VRBAS Media

Oznaka: vakcina

  • Južna Afrika pravi kopiju vakcine Moderne

    Južna Afrika pravi kopiju vakcine Moderne

    Naučnici iz Južne Afrike su napravili kopiju antikovid vakcine Moderne, u potezu za koji kažu da će pomoći u povećanju vakcinacione stope u toj zemlji.

    Moderna je prethodno navela da neće stavljati patent na svoje vakcine, što će dozvoliti naučnicima iz Kejptauna da naprave svoju verziju vakcine.

    Afrički kontinent ima najnižu vakcinacionu stopu u svetu.

    Kompanija koja stoji iza ove vakcine – Afrigen bajolodžiks – navodi da se nada da će početi kliničko testiranje u novembru, preneo je BBC.

    Istraživače podržava Svetska zdravstvena organizacija.

    Direktor Afrigen bajolodžiksa Petro Terbalanče rekao je da je južnoafrički tim počeo skromno, ali da ima ambicije da napreduje brzo.

    “Iskoristili smo sekvencu (za našu vakcinu), koja ima istu sekvencu kao Modernina 1.273”, kazao je on za BBC.

  • EMA: Još bez dokaza o potrebi za drugom buster dozom

    EMA: Još bez dokaza o potrebi za drugom buster dozom

    Evropska agencija za lijekove (EMA) navela je da puna vakcinacija, a posebno buster doza, u značajnoj mjeri sprječavaju teške oblike bolesti izazvane infekcijom omikron sojem virusa korona, koji je trenutno dominantan u Evropi i većem dijelu svijeta.

    U EMA napominju da još nema dokaza koji bi podržali preporuku za upotrebu druge buster doze kod opšte populacije.

    “Osobe koje su primile tri doze vakcine pokazuju visok nivo zaštite od teških oblika infekcije i hospitalizacije. Pozivamo sve građane EU da obave punu vakcinaciju, a zatim prime i buster dozu”, poručio je doktor Marko Kavaleri ispred EMA.

    Na rednovnoj konferenciji za medije, u EMA napominju da najnoviji podaci iz svijeta pokazuju pojavu podvarijante omikron soja tzv BH2 varijante i da je u pitanju “bliski soj sa omikronom”, ali i da je još rano da se procijeni koliko se ova podvarjanta razlikuje od omikrona u smislu prenosivosti i “probijanja” imuniteta.

    Kada je riječ o buster dozama, u EMA kažu da rade na procjeni fajzer bustera za osobe od 16 do 17 godina, i da se očekuje aplikacija fajzera za procjenu buster doza za djecu od 12 do 15 godina.

    EMA procjenjuje i podatke iz Izraela o efikasnosti druge buster doze koja je tamo već u primjeni.

    “Do ovoga trenutka nema kliničkih dokaza ili dokaza sa terena koji bi podržali našu preporuku za drugi buster za opštu populaciju”, rekao je doktor Kavaleri.

    On dodaje da je za one koji su ozbiljno imunokompromitivani i za koje su preporučene tri doze za primarnu vakcinaciju, četvrta bi se računala kao prvi buster i kao takva ima preporuku EMA.

    Iz EMA su pozdravili početak prvih kliničkih studija monovalentnih vakcina prilagođenih omikron soju i pozvali faramceutsku industriju da istraže opcije bivalentnih vakcina.

  • Sputnjik lajt daje tromjesečnu zaštitu protiv omikrona

    Sputnjik lajt daje tromjesečnu zaštitu protiv omikrona

    Istraživanje ruske vakcine Sputnjik lajt pokazalo je da će osobe koje su primile tu vakcinu kao treću dozu biti 100 odsto zaštićene tri mjeseca protiv soja omikron, saopštio je direktor Centra “Gamaleja” Aleksandar Gincburg televiziji Rusija 1.

    On je izjavio da 75 odsto vakcinisanih Sputnjikom V imaju antitijela koja neutrališu soj omikron, prenio je Sputnjik.

