VRBAS Media

Oznaka: vakcina

  • S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    Državljani BiH prilikom odlaska u strane zemlje, između ostalog, mogu da pokažu potvrdu o vakcinaciji, ali pojedine zemlje EU ne priznaju sve vakcine protiv virusa korona koje se nalaze na našem tržištu.

    Naime, kako pokazuju podaci objavljeni na sajtu Schengenvisainfo, vakcine koje je odobrila Evropska medicinska agencija (EMA), a to su fajzer, astrazeneka, moderna i džonson i džonson, priznalo je 29 evropskih zemalja.

    “Ukupno 29 zemalja EU i zemalja članica Evropskog ekonomskog prostora priznaju sve vakcine za koje je EMA dala odobrenje”, navodi se na sajtu Schengenvisainfo.

    Pojasnili su da su to Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Nizozemska, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

    Pored četiri vakcine koje je odobrila EMA, pojedine zemlje članice Evropske unije priznaju i kineske vakcine, kao i vakcinu kovišild, proizvođača “Astrazeneca” za indijsko tržište.

    Kako se navodi na ovom sajtu, upravo vakcina kovišild je, nakon vakcina odobrenih od strane EMA, najrasprostranjenija i najpriznatija među članicama EU.

    Naime, kovišild vakcina je priznata u 17 zemalja Evropske unije.

    Građani BiH koji su primili obje doze kineske vakcine sinofarm mogu s potvrdom o vakcinaciji da uđu u osam zemalja Evropske unije.

    “Oni koji su primili kinesku vakcinu sinofarm mogu da pređu granicu Austrije, Kipra, Grčke, Mađarske, Islanda, Malte, Španije, kao i Švedske”, stoji na ovom sajtu.

    Nadalje se navodi da oni koji su se vakcinisali vakcinom sinovak mogu da uđu u Austriju, Kipar, Finsku, Grčku, Island, Nizozemsku, Španiju i Švedsku.

    Zanimljivo je da, prema ovim podacima, nijedna država članica Evropske unije ne prihvata rusku vakcinu sputnjik V, iako je to prva registrovana vakcina protiv kovida-19 na svijetu.

    Veliki broj bh. građana upravo se odlučio da primi ovu rusku vakcinu, jer je sputnjik V bio i prva vakcina koja je stigla na prostor Republike Srpske u februaru ove godine, što je čini i prvim cjepivom u cijeloj BiH.

    Da građanima BiH problem predstavlja to što sputnjik V nije priznat u zemljama EU, potvrdila je sagovornica “Nezavisnih novina”, koja kaže da se prije odlaska u Hrvatsku morala informisati o tome da li će moći da pređe granicu s potvrdom da je primila dvije doze sputnjika V.

    “Saznala sam da se službeno ova vakcina na hrvatskoj granici ne priznaje, ali da to sve zavisi od carinika do carinika”, navodi ova Banjalučanka, te dodaje da je mišljenja da je važnije da li je neko vakcinisan sa obje doze vakcine nego koju je vakcinu primio.

    Istakla je da je ipak uspjela da pređe hrvatsku granicu s potvrdom o primanju ove ruske vakcine, što joj je drago, jer često odlazi u ovu zemlju u posjetu porodici i prijateljima.

  • S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    Državljani BiH prilikom odlaska u strane zemlje, između ostalog, mogu da pokažu potvrdu o vakcinaciji, ali pojedine zemlje EU ne priznaju sve vakcine protiv virusa korona koje se nalaze na našem tržištu.

    Naime, kako pokazuju podaci objavljeni na sajtu Schengenvisainfo, vakcine koje je odobrila Evropska medicinska agencija (EMA), a to su fajzer, astrazeneka, moderna i džonson i džonson, priznalo je 29 evropskih zemalja.

    “Ukupno 29 zemalja EU i zemalja članica Evropskog ekonomskog prostora priznaju sve vakcine za koje je EMA dala odobrenje”, navodi se na sajtu Schengenvisainfo.

