Oznaka: ukrajina

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izvršio je proveru komandnog punkta na prvoj liniji fronta grupe snaga “Centar” u zoni specijalne operacije.

Ovo je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane.

Ističe se da je Šojgu na komandnom punktu saslušao izveštaj komandanta grupe general-potpukovnika Andreja Mordvičeva, kao i komandanata i oficira štabova o tekućoj situaciji, karakteru neprijateljskih dejstava i izvršavanju borbenih zadataka na taktičkim pravcima ruskih snaga.

“Ministar odbrane Rusije skrenuo je posebnu pažnju na potrebu da se tokom borbenih dejstava nanese efikasan preventivan vatreni poraz neprijatelju prilikom njegovog potiskivanja sa položaja”, navodi se u saopštenju.

Naglašava se da ove mere treba da obezbede maksimalno očuvanje života i zdravlja ruskih vojnika.

Ministarstvo ističe da je komandant grupe snaga “Centar” general-potpukovnik Andrej Mordvičev pokazao Šojguu jednu od mnogih neprijateljskih jedinica oklopnih vozila zaplenjenih u borbama – švedsko borbeno vozilo pešadije CV-90.

U saopštenju se objašnjava da su ovo vozilo ostavili ukrajinski vojnici prilikom povlačenja, nakon što je CV-90 pogođen projektilom iz ručnog bacača protivtenkovskih granata RPG-7.

“Sergej Šojgu zahvalio je komandi i ličnom sastavu grupe snaga za vođenje uspešnih ofanzivnih dejstava u krasnolimanskom pravcu i tome što su naše snage zauzele povoljnije položaje”, dodaje se u saopštenju Ministarstva.

Ukrajinske snage gađale su poluostrvo sa 13 dronova, ali je ruska vojska sprečila masovni napad, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ruska vojska sprečila je pokušaj terorističkog napada na kritičnu infrastrukturu na poluostrvu Krim, saopštilo je Ministarstvo odbrane, koje tvrdi da je preko noći oboreno ili elektronski potisnuto više desetina dronova.

Sistemi protivvazdušne odbrane angažovali su i uništili deset bespilotnih letelica tipa aviona, dok su “još tri drona potisnuta elektronskim ratovanjem”, navodi se u kratkom saopštenju vojske u petak ujutro.

U odvojenom napadu u petak, ukrajinske snage pokušale su da napadnu ruski crnomorski lučki grad Novorosijsk u Krasnodarskom kraju koristeći pomorske bespilotne letelice.

Poslednjih meseci Kijev je pojačao napade bespilotnim letelicama na poluostrvo Krim, uključujući Sevastopolj, koji služi kao ključna baza za Crnomonsku flotu Rusije.

Prošlog meseca Ministarstvo odbrane saopštilo je da je presrelo masovni napad dronom na kritičnu infrastrukturu na poluostrvu u kojem je učestvovalo skoro 30 bespilotnih letelica.

Do toga je došlo i nakon napada ukrajinskog pomorskog drona na Krimski most, koji je oštetio jedan deo kolovoza i odneo živote bračnog ruskog para, a povredio njihovu ćerku tinejdžerku.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je tvrdio da napadi Kijeva na civilnu infrastrukturu imaju za cilj da odvrate pažnju od njegove posrnule ofanzive, koja traje skoro dva meseca, ali nije uspela da zadobije nikakvu osnovu.

Ukrajinski vojnici koje su SAD i zapadne zemlje opremile nisu se najbolje snašli u prvoj fazi kontraofanzive koju je Kijev pokrenuo pre nekoliko meseci.

Opremljeni modernim američkim oružjem i najavljivani kao prethodnica velikog napada, ti vojnici su zapeli u ruskim minskim poljima koje su okupatorova artiljerija i helikopteri stalno držali na oku. Jedinice su izgubljene.

Jedna jedinica je noćni napad odložila do zore i izgubila prednost koju je imala. Druga se toliko loše borila da su je komandanti sklonili s bojnog polja.

Međutim, američki zvaničnici i nezavisni analitičari tvrde da se ukrajinske brigade koje su primile zapadno znanje i opremu pokušavaju regrupisatii. Ukrajinski komandanti su promenili taktiku i okrenuli se umaranju Rusa artiljerijom i dalekometnim raketama. Odustali su od ulazaka u minska polja koja se nalaze pod nadzorom ruskih snaga.

Ukrajinske trupe na jugu zemlje postale su aktivnije, a drugi talas vojnika koji su prošli zapadnu obuku pokušava probiti ruske linije. Međutim, radi se o tek manjim napadima i diverzijama.

