VRBAS Media

Oznaka: Vakcinacija

  • Odobren sputnjik M, vakcina za uzrast od 12 do 17 godina

    Odobren sputnjik M, vakcina za uzrast od 12 do 17 godina

    Ministarstvo zdravlja Rusije odobrilo je danas vakcinu sputnjik M protiv virusa korona, koja je namijenjena djeci od 12 do 17 godina.

    Dozvola za registraciju vakcine sputnjik M za tinejdžere važiće pet godina, navodi se u dokumentima objavljenim danas na sajtu registra lijekova Ministarstva zdravlja Rusije, prenosi TAS S.

    Vakcina se daje u dvije doze, koje se primaju u intervalu od 21 dana.

    Ministarstvo je napomenulo da će se vakcinacija tinejdžera od 12 do 15 godina obavljati samo uz saglasnost roditelja ili staratelja, dok tinejdžeri od 15 i više godina mogu dobiti vakcinu uz sopstveni dobrovoljni pristanak.

    Zamjenica ruskog premijera Tatjana Golikova rekla je ranije danas da vakcina protiv virusa korona za djecu neće biti distribuirana do kraja decembra.

    Klinička testiranja vakcine sputnjik među djecom i tinejdžerima od 2 do 17 godina počela su 5. juna u Moskvi.

    Direktor Gamaleja centra Aleksandar Gintsburg objasnio je da je uobičajna koncentracija sputnjika smanjena pet puta za tinejdžere i deset puta za mlađu djecu.

  • Građani Srpske češće biraju fajzer vakcinu zbog putovanja

    Građani Srpske češće biraju fajzer vakcinu zbog putovanja

    Građani Srpske trenutno najčešće biraju vakcinu fajzer, jer, kako su istakli u zdravstvenim ustanovama za “Nezavisne novine”, za ovu vakcinu odlučuju se zato što je priznata na granicama zemalja Evropske unije, ali i drugih stranih država.

    U Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske naveli su da je, zaključno sa 19. novembrom ove godine, zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj ukupno isporučeno 665.608 doza vakcina protiv virusa korona.

    Kako su naveli, isporučene su 352.041 prva doza vakcina, 296.803 druge doze te 16.764 treće, buster doze vakcina protiv virusa korona. Prema podacima Instituta, najveći broj distribuisanih vakcina ima kineska vakcina sinofarm, a potom i ruski sputnjik V, nadalje veliki broj dostavljenih vakcina su fajzer te astrazeneka i sinovak, a potom moderna.

    Kako je za “Nezavisne novine” potvrdio Bojan Subotić, direktor Doma zdravlja Prnjavor, među građanima vlada najveće interesovanje za fajzer vakcinu.

    “Poslije ove vakcine građani često biraju i vakcinu sinofarm”, rekao je Subotić.

    Kada je riječ o trećim dozama, u ovom domu zdravlja građani biraju vakcine istog proizvođača kao one koje su primili za prvu i drugu dozu. Subotić je dodao da je interesovanje za vakcinaciju građana Prnjavora sada opalo.

    “Nakon velikog broja zainteresovanih građana na samom početku vakcinacije, odziv je sada mali te se sedmično vakciniše tek oko 50 osoba”, kazao je Subotić.

    Sa druge strane, zainteresovanost za proces imunizacije nije opao u Domu zdravlja Bijeljina, gdje su naveli da vlada i veliko interesovanje za treću dozu vakcine te da građani podjednako biraju sve vakcine koje imaju u ponudi.

    Kako je za “Nezavisne novine” rekao Mladen Grujičić, načelnik Higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja Bijeljina, do sada je u ovom gradu oko 24.000 osoba primilo prvu dozu, dok je do sada revakcinisano više od 22.500 građana.

    “Treću, takozvanu buster dozu, vakcine protiv virusa korona do sada je primilo više od 1.500 osoba”, rekao je Grujičić, ističući da vlada podjednako interesovanje za vakcine svih proizvođača.

