VRBAS Media

Oznaka: vakcina

  • Četvrta doza

    Četvrta doza

    Izrael će ponuditi četvrtu dozu vakcine protiv koronavirusa starijima od 60 godina, usred zabrinutosti zbog širenja omikron soja.

    Stručna komisija izraelskog MInistarstva zdravlja preporučila je davanje četvrte doze, što je pozdravio premijer Naftali Benet kao “sjajnu vest koja će nam pomoći da prevaziđemo talas omikrona, koji se širi svetom”, prenosi Rojters.

    Iako odluku još treba da zvanično odobre viši zdravstveni zvaničnici, Bennet je pozvao Izraelce da što pre prime četrtu dozu.

    “Moja poruka je – ne gubite vreme, idite da se vakcinišete”, rekao je Benet.

    Odluka je doneta nakon što je u Izraelu potvrđen prvi smrtni slučaj jednog pacijenta zaraženog omikron sojem koronavirusa.

    Izraelska bolnica potvrdila je da je osoba preminula, ali je naglasila da je bolovala od više ozbiljnih pridruženih bolesti.

  • Nova vakcina će ubediti antivaksere da se vakcinišu – rađena starom metodom, sigurna i od proteina

    Nova vakcina će ubediti antivaksere da se vakcinišu – rađena starom metodom, sigurna i od proteina

    Sve vakcine funkcionišu tako što uče imuni sistem tela da napadne koronavirus, ali to rade na različite načine. Za razliku od vakcina koje su već odobrene za upotrebu u Sjedinjenim Američkim Državama, Novavaksova vakcina protiv kovida, nazvana NVKS-CoV2373, napravljena je upotrebom konvencionalnijih metoda.

    Ova vakcina napravljena je na konvencionalom pristupu, za razliku od drugih vakcina, i smatra se da može da smanji neodlučnosti u vezi sa vakcinama.

    “Novavaksova” takozvana proteinska podjedinična tehnologija (što znači da njihove vakcine sadrže prečišćene delove patogena) je već ispitana i testirana, a koristi se decenijama za vakcinisanje protiv raznih bolesti, uključujući hepatits B.

    VX-CoV2372 proteinska pojedinična vakcina protiv kovida sadrži laboratorijski napravljene deliće koronavirusa, odnosno njegov šiljati protein, za stimulisanje imuniteta. Vakcina se sastoji od prefuzionog proteina pune dužine napravljenog korišćenjem rekombinantne tehnologije nanočestica i njenog patentiranog dodatka na bazi sapuna “matriks-M”.

    Prema studiji koja je objavljena u martu nakon finalne faze testiranja u Velikoj Britaniji, efikasnost vakcine Novavaksa, biotehnološke kompanije sa sedištem u Gejtersburgu u Merilendu, bila je čak 96 odsto.

    Protiv britanskog alfa soja efikasnost je tada bila 86 odsto, a 55% u odvojenom, manjem ispitivanju u Južnoj Africi, gde su volonteri bili izloženi novom, zaraznijem beta soju. U oba slučaja vakcina je bila 100 odsto efikasna u sprečavanju ozbiljnih oblika bolesti i smrti.

    Iz Novavaksa kažu da je njihova vakcina na ispitivanjima u Severnoj Americi bila efikasna 90,4 odsto protiv kovida, preneo je France24.com.

    Prednosti “Novavaksove” vakcine
    Foto:EPA/JIM LO SCALZO
    Foto:EPA/JIM LO SCALZO
    Zahvaljujući tehnologiji kojom je proizvedena, Novavaksova vakcina ne mora da se čuva na ultraniskim temperaturama, što joj potencijalno daje logističku prednost nad nekim drugim vakcinama.

    Ali Novavaks se mučio sa višemesečnim odlaganja zbog “problema u proizvodnji”. Kako je preneo Forbs, merilendska kompanija zbog poteškoća u proizvodnji nije uspela da iznese vakcinu na tržiše prvi put u svojoj 24-godišnjoj istoriji. Ali dobila je zeleno svetlo u Indoneziji i na Filipinima, dok neka odobrenja i dalje čeka.

    Sem Filipina i Indonezije – koja je postala prva zemlja koja je odobrila hitnu upotrebu ove vakcine – Novavaks je do sada podneo zahtev za odobrenje u nekoliko drugih zemalja, među kojima i Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji, Kanadi, Indiji, te na Novom Zelandu.