Kontraofanziva za sada ne ide onako kako bi Kijev i Zapad hteli. Ukrajinske su snage Rusima preotele tek par sela. Još uvek nisu ostvarile uspehe poput prošlogodišnjih u Hersonu i Harkovu. Složeni treninzi koje su prošli u zapadnim centrima za obuku za sada im nisu pomogli da se odupru ruskoj artiljeriji.

Neuspesi koje su zabeležili mnoge su naterali da se zapitaju je li silan novac koji je Zapad dao Ukrajini bačen u vetar. Transformacija ukrajinske vojske u vojsku nalik drugima iz Severnoatlantskog saveza (NATO) za sada ide prilično sporo.

Majkl Kofman, viši naučnik trusta mozgova Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, nedavno je posetio prvu liniju bojnog polja u Ukrajini te Njujork tajmsu rekao da kontraofanziva nije propala i da će se protegnuti i na jesen.

“Mislilo se da će se ukrajinske jedinice nakon nekoliko meseci treninga moći boriti onako kako bi se borili američki vojnici, odnosno mislilo se da će napasti tvrdu rusku odbranu. Zapravo, obuka im je trebala pomoći da brže i bolje realizuju vlastite ideje”, rekao je Kofman.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin više je puta signalizirao da rat u Ukrajini namerava dobiti tako što će iscrpiti Ukrajinu i njene saveznike. Američki zvaničnici se brinu da će povratak Kijeva na stari način borbe dovesti do bržeg pražnjenja skladišta municije, što nedvosmisleno pogoduje Putinu.

Zvaničnici administracije predsednika SAD Džoa Bajdena nadali su se da će otprilike 36.000 ukrajinskih vojnika koji su prošli obuku na Zapadu pokazati da je američki način ratovanja bolji od ruskog.

Za razliku od stroge i centralizovane ruske vojske, Amerikanci su Ukrajince naučili da višim komandantima omoguće donošenje brzih odluka i brže prilagođavanje na situaciju na bojnom polju. Uz to, Amerikanci su naglasak stavili na organizaciju napada u kojima istovremeno učestvuju pešadija, oklopne jedinice i artiljerija. Zapadni zvaničnici su mišljenja da je takav način ratovanja efikasniji od skuplje strategije koja se svodi na umaranje protivnika konstantnim napadima na njegovo ljudstvo i opremu.

Vežbe koje su ukrajinski vojnici u zapadnim centrima za obuku bile su više ofanzivne, a manje defanzivne. Međutim, ukrajinska je vojska godinama više bila fokusirana na odbranu od ruskih separatista koji su destabilizovali istok zemlje. Ukrajini je to znanje koje je stekla pomoglo da se u prvim danima invazije odupru ruskim napadima i izbegnu brzi poraz. Kolin H. Kal, bivši šef politike u Ministarstvu odbrane SAD, prošlog meseca je rekao da će se Ukrajina morati boriti na različite načine kako bi Ruse oterala sa svoje teritorije.

Međutim, američki zvaničnici i analitičari koji su posetili Ukrajinu i razgovarali s ukrajinskim vojnicima i komandantima tvrde da su ukrajinski vojnici u zapadnim centrima za obuku napade kombinovanim oružjem izučavali tek četiri do šest nedelja i da su na samom početku kontraofanzive napravili nekoliko grešaka koji su ih unazadili. Neke jedinice nisu koračale očišćenim putevima već su završile u minskim poljima. Kada je jedna jedinica odložila noćni desant na ruske pozicije, artiljerija koja je trebalo da je pokriva svejedno je odradila svoj posao te time Rusima otkrila svoju poziciju.

Prema američkim i evropskim zvaničnicima, uništeno je ili oštećeno možda čak i 20 posto oružja koje je Ukrajina tokom prve dve nedelje kontraofanzive poslala na bojno polje. Među tom su se opremom našli i impozantni zapadni tenkovi te oklopna vozila za prevoz trupa – mehanizacija koju je Ukrajina dugo tražila i koju je držala ključnom za proterivanje ruskih vojnika sa svog teritorija.

Vojni stručnjaci kažu da je primena novih taktika velik izazov za svaku vojsku. Ukrajinska pozicija je tim nepovoljnija jer su Rusi odlučili utvrditi svoje pozicije i zauzeti odbrambeni stav. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je krajem jula da kontraofanziva ne napreduje onoliko brzo koliko bi on to hteo i da je to tako jer su se Rusi ukopali.

“Hteli smo da s kontraofanzivom krenemo u proleće, ali nismo imali dovoljno municije i obučene brigade. To je Rusima omogućilo da miniraju našu teritoriju i izgrade nekoliko linija odbrane”, rekao je Zelenski.