    “Jedina je razlika da oni koji žele da putuju u zapadnu Evropu ili Ameriku preferiraju da se vakcinišu fajzerom”, naveo je Grujičić, naglašavajući da se, prema njihovim iskustvima, vakcina protiv virusa korona pokazala djelotvornom.

    “Drago nam je što smo započeli vakcinaciju i buster dozom i tokom ove sedmice će biti na raspolaganju komponenta vakcine sputnjik V kao buster doza”, kazao je Grujičić, dodajući da se pokazalo da je potpuno vakcinisana osoba starija od 65 godina zaštićenija od virusa korona u odnosu na osobe koje su mlađe životne dobi, a nisu vakcinisane.

  • EU objavila grafiku: Što je više vakcinisanih, to je manje umrlih

    EU objavila grafiku: Što je više vakcinisanih, to je manje umrlih

    Evropska komisija objavila je grafiku koja je je zasnovana na podacima ECDC-a, a koji pokazuje odnos vakcinisanih i umrlih u zemljama Evropske unije.

    Podaci o vakcinaciji odnosi se na odrasle građane, dakle sve starije od 18 godina. Podaci o umrlima odnose se na 14-dnevni period u novembru. “Podaci pokazuju da što je veća vakcinacija, to je manja smrtnost”, piše Evropska komisija u opisu grafike objavljenog danas na njihovom Twitter profilu.

    Irska na vrhu
    Tako je na vrhu vakcinisanosti Irska. Tamo je vakcinisano 93 odsto odraslog stanovništva. Na milion stanovnika imaju 15 umrlih u 14-dnevnom periodu.

    Slijedi Portugal. Kod njih je vakcinisano 92 odsto odraslih, a imaju 10 mrtvih od korone na milion stanovnika.

    Isti postotak vakcinisanih ima Malta. Ona bilježi 0 mrtvih od korone na milion stanovnika. Podsjetimo da se radi o 14-dnevnom periodu, prenosi portal Index.

    Sljedeća na listi je Danska s 89 odsto vakcinisanih i 10 umrlih na milion stanovnika u 14-dnevnom periodu.

    Manji izuzetak među vakcinisanima čini Belgija. Ona je vakcinisala 87 odsto odraslih, a ima 29 umrlih na milion ljudi u spomenutom periodu.

    Time zaključujemo listu najvakcinisanijih.

    Hrvatska, Bugarska i Rumunija najgore i po vakcinaciji i po umrlima

    U donjem dijelu tabele je puno veći postotak umrlih.

    Ovo je poredak najgorih EU zemalja po procijepljenosti.

    Poljska ima 62 odsto vakcinisanih odraslih i 49 odsto umrlih u 14-dnevnom periodu.

    Hrvatska je na 55 odsto vakcinisanih starijih od 18 godina te ima 168 umrlih od korone u istom periodu.

    Na dnu tablice je i Slovačka. Ona ima 54 odsto vakcinisanih, ali odudara po broju umrlih. Bilježi ih 29 na milion, znatno manje nego druge zemlje na dnu liste.

    Najgore su Rumunija i Bugarska. Rumuni su vakcinisani 43 odsto odraslih i imaju 267 umrlih na milion stanovnika. Bugari su debelo najgori s brojkama od 29 odsto vakcinisanih i 325 umrlih.

    Hrvatska četvrta najgora po vancinisanima i umrlima
    Hrvatska je, ponovimo, četvrta najgora po vakcinaciji. Iza nje su samo Slovačka, Rumunija i Bugarska.

    Četvrti su najgori u EU i po umrlima, sa 168 umrlih na milion ljudi. Iza nas su, redom, Letonija (266 umrlih na milion), Rumunija (267) i Bugarska (325).

    Hrvatska je prošle sedmice prešla brojku od 10.000 umrlih u pandemiji.