    Pojasnili su da su to Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Nizozemska, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

    Pored četiri vakcine koje je odobrila EMA, pojedine zemlje članice Evropske unije priznaju i kineske vakcine, kao i vakcinu kovišild, proizvođača “Astrazeneca” za indijsko tržište.

    Kako se navodi na ovom sajtu, upravo vakcina kovišild je, nakon vakcina odobrenih od strane EMA, najrasprostranjenija i najpriznatija među članicama EU.

    Naime, kovišild vakcina je priznata u 17 zemalja Evropske unije.

    Građani BiH koji su primili obje doze kineske vakcine sinofarm mogu s potvrdom o vakcinaciji da uđu u osam zemalja Evropske unije.

    “Oni koji su primili kinesku vakcinu sinofarm mogu da pređu granicu Austrije, Kipra, Grčke, Mađarske, Islanda, Malte, Španije, kao i Švedske”, stoji na ovom sajtu.

    Nadalje se navodi da oni koji su se vakcinisali vakcinom sinovak mogu da uđu u Austriju, Kipar, Finsku, Grčku, Island, Nizozemsku, Španiju i Švedsku.

    Zanimljivo je da, prema ovim podacima, nijedna država članica Evropske unije ne prihvata rusku vakcinu sputnjik V, iako je to prva registrovana vakcina protiv kovida-19 na svijetu.

    Veliki broj bh. građana upravo se odlučio da primi ovu rusku vakcinu, jer je sputnjik V bio i prva vakcina koja je stigla na prostor Republike Srpske u februaru ove godine, što je čini i prvim cjepivom u cijeloj BiH.

    Da građanima BiH problem predstavlja to što sputnjik V nije priznat u zemljama EU, potvrdila je sagovornica “Nezavisnih novina”, koja kaže da se prije odlaska u Hrvatsku morala informisati o tome da li će moći da pređe granicu s potvrdom da je primila dvije doze sputnjika V.

    “Saznala sam da se službeno ova vakcina na hrvatskoj granici ne priznaje, ali da to sve zavisi od carinika do carinika”, navodi ova Banjalučanka, te dodaje da je mišljenja da je važnije da li je neko vakcinisan sa obje doze vakcine nego koju je vakcinu primio.

    Istakla je da je ipak uspjela da pređe hrvatsku granicu s potvrdom o primanju ove ruske vakcine, što joj je drago, jer često odlazi u ovu zemlju u posjetu porodici i prijateljima.

  • U Banjaluci danas vakcinacija ‘Astra Zenekom’ i ‘Sputnjikom V’

    U Banjaluci danas vakcinacija ‘Astra Zenekom’ i ‘Sputnjikom V’

    U Banjalučkom velesajmu imunizacija će danas biti nastavljena prvom dozom vakcina “Astra Zeneka” i “Sputnika V”.
    Vakcinacija će biti vršena od 9.00 do 15.00 časova.

    Dom zdravlja Banjaluka organizovaće i naredne sedmice vakcinaciju građana protiv virusa korona, bez zakazivanja.

  • Indija odobrila DNK vakcinu protiv korone

    Indija odobrila DNK vakcinu protiv korone

    Indijski regulator za lijekove odobrio je prvu u svijetu DNK vakcinu protiv korona virusa za hitnu upotrebu.

    ZyCoV-D vakcina, koja se daje u tri doze, sprečava simptomatsko oboljevanje kod 66 odsto vakcinisanih, pokazala je studija koju je objavio proizvođač vakcine Cadila Healthcare.

    Kompanija planira da godišnje proizvede do 120 miliona doza vakcine, prenosi BBC.

    Prethodne DNK vakcine dobro su djelovale na životinjama, ali ne i na ljudima.

    U Indiji je do sada dato više od 570 miliona doza tri prethodno odobrene vakcine protiv korona virusa – Covishield, Kovaksin i Sputnjik V.

    Oko 13 odsto odraslih građana je potpuno vakcinisano, a 47 odsto je primilo najmanje jednu dozu vakcine.