    – Ako se pogleda krvna plazma ljudi koji su primili buster Sputnjik lajt, vidi se da su oni tokom tri mjeseca poslije bustera imali 100 odsto antitijela koja neutrališu virus – istakao je on.

    Što se tiče kraja pandemija, Gincburg nije previše optimističan.

    – Ne usuđujem se da tvrdim da je ovo finalna faza. Dok pričam sa vama, pojavljuje se beskonačan broj novih sojeva kovid 19. Za sada se samo borimo sa posljedicama, počinjemo da gasimo požar, dok požar već gori – dodao je on.

  • Buster dozu primio mizeran broj ljudi u BiH

    Buster dozu primio mizeran broj ljudi u BiH

    Do sada je u BiH treću, buster dozu vakcine protiv virusa korona primilo 135.476 osoba, što je 3,9 odsto od ukupnog stanovništva. Podaci su ovo nadležnih zavoda za javno zdravstvo entiteta i Brčko distrikta, koje je sakupilo Ministarstvo civilnih poslova BiH.

    Prema ovim podacima, u FBiH treću dozu vakcine protiv virusa korona primilo je 75.686 osoba, u RS 56.930 i u Brčko distriktu 2.860 osoba. Kada je riječ o prve dvije doze, u BiH je do sada prvu dozu vakcine primilo 27,7 odsto stanovništva, odnosno 943.394 osoba.

    “U RS je do sada 379.339 osoba primilo prvu dozu vakcine, u FBiH njih 545.127, a u Brčko distriktu prvu dozu je primilo 18.928 osoba”, naveli su u Ministarstvu civilnih poslova BiH za “Nezavisne novine”.

    Kako su naveli, prema podacima zavoda za javno zdravstvo, drugu dozu vakcine je do sada primilo 846.080 osoba, odnosno 24,8 odsto stanovništva.

    “U FBiH drugom dozom je vakcinisano 510.425 osoba, u RS ovu dozu je primilo ukupno 317.674 osoba, a u Brčko distriktu drugom dozom je imunizovano 17.977 lica”, dodali su u MCP BiH.

    Da trenutno vlada najveće interesovanje upravo za buster dozu, za “Nezavisne novine” potvrdila je Bojana Paleksić Dokić, specijalista porodične medicine Doma zdravlja Bijeljina.

    Kako je navela Paleksić Dokićeva, osobe koje su primile prvu i drugu dozu vakcine uglavnom primaju i treću.

    “Kod nas je možda nešto veće interesovanje za treću dozu, jer je dosta naših osiguranika prve dvije doze primalo je u Srbiji, a sada treću dozu primaju kod nas”, kazala je Paleksić Dokićeva, dodajući da zaista trenutno na vakcinaciji za buster dozu imaju veliku gužvu.

    “Kada je riječ o prvoj dozi vakcine, tu je nešto manje interesovanje nego što je bilo kada se tek počelo sa vakcinacijom”, zaključila je Paleksić Dokićeva.

    Kako je za “Nezavisne novine” naveo Mladen Šukalo, specijalista porodične medicine u Domu zdravlja Banjaluka, najveće interesovanje za vakcinaciju uslijedilo je na samom početku procesa imunizacije, kada su prve doze primali medicinski radnici, osobe starije od 65 godine, hronični bolesnici te osobe koje rade u velikim kolektivima.

    Istakao je da su upravo te osobe prve stekle mogućnost da prime buster dozu i na to su se uglavnom odlučivale.

    “Nažalost, mi nismo dobili očekivani odaziv na vakcinaciju, na što i dalje apelujemo, da se građani vakcinišu, jer je to najbolji način da se zaštite. Određeni broj građana koji su se vakcinisali sa prve dvije doze primio je i treću dozu. Određeni broj njih čeka da prođe izvjesni preporučeni period za treću dozu”, rekao je Šukalo, dodajući da se određeni broj tih osoba u međuvremenu poslije druge doze zarazio virusom korona te stoji preporuka da je potrebno da prođe jedan period od infekcije do primanja treće doze vakcine.

