VRBAS Media

Oznaka: Ursula von der Leyen

  • Tajna prepiska Fon der Lajen i šefa kompanije “Fajzer” trese EU

    Tajna prepiska Fon der Lajen i šefa kompanije “Fajzer” trese EU

    Evropska komisija je saopštila da ne može i da ne treba da pronađe tekstualne poruke koje je Ursula fon der Lajen razmenila sa šefom kompanije “Fajzer”.

    To je podstaklo njen spor sa internim nadzornim telom EU.Komisija je branila svoje pravo da ne vodi evidenciju o tekstualnim porukama svoje predsednice Fon der Lajen, objavio je u sredu zvanično nadzorno telo EU, Evropski ombudsman, koji je sproveo početnu istragu nakon žalbe na nedostatak transparentnosti. U oštrom prekoru izrečenom u januaru, ombudsman Emili O’Rajli optužila je izvršnu vlast EU za loše postupanje. Ona je rekla da tekstualne poruke koje se tiču politika i odluka EU treba tretirati kao dokumente koji podležu pravilima o transparentnosti EU. Saga, poznata kritičarima kao Dilitgejt (Deletegate, igra rečima po uzoru na “Votergejt”) nastala je nakon što je Njujork tajms objavio u aprilu 2021. da je Fon der Lajen razmenila tekstualne poruke sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom, uspostavljajući vezu koja je otključala unosne poslove za vakcine protiv korona virusa koje spasavaju život.

    Ubrzo po objavljivanju teksta u Njujork tajmsu, novinari su tražili Evropskoj komisiji uvid u te poruke, pozivajući se na Zakon o slobodi informisanja EU. Međutim, Komisija je odbila zahtev, pozivajući se na svoja važeća pravila.

    Slično je u novembru prošao i zvanični zahtev iz Evropskog parlamenta. Naime poslanica iz Holandije Sofi int Felt je htela da zna da li su pomenute poruke obrisane – i ako jesu, na osnovu kojih kriterijuma. Međutim, potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova u svom odgovoru se nije ni osvrnula na ovo pitanje. U pisanom odgovoru se navodi da su SMS i druge kratke poruke po prirodi “kratkog veka… i u principu ne sadrže važne informacije o politici, aktivnostima ili odlukama komisije” te se stoga načelno ne arhiviraju.

    Komisija je kasnije odbila zahtev novinara na osnovu prava na slobodu informisanja da dostavi tekstualne poruke, što je izazvalo žalbu ombudsmanu.

    Prvobitni izveštaj ombudsmana otkrio je da komisija nije pokušala da pronađe te SMS poruke. Kritikujući način na koji je zahtev za informacije tretiran, O’Rajli je naredila zvaničnicima da potraže tekstove.

    “Ne moraju se sačuvati sve tekstualne poruke. Ali tekstualne poruke jasno potpadaju pod zakon o transparentnosti EU i zato one koje su relevantne treba sačuvati. Nije kredibilno tvrditi drugačije”, navodi se na sajtu ombudsmanke.

    U prkosnom odgovoru, komisija je rekla da nije mogla da pronađe poruke jer se takvi “kratkotrajni, efemerni dokumenti ne čuvaju” i “nisu u posedu institucije”.

    “Komisija može da potvrdi da potraga koju je preduzeo predsednički kabinet (najviši zvaničnici) za relevantnim tekstualnim porukama koje odgovaraju zahtevu za pristup dokumentima nije dala nikakve rezultate”, navodi se u odgovoru potpredsednika komisije Vere Jurove.

    Komisija je ponovila da ne vidi potrebu za čuvanjem tekstualnih poruka, tvrdeći da ne sadrže važne informacije.

    “Zbog svoje kratkotrajne i efemerne prirode, tekstualne i trenutne poruke uopšte ne sadrže važne informacije koje se odnose na politike, aktivnosti i odluke komisije”, navodi se u saopštenju. Ombudsmanka je opisala odgovor komisije kao “problematičan u nekoliko tačaka”, ali se uzdržala od daljih komentara do formalnog zaključka koji se očekuje za nekoliko nedelja.