  • Delta soj remeti efikasnost vakcina protiv korone

    Delta soj remeti efikasnost vakcina protiv korone

    Porast vakcinisanih ljudi koji su zaraženi korona virusom bacio je sumnju na trajnu efikasnost vakcina protiv korona virusa, pokazuju nove studije, što bi moglo uticati na odluke vlada o mogućem uvođenju dodatne, „buster“ doze, prenio je Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

    Studija Univerziteta Oksford objavljena 19. avgusta pokazala je da se efikasnost vakcine „fajzer“ skoro prepolovila poslije četiri mjeseca, kao i da su vakcinisani ljudi inficirani zaraznijim delta sojem imali jednako visok nivo virusa kao i nevakcinisani, ističe Fajnenšel tajms.

    Treća doza
    Naučnici sa Oksforda pokazali su da efikasnost vakcine pada otkako je delta soj postao dominantan u Velikoj Britaniji u maju, odnosno da je „Fajzerova“ vakcina, koja je u početku bila efektivnija, za četiri do pet mjeseci poslije druge doze bila otprilike ista kao i vakcina „Astrazeneke“, čiji se procenat zaštite jedva pomjerio.

    tudija sa Oksforda je prva koja je sugerisala da efikasnost „fajzera“ možda opada brže od „astrazeneke“, ukazuje list, dodajući da su dva odvojena istraživačka rada, u SAD i Kataru, takođe podstakla debate o potrebi za trećom dozom vakcine jer su otkrili veći broj „probojnih infekcija“ nego što je predviđeno.

    Studije su pokazale i da je vakcina „moderna“ možda efikasnija u zaštiti od delta soja od „fajzera“, navodi Fajnenšel tajms, ukazujući na, između ostalih, katarsku studiju fokusiranu na delta soj koja je pokazala da su dvije doze „fajzera“ bile 60 odsto efikasne u zaustavljanju infekcije, dok je „moderna“ bila efikasna 86 odsto.

    „Fajzer“ već neko vrijeme govori da će biti neophodna treća doza, vjerovatno oko osam do 10 mjeseci poslije druge, naglašava londonski list i dodaje da je kompanija u nekoliko zemalja podnijela zahtjeve za odobrenje treće doze.

    Ipak, prema riječima člana britanskog komiteta za vakcinaciju i imunizaciju Adama Fina, zasad „nema jasnih dokaza“ o potrebi za busterom pa je pozvao na oprez, posebno jer su neke kompanije imale „snažan finansijski podsticaj da predlože treću dozu“.

    Kašalj i groznica

    Istraživanje oksfordskih naučnika na više od 700.000 potpuno vakcinisanih odraslih osoba pokazalo je da je više od polovine onih koji su se zarazili deltom razvilo „klasične“ simptome kovida, kao što su kašalj, groznica i gubitak ukusa i mirisa, piše Tajms.

    Nalazi Velike Britanije o najvišim nivoima virusa posle infekcija delta sojem kod vakcinisanih osoba ponovili su podatke male studije koju su prošlog mjeseca naveli američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i kojom su potkrepili odluku da preporuče ljudima nošenje maski u nekim zatvorenim prostorima, bez obzira na njihov status vakcinacije.

  • Tiodorović primio 3. dozu: Evo za koju vakcinu se odlučio

    Tiodorović primio 3. dozu: Evo za koju vakcinu se odlučio

    Doktor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba danas je primio treću dozu vakcine protiv korona virusa u Nišu.

    Tiodorović je kao prve dvije doze primio vakcine kineskog proizvođača “Sinofarm”, a kao treću dozu odlučio je da ne “miksuje” cjepiva. Tako da je epidemiolog danas primio kao treću dozu takođe “Sinofarm” vakcinu.

    “Dobio sam poruku od eUprave da je prošlo šest mjeseci od kada sam primo drugu dozu vakcine i preporuka je bila da primim i buster dozu. Naravno da sam to i planirao i da sam došao na vakcinalni punkt DZ Niš koji odlično funkcioniše. Primio sam vakcinu, dobio sertifikat i sada jedino mogu da razmišljam o tome kako da obezbedimo kako što više ljudi da primi vakcinu, ne samo ovu buster dozu i da tako povećamo obuhvat vakcinacije”, izjavio je Tiodorović nakon vakcinacije.