    “Osobe koje su primile prve dvije doze kineske vakcine sinofarm treću dozu mogu da prime i tri mjeseca nakon primanja druge doze, dok osobe koje su primile druge vrste vakcina protiv virusa korona moraju da sačekaju pet mjeseci do primanja buster doze”, naveo je Šukalo.

  • “SZO bi u 2022. mogla da registruje sputnjik V”

    “SZO bi u 2022. mogla da registruje sputnjik V”

    Rusku vakcinu sputnjik V možda bi ove godine mogla da prizna Svjetska zdravstvena organizacija (SZO), izjavila je danas predstavnica SZO u Rusiji Melita Vujnović za televiziju Rusija-24, prenosi TAS S.

    “Deset vakcina je uvršteno na listu lijekova preporučenih za hitnu primjenu, što znači da se koriste u vanrednim situacijama javnog zdravlja, kao što je slučaj sada u pandemiji. Još 16 kandidata je na čekanju, uključujući sputnjik V”, objasnila je Vujnović.

    Kako je navela, da bi se vakcina našla na listi, potrebno je sastaviti neophodan paket dokumenata.

    “To nisu samo dokumenti o efikasnosti vakcine ili članak u časopisu Lanset, to je kompletan sveukupni tehnički dokument prijave za registraciju lijeka u SZO, koji uključuje pet velikih modula”, izjavila je predstavnica SZO.

    Ona je naglasila i da sve ide po planu i da se nada se da će ti planovi omogućiti da se ove godine dođe do kraja procesa.

    Vujnović je dodala i da je od svih ruskih vakcina, samo sputnjik V podnio zahtjev za registraciju, navodi TAS S.

  • Njemačka sve bliža odluci o obaveznom vakcinisanju

    Njemačka sve bliža odluci o obaveznom vakcinisanju

    Za mnoge je to izlaz iz pandemije, za druge lišavanje slobode. O uvođenju obavezne vakcinacije žestoko se diskutuje u Nkemačkoj, a od ove nedkelje i Bundestagu. I više je onih koji su za, nego onih koji su protiv.

    Plenarna sala Bundestaga bila je puna, barem na početku rasprave koja je trajala četiri sata. Bili su tu i kancelar Olaf Šolc (SPD), ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni), kao i ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD). Raspoloženje je bilo prilično napeto, ispred Bundestaga se protestovalo, a zgradu su nadlijetali helikopteri, piše DW.

    Na početku, predsjednica parlamenta Berbel Bas (SPD) pozvala je na objektivnu raspravu. Ljudi su iscrpljeni zbog korone, rekla je i upozorila: “Imajmo na umu da u ovim napetim vremenima ljudi od nas prije svega očekuju orijentaciju.”

    Dugo je većina političara u Njemačkoj odbacivala ideju o obaveznom vakcinisanju, ali nova vlada pod kancelarom Šolcom sada je za to. Do sada se nije dovoljno građana dobrovoljno vakcinisalo, samo 73,6 odsto, bez buster doze.

    Oslobođeni “partijske discipline”
    Problem s izglasavanjem obavezne vakcinacije u Bundestagu je sljedeći: nisu svi poslanici vladajućih SPD, Zelenih i Liberala (FDP) za to. Nova vlada, koja je na vlasti tek od decembra, uopšte nije sigurna da po tom pitanju ima većinu u parlamentu.

    Zbog toga je kabinet predložio da se poslanici oslobode ograničenja tzv. partijske discipline u okviru poslaničkih grupa, kako bi se okupile mješovite grupe na osnovu toga ko je za, a ko protiv obavezne vakcinacije. To znači da glasanja na osnovu pripadnosti nekoj poslaničkoj grupi neće biti.

    Poslanik opozicione CDU Tino Zorge bio je međutim protiv toga: “Volio bih da smo bar imali nacrt toga kako da vodimo ovu raspravu. Nažalost, to se nije dogodilo.” Andrea Lindhoc iz takođe opozicione, bavarske CSU bila je još oštrija – rekla je da vlada po tom pitanju odbija da radi svoj posao.