    Ovog maja su Novavaks i Moderna objavili ugovor sa južnokorejskom vladom o proizvodnji vakcine, koja se u Indiji razvija kao kovovaks. Japan je pristao da kupi 150 miliona doza Novavaksove vakcine, navodi France24.com.

    Druga prednost Novavaksove vakcine u odnosu na Fajzerovu i Moderninu jeste cena – 16 dolara u SAD. Cena Modernine vakcine je 25–37 dolara po dozi, a Fajzerove 19,50 po dozi (za prvih 100 miliona doza), prema portalu Biospace.com.

    Dobra za alergične na “Fajzer”
    EU je u novembru već naručila 200 miliona doza Novavaksove vakcine, namenjene prvenstveno osobama alergičnim na Fajzerovu ili Moderninu.

    S obzirom na to da ova proteinska vakcina deluje na drugačiji način od Fajzerove i Modernine, očekuje se da osobe koje su imale alergijske reakcije na iRNK (mRNA) vakcine neće loše reagovati na “Novavaksovu”.

    Izvršni direktor Stenli Erk rekao je početkom novembra da bi se njihova vakcina mogla koristiti i kao buster za osobe koje su prethodno primile Fajzerovu, Moderninu, ili vakcinu kompanije Džonson i Džonson.

    Američka kompanija je početkom decembra najavila i vakcinu protiv omikrona, novog soja koji je Evropu ponovo stavio u stanje uzbune. Kompanija je tada rekla da bi mogla da započne komercijalnu proizvodnju vakcine protiv omikrona u januaru 2022, dok izvodi testove da li njena trenutna vakcina deluje protiv te varijante.

    Laboratorijski podaci koji se očekuju u narednim nedeljama pokazaće da li antitela pojedinaca koji su prethodno primili “Novavaksovu” vakcinu protiv kovida 19 mogu da neutrališu novu varijantu, navela je kompanija.

    Novavaks je takođe saopštio da je započeo razvoj antigena šiljatog proteina specifičnog za omikron i da će započeti laboratorijske testove nove vakcine na novoj varijanti za nekoliko nedelja. I drugi proizvođači vakcina, poput “Moderne” i “Fajzera”, takođe već uvelike rade na proizvodnji vakcine protiv omikrona.

  • Bajden: Nevakcinisani Amerikanci u opasnosti

    Bajden: Nevakcinisani Amerikanci u opasnosti

    Američki predsjednik Džozef Bajden upozorio je nevakcinisane Amerikance da ugrožavaju sebe i svoje najmilije u vrijeme ubrzanog širenja varijante omikron širom SAD.

    “Ako niste u potpunosti vakcinisani onda imate dobar razlog za zabrinutost”, rekao je Bajden u govoru u Bijeloj kući.

    On je rekao da će kupiti 500 miliona brzih testova na kovid koji će biti dijeljeni besplatno među Amerikancima, koji to zatraže.

    Bajden je naglasio da vakcinisana lica koja se zaraze virusom korona mogu da se razbole, ali su zaštićeni od teških oblika bolesti i smrtnog ishoda i mogu da mirno proslave božićne praznike kao što su i planirali.

  • U BiH propalo 700.000 vakcina

    U BiH propalo 700.000 vakcina

    Da u BiH masovno propadaju vakcine protiv koronavirusa, potvrđuju i posljednji podaci iz entitetskih ustanova, Federalnog zavoda za javno zdravstvo i Instituta za javno zdravstvo RS, gdje je u odnosu na mjesec ranije, zbog isteka roka, bačeno još skoro 150.000 doza vakcina.

    Prema informacijama iz Instituta za javno zdravstvo RS, do 31. oktobra je istekao rok za čak 330.587 doza vakcina. Ovaj podatak je poražavajući ako se uzme u obzir da smo, prema stopi smrtnosti od koronavirusa, prvi u Evropi.

    Svi izvještaji
    Posljednji podaci govore da se taj broj popeo na 437.068 doza i uglavnom se radi o doniranim vakcinama, mahom „AstraZeneca“ te nešto “Sinovaca”.

    U Federaciji je propalo dodatnih 40.000 doza “AstraZenece”, kojima je rok trajanja istekao krajem novembra. Tako će na otpadu završiti, kako nam je potvrđeno u ZJZ FBiH, ukupno 240.500 doza “AstraZenece” i 1.167 doza “Sinovaca”., piše Avaz.