  • Vakcina protiv kovida-19 rizična koliko i aspirin

    Vakcina protiv kovida-19 rizična koliko i aspirin

    Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH (ALMBiH) od početka godine do 16. avgusta zaprimila je 749 prijava na reakcije nakon vakcinacije protiv kovida-19.

    Naime, prema izvještaju o reakcijama na vakcine protiv kovida-19 ALMBiH, od ukupnog broja prijava, 711 je do sada procijenjeno kao sumnja na reakcije, a tek 3,5 odsto, odnosno 25 prijava ocijenjeno je kao ozbiljna reakcija, što znači da je više od 95 odsto prijava bilo okarakterisano kao lakša ili očekivana reakcija na vakcinu.

    “U postupku obrade nalazi se 38 prijava. Od ukupnog broja 686 ili 96,5 odsto prijava klasifikovano je kao ‘non serious’, nije ozbiljna, očekivana reakcija, dok je kao ‘serious’, ozbiljna reakcija, klasifikovano 25 prijava, odnosno 3,5 odsto”, stoji u izvještaju Agencije za lijekove.

    Naime nuspojave na vakcinu protiv virusa korona su očekivane i svako ko je primio ovo cjepivo, prije aplikacije same vakcine, bio je upoznat sa mogućim reakcijama koje može imati, a prema riječima stručnjaka, svaki lijek, pa i aspirin, može dovesti do određenih reakcija, a kada se uporedi broj vakcinisanih i onih koji su razvili teže nuspojave, procenat je zanemariv.

    Prema ovom izvještaju, do sada je u BiH stiglo 2.808.955 doza vakcina, a prema podacima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS, u Srpskoj je samo u periodu od 15. jula do 2. avgusta, prvu ili drugu dozu vakcine protiv kovida-19 primilo oko 64.250 građana, što u prosjeku čini nešto više od 4.280 građana dnevno.

    “Do danas primljene i analizirane prijave o neželjenim reakcijama ne mijenjaju pozitivan profil koristi i rizika cjepiva protiv kovida-19 koja su dostupna u BiH. To u velikoj mjeri potvrđuje njihov poznati profil reakcija na cjepivo”, naveli su u ALMBiH.

    Kada je riječ o vrsti vakcine i broju prijava, podaci izvještaja pokazuju da je na vakcinu fajzer ukupno stiglo najviše prijava – 347, te za kovišild 259 reakcija.

    “Za vakcinu astrazeneka stiglo je 30 prijava, za sputnjik V 52, sinovak 20, sinofarm dvije, dok su za vakcinu vakszevrija takođe stigle dvije prijave”, navodi se u izvještaju.

    Dodali su da su prijave stizale u zavisnosti od dostupnosti pojedinog cjepiva u BiH, što znači da se vakcine ne mogu porediti po sigurnosti u odnosu na broj prijava pojedinih vakcina.

    U ALMBiH naveli su da je većina prijava uključivala više reakcija, a najčešće reakcije bile su povišena tjelesna temperatura, bol u ekstremitetima, malaksalost, glavobolja, bol na mjestu primjene vakcine, bol u mišićima, slabost, bol u zglobovima, drhtavica te povraćanje.

    U izvještaju stoji da je zaprimljena jedna prijava smrti pacijenta koja se samo vremenski može dovoditi u vezu sa vakcinom sinovak, te da Komisija za sigurnost imunizacije Ministarstva zdravstva FBiH sprovodi postupak detaljne analize.

    Da su slučajevi u kojima su registrovane nuspojave mnogo manji u odnosu na broj vakcinisanih, potvrdio je za “Nezavisne novine” Ednan Drljević, infektolog iz Opšte bolnice “Abdulah Nakaš” Sarajevo, koji navodi da broj težih reakcija statistički nije signifikantan.