Neki vojni stručnjaci kažu da bi se Ukrajina još uvek mogla prebaciti na američki način ratovanja, ali da će se to dogoditi ako probije rusku odbranu. Međutim, napadati je teže nego se braniti. Rusija je to pokazala prošle godine kada je jednostavno odustala od udara na Kijev.

“Ne verujem da će odustati od napada kombinovanim oružjem”, rekao je Filip M. Bridlov, penzionisani general Ratnog vazduhoplovstva SAD i nekadašnji komandant NATO-ovih trupa u Evropi.

“Ako probiju prvu, drugu ili treću liniju, mislim da ćete videti školski primer napada kombinovanim oružjem”, dodao je Bridlov.

Džejk Saliven, savetnik predsednika SAD Džoa Bajdena za pitanja nacionalne bezbednosti, rekao je u julu da Ukrajina na bojno polje još uvek nije poslala sve jedinice koje ima te da će ih tamo poslati kada bude procenila da će joj doneti najveći dobitak. Činilo se da bi se to moglo dogoditi prošle nedelje kada su ukrajinske snage snažno krenule prema Melitopolju i Berdjansku u Zaporoškoj oblasti, međutim oba su se napada presporo razvila da bi se na teren poslalo još trupa. Ukrajinci su osvojili tek nekoliko kilometara prostora. Pred njima su još desetine.

Analitičari sumnjaju da će ti manji napadi biti dovoljno snažni da probiju ruske linije i navode da bi mogli rezultirati velikim gubicima, a malim dobicima. Američki zvaničnici, međutim, kažu da su ukrajinske snage prošle nedelje pravile puteve kroz rusku odbranu i da su se Rusi počeli umarati. Jedan zapadni zvaničnik je rekao da se ruska vojska još uvek muči s ljudstvom, opremom i logistikom. Penzionisani general Filip M. Bridlov rekao je da očekuje da će ukrajinska kontraofanziva Rusiju staviti u nepovoljnu poziciju.

“Ukrajinci sada znaju kako žele koristiti svoje snage i Rusi se počinju povlačiti”, dodao je Bridlov.

Proukrajinski aktivisti otrovali su ruske vojnike u okupiranom Mariupolju, tvrdi lokalni zvaničnik.

Petro Andrjuščenko, savetnik ukrajinskog gradonačelnika, rekao je da je 17 ruskih vojnika prebačeno u bolnicu u teškom stanju, a dvojica su preminula.

Veruje se da su trovanja nastala cijanidom i pesticidima skrivenim u hrani, a mogla bi da budu delo takozvane grupe Y proukrajinskog pokreta otpora u Mariupolju.

Andrjuščenko je dodao da su vojnici “masovno” otrovani u ruskoj vojnoj bazi u gradu, dok su u nedelju slavili Dan ruske mornarice.

Komandant bataljona treće brigade Oružanih snaga Ukrajine Dmitrij Kuharčuk pozvao je da se ne “ulepšava” situacija na frontu, kao i uspesi snaga Ukrajine.

On poziva da se izvrši potpuna mobilizacija, prenosi ukrajinsko izdanje “Strana.ua”.

“Ako Ukrajina namerava da pobedi u ratu, Kijev mora da započne totalnu mobilizaciju.

Ne ulepšavajte situaciju na frontu i proglasite režim potpune mobilizacije. U suprotnom, ishod rata će biti veliko pitanje”, objavio je list.

Prema rečima Kuharčuka, da bi pobedio, Kijev treba da orijentiše rad javnog i privatnog sektora ka Oružanim snagama Ukrajine i da mobiliše “celo, a ne samo seosko stanovništvo”.

Osim toga, kako je naveo, potrebno je osloboditi se političkih aspekata u radu organa vlasti.

“Prema mojim proračunima, rat će trajati još najmanje pet godina, a ako zaista bude tako, veliko je pitanje kakav će biti scenario, jer u tom slučaju moraćete da napustite svoju zonu udobnosti, ali to će dovesti do pobede”, precizirao je ukrajinski komandant.

Kako je dodao, ukrajinske vlasti su izabrale drugačiji put, gde se u informativnom prostoru “hrane obećanjima” o prevremenoj pobedi, a mobilišu se samo dobrovoljci ili oni koji ne mogu da se isplate.

“Mnogi Ukrajinci i ne osećaju vojnu akciju”, poručio je.

Prema rečima Miroslava Gaja, ukrajinskog dobrovoljca koji se bori u redovima ukrajinskih trupa, “ako se rat oduži, a očigledno se odugovlači, onda će svi morati da se bore”.