    Nažalost, ovo nisu konačni podaci. Strahuje se da će broj vakcina koje nisu za upotrebu biti znatno veći, s obzirom na to da u Zavodu čekaju na izvještaje svih kantonalnih ustanova, pa je, primjerice, nepoznanica kakva je sudbina 25.000 doza vakcine “Moderna”, čiji je rok trajanja do kraja ove godine.

    – Za sada ne raspolažemo informacijama o ukupnoj količini vakcina kojima je istekao rok trajanja, već samo o onima koje se nalaze u prostorijama Zavoda u Mostaru, a koje su otpisane zbog isteka roka – rečeno je iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH.

    Među uskladištenim vakcinama su i “Pfizerove”, čijih se 100.000 doza može upotrijebiti do kraja februara, odnosno, 2.500 doza do marta naredne godine. Za sada su „najsigurnije“ vakcine “Sinopharm”, čiji je rok trajanja dvije godine.

    Budžetski novac
    I dok su vakcine koje su otpisane u BiH stigle besplatno, dotle će građani plaćati njihovo uništenje. U Zavodu ne znaju tačan datum uništenja, kao ni cijenu, budući da je potrebno, kako nam je rečeno, raspisati tender prema Zakonu o javnim nabavkama za usluge preuzimanja, skladištenja i konačnog zbrinjavanja ovog farmaceutskog otpada.

    Novac za to bit će izdvojen iz federalne kase, a isto će uraditi i RS, gdje će uništenje, takođe, biti plaćeno budžetskim novcem.

    Iz Austrije i nazad
    Također, poznato je da će propale vakcine biti uništene van BiH, najvjerovatnije u Austriji.

    Da ironija bude veća, upravo je najveći dio vakcina propao iz austrijske donacije od pola miliona doza “AstraZenece”.

  • Ruski institut predao zahtev za trostruku primenu vakcine Kovivak

    Ruski institut predao zahtev za trostruku primenu vakcine Kovivak

    Naučno-istraživački centar “Čumakova” predao je dokumentaciju Ministarstvu zdravlja Rusije i zahtev kako bi se izvršila klinička ispitivanja trostruke primene vakcine “Kovivak“, saopštio je direktor Centra Ajdar Išmuhametov.

    “Instutut ‘Čumakova’ je predao dokumentaciju da se klinici odobri trostruka primena vakcine ‘Kovivak’. Bez obzira što je ova odluka donekle iznuđena, smatramo da je ovaj pristup najrazumniji i jedini pravilan u ovom trenutku”, rekao je on u intervjuu televiziji “Rusija 24”.

    Direktor centra je naveo da se nada da će Svetska zdravstvena organizacija (SZO) registrovati vakcinu “Kovivak” u prvoj polovini sledeće godine.

    “Mi se tome iskreno nadamo i aktivno radimo na tome. Mislim da će taj proces trajati oko pola godine“, pojasnio je on.

    Ranije 14. decembra direktor Naučno-istraživački centra „Čumakova“ je saopštio da centar radi na proizvodnji vakcine za prevenciju od kovida na osnovu čestica sličnim virusima koje se nalaze u ćelijama insekata. Prema rečima naučnika, pomoću platforme koja se razvija biće moguće da se proizvode različiti preparati za borbu sa infekcijom i njenim novim sojevima.

  • Novavax vakcina protiv koronavirusa dobila odobrenje od evropskog regulatora

    Novavax vakcina protiv koronavirusa dobila odobrenje od evropskog regulatora

    Vakcina protiv koronavirusa proizvođača Novavax je peta u Evropskoj uniji koja je dobila dozvolu za upotrebu.

    Evropska agencija za lijekove (EMA) je danas konačno dala zeleno svjetlo za vakcinu koja je nazvana Nuvaxovid.
    Način proizvodnje Nuvaxovida je sličan onom koji se decenijama koristi u vakcinama protiv hepatitisa B. Također, ove vakcine se ne moraju čuvati na pretjerano niskim temperaturama.

    Njen proizvođač tvrdi da ova vakcina može pomoći u pridobijanju skeptika zbog toga što je pravljena na osnovu konvencionalne tehnologije.

    Izvršni direktor Novavaxa Stanley C. Erck tvrdi da bi njihova vakcina mogla pomoći u prevazilaženju ključnih prepreka u globalnoj imunizaciji, uključujući i izazove distribucije i neodlučnosti.


    Rezultati kliničkih ispitivanja su objavljeni još u junu i pokazali su 90,4 posto efikasnost protiv bolesti i 100 posto u prevenciji umjerenih i teških slučajeva razvoja koronavirusa kod pacijenata.