  • Mladi najviše šire koronu, a ne žele da se vakcinišu

    Mladi najviše šire koronu, a ne žele da se vakcinišu

    Uprkos činjenici da vakcinacija u ogromnoj mjeri sprečava razvoj teških formi kovida, te smrtnih ishoda, procenat imunizovanih od ove opake zarazne bolesti u Srpskoj i dalje je na zabrinjavajuće niskom nivou.

    Prema posljednjim podacima Instituta za javno zdravstvo RS, u Srpskoj je kompletno vakcinisano 296.800 ljudi, što nije ni trećina populacije.

    Dodatno zabrinjava to što je ispod svakog prosjeka obuhvat imunizacije mladih, koji su najaktivniji i koji su, u slučaju da “pokupe” virus, najveći prenosioci zaraze. S druge strane, za ovaj talas karakteristično je upravo to da mladi ljudi daleko više obolijevaju i završavaju na liječenju, nego što je bio slučaj ranije.

    Izuzetno je nizak i procenat vakcinisane djece, ali je sreća što se kod ove kategorije rijetko dešavaju teške kliničke slike.

    Najveći faktor rizika za tešku formu kovida i smrtni ishod svakako je starost, a najugroženiji su stariji od 65 godina.

    Podaci IJZ RS od kraja prošle sedmice pokazuju da je protiv korone u Srpskoj vakcinisano nepunih devet odsto građana od 20 do 29 godina.

    – Riječ je o ljudima koji se najviše kreću i najviše šire virus. Kovid se najviše širi među nevakcinisanima, dok se starosna granica oboljelih spušta naniže – objašnjava za Srpskainfo epidemiolog u IJZ RS, dr Jela Aćimović.

    U starosnoj grupi 30-49 godina imamo skoro 40 odsto, a u dobi 50-64 godina 30 odsto vakcinisanih, što je, takođe, daleko od zadovoljavajućeg procenta.

    – Određen broj građana iz ovih grupa vakcinisan je u Srbiji, tako da je veći i procenat imunizovanih. Međutim, riječ je o radno aktivnim ljudima, koji se takođe dosta kreću i komuniciraju s drugima, tako da ne možemo da budemo zadovoljni ni nivoom njihove imunizacije. Najviše vakcinisanih imamo u grupu 65-79 godina – 56,4 odsto, te u grupi starijih od 80 godina – skoro 50 odsto. Međutim, ovo takođe nije dovoljno. I dalje imamo situaciju da se stariji zaražavaju, dobijaju teške forme bolesti, završavaju na liječenju i umiru – upozorava Aćimovićeva.

    Naglašava da se korona, kako dolaze nove varijante, sve brže širi.

    – A što se brže širi potreban je veći obuhvat vakcinacijom kako bismo zaustavili virus. Na početku epidemije procjena je bila da bi dovoljan obuhvat bio 60-70, a kad je došao britanski soj 70-80 odsto. Sad kad je dominanta delta varijanta, koja se daleko brže širi nego prethodne, potreban je još veći procenat imunizovanih – upozorava Aćimovićeva.

    Do kraja prošle sedmice imali smo 70 vakcinisanih dobi od 10 do 14 godina, te oko 1.700 uzrasta od 15 do 19 godina.

    – Što su ljudi mlađi, manje shvataju značaj procesa vakcinacije. Ovo su starosne grupe na koje i dalje moramo uticati edukacijom i promocijom imunizacije. A fokus i dalje mora da bude na mladima, koji su najaktivniji, što znači da najviše prenose koronu – poručuje Aćimovićeva.

    I u bolnicama potvrđuju da u ovom talasu imaju daleko više mlađih pacijenata nego što je bio slučaj ranije.

    Kako su za Srpskainfo nedavno rekli u prijedorskoj Opštoj bolnici, među pacijentima i dalje dominiraju oni srednje i starije dobi, ali je sve više i mlađih, kao i tinejdžera.

