VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Peskov: Rusija nije uništila crkvu u Odesi, to je laž kijevskog režima

    Peskov: Rusija nije uništila crkvu u Odesi, to je laž kijevskog režima

    Rusija nije granatirala Crkvu Preobraženja Gospodnjeg u Odesi, ona je uništena projektilom ukrajinskog PVO sistema, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Naše oružane snage nikada ne udaraju po objektima civilne infrastrukture, a kamoli po hramovima, crkvama i drugim sličnim objektima, tako da ne prihvatamo takve optužbe. To je apsolutna laž”, poručio je Peskov.

    Prema njegovim rečima, crkvu je uništio ukrajinski PVO sistem.

    Naime, Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je informacije kijevskog režima o granatiranju Crkve Preobraženja Gospodnjeg u Odesi. Kako se navodi, najverovatniji uzrok za uništenje hrama bio je pad ukrajinske protivvazdušne rakete kao rezultat delovanja sistema PVO koje Oružane snage Ukrajine namerno postavljaju u stambena naselja.

    Napad na ruske novinare težak zločin kijevskog režima
    Smrt vojnog dopisnika “RIA Novosti” Rostislava Žuravljeva rezultat je namernog napada kijevskog režima na novinare, naveo je Peskov.

    “To je nameran napad, za šta je odgovoran kijevski režim”, kazao je Peskov i dodao da je smrt bilo koje osobe velika tragedija, ali u ovom slučaju se radi o smrti novinara koji je obavljao svoju dužnost.

    Prema njegovim rečima, u celom svetu to se smatra veoma teškim zločinom, koji je sada, u ovom slučaju, počinio upravo kijevski režim.

    Oružane formacije Ukrajine su 22. jula u Zaporoškoj oblasti gađale i ciljano pucale na grupu ruskih novinara koji izveštavaju iz te oblasti. U posledicama granatiranja poginuo je novinar “RIA Novosti” Rostislav Žuravljov, povređeni su dopisnik “RIA Novosti” Konstantin Mihaljčevskij, izveštač “Izvestija” Roman Poljšakov i kamerman Dmitrij Šikov.

    Rusija će odgovoriti na napad dronova na Moskvu
    Portparol Kremlja se osvrnuo na današnji napad na Moskvu, rekavši da će odgovor na taj teroristički akt biti nastavak Specijalne vojne operacije i postizanje njenih ciljeva.

    “Specijalna vojna operacija se nastavlja, nastaviće se i njeni ciljevi moraju biti ostvareni”, poručio je Peskov.

    Ruska vojska je jutros sprečila kijevski režim da izvede teroristički napad sa dva drona na objekte u Moskvi i 17 dronova na objekte na teritoriji poluostrva Krim, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    U osujećenom terorističkom napadu Kijeva na objekte u Moskvi nije bilo žrtava.

  • Ukrajini će trebati 757 godina…

    Ukrajini će trebati 757 godina…

    Sukob sa Rusijom pretvorio je Ukrajinu u “najminiraniju zemlju” na svetu, piše “Vašington post”, pozivajući se na podatke ukrajinske vlade.

    Skoro jedna trećina ukrajinske teritorije je pogođena teškim borbama i verovatno će zahtevati intenzivne operacije deminiranja, navodi list i dodaje da je, prema podacima istraživačkog centra GLOBSEC sa sedištem u Slovačkoj, preko 67.000 kvadratnih milja (173.529 kvadratnih kilometara) kontaminirano neeksplodiranim ubojitim sredstvima.

    To je više od veličine Floride i otprilike je ekvivalentno Urugvaju.

    “Količina ubojitih sredstava u Ukrajini je bez presedana u proteklih 30 godina”, rekao je direktor programa britanske NVO “Majns advajzori” Greg Kouter.

    Prema podacima UN, skoro 300 civila, uključujući 22 deteta, poginulo je u Ukrajini u incidentima povezanim sa neeksplodiranim ubojitim sredstvima između februara 2022. i jula 2023. godine, objavio je “Vašington post”. Mine i druga neeksplodirana municija takođe su dovela do 632 povrede civila u istom periodu, dodaje se.

    Obe strane u sukobu aktivno koriste mine u svojim operacijama, navodi list. SAD su takođe doprinele miniranju ukrajinske teritorije snabdevajući Kijev artiljerijskim mecima od 155 milimetara koji stvaraju privremena minska polja, iako bi njihova podmunicija tehnički trebalo da se samouništi, piše “Vašington post”.