    Tada je utvrđeno da je vakcina efikasna protiv svih sojeva koronavirusa, međutim naknadno se pojavio omikron, koji sada već pravi ozbiljne probleme u Velikoj Britaniji.

  • Vakcinacija bez naručivanja se nastavlja i naredne sedmice u Banjaluci

    Vakcinacija bez naručivanja se nastavlja i naredne sedmice u Banjaluci

    Dom zdravlja Banjaluka i naredne sedmice omogućiće vakcinaciju protiv virusa korona na punktu u objektu Mjesne zajednice Petrićevac, gdje će građani bez naručivanja moći da prime prvu i buster dozu.

    Za sutra je planirana vakcinacija prvom dozom sputnjikom V i modernom od 12.30 do 19.00 časova, a za fajzer, prvu dozu, rezervisani su utorak, 21. decembra, od 13.00 do 19.00 časova, a u srijedu, 22. decembara, od 12.00 do 19.00 časova.

    Revakcinacija je planirana 23, 24. i 25. decembra, a građani će telefonskim putem biti obaviješteni o terminu, naveli su iz Doma zdravlja.

    Građani se mogu vakcinisati i na vakcinalnim punktovima u ambulantama porodične medicine, sutra u ambulantama Šargovac, Piskavica, Verići, Potkozarje, Dragočaj i Lauš, a u utorak, 21. decembra u ambulantama Stračevica dva, Vrbanja, Zalužani, Mišin Han i Lazarevo.

    U srijedu, 22. decembra, vakcinacija je u ambulantama Srpske Toplice, Karanovac, Krupa na Vrbasu, Bočac i Obilićevo, u četvrtak, 23. decembra, u ambulantama Goleši, Kola, Agino Selo i Poliklinika, a u petak, 24. decembra u ambulantama Borkovići, Bronzani Majdan, Stričići i ambulanta Borik u Platonovoj ulici.

    Iz Doma zdravlja moće sugrađane da poštuju epidemiološke mjere kako bi se izbjegle eventualne gužve i bespotrebno zadržavanje na punktu.

  • Pfizer: Vakcina kod djece od dvije do pet godina ne stvara očekivani imunitet

    Pfizer: Vakcina kod djece od dvije do pet godina ne stvara očekivani imunitet

    Iz kompanije Pfizer su saopćili da njihova vakcina protiv koronavirusa kod djece od dvije do pet godina ne stvara očekivani imunitet te da razmatraju da predlože da i oni budu vakcinisani trećom dozom.

    Razmatranje vakcinacije trećom dozom je uslijedilo nakon istraživanja, koje nije proveo Pfizer, provedenog na osnovu podataka koji se odnose na djecu od pola godine starosti do pet godina. Ukazali su da se kod djece do dvije godine stvorio očekivani imunitet. Najavili su da će provesti istraživanje na osnovu podataka o vakcinaciji trećom dozom.

    Pfizer, koji vakcine proizvodi s njemačkom kompanijom BioNTech, je smanjio doze vakcina namijenjene djeci. Za djecu od 12 i više godina riječ je o dozi od 30 mikrograma. Za djecu od pet do 11 godina riječ je o dozi od 10 mikrograma. Za one još mlađe riječ je o dozi od tri mikrograma.

    Rezultati prvobitnih istraživanja kazivali su da će vakcinacija malim dozama biti dovoljna da se kod djece stvori jak imunitet, a da se pri tom minimiziraju rizici od nuspojava.

    Međutim, u američkom nezavisnom Odbor za nadzor i sigurnost podataka (DSMB) su utvrdili da vakcinacija vakcinom Pfizer/BioNTech ne stvara snažan imunitet kod djece od dvije do pet godina.

    U Pfizeru su najavili da će preporučiti vakcinaciju djece od šest mjeseci do pet godina ako istraživanje pokaže da je to sigurno po zdravlje. Osim toga, najavili su i da će testirati kako bi vakcinacija trećom dozom utjecala na djecu od pet do 11 godina i od 12 do 15 godina, prenosi CNN.

  • Ove reakcije na vakcinu protiv korone prijavljuju građani

    Ove reakcije na vakcinu protiv korone prijavljuju građani

    Na adresu Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH je od početka ove godine do 8. decembra stigla 781 prijava na reakcije nakon vakcinacije protiv kovida 19.