    Ketlin Van Brempt, belgijska socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu koja predsedava specijalnim komitetom Evropskog parlamenta za kovid-19, opisala je odgovor komisije kao neprihvatljiv.

    “Potpun nedostatak transparentnosti koristi industriji, a ne evropskim građanima”, rekla je ona.

    Evropska ombudsmanka, koji je zadužena za istragu pritužbi na institucije EU, ranije se već bavila vezama između Komisije i privatnih kompanija.

    Godine 2018. O’Rajli je zamerila izvršnoj vlasti EU što nije preduzela mere nakon što je prethodni predsednik preuzeo posao u Goldman Saksu. Ona je rekla da je novi posao Žozea Manuela Baroza izazvao “ozbiljnu zabrinutost javnosti” i da je komisija trebalo da ispita da li je prekršio zakonsku obavezu da postupa sa “integritetom i diskrecijom” prilikom napuštanja funkcije.

    Nedavno je rekla da komisija rizikuje “podrivanje integriteta” administracije EU bez strožih ograničenja za prelazak višeg osoblja u privatni sektor.

  • Fon der Lajen: Smanjite grijanje i hlađenje za dva stepena

    Fon der Lajen: Smanjite grijanje i hlađenje za dva stepena

    Čelnica Evropske komisije je zatražila koordinirano djelovanje u cijeloj EU, kazavši da je neophodna detaljna analiza situacije.

    Dok se Evropljani pripremaju za nestašicu gasa izazvanu ruskim ratom protiv Ukrajine, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je svoj poziv potrošačima da štede energiju, prenosi Poslovni dnevnik.

    „Ako ljudi širom Evropske unije smanje grijanje za samo 2 stepena i podignu temperaturu klima uređaja takođe za 2 stepena, to bi uštedjelo količinu energije jednaku svom gasu koji se isporučuje iz Rusije gasovodom Sjeverni tok 1 u Baltičkom moru“, rekla je Fon der Lajenova.

    “U tome dakle ima puno potencijala”, izjavila je nakon samita EU u Briselu.

    Izvori energije moraju biti raznoliki i potrebno je ulagati u obnovljive, dodala je, prenosi Poslovni dnevnik.hr.

    Evropsko snabdjevanje energijom izloženo je sve većem riziku jer Moskva smanjuje dotok gasa kao odgovor na sankcije Zapada uvedene zbog vojne akcije u susjednoj Ukrajini.

    Mnoge evropske zemlje uveliko zavise od ruskih energenata, a Rusija je već potpuno zaustavila isporuku za 12 država Unije, rekla je Fon der Lajenova.

  • Kaljiningrad nije odabran slučajno

    Kaljiningrad nije odabran slučajno

    Evropska unija pokušaće da “deeskalira” spor s Rusijom u vezi Kalinjingrada, tvrde visoki diplomatski izvori u Briselu.

    Od Evropske komisije, kako prenosi “Tajms”, biće zatraženo da “ublaži” situaciju nakon što je Litvanija blokirala tranzit pod sankcijama EU-a robe u rusku eksklavu nakon sugestije iz Brisela.

    Zbog toga je Rusija zapretila “ozbiljno negativnim” posledicama sankcija usmerenih na prevoz građevinskog materijala i nekih drugih resursa koje je Moskva opisala kao “neprijateljsku akciju” Litvanije i “blokadu” Kalinjingrada.

    EU je do sada ostajala pri svome u vezi tog pitanja, ali kako kažu visoki diplomatski izvori, Italija i neke druge evropske vlade zatražile su od predsednice EK Ursule fon der Lajen da “ugasi fitilj”. “Ne radi se o povlačenju, već o izbegavanju eskalacije. EU ne pokušava blokirati Kalinjingrad”, rekao je izvor, kako prenosi Jutarnji list.