    Mješovite grupacije – kako to funkcioniše?
    Partijska disciplina? Naravno, da je svaki poslanik slobodan da donese svoju odluku. Ali, prilikom najvećeg broja glasanja očekuje se će se oni pridržavati planova svoje poslaničke grupe, a to obično tako i bude.

    Međutim, u njemačkom Bundestagu do sada je često i rasprava kada je taj neformalni pritisak uklonjen. Poslanici su zvanično ohrabrivani na otvorenu raspravu i na to da saveznike za svoj stav potraže u drugim poslaničkim grupama. To je bio slučaj, recimo, prilikom glasanja o eutanaziji ili o pobačaju – dakle o nekim pitanjima koja se tiču savjesti. Tada se najprije formiraju grupacije, a one kasnije ispostavljaju svoje prijedloge, piše DW

    Ko je protiv obaveznog vakcinisanja?
    U Bundestagu se trenutno naziru tri takve grupe, pri čemu je, mora se reći, situacija nepregledna. Uz to poslanička grupa opozicione Alternative za Njemačku (AfD) kategorički je ne samo protiv obaveznog vakcinisanja, već i protiv svih ograničenja zbog korone.

    Lider stranke Tino Krupala žestoko se obrušio na sve druge stranke: “Došli smo do tačke u kojoj vakcine gotovo da dobijaju religiozni status. One bi trebalo da budu element koji povezuje građane kako bi oni mogli da budu dio društva.” Obavezno vakcinisanje kao instrument podjele društva? Alis Vajdel, šefica poslaničke grupe AfD, provokativno je govorila “autoritarnom masovnom ubistvu”.

    Protiv obaveznog vakcinisanja je i liberal Volfgang Kubicki (FDP), inače potpredsjednik Bundestaga. Ali on je protiv iz sasvim drugih razloga od AfD. Kubicki naglašava da je i sam vakcinisan, zahvaljuje proizvođačima vakcine, ali podsjeća da su dugo gotovo svi bili protiv obaveznog vakcinisanja: “Suštinska ideja je bila sljedeće: državna intervencija mora da se završi u trenutku kada svi budu dobili ponudu da se vakcinišu. I da svako snosi individualni rizik za svoj život.”

    Obavezno vakcinisanje za sve od 18 godina?
    Preostale dvije grupe zalažu se za obavezno vakcinisanje i čini se da većina poslanika koji su bili za govornicom naginje nekoj od njih. Jedna predlaže da se vakcinišu svi stariji od 18 godina. To mišljenje dijele i ministar zdravlja Karl Lauterbah, kao i kancelar Olaf Šolc.

    Lauterbah upozorava da je potrebno brzo djelati i kaže: “Nećemo napredovati tako što ćemo odgurnuti problem. Potrebno nam je najmanje pet do šest mjeseci da sprovedemo obavezu vakcinisanja. To znači sljedeće: ako se sada odlučimo da to sprovedemo, onda ćemo na jesen biti naoružani.” Dakle onda kada bi mogući novi talas korone ponovo mogao da dovede do porasta broja slučajeva infekcije.

    Obavezno vakcinisanje samo za starije od 50 godina?
    Treća grupa zalaže se za obavezno vakcinisanje osoba starijih od 50 godina. Paula Pjekota iz Zelenih, inače ljekarka iz Lajpciga, jedna je od njih. Ona je postavila i pitanje da li će se, nakon eventualne uvođenje obaveze vakcinisanja ova duga i iscrpljujuća debata završiti? I sama na njega ovako odgovorila: “Niko ne može da kaže da će se zaista situacija u svim pokrajinama smiriti i da neće ponovo biti radikalizacije.”

    Obavezno vakcinisanje za osobe starije od 50 godina je zato svojevrsni kompromis, smatra poslanica Pjekota. Cilj je, kaže, da se konačno stane na kraj pandemiji, a da se društvo pritom dodatno ne podijeli.

    Kako dalje?
    Ukoliko od svih tih ideja i prijedloga na kraju bude većine za obaveznu vakcinaciju, onda bi, prema navodima Vlade, do kraja marta mogao da bude donesen i odgovarajući zakon.