    Kako su saopštili iz ove agencije, 34 prijave nisu imale minimum kriterija za podnošenje validne prijave neželjenog djelovanja lijeka, odnosno, bile su nepotpune, pa nisu uzete u dalje ocjenjivanje.

    Procijenjene su 743 prijave o sumnjama na neželjene reakcije vakcinacije protiv kovida 19, a većina prijava uključivala je više reakcija.

    Ukupno 710 ili 95,6 odsto klasifikovano je kao “non serious”, odnosno da nisu ozbiljne, dok su kao “serious” ili ozbiljno klasifikovane 33 prijave, što je 4,4 odsto od ukupnog broja procijenjenih prijava.

    Najviše reakcija nakon vakcinacije protiv kovida prijavili su ljudi između 18 i 44 godine – 382, te u starosnoj grupu od 45 do 64 godine – 337 prijava.

    Najčešće prijavljene reakcije na vakcinu protiv kovida su povišena tjelesna temperature, koja je navedena u 318 prijava i bol u ekstremitetima, 162 prijave. Slijede malaksalost, glavobolja, bol na mjestu primjene vaccine, bol u mišićima, slabost, bol u zglobovima, drhtavica.

    – Do danas primljene i analizirane prijave o neželjenim reakcijama ne mijenjaju pozitivan profil koristi i rizika vakcina protiv kovida 19, koje su dostupne u Bosni i Hercegovini. To u velikoj mjeri potvrđuje njihov poznati profil reakcija na vakcinu – saopštili su iz ALM BiH.

  • Njemačka u problemu

    Njemačka u problemu

    U borbi protiv omikrona novi njemački ministar zdravlja trudi se da bude brz i efikasan.

    Vakcinacija buster-dozom zato bi trebalo da se ubrza. Ali vakcina nema dovoljno i zato stiže u pomoć Evropska komisija.

    Mnogi stručnjaci se slažu: omikron će već u januaru biti preovlađujuća varijanta koronavirusa u Nemačkoj.

    To je rekao i portparol Evropske komisije, a i u Institutu Robert Koh, glavnoj nemačkoj ustanovi za suzbijanje epidemija, smatraju da je to samo pitanje vremena.

    Novi nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) tome pokušava da se suprotstavi.

    Njegova strategija je sledeća: ofanzivna i brza kampanja vakcinacije, odnosno davanje treće, tzv. “buster-doze“.

    “Trenutni podaci pokazuju da dopunska, buster-doza nudi zaštitu od 70 do 80 odsto”, rekao je Lauterbah u Berlinu, tokom svog prvog nastupa pred novinarima na funkciji saveznog ministra zdravlja.

    A bez te treće vakcine, koja služi kao svojevrsni pojačivač, zaštita od omikrona je, kaže, samo 25 do 40 odsto.

    Još uvek nije jasno koliko je visoka zaštita trećom dozom od teškog toka bolesti, odnosno lečenja u bolnici ili u najgorem slučaju na odeljenju intenzivne nege.

    Poslednji dana i nedelja u Nemačkoj se vakciniše više ljudi nego ikad pre – milion do milion i po ljudi dnevno.

    To je tempo brži od bilo koje druge zemlje u EU, kaže ministar.

    Buster-dozu do sada je primilo nešto manje od 28 odsto ljudi, a oko 70 procenata nemačkih građana vakcinisano je dva puta.

    To znači da još mnogo njih tek treba da se vakciniše trećom dozom.

    Nedostatak vakcina
    I tu počinje problem.

    Lauterbah je nakon stupanja na dužnost napravio “inventar” i ustanovio da nema dovoljno vakcina.

    To je izazvalo burne rasprave u nemačkim medijima i među političarma.

    Zar njegov prethodnik Jens Špan (CDU) nije naručio dovoljno vakcina? Ili to Lauterbah možda samo “želi da izazove požar, a onda da glumi vatrogasca”, kako tvrdi opozicija?

    I da li je njegov hitan poziv usledio samo iz političko-taktičkih razloga?

    U svakom slučaju, ta tema stigla je i do Evropske komisije.

    Lauterbah je od Brisela zatražio pomoć.

    Tamo su se, međutim, zapitali odakle taj iznenadni nedostatak vakcina?

    Nabavka nacionalnih kontingenata vakcina po pravilu se odvija centralizovano, dakle preko EU, koja sklapa ugovore s proizvođačima.

    Lauterbah je pokušao da na ta pitanja odgovori, a Brisel je slušao njegove izjave s velikim interesovanjem.