    Još jedno oružje američke proizvodnje koje je poslato u Ukrajinu bila je protivtenkovska mina M21, koja se ne može samouništiti, dodaje se.

    Odluka Vašingtona da Kijevu obezbedi “kasetnu municiju američke proizvodnje, za koju se zna da raspršuje projektile koji ne eksplodiraju, može samo da poveća opasnost”, navodi “Vašington post”.

    Prema nekim procenama, za uklanjanje svih neeksplodiranih ubojitih sredstava rasutih širom zemlje moglo bi biti potrebno 757 godina, čak i ako bi 500 timova za deminiranje bilo zaduženo za misiju, objavio je “Vašington post”.

    Procene Svetske banke pokazuju da bi troškovi ovih operacija mogli da dostignu 37,4 milijarde dolara u samo narednih deset godina, dodaje se.

    Vašington je do sada posvetio samo oko 95 miliona dolara za operacije deminiranja u Ukrajini, navodi se u izveštaju Stejt departmenta za 2023.

    Zamenica generalnog sekretara UN za politička i pitanja izgradnje mira Rozmeri Dikarlo upozorila je Savet bezbednosti UN da su ogromni delovi ukrajinske teritorije prekriveni minama i kasetnim bombama koje će “nastaviti da predstavljaju opasnost za civile u godinama koje dolaze”.

    Ranije ove nedelje ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov osudio je Vašington jer je pretvorio Ukrajinu u “groblje” smrtonosnog otpada.

  • I Rusija može da udari tamo gdje ne očekuju?

    I Rusija može da udari tamo gdje ne očekuju?

    Ukrajina ne može da pobedi na frontu pa pokušava da izvojuje trijumf u medijima, zato sve češće bira civilne ciljeve.

    To je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.

    “Našem neprijatelju ne uspeva kontraofanziva. Znači trebaju im medijske pobede. Nema veze što su vesti napumpane i iracionalne. Zbog toga nacisti kao opciju prihvataju udare na civilne ciljeve. Mnogi ukroimbecili su tome iskreno raduju”, napisao je Medvedev na Telegramu.

    “Stepen napetosti u ukrajinskom društvu raste a ‘gazde sa Zapada’ nestrpljivo pitaju ‘gde vam je ta pobeda'”, istakao je.

    Upravo zbog toga “banderovci” sve više biraju mirne, civilne mete za svoje podle udare, objasnio je Medvedev.

    Rusija, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da ostane bez odgovora.

    “I mi treba da izaberemo nestandardne mete za naše udare. Ne samo skladišta, energetska čvorišta i naftne baze. Ima i drugih mesta gde nas još ne očekuju. I gde će efekat biti veoma značajan”, upozorio je.

  • Novi napad u Rusiji?

    Novi napad u Rusiji?

    Moskva je rano jutros napadnita dronovima iz pravca Ukrajine, ali su oni presretnuti i uništeni, a žrtava nije bilo, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    Ruska novinska agencija RIA Novosti, pozivajući se na hitne službe, sugeriše da je još jedan dron oboren iznad moskovske oblasti.

    “Dron bez eksplozivne naprave pao je okrugu Zelenogradski u Moskovskoj oblasti, na području centralnog groblja. Povređenih nema”, rečeno je RIA Novostima u Hitnoj pomoći.

    Rano jutros, kada se desio prvi napad, fragmenti dronova pronađeni su na dva kilometra zgrade ministarstva.

    Ministarstvo odbrane je to nazvalo “terorističkim napadom”, dok je gradonačelnik Sergej Sobjanin naveo da su pogođena dva nerezidencijalna objekta oko četiri sata ujutru.

    Nije jasno da li su dronovi udarali u zgrade kada su oboreni, ili su namerno pogođene zgrade.

    Iz Kijeva nije bilo komentara.

    Ukrajina skoro nikada javno ne preuzima odgovornost za napade unutar Rusije ili na teritoriji pod ruskom kontrolom u Ukrajini.

  • “Vagnerovci bi u Poljsku… na ekskurziju”

    “Vagnerovci bi u Poljsku… na ekskurziju”

    Razgovori između ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog bjeloruskog kolege Aleksandra Lukašenka počeli su danas u Strelni kod Sankt Peterburga.

    “Promjenio sam neke svoje planove, možemo da provedemo dan i po ili dva”, rekao je Putin na početku sastanka, prenela je agencija RIA Novosti.