“Vojsci na frontu je muka od ‘pozitivnih’ blogera koji pričaju o uspesima, jer iza ovih uspeha stoji ‘mašina za mlevenje mesa’. Dosta je priča o tome kako će se sve brzo završiti, kako ćemo brzo zauzeti Krim, deokupirati teritorije, kako će se rat završiti brzo”, kazao je Gaj.

Podsetimo, prethodno je poslanik Rade Jaroslav Železnjak saopštio da je Vrhovna rada Ukrajine produžila vanredno stanje i opštu mobilizaciju za 90 dana, do 15. novembra.

Naime, u Ukrajini je 24. februara 2022. uveden režim vanrednog stanja, a sledećeg dana ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je ukaz o opštoj mobilizaciji.

Za to vreme, mandati su im više puta produženi, a poslednji put u maju kada je vanredno stanje i mobilizacija produžena do 18. avgusta.

“Ukrajinska vojska se suočava sa ozbiljnim problemima tokom kontraofanzive, jer je potpuno nespremna da probije rusku odbranu”.

To je izjavio nemački general u penziji Egon Rams.

“Situacija je teška. Oružane snage Ukrajine i dalje pokušavaju da pronađu način da probiju rusku odbranu”, kazao je Rans za “Velt”.

Rams je naglasio da sada ne treba očekivati uspeh ukrajinske vojske i da, štaviše, Oružane snage Ukrajine nemaju oružje neophodno za kontraofanzivu.

“Neće biti velikih razmera kontraofanzive, ona će se odvijati sporo”, zaključio je nemački general u penziji.

Naime, kako se navodi, Oružane snage Ukrajine su 4. juna krenule u kontraofanzivu na pravcu Južnodonjeck, Artjomovsk i Zaporožje.

Ranije je američki general Mik Rajan rekao da “ruske odbrambene linije predstavljaju ubitačnu kombinaciju za ukrajinske jedinice”. Kako je naveo, čak bi i vojske zemalja NATO-a teško izlazile na kraj sa ovakvim preprekama.

“Minska polja, udari bespilotnih letelica i borbenih helikoptera ometaju kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine”, precizirao je.

“Svi pokušaji su propali”

Jedan od najpoznatijih ratnih analitičara Franc Stefan Gejdi, viši saradnik konsultant na Londonskom institutu za međunarodne strateške studije i pomoćni viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost u Vašingtonu, kazao je da je ukrajinska ofanziva spora i skupa.

Napredak Ukrajinaca meri metrima, a ne kilometrima

Gejdi, koji je trenutno u Ukrajini, rekao je “Tagešpiglu” da je iz razgovora sa podoficirima, oficirima i nizom komandanata brigada, kao i sa visokim obaveštajnim i odbrambenim funkcionerima u Kijevu, saznao da se napredak Ukrajinaca meri metrima, a ne kilometrima.

“Ukrajinske oružane snage još nisu vešte u velikim operacijama kombinovanog naoružanja”, smatra on, dodajući da su akcije Ukrajinaca bile sekvencijalne, a ne sinhronizovane što je i “glavni razlog sporog napredovanja”.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je istakao da su propali pokušaji ukrajinskih snaga da napreduju.

“Neprijatelj nije imao uspeha ni na jednom području sukoba. Svi pokušaji kontraofanzive su propali, neprijatelj je zaustavljen uz velike gubitke”, kazao je Putin.

Prema izvještaju The Wall Street Journala tokom vikenda, Saudijska Arabija namjerava pozvati zapadne nacije, Ukrajinu i značajne zemlje u razvoju da učestvuje u razgovorima o okončanju rata u Ukrajini.

Cilj ovih rasprava, u kojima neće učestvovati Rusija, navodno je pridobiti međunarodnu podršku za mirovne uslove koji idu u prilog Ukrajini.

Portparol State Departmenta Matthew Miller objavio je da će predstavnici američke vlade prisustvovati ukrajinskom mirovnom samitu u Saudijskoj Arabiji.

U vezi s najavljenim razgovorima oglasio se i Kremlj koji je rekao kako želi znati koji su ciljevi pregovora.

U odgovoru na izvještaje WSJ-a, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je: “Naravno, Rusija će pažljivo pratiti ovaj sastanak. Moramo razumjeti postavljene ciljeve i teme razgovora. Svaki pokušaj da se postigne mirno rješenje zaslužuje pozitivno razmatranje”, izvještava Alarabiya News.

Međutim, gospodin Peskov takođe je ponovio stajalište Moskve da trenutno ne vidi valjanu osnovu za uključivanje u mirovne pregovore s Kijevom.

Kako navodi Index, Kijevski režim ne želi i ne može željeti mir, sve dok se koristi isključivo kao sredstvo u ratu kolektivnog Zapada s Rusijom, rekao je u razgovoru s novinarima.