    “U bliskom smo kontaktu s litvanskim vlastima i pružićemo dodatne smernice kako budemo išli dalje”, rekao je jedan zvaničnik Komisije, naglašavajući da će carinske provere vozova koji prelaze Litvaniju za Kalinjingrad biti “proporcionalne i delotvorne”.

    U tim novim smernicama podrazumeva se zadržavanje mera provere vozova ili kamiona koji prevoze robu u cilju sprovođenja sankcija, ali sada – u značajnoj izmeni – one dozvoljavaju kretanje metala ili građevinskog materijala ako je ta roba za unutrašnje tržište Rusije, čiji je Kalinjingrad deo.

    Litvanska premijerka Ingrid Simonit optužila je Moskvu za propagandne laži zbog tvrdnji o železničkoj blokadi Kalinjingrada. “Litvanija se pridržava sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog agresije i rata protiv Ukrajine”, rekla je ona.

    Nije baš tako slučajno odabran Kaljiningrad
    Jedan diplomata je pak rekao da je Litvanija, koja se nalazi u grupi “jastrebova” za sankciej Rusiji, zajedno s Polsjkom, namerno “pojačala” provere, kako bi izvršila pritisak na Moskvu i naterala NATO da se usredsredi na odbranu svog istočnog krila uoči samita saveza iduće sedmice.

    Inače, Klinjingrad je ruska teritorija sa oko milion stanovnika smeštena na Baltičkom moru, stisnuta između Litvanije i Poljske. Grad je sedište ruske Baltičke flote, a prevlaka Suvalki – koridor od 100 kilometara koji povezuje Kalinjingrad i Belorusiju, najbližeg saveznika Rusije – smatra se potencijalnom žarišnom tačkom novih sukoba između Zapada i Rusije.

    “Potrebna nam je znatno veća prisutnost u regionu”, izjavila je Simonit, koja će na samitu NATO-a sledeće sedmice izvršiti jak pritisak na čelnike Alijanse, u cilju veće stalne prisutnosti savezničkih trupa na tom području.

  • Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju”, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.

    Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.

    „Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.

    Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.

    „Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.

    „U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas “udaljenija od članstva nego što je ikada bila”.

    Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.

    „Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.

    Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.

    Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.

    Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.

    „Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.

    „Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u autoindustriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa“, objasnila je ona.

    Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.

    “Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata“, objasnila je ona.

    Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.

    Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.

    „Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto“, kazala je predsednica EK.

  • Ukrajina dobila “DA”

    Ukrajina dobila “DA”

    Kako se i očekivalo, Evropska komisija je dala zeleno svijetlo da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

    Evropska komisija je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

    Od Gruzije će biti zatraženo da ispuni određene uslove pre nego što dobije taj status, preneo je danas Rojters.Evropska komisija predlaže da se Ukrajini da status kandidata za članstvo u EU, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da to podrazumeva i da Ukrajina sprovodi niz reformi.

    “Ukrajina je jasno pokazala težnju i odlučnost zemlje da živi u skladu sa evropskim vrednostima i standardima”, rekla je ona novinarima u Briselu.

    Ona je navela i da je Ukrajina već primenila oko 70 odsto pravila normi i standarda EU, ali da ipak ostaje da se uradi važan posao u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i oligarha i osnovnih prava.

    “Proces je zasnovan na zaslugama, tako da proces u potpunosti zavisi od Ukrajine”, naglasila je Ursula fon der Lajen.

    Tokom davanja izjave za javnost, Ursula fon der Lajen je nosila boje Ukrajine, žuti sako preko plave košulje, navodi britanska agencija.

    Rojters podseća da se pojedine zemlje EU, među kojima Holandija i Danska, protive da još zemalja dobije status kandidata za članstvo, a da je zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog juče dobio podršku Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije, čiji su lideri posetili Kijev.