    – Najopasniji su oni sa kraja osnovne škole i srednjoškolci, te mladi uzrasta od 20 do 30 godina. Osobe iz ovih grupa su najveći rasadnik zaraze, jer se najviše kreću. Često imaju blage kliničke slike, pa se ponašaju kao da im nije ništa, sijući virus na ljude oko sebe. Istovremeno, oni su najveći protivnici vakcinacije, što je zabrinjavajuće – poručili su iz ove bolnice.

    Ova praksa posebno je opasna za starije koji, čak i kad su vakcinisani, zbog godina i pridruženih hroničnih bolesti, znaju da razviju teške forme bolesti, te da izgube bitku sa kovidom.

    Takođe, dešava se i da mladi razviju teške kliničke slike, odnosno da završe na respiratorima i da, nažalost, preminu.

    Nedavno je u UKC RS od posljedica ove teške zarazne bolesti preminuo mladić koji je imao samo 19 godina. Tokom oktobra, u Srpskoj su za samo dvije sedmice bitku sa kovidom izgubile tri osobe mlađe od 29 godina.

  • U ponedjeljak u Banjaluci neće biti vakcinacije

    U ponedjeljak u Banjaluci neće biti vakcinacije

    JU „Dom zdravlja“ u Banjoj Luci obavještava javnost da povodom odluke Vlade Republike Srpske na vakcinalnom punktu na Petrićevcu, sutra neće biti vršena vakcinacija prvom dozom Fajzer vakcine protiv virusa korona.

    -Zbog Odluke Vlade Republike Srpske da 22. novembar, ponedjeljak, proglasi za neradni dan, obavještavamo naše sugrađane da ni punkt za vakcinaciju u objektu Mjesne zajednice Petrićevac takođe neće raditi – navedeno je u saopštenju.

    Vakcinacija protiv virusa korona na vakcinalnom punktu biće nastavljena u utorak, 23. novembra.

  • Njemačka uvodi obaveznu vakcinaciju?

    Njemačka uvodi obaveznu vakcinaciju?

    U Njemačkoj su u toku diskusije o mogućnosti da od naredne godine bude uvedena obavezna vakcinacija, piše britanski dnevnik Telegraf.

    Austrija je tokom sedmice objavila da će vakcinacije biti obavezne od 1. februara naredne godine zbog čega je premijer pokrajine Bavarske Markus Zoder najavio sličnu mogućnost.

    “Poput Austrije i mi moramo da vodimo diskusiju o potrebi obavezne vakcinacije za svakoga od druge polovine naredne godine”, naglasio je Zoder.

    Ovo pitanje dominira naslovnim stranama u današnjim izdanjima njemačke štampe.

    Kolumnista lista Špigl Sofi Garb podržava obaveznu vakcinaciju i smatra da je jedna od najvećih grešaka u pandemiji to što imunizacija nije bila obavezna.

    Ona smatra da protivnici vakcinacije navodno štite slobode pojedinaca, ali da time ograničavaju slobode svih ostalih.

    Međutim, Di Velt piše da se pravilo “moje tijelo, moj izbor” ne odnosi samo na abortus i eutanaziju, već i na vakcine.

    Stopa vakcinacija u Njemačkoj je nešto ispod 70 odsto što je nešto niže od ostalih zapadnoevropskih susjednih zemalja.

  • Njemačka neće kao Austrija uvoditi obavezno vakcinisanje protiv korone

    Njemačka neće kao Austrija uvoditi obavezno vakcinisanje protiv korone

    Nakon što je Austrija najavila da će od februara naredne godine uvesti obavezno vakcinisanje protiv koronavirusa, iz susjedne Njemačke poručuju da u ovoj zemlji tako nešto neće raditi.

    Kako je rekao ministar vanjskih poslova Njemačke Heiko Maas, o takvim mjerama u Njemačkoj ne razmišljaju.
    “To nije potrebno, a i teško je tako nešto provesti s ustavnopravnog aspekta”, kazao je Maas za Bild.