    Razgovori se vode u palati Konstantinovski koja se nalazi u Strelni kod Sankt Peterburga.

    Predsednik Bjelorusije je istakao da su pripadnici ruske privatne kompanije “Vagner” počeli da ga pritiskaju, jer žele da odu na Zapad “na ekskurziju”.

    On im je, kako je istakao, rekao da idu na ekskurziju u Poljsku, u Žešov.

    “Držim ih u centru Bjelorusije, po dogovoru, ne bih želeo da ih tamo premeštam, jer su loše raspoloženi. I, moramo da im odamo počast, znaju šta se dešava oko Unije”, rekao je Lukašenko.

    Putin je najavio neuspeh kontraofanzive Ukrajine.

    “Nema kontraofanzive”, rekao je Lukašenko, dok je Putin uzvratio da postoji, ali da je propala.

    On je kazao da se svi planovi Rusije i Bjelorusije sprovode bolje od očekivanog.

  • “Šaljemo vam tenkove, a za granate se snađite”

    “Šaljemo vam tenkove, a za granate se snađite”

    Njemačke vlasti su od početka sukoba isporučile Ukrajini 40 samohodnih protivavionskih topova “Gepard”, ali nemaju dovoljno municije za topove.

    Zbog toga će ukrajinska vojska mora da štedi i ispaljuje rafale od pet granata, umesto 20, piše Bild.

    Vojni koncern Rheinmetall je obećao da će Ukrajini isporučiti 300.000 granata, kalibra 35 mm za “Geparde”, ali ove godine će biti poslato samo 40.000 komada, navodi list.Kako piše Bild, u samoj Nemačkoj nema zaliha ovih projektila, pošto su Gepardi, koji su napravljeni 1960-ih, povučeni iz upotrebe. Druge zemlje, poput Švajcarske ili Brazila, odbile su da daju granate koje poseduju. Na kraju, njemačka vojna industrija je morala da otvori stare crteže i prepravi postojeće granate, kalibra 35 mm za “leoparde”. List dodaje da će nova serija projektila biti poslata u Kijev u bliskoj budućnosti. Berlin je svoju odluku da pošalje 50 protivavionskih topova Gepard u Kijev objavio krajem aprila prošle godine. Početkom maja 2022. Velt je javio da su isporuke obustavljene jer Nemačka nije imala dovoljno municije za ovo vozilo.

  • “Ofanziva je propala”

    “Ofanziva je propala”

    Ofanziva Oružanih snaga Ukrajine je propala, rekao je danas predsjednik Rusije Vladimir Putin tokom razgovora sa predsednikom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenko.

    “Nema nikakve kontraofanzive”, rekao je Lukašenko, na šta je predsednik Rusije istakao da “ona postoji, ali da je propala”.

    Putin je u razgovorima sa medijima najavio da će razgovori biti održani ne samo danas, već i sutra.

    Današnji sastanak održava se u Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu.

    Lukašenko je u Rusiju doputovao sinoć, a kako je ranije navela pres služba Kremlja, lideri će razgovarati o pritiscima i problemima koji se tiču “daljeg razvoja rusko-beloruskih strateških odnosa” i dublje integracije u okviru Savezne države.

  • Blinken: Ukrajina je vratila 50 posto teritorije koju je Rusija zauzela

    Blinken: Ukrajina je vratila 50 posto teritorije koju je Rusija zauzela

    Američki državni sekretar Antony Blinken rekao je da je Ukrajina vratila oko 50 posto teritorije koju je Rusija ranije zauzela.

    “Već je vraćeno oko 50 posto onoga što je prvobitno zaplijenjeno”, rekao je Blinken u intervjuu za CNN u nedjelju.

    Naglasio je da je ukrajinska ofanziva još uvijek u početnoj fazi.

    “Neće se odigrati u narednih nedjelju ili dvije. Još uvijek gledamo, mislim, za nekoliko mjeseci”, rekao je Blinken.

    Njegova izjava dolazi nakon što su se predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko i predsjednik Rusije Aleksandar Putin sastali te razgovarali i o ukrajinskoj kontraofanzivi. Lukašenko je rekao da kontraofanzive nema, na šta je Putin kazao “Ima, ali je propala”.

  • Zelenski: Ukrajinska ofanziva odložena zbog nedostatka municije

    Zelenski: Ukrajinska ofanziva odložena zbog nedostatka municije

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski priznao je danas da je ukrajinska kontraofanziva odložena zbog nedostatka municije i da je njeno odlaganje omogućilo Rusiji da ojača svoju odbranu.