    “Ne, nije bio kriv njegov prethodnik, bivši ministar zdravlja Špan”, rekao je Lauterbah.

    “Želim da bude dostupno više vakcina nego što ih trenutno imamo, rekao je, tako da su tu ako nam bude bilo potrebno.”

    Drugim rečima: pošto se Nemci vakcinišu buster-dozama mnogo više nego što se očekivalo, a Ministarstvo zdravlja to vidi kao glavno oružje protiv eksplozivnog širenja varijante omikron, vakcina sada ponestaje.

    Još 35 miliona doza Moderne

    Sada se vidi i šta taj nedostatak konkretno znači.

    Osam miliona doza naručeno je za nedelju uoči Božića, ali je moguća isporuka samo 4,6 miliona doza, rekao je Lauterbah.

    U skladištu je ostalo samo tri miliona doza vakcina Bajontek/Fajzer i one bi mogle da potraju do početka januara.

    Bivši ministar Špan ranije je najavio da će davanje te, inače najpopularnije vakcine u Nemačkoj, morati da bude smanjeno.

    Zato bi trebalo preći na Modernu. Ali čini se da ni zalihe te vakcine Nemačkoj nisu dovoljne.

    U Njemačkoj se trenutno vakciniše više ljudi nego ikad od početka pandemije

    Evropska komisija organizovala je pomoć nakon što je dobila zahtev iz Nemačke.

    U decembru bi trebalo da stigne dodatna isporuka od deset miliona doza Moderne, nakon čega sledi još 25 miliona tokom prvog tromesečja naredne godine.

    Osim toga, Nemačka je obećala da će kupiti 80 miliona doza od firmi Bajontek/Fajzer u drugom tromesečju naredne godine.

    To obaveza ponukala je Evropsku komisiju da naruči tranšu od 150 miliona doza.

    Lauterbah se, kako je rekao, nada da će vakcina tada biti bar delimično prilagođena najnovijoj varijanti virusa – omikronu.

    Mnogima bi to tada verovatno bilo četvrto vakcinisanje protiv korone.

    Pomoć iz drugih zemalja EU

    Njemačka sada želi da iskoristi još jednu mogućnost kako bi dobila vakcinu.

    U toku su pregovori s Poljskom, Rumunijom, Bugarskom i Portugalijom da te zemlje EU dostave Nemačkoj neiskorišćene doze.

    Takvi bilateralni sporazumi i do sada su se mnogo puta pokazali kao dobri, rečeno je u Evropskoj komisiji.

    Oni su, dakle, u EU dozvoljeni.

    Nemačka strategija stvaranja svojevrsne “tampon-zone” mogla bi da bude dobra i iz drugog razloga.

    Trenutno se za buster-vakcinisanje koristi pola doze Moderne.

    To bi moglo da bude suviše malo, smatra Lauterbah.

    Ipak, još uvek nema konačne ocene da li je to zaista tako.

    Sveukupno gledano, nemački ministar očekuje da će potražnja do kraja prvog tromjesečja 2022, odnosno do kraja marta sledeće godine, biti 70 miliona doza vakcina, a planirano je bilo 50 miliona doza.

    “Nedostaje dakle 20 miliona”, rekao je Lauterbach.

    Ministar je ujedno jasno stavio do znanja da je potrebno hitno reagovati.

    “Božić ne bi trebao da bude uzrok širenja omikrona”
    Lauterbaha su pitali i šta će biti s planiranom obaveznom vakcinacijom ako bude premalo doza.

    Uvođenje obaveznog vacinisanja osoblja u bolnicama i staračkim domovima već je u parlamentarnoj proceduri.

    Osim toga, u Bundestagu se prirema i donošenje opšte obaveze vakcinisanja.

    “Imaćemo dovoljno vakcina ukoliko vakcinacija postane obavezna”, rekao je Lauterbah.

    “Možemo da rešimo problem.”

    Lotar Vajler, direktor Instituta Robert Koh, pozvao je na krajnji oprez.

    Omikron je “izuzetno zarazan” i zato bi svi trebalo da paze da “Božić ne postane okidač za omikron”.

    To znači: ograničite kontakte i “Božić slavite samo u uskom krugu ljudi”.

    Novoosnovani Savet stručnjaka, koje deluje pri njemačkoj vladi i koji se sastoji od priznatih naučnika, u petak će se pozabaviti mutacijom virusa i dati preporuke političarima šta bi još mogli da urade kako bi stanovništvo bolje zaštitili od najnovije varijante korone – omikrona.