    Političarka iz redova stranke FDP zadužena za zdravstvo Christine Aschenberg-Dugnus ističe da ne pomaže prijetnja obavezom vakcinisanja.
    “Posebno zemlje sa dramatičnim brojevima novozaraženih treba da se koncentrišu na proširenje ponude vakcinisanja i primjenu novih mjera – poručila je Aschenberg-Dugnus.

    Podsjećamo, Njemačka se suočava sa velikim problemima zbog četvrtog vala pandemije koronavirusa. Svakodnevno se bilježe desetine hiljada novozaraženih, zbog čega je zdravstveni sistem pred velikim izazovom.

  • 10 dana lokdauna i obavezna vakcinacija

    10 dana lokdauna i obavezna vakcinacija

    Austrijska vlada donela odluku da od ponedeljka, 22. novembra, svi građani, a ne samo nevakcinisani, budu zaključani 10 dana.

    Takođe, doneta je i odluka da je od 1. februara naredne godine u toj zemlji vakcinacija protiv koronavirusa obavezna za sve.

    Time je Austrija postala prva zemlja EU koja je uvela opštu obavezu vakcinacije protiv koronavirusa.

    Situacija sa koronavirusom u Austriji je, bez obzira na strogu meru zaključavanja nevakcinisanih osoba, na ivici katastrofe. Broj novozaraženih konstantno raste i obara sve rekorde, a isti slučaj je i sa bolnicama koje su na ivici kolapsa.

    Prema planu, lokdaun bi mogao da bude produžen maksimalno za još 10 dana.

    Nakon isteka 20 dana zaključavanja, nevakcinisani bi i dalje bili u lokdaunu.

    Škole neće raditi, već će imati samo službu čuvanja dece čiji roditelji zbog posla ne mogu da brinu o njima.

    Austrijski kancelar Aleksander Šalenberg rekao je na pres konferenciji da ove mere nije bilo lako doneti, ali da su morali da budu preduzeti ovakvi koraci zbog loše epidemiološke situacije.

    “Uvek sam govorio da je zajednički cilj da se nevakcinisani vakcinišu, ali i pored intenzivne kampanje, nismo uspeli da uverimo dovoljno ljudi u to. Mere koje smo donosili, posebno 2G pravilo i lokdaun za nevakcinisane, povećali su spremnost za vakcinaciju, ali ne dovoljno dobro”, rekao je Šalenberg.

    Dodao je da je dugo postojao politički konsenzus da se ne uvodi obavezna vakcinacija, ali da se mora gledati realnosti u oči.

    “Predugo smo polazili od toga da je moguće da ljude uverimo da se dobrovoljno vakcinišu, radi svoje i zaštite bližnjih. Ali, moramo priznati realnost”, rekao je Šalenberg.

    Ukazao je da je previše političkih snaga koje se bore protiv vakcinacije, što je neodgovorno i predstavlja atak na zdravstveni sistem, a posledice su prepune intenzivne nege i ogromna ljudska patnja.

    “Zato smo se odlučili za teške mere. U celoj zemlji biće obavezna vakcinacija od 1. februara. To je jedini način da izadjemo iz začaranog kruga infekcija. Ne želimo peti, šesti talas… Virus ostaje, moraćemo da živimo sa tim, a jedini put je vakcinacija”, rekao je Šalenberg.

    On je naveo da će lokdaun, koji stupa na snagu u ponedeljak, trajati maksimalno 20 dana za vakcinisane i izlečene od koronavirusa, za koje će biti okončan 13. decembra.

    Šalenberg je najavio i da će biti mera pomoći, jer nikome ovakva odluka, kaže, ne pada lako, ali se zbog loše epidemiološke situacije, ne samo u Gornoj Austriji i Salcburgu, moraju preduzeti ovakvi koraci.

  • Polako raste broj ljudi koji primaju prvu dozu vakcine protiv korone

    Polako raste broj ljudi koji primaju prvu dozu vakcine protiv korone

    U proteklih nekoliko sedmica, u Srpskoj je registrovan blagi porast broja građana koji se odlučuju da prime prvu dozu vakcine protiv korona virusa.

