu i agilnosti Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva i obezbjediće dodatnu snagu i stručnost NATO-u, kao dio naše nepokolebljive posvećenosti Alijansi – dodaje se u saopštenju.

    Admiral Toni Radakin, načelnik Štaba odbrane rekao je da Velika Britanija nastavlja da bude osnovni deo NATO Alijanse, djeleći vojnu ekspertizu i snagu.

    • Širenje naše podrške KFOR-u naglašava našu nepokolebljivu posvećenost NATO-u i bezbjednosti regiona Zapadnog Balkana. Pod komandom NATO-a, i radeći zajedno sa snagama drugih savezničkih država, snage Ujedinjenog Kraljevstva biće na raspolaganju za izvođenje operacija u skladu sa mandatom KFOR-a za očuvanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosmetu – poručio je admiral Radakin.

    Obaveza Velike Britanije prema KFOR-u produžena je u maju 2023. godine kada je ministar oružanih snaga DŽejms Hepi najavio da će ta zemlja nastaviti da doprinosi misiji NATO-a najmanje do 2026. godine.

    • Snage Velike Britanije su preuzele ključnu ulogu u očuvanju mira i jačanju bezbjednosti u regionu više od dvije decenije, i zajedno sa svojim saveznicima nastavljaju da pokazuju kolektivnu snagu u suočavanju sa složenim pitanjima sa kojima se svijet danas suočava – dodaje se u saopštenju.