    “Postoji sigurno veliki broj reakcija koje nisu u vezi sa samom vakcinom, već osoba koja je vakcinu primila možda ima alergiju na neku komponentu vakcine”, rekao je Drljević, dodajući da svaki lijek, uključujući i aspirin, ima nuspojave.

    “Veoma mali broj odobrenih lijekova ima tako mali broj komplikacija kao što to imaju vakcine protiv virusa korona”, kazao je Drljević.

  • Zaštita od virusa nakon Pfizerove vakcine opada brže od AstraZenecine

    Zaštita od virusa nakon Pfizerove vakcine opada brže od AstraZenecine

    Vakcina proizvođača Pfizer-BioNTech u početku jeste učinkovitija protiv delta varijante koronavirusa od AstraZenecine vakcine, međutim istraživanje je pokazalo da zaštita brže opada.

    Naučnici s univerziteta u Oxfordu ukazuju na to da bi efikasnost obje vakcine nakon pet mjeseci mogla biti slična. Tri mjeseca nakon druge doze je došlo do male promjene u efikasnosti AstraZenecine vakcine, dok je veći pad primijećen u istom vremenskom periodu nakon doza Pfizera, piše Independent.

    “Važno je napomenuti da je ukupna učinkovitost i dalje visoka, čak i uz ove male padove”, rekao je Koen Pouwels, viši istraživač na Odsjeku za populaciono zdravlje Univerziteta Oxford.

    Kako bi došli do ovih rezultate studija je rađena na podacima iz decembra 2020. godine do augusta 2021. Brisovi 700.000 učesnika su analizirani prije i nakon 17. maja, kada je delta postala glavna varijanta u Velikoj Britaniji.

  • Za propale 1.342 vakcine simbolične kazne: Četiri osobe obuhvaćene disciplinskim postupkom u Domu zdravlja Prijedor

    Za propale 1.342 vakcine simbolične kazne: Četiri osobe obuhvaćene disciplinskim postupkom u Domu zdravlja Prijedor

    Iz Doma zdravlja Prijedor tvrde da je u toku disciplinski postupak zbog propadanja 1.342 doze vakcine „Sputnik V“ u ovoj zdravstvenoj ustanovi, a po nezvaničnim saznanjima Srpskainfo, disciplinska komisija je četiri radnika kaznila umanjenjem plate do 15 odsto za jedan mjesec.

    Veći broj sagovornika je u nezvaničnim razgovorima za Srpskainfo otkrio da su disciplinskim postupkom obuhvaćeni načelnica Higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja Prijedor Milica Otković, pravnik Aleksandar Škorić, glavna sestra Dušanka Smiljanić i radnik angažovan na poslovima zaštite na radu Dalibor Lajić.

    Zbog propadanja 1.342 vakcine usljed prekida hladnog lanca nakon nestanka električne energije, ovim radnicima je umanjena plata za jedan mjesec. Otkovićeva, Škorić i Smiljanićeva će jedan mjesec dobiti platu umanjenu za 15 odsto, a Lajić 11 odsto.


    Otkovićeva nije htjela da komentariše ništa u vezi sa ovim slučajem. Poručila nam je da se obratimo rukovodstvu Doma zdravlja i da je „onako kako oni kažu“.

    Inače, zaposleni u Domu zdravlja tvrde da vršilac dužnosti direktora ove ustanove Slobodan Javor, koji je „vruću fotelju“ preuzeo mjesec dana prije propadanja vakcina, upravo Otkovićevoj neće oprostiti nikada ovaj nemili događaj.

    S druge strane, saznajemo i da je Otkovićeva angažovala advokata i da neće lako odustati u pravnoj bici.

    Milica Otković
    Podsjećamo, Okružno javno Tužilaštvo Prijedor je zbog propadanja vakcina odmah u aprilu odlučilo da istragu zbog propadanja vakcina otvori upravo protiv Otkovićeve i Javora.

    Pravnik Doma zdravlja Aleksandar Škorić takođe nije htio komentarisati disciplinski postupak, te nam je poručio da smo odgovor dobili od rukovodstva DZ u pismenoj formi.