    Prema podacima Instituta za javno zdravstvo RS, u Srpskoj je prvu dozu vakcine primilo 350.989, drugu 295.548 druge, a treću 15.430 ljudi.

    Kako kažu u ovom institutu, više je razloga koji ljude opredjeljuju da uđu u prosec vakcinacije protiv ove opake zaraze.

    – Jedan od razloga je i činjenica da oni koji su izbjegavali vakcinaciju mijenjaju mišljenje kad vide da mnogi već primaju treću dozu, a oni nisu nijednu. Takođe, kada se desi da im neko iz bliskog okruženja doživi tešku formu kovida ili premine od ove bolesti, ljudi se odlučuju da uđu u proces vakcinacije – objašnjava za Srpskainfo epidemiolog u IJZ RS, dr Jela Aćimović.

    Prema njenim riječima, među nevakcinisanima mnogi nisu protiv imunizacije, ali jednostavno nisu bili sigurni da je to neophodno.

    – Mislili su da spadaju u kategorije koje nisu pretjerano izložene riziku od zaraze, obolijevanja i teških ishoda bolesti. Vremenom, mijenjaju mišljenje – naglašava dr Aćimović.

    Dodaje da je u Srpskoj najveći broj ljudi na vakcinaciju protiv korone dolazio u junu i julu ove godine.

    – U toku jednog meseca imali smo preko 100.000 onih kojima smo dali prvu dozu. Onda iz mjeseca u mjesec imamo sve manje ljudi koji su započinjali vakcinaciju. Međutim, u posljednje dvije-tri sedmice taj broj polako raste. Svakako, najviše je građana koji primaju treću dozu, ali imamo i blagi porast broja onih koji dolaze na prvu dozu, jer žele da se zaštite – ističe dr Aćimović.

  • Zašto je važna buster doza?

    Zašto je važna buster doza?

    Evropska agencija za lekove (EMA) ponovila je svoj poziv građanima da se vakcinišu, a zatim prime i buster dozu kao zaštitu od trenutno dominantnog Delta soja koronavirusa.

    ”Buster doze će imati važnu ulogu u strategiji vakcinacije jer prvi podaci sa terena pokazuju da buster doze Fajzera i Moderne primljene šest meseci nakon primarne vakcinacije kod odraslih obnavljaju zaštitu od infekcije koronavirusom i njegove trenutno dominanatne Delta varijante”, izjavio je ispred EMA, dr Marko Kavaleri.

    Na redovnoj konfernciji za medije u EMA konstatuju da je približavanjem zime broj inficiranih i hopitalizovanih u skoro svim zemljama članicama u porastu, a da većinu pacijenata na intenzivnoj nezi čine nevakcinisani.

    ”Želim da ponovimo neophodnost vakcinacije, ali i buster doze. Od vitalnog je značaja da nastavimo proces vakcinacije posebno u državama sa nižim procentom vakcinisanih”, kaže Kavaleri.

    On ponavlja da je preporuka EMA da se podrazumeva buster doza kod Fajzera i Moderne nakon šest meseci od primarne vakcinacije, ali i ukazuje na fleksibilnost u slučaju skraćivanja intervala između druge i treće doze vakcine.

    U EMA naglasavaju da još nemaju dovoljno informacija kada je reč o preporuci moguće buster doze za vakcinu kompanije Dzonson i Dzonson, koja se inače prima u jednoj dozi.

    Kada je reč o upotrebi različitih vakcina kod primarne vakcinacije i buster doze, u EMA kažu da istraživanja zasnovana na konkretnim imunološkim odgovorima sa terena podržavaju ovakvu strategiju vakcinacije.

    Očekuje se da će se po ovom pitanju kao i po pitanju potrebnog intervala između primarne vakcinacije i buster doza kod mešanja vakcina EMA oglasiti do kraja novembra.