    Ukrajina se nadala da će započeti svoju dugo očekivanu kontraofanzivu ranije na proljeće, ali je odustala jer joj je nedostajalo neophodno oružje, rekao je Zelenski za “CNN”.

    “Imali smo planove da počnemo na proljeće. Ali nismo, jer, iskreno, nismo imali dovoljno municije i naoružanja i nemamo dovoljno brigada koje su adekvatno obučene za ovo oružje, pored toga, misije obuke održane su van Ukrajine”, rekao je Zelenski, prenio je briselski portal “Politico”.

    Zelenski je naveo da je to Rusiji dalo vrijeme da postavio minska polja i izgradi nekoliko linija odbrane.

    On je istakao da su Rusi imali i više vremena nego što im je bilo potrebno, zbog čega su izgradili više linija.

    “I zaista, ima mnogo mina na našoj zemlji”, naglasio je Zelenski i dodao da je zbog toga bio sporiji tempo kontraofanzivnih akcija Ukrajine.

    “Nismo željeli da izgubimo naše ljude, naše osoblje. A naši vojnici nisu htjeli da izgube opremu zbog toga”, rekao je Zelenski, prenosi “Tanjug”.

  • “Ogroman diplomatski skandal”

    “Ogroman diplomatski skandal”

    Ponašanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na međunarodnoj sceni ugrozilo je odnose Ukrajine sa Zapadom i podršku koju zapadni centri pružaju Kijevu.

    To je rekao Oleg Soskin, bivši savetnik bivšeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme na svom Jutub kanalu.

    Ono što je Zelenski uradio je ogroman diplomatski skandal, rekao je Soskin, prenose “RIA Novosti”.

    Ponašanje ukrajinskog lidera, kako je kazao, izaziva zabrinutost i sumnju u njegovu sposobnost da upravlja državom. Juče je smenio ambasadora u Velikoj Britaniji Vadima Pristajka bez ikakvog objašnjenja i grubo se poneo prema ministru odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Benu Volasu, iako su oni obojica učinili dosta za Ukrajinu.

    Takvo histerično ponašanje će ugroziti odnose Ukrajine sa saveznicima, a uskoro će je i potpuno lišiti svake podrške, tvrdi Soskin, te dalje navodi da je ono što bi se u tom slučaju kasnije desilo poznato – “krah, koji je sve bliže i bliže”.

    Podsetimo, Zelenski je juče smenio ambasadora Pristajka nakon što je diplomata iskritikovao komentar ukrajinskog predsednika upućen britanskom ministru odbrane.

    Volas je izjavio da Ukrajina treba da bude zahvalnija za svu pomoć koju dobija od Zapada, na šta je Zelenski ironično odgovorio video snimkom, koji traje osam minuta i u kojem mu 47 puta govori “hvala” i poručuje da britanskom ministru može da se zahvaljuje na pomoći svako jutro.

    Volas je, takođe, nedavno izjavio da smatra da se tokom njegove poslednje posete Kijevu nisu ponašali baš ljubazno, dok je američki savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti Džejk Salivan prekorio Zelenskog za to što Kijev zahteva veću vojnu podršku, dok u isto vreme, kako to kažu Amerikanci, Ukrajina nije u dovoljnoj meri zahvalna SAD na svemu do sad.

    “Američki narod zaslužuje zahvalnost”, rekao je jednom prilikom Salivan.

    “Politiko” tvrdi da predsednik Ukrajine odavno iritira zapadne zvaničnike, ali se to do sada skrivalo.

    U junu prošle godine, on je, navodno, za vreme razgovora sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom zatražio dodatnu vojnu pomoć, odmah nakon što je američka strana saopštila da je Kongres odobrio da se za Kijev izdvoji milijardu dolara. Ovo je ocenjeno kao nezahvalnost, zbog čega je, kako su prenosili neki mediji, Bajden tada čak i ustao od stola i napustio večeru.

    U Kijevu pak na celu situaciju gledaju drugačije. I dok na Zapadu smatraju da Zelenski ne razume potrebe njihovog stanovništva, ukrajinske vlasti smatraju da se protiv Rusije Ukrajinci danas bore zbog čitave zapadne civilizacije, te da su i Evropljani i Amerikanci previše usmereni na svoje lične nacionalne interese. Pozivi da Ukrajinci budu skromniji u svojim izjavama stoga iritira ukrajinsku stranu, piše “Politiko”.