    Ipak, mnogi detalji još uvijek su nejasni: kolike bi bile kazne ako se ljudi ne budu vakcinisali, koliko će trajati ta obaveza i kako to možete da se formuliše na pravno ispravan način? Sigurno je jedno, biće to težak put.

  • U Srbiji se sprovodi studija o efikasnosti vakcina, Fajzer počeo ispitivanje vakcine posebno napravljene za omikron soj virusa

    U Srbiji se sprovodi studija o efikasnosti vakcina, Fajzer počeo ispitivanje vakcine posebno napravljene za omikron soj virusa

    U svetu je do sada zaraženo više od 358,5 miliona ljudi, a preminulo je više od 5,6 miliona. Dato je više od 9,8 milijardi doza vakcina, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

    Dok je u Srbiji omikron soj korona virusa doneo i rekorde u broju novozaraženih, kompanija Fajzer počela je ispitivanje vakcine specijalno napravljene upravo protiv te varijante virusa, a istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da je dve trećine ljudi koji su nedavno bili zaraženi omikronom, ranije već imalo kovid.

    Srbija jedna od 22 zemlje u kojoj se sprovodi studija o efikasnost vakcina, koja se bavi proverom ne samo antitela, već i ćelijskog imuniteta kod vakcinisanih pacijenata.

    “Međunarodna studija koju rade Medicinski fakultet i Institut za primenu nuklearne energije ima zadatak da utvrdi koliko nas vakcina štiti od korona virusa i koja je najefikasnija”, kaže doktorka Ljiljana Marković Denić za RTS.

    Uprkos rastu broja zaraženih, Holandija je odlučila da ukine neke mere – ponovo će biti otvoreni barovi, restorani i kulturna zdanja koji nisu radili od 18. decembra.

    Istraživanje sporovedeno u Japanu pokazalo da omikron soj može duže da preživi na ljudskoj koži i na plastičnim površinama u poređenju sa ranijim sojevima korona virusa.

    Britanski muzičar, 74-godišnji ser Elton Džon je bio primoran da odloži dva koncerta u Dalasu u Teksasu u okviru optoštajne turneje jer je pozitivan na korona virus.

    Muzičar je potpuno vakcinisan, dobio je i treću dozu, a trenutno ima samo blage simptome, navodi se u objavi na njegovom Instagramu.

    Organizatori Zimskih olimpijskih igara u Pekingu ublažili su uslove za testiranje učenika na kovid, zbog sve većeg broja slučajeva u prestonici.

    U Americi je jedan nevakcinisani pacijent odbijen za transplantaciju srca, a bolnica u Bostonu je obrazložila za BBC da samo prati vlastita pravila i politiku.

    Šta je flurona i koliko je opasna
    Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
    Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
    Kako u Srbiji da proverim antitela i da li je to potrebno

    U svetu je do sada zaraženo više od 358,5 miliona ljudi, a preminulo 5,6 miliona.

    Dato je više od 9,85 milijarde doza vakcina, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

  • Dom zdravlja Banjaluka: Plan vakcinacije za narednu sedmicu

    Dom zdravlja Banjaluka: Plan vakcinacije za narednu sedmicu

    JZU „Dom zdravlja“ Banja Luka objavio je plan vakcinacije za tekuću sedmicu na punktu za vakcinaciju u objektu Mjesne zajednice u naselju Petrićevac.
    Termini za vakcinaciju prvom i buster dozom vakcine su sljedeći:

    1. januar – vakcinacija prvom i buster dozom Sputnjik V vakcine u periodu od 12.00 do 19.00 časova;
    2. januar – vakcinacija prvom i buster dozom Sinofarm vakcine u periodu od 12.00 do 19.00 časova;
    3. januar – vakcinacija prvom i buster dozom Fajzer vakcine u periodu od 12.30 do 19.00 časova;

    27, 28, i 29. januara vršiće se revakcinacija (vakcinacija drugom dozom vakcine) građana na punktu za vakcinaciju u naselju Petrićevac, a građani će telefonskim putem biti obaviješteni o terminu revakcinacije.