  • Lajen: Mišljenje o kandidaturi UKR do kraja sledeće nedelje

    Lajen: Mišljenje o kandidaturi UKR do kraja sledeće nedelje

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas u Kijevu da će to telo do kraja sledeće nedelje dati mišljenje o tome da li Ukrajini treba dati status kandidata za pridruživanje EU.

    “Današnji razgovori pomoći će nam da završimo procenu do kraja sledeće nedelje” rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ona je ocenila da su ukrajinske vlasti “uradile mnogo u pravcu kandidature”, ali da postoji potreba da se primene reforem, na primer u borbi protiv korupcije”, prenosi Gardijan.

    Ona je istakla da je u toj oblasti neophodno ojačati ukrajinsko zakonodavstvo u borbi protiv korupcije.

    “Uradili ste mnogo da obezbedite vladavinu prava, ali morate dodatno da ojačate antikorupcijsko zakonodavstvo i obezbedite bolje funkcionisanje administracije da biste stvorili neophodne uslove za borbu protiv korupcije i da obezbedite nesmetano funkcionisanje biznisa”, rekla je Fon der Lajen.

    Ukazala je na potrebu da se platforma za rekonstrukciju Ukrajine iskoristi za stvaranje zajedničkog pravca, za jasnu mapu puta prema kojoj bi se sinhronizovao zajednički rad na rekonstrukciji Ukrajine da bi se zemlja “podigla iz ruševina”, prenosi Interfaks Ukrajina.

    „Ovo mora biti proces koji Ukrajina mora u potpunosti da uradi. Evropska komisija ima veliko iskustvo u upravljanju takvim situacijama i ulaganjima u reforme“, dodala je ona.

    Naglasila je da EU želi da usmeri investicije i obezbedi sprovođenje reformi kako bi se poboljšao život Ukrajinaca, da bi uspela da obnovi Ukrajinu, učini je privlačn

  • Fon der Lajen oštro napala Rusiju i upozorila: “Milioni će biti u riziku od gladi”

    Fon der Lajen oštro napala Rusiju i upozorila: “Milioni će biti u riziku od gladi”

    Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je danas da se svet suočava sa ”kombinacijom više kriza”.

    Dodala je da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

    “U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke krize širom sveta”, poručila je Lajen.

    Govoreći pred Evropskim parlamentom u Strazburu, predsednica Evropske komisije navela je više razloga koji su “ujedinjeni” doveli do problema sa nestašicom hrane u svetu, od posledica pandemije, preko poskupljenja energenata i đubriva do klimatskih promena.

    “Svi ovi uticaji imaju jednu zajedničku tačku, a to je da su masivno i namerno spojeni Putinovim ratom. U pitanju je hladna, bezobzirna i proračunata opsada nekih od najranjivijih zemalja na svetu od strane Putina. Hrana je sada postala deo arsenala terora Kremlja i to ne smemo dozvoliti”, poručila je Lajen.

    Ursula fon der Lajen je pozvala partnere u svetu da ne uvode ograničenja na globalnom tržištu hrane.

    Ona je najavila da će EU izdvojiti 2,5 miljardi evra kako bi omogućila ugroženim delovima sveta da kupe hranu, i istovremeno pojačati i sopstvenu prozvodnju u poljoprivrednom sektoru kako bi doprinela boljoj snabdevenosti svetskog tržišta hrane.

  • EU neće finansirati Poljsku dok ne usvoji odluke o reformi pravosuđa

    EU neće finansirati Poljsku dok ne usvoji odluke o reformi pravosuđa

    Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen jučer je na sjednici Evropskog parlamenta izjavila da sredstva EU neće biti isplaćena Poljskoj dok ta zemlja ne završi reforme na obnavljanju nezavisnosti pravosuđa.

    Von der Leyen govorila je u debati posvećenoj vladavini prava i odobravanju plana oporavka ekonomije Poljske na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

    “Znam da su neki od vas skeptični, ali dozvolite mi da vas uvjerim da novac neće biti isplaćen dok se ne naprave ove reforme”, rekla je Von der Leyen.