    Glavna sestra Doma zdravlja Dušanka Smiljanić kaže da ne smije da daje izjave bez odobrenja uprave i da se obratimo na protokol ove zdravstvene ustanove.

    Kako nezvanično saznajemo, Lajić će zbog odluke disciplinske komisije o umanjenju plate predati žalbu. Zanimljivo je da je on na bolovanju još od februara, prije propadanja vakcina. Ni on nije htio da daje izjavu već je kao i ostali radnici poručio da je postupak u toku. U jednom momentu je spomenuo da je dobio neko šturo obavještenje, ali kao i ostali uputio nas je na upravu ove zdravstvene ustanove.

    Slobodan Javor
    Iz Doma zdravlja Prijedor su nam u pismenom odgovoru samo otkrili da su pokrenuli disciplinke postupke i da su oni u toku.

    – Sobzirom na činjenicu da Okružno javno tužilaštvo u pokrenutom krivičnom postupku još uvijek sprovodi istragu radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do propadanja 1.300 vakcina „Sputnik V“ u interesu istrage, kao i zbog pretpostavke nevinosti koja štiti sve stranke u navedenim postupcima, nismo u mogućnosti dati više informacija do okončanja istih – poručili su iz Doma zdravlja.

  • “Miješanje vakcina je dobro, isprobaću to prvo na sebi” Doktor Šekler otkriva koja je kombinacija najefikasnija

    “Miješanje vakcina je dobro, isprobaću to prvo na sebi” Doktor Šekler otkriva koja je kombinacija najefikasnija

    Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu, Milanko Šekler izjavio je jutros da dosadašnja istraživanja u svijetu pokazuju da su, kada je riječ o trećoj dozi vakcine protiv korona virusa, pojedine kombinacije različitih vakcina pokazale dobre rezultate, kao i da i sam eksprementiše sa dozama.

    Na ovu temu ima dosta podataka iz Turske gdje su ljudima davani Sinovak, kineska inaktivisana vakcina, ali sa nešto slabijim parametrima od Sinofarma. Kod velikog broja ljudi su korišćene dvije doze ove vakcine i jedna doza Fajzera što se pokazalo kao dobra kombinacija rekao je on za TV Pink.

    Doktor veterinarskih nauka Milanko Šekler pročitao genom Kovida 19

    Prema njegovim riječima, i jedna kineska publikaciju je pokazala da dvije inaktivisane kineske vakcine u komninaciji sa jednom dozom Fajzerove vakcine, daju sasvim pristojnu zaštitu.

    Naveo je i da su argentinski naučnici kombinovali dvije doze Sinofarma sa jednim Sputnjikom što je, takođe, dalo dobre rezultate.

    Šekler je istakao da je riješio da i sam, sa prijateljima, većinom ljekarima, sprovede eksperement kako bi i imao rezultate nekog ispitivanja na koje može da se osloni.

    -Isprobaću prvo na sebi. Juče sam, poslije dvije kineske, kao treću dozu primio Sputnijik, nekoliko doktora prijatelja će takođe primiti razne kombinacije pa ćemo nakon nekoliko nedjelja kada uradimo analize krvi vidjeti šta smo dobili – objasnio je Šekler.

    “Nepojmljivo je da zdravstveni radnici neće da se vakcinišu”
    On je izjavio da mu je nepojmljivo da zdravstveni radnici neće da se vakcinišu i da bi on od njih tražio da svi koji neće da se vakcinišu taj svoj stav objasne na naučni način.

    Kada je riječ o slabom odzivu mladih na vakcinaciju predlozio je da se i kod nas primjene neke ideje iz Velike Britanije koje su tamo dale dobre rezultate.

    -Trebalo bi ispred noćnih klubova, stadiona i drugih mjesta gdje se skupljaju mladi postaviti punktove za vakcinaciju, a prethodno donijeti odluku da na takva mjesta mogu da uđu samo oni koji su vakcinisani, preležali kovid ili se testirali. Na tim punktovima oni bi mogli besplatno da urade brzi antigenski test, a zauzvrat bi trebalo samo da se vakcinišu- rekao je Milanko Šekler.