    Raspored rada punktova za vakcinaciju u ambulantama porodične medicine za period od 24. do 28. januara 2022. godine

    – 24. januar – Šargovac, Piskavica, Verići, Potkozarje, Dragočaj i Lauš;

    – 25. januar – Vrbanja, Zalužani, Mišin Han i Lazarevo;

    – 26. januar – Srpske Toplice, Karanovac, Krupa na Vrbasu, Bočac i Obilićevo;

    – 27. januar – Goleši, Kola, Agino Selo i Poliklinika;

    – 28. januar – Borkovići, Bronzani Majdan, Stričići i Borik (Platonova ulica).

  • SZO: Smanjiti dozu vakcine za djecu od pet do 11 godina

    SZO: Smanjiti dozu vakcine za djecu od pet do 11 godina

    Eksperti Svjetske zdravstvene organizacije preporučili su danas smanjivanje doze vakcine Fajzer/Bionteh za djecu od 5 do 11 godina, javlja Rojters.

    Preporuka je došla nakon što je Strateška savjetodavna grupa eksperata (SAGE) za imunizaciju održala sastanak danas sa ciljem da procijeni vakcinu.

    Preporučena doza za mlađu populaciju je 10 mikrograma, umjesto 30 mikrograma, koliko dobijaju djeca od 12 do 17 godina.

    Eksperti su takođe preporučili da bi buster doze trebalo da budu primljene četiri do šest mjeseci nakon prve dvije doze, kod zdravstvenih radnika i osoba sa povećanim rizikom od dobijanja kovida zbog posla koji obavljaju.

  • Šta sve podrazumijeva obavezna vakcinacija u Austriji?

    Šta sve podrazumijeva obavezna vakcinacija u Austriji?

    ​Austrija je prva zemlja Evropske unije koja uvodi obavezno vakcinisanje protiv kovida-19.

    Kada to stupa na snagu, hoće li biti izuzetaka, da li će se vakcinacija sprovoditi uz prisilu i kolike su kazne za nevakcinisane?

    Obavezno vakcinisanje protiv kovida-19 u Austriji nisu izglasali samo poslanici vladajućih stranaka, već i veliki dio opozicije.

    Socijaldemokrate, ali i većina poslanika liberalnog Neosa odobrili su prijedlog zakona. Desničarsko populistička Slobodarska partija Austrije (FPÖ) glasala je protiv, prenosi DW.

    Nakon što je zakon u Beču izglasan u Donjem domu parlamenta, on 3. februara mora biti potvrđen i u Gornjem domu, koji okuplja predstavnike devet saveznih pokrajina. Smatra se da će se to sigurno dogoditi, a opšta obaveza vakcinisanja u Austriji trebalo bi da stupi na snagu dan kasnije, 4. februara, i da važi za sve vakcine protiv korone odobrene u Evropskoj uniji.

    Cilj vlade je da značajno poveća procenat vakcinisanih. On trenutno iznosi oko 75 odsto, što je osrednje u poređenju s prosjekom u EU. Dosadašnja pooštravanja mjera, poput uvođenja lokdauna za nevakcinisane, nisu bila dovoljno uspješna.

    Da li obavezna vakcinacija obuhvata sve građane?
    Obaveza vakcinisanja u Austriji odnosi se na sve građane s prebivalištem u toj zemlji koji imaju 18 i više godina. Prvobitno je granica trebalo da bude 14 godina, ali je taj prijedlog odbačen.

    Od obaveze su izuzete samo trudnice, kao i osobe koje ne mogu da se vakcinišu iz zdravstvenih razloga ili one koje nakon vakcinisanja ne razvijaju imunološki odgovor. Da bi neko bio izuzet iz zdravstvenih razloga, on mora da predoči odgovarajuću ljekarsku potvrdu.

    Potvrde o izuzeću mogu da izdaju samo specijalističke ambulante, službenici javnog zdravstva i ljekari epidemiolozi.