    Zastupnici EU već su izrazili zabrinutost zbog odobravanja 35 milijardi eura za oporavak Poljske nakon pandemije.

    Dok je većina zemalja EU već primila isplate Fonda za oporavak ekonomija nakon pandemije u vrijednosti od 672,5 milijardi eura, izvršno tijelo EU je uskratilo odobrenje poljskog nacionalnog plana zbog nazadovanja te države u oblasti vladavine prava.

    “Prva uplata će biti moguća tek kada novi zakon stupi na snagu”, rekla je predsjednica Evropske komisije.

    Ona je objasnila da EU očekuje od Poljske da ukine Disciplinsko veće Vrhovnog suda i zamijeni ga nezavisnim i nepristrasnim tijelom u skladu sa presudama Evropskog suda pravde.

    EU će također zahtijevati reformu disciplinskog postupka i preispitivanje kontroverznih predmeta protiv sudija.

    “Poljska mora pokazati do kraja 2023. godine, da su sve nezakonito razriješene sudije vraćene na posao. Ako to ne bude slučaj, neće biti isplata”, naglasila je Von der Leyen.

    Institucije EU su u sporu s Poljskom oko reformi pravosuđa u zemlji, a koje ograničavaju nezavisnost pravosuđa i potkopavaju vladavinu prava od 2016.godine.

  • Fon der Lajen: Prekid kupovine ruske nafte može da dovede do rasta cijena nafte

    Fon der Lajen: Prekid kupovine ruske nafte može da dovede do rasta cijena nafte

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da bi potpuni prekid kupovine ruske nafte mogao da dovede do porasta cijena tog energenata, što bi omogućilo Rusiji da dobija veći profit i da preusmjerava ta sredstva na jačanje svoje vojne moći.
    „Ako mi sada potpuno prekinemo da kupujemo rusku naftu, predsjednik Rusije Vladimir Putin će vjerovatno naftu koju ne proda Evropskoj uniji prebaciti na svjetsko tržište, gdje će cijene skočiti, i za nju će dobiti još veći novac“, rekla je Fon der Lajen američkoj kablovskoj televiziji MSNBC, prenosi Sputnjik.

    Ona je istakla da bi to dodatno popunilo Putinovu vojnu kasu, zbog čega Evropska unija o tom pitanju mora da razmišlja strateški.

    Fon der Lajen je kazala i da bi Evropska unija trebalo da bude fleksibilnija po pitanju prekida kupovine ruskih energenata, kako bi se izbjegla moguća ekonomska šteta njenih članica.

  • Fon der Lajen: Ukrajina mora da dobije rat

    Fon der Lajen: Ukrajina mora da dobije rat

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da Kijev mora da dobije rat protiv Moskve, da napravi od ruskog napada na Ukrajinu strateški neuspjeh ruskog predsjednika Vladimira Putina.

    Na Svjetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu okuplja se više od 2.000 političkih i biznis lidera, kao i brojnih eksperata, a Fon der Lajen je istakla da “moskovski pravilnik kao da dolazi iz drugog vijeka”, prenio je Rojters.

    “Rusija tretira milione ljudi, ne kao ljudska bića, već kao bezličnu populaciju koju treba premještati ili kontrolisati kao bafer zonu između vojnih snaga, pokušavajući da tenkovima zgazi aspiracije cijele nacije”, smatra predsjednica Evropske komisije.

    Ona je naglasila da Ukrajina mora da dobije rat i da se pokaže da je Putinova agresija bila “streteška greška”.

    Fon der Lajen je istakla da Rusija koristi hranu kao oružje sa globalnim posljedicama, ponašajući se na isti način kao i u energetskom sektoru.

    “Globalna saradnja je protivotrov za ruske ucjene. U rusko-okupiranoj Ukrajini, vojska Kremlja konfiskuje žitarice i mašineriju, a ruski brodovi u Crnom moru blokiraju ukrajinske brodove pune pšenice i uljarice”, navela je Fon der Lajen.