    Da li su oni koji su se oporavili oslobođeni obaveze?
    Za razliku od Njemačke, gdje status onima koji su preležali koronu ističe nakon 90 dana od posljednjeg pozitivnog PCR-testa, u Austriji je to 180 dana, odnosno šest mjeseci nakon infekcije. Za to vrijeme su izuzeti od vakcinisanja, a nakon isteka tog roka oni ponovo podliježu toj obavezi.

    Koliko doza podrazumijeva obavezno vakcinisanje?
    Zakon govori o početnom i naknadnim vakcinama. Broj kasnijih vakcina utvrđuje ukazom ministar zdravlja. Prema trenutnom stanju, austrijska vlada od svojih građana, ukoliko nisu preležali bolest, očekuje tri vakcine protiv korone.

    Da li se obavezna vakcinacija sprovodi uz prisilu?
    Ne, parlament je odlučio da je vakcinisanje obavezno, ali ne i prisilno. “Vakcinisanje se ne smije sprovoditi pod direktnom naredbom i prisilom”, navodi se u članu 1. novog Zakona.

    Kako se kontroliše obavezno vakcinisanje?
    U prvom koraku nakon stupanja zakona na snagu, sva domaćinstva u Austriji trebalo bi da dobiju pismo od ministra zdravlja sa informacijama o obaveznom vakcinisanju. Prve kontrole planirane su sredinom marta.

    Kontrole bi trebalo da sprovodi policija na javnim mjestima, metodom slučajnog uzorka. Sa obzirom na to da u Austriji ne postoji opšta obaveza pokazivanja ličnih dokumenata, u praksi bi to moglo da rezultira privođenjem nevakcinisanih osoba bez lične karte u najbližu policijsku stanicu radi provjere identiteta.

    U drugom koraku, planira se digitalna provjera u Registru vakcinisanih koji je uveden u Austriji tokom pandemije. Tada će se kazne slati automatski.

    Koliko su visoke kazne?
    Ako se tokom nasumičnih provjera utvrdi kršenje Zakona o obaveznom vakcinisanju, policija može da izrekne novčanu kaznu od 600 evra. Kazna se povlači ako se ta osoba vakciniše u roku od dvije nedjelje nakon provjere. U slučaju prigovora na kaznu, u sudskom postupku mogu se izreći i veće kazne – do 3.600 evra.

    Kazna onima koji nisu vakcinisani može se naplatiti najviše četiri puta godišnje – ukoliko zdravstveno stanje ne dovede do toga da se obaveza vakcinisanja ukine. Novac od kazni država bi trebalo da upotrijebi u borbi protiv korone.

    Da li onima koji odbijaju vakcinu prijeti zatvor?
    Zakon o vakcinisanju protiv kovida-19 izričito isključuje obavezni pritvor, iako je ta mogućnost, u slučaju neplaćanja kazni, u Austriji načelno predviđena.

    Međutim u članu 10 Zakona stoji: “Ako je izrečena novčana kazna, ne određuje se zamijena zatvorskom kaznom u slučaju da se novčana kazna ne može naplatiti.”

    Da li će odluka o obaveznom vakcinisanju pasti na sudu?
    Vodeći pravnici u Austriji procjenjuju da Ustavni sud neće poništiti čitav zakon. Ipak, sasvim je moguće da će sud imati prigovor na pojedine članove tog akta. Između ostalog, sporno je što kazne mogu biti veće ukoliko kažnjeni podnese prigovor.

    Koji podsticaji za vakcinaciju su planirani?
    Paralelno s uvođenjem obaveznog vakcinisanja, Austrija želi da koristi i podsticaje za povećanje procenta vakcinisanih.

    Planirani su vaučeri od 500 evra za jednu vakcinu, koji se mogu koristiti u restoranima i prodavnicama. Osim toga, opštine bi mogle da dobiju i bonuse odnosno finansijska sredstva ukoliko ostvare visoku stopu vakcinisanih.

    Vlada za to namjerava da izdvoji milijardu evra. Skoro dvije trećine Austrijanaca, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, smatra da je uvođenje obavezne vakcinacije pozitivna stvar.