Oznaka: ukrajina

Današnje eksplozije na dva mosta ka Krimu izazvale su rakete dugog dometa “Storm Shadow” koje je Velika Britanija isporučila Ukrajini.

To je izjavio vršilac dužnosti šefa Hersonske oblasti koga je imenovala Rusija, Vladimir Saldo.

On je rekao da su dva mosta namenjena za civilni, a ne vojni saobraćaj i da je oštećenje gasovoda koji prolazi pored mosta prekinulo snabdevanje 20.000 stanovnika grada Heničeska u Hersonskoj oblasti.

Saldo je rekao da je napad bio usmeren na civile i da nije uticao na vojne operacije, javio je CNN.

“Ovi udari nisu ugrozili specijalnu vojnu operaciju koja je trenutno u toku.Odlučili su da se sitno osvete civilima i onima koji se sada kreću teritorijom Hersonske oblasti”, rekao je on.

Kako je naveo, projektili nisu izazvali strukturnu štetu na mostu Čonhar, koji povezuje Hersonsku oblast i Krim.

U maju je Velika Britanija isporučila Ukrajini više krstarećih projektila dugog dometa “Storm Shadow”, koje su zajednički razvile Britanija i Francuska, a koja se obično lansira iz vazduha, sa dometom većim od 250 kilometara.

Prošireni domet daje Ukrajini mogućnost da udari duboko u teritoriju koju drži Rusija na istoku Ukrajine, podseća američka TV mreža.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila snimak presretnutog razgovora ruskog vojnika koji tvrdi da je Moskva poslala trupe da ubiju njegovu jedinicu.

Kako je preneo Njuzvik pisanje ukrajinskih medija, ukrajinska vojna obaveštajna uprava (GUR) na svom Telegram kanalu snimak je objavila u utorak, a na njemu je muškarac identifikovan kao pripadnik ruske vojske koji razgovara s prijateljem.

On je navodno rekao prijatelju da je zapeo na poziciji između ukrajinskih snaga i ruskih trupa koje ciljaju njegovu jedinicu.

“Samo nas je dvoje preživelo. Ostali su mrtvi. Sve su nas zamenili vojnici po ugovoru, a svi u našoj četi sada se vode kao nestali u akciji”, rekao je vojnik, prema prevodu audiozapisa koji je objavio Kijev Post.

Post je takođe naveo da bi “vojnici po ugovoru” o kojima je vojnik govorio mogli biti tzv. trupe barijere, jedinice čiji je zadatak sprovođenje pravila vojnog ponašanja. Te jedinice su poznate i kao “jedinice za blokiranje”, a navodno su korišćene u Ukrajini za ubistva ruskih vojnika koji su pobegli iz bitke.

U zvučnom zapisu koji je objavio GUR, prijatelj je pitao vojnika o zajedničkom poznaniku iz jedinice. Vojnik je odgovorio da ta osoba “leži na terenu, u vreći”. “Ne znam šta da radim”, rekao je taj vojnik.

“Odavno su nas otpisali, a sa nulte tačke nema izlaza.”

Vojnik je tada objasnio svom prijatelju da su ugovorne trupe poslate na njegovu lokaciju iz zatvora u ukrajinskoj regiji Luganjsk, pod ruskom okupacijom. Dodao je da više nije moguće vratiti se u vojni štab kako bi objasnio šta se događa, dodavši da nije ni siguran kuda bi mogao da ide zbog mina u tom području.

“Streljaće te ako se vratiš?” pita je prijatelj.

“Da, pucaju na nas”, odgovorio je vojnik.

Prijatelj je zatim pitao ruskog vojnika da li su vojnici po ugovoru Rusi, a vojnik odgovara: “Da, oni su na našoj strani, iz zatvora u Luganjsku. Oko 30 njih nas napada.”

“Sva papirologija je sređena, mi smo službeno ‘nestali u akciji’, samo tako”, dodao je vojnik.

Kijev post zatim navodi da je prijatelj vojnika ostao u neverici i pitao zašto je druga grupa vojnika dobila lomandu da ubije njegovu jedinicu, ali mu je ruski vojnik odgovorio: “Rešavaju nas se, ‘poništavaju nas’.”

Post je primetio da je on zapravo upotrebgio izraz za “disciplinsko pogubljenje”.

“Uglavnom, žele da nas zamene, pa su doveli momke po ugovoru. Sada nas čiste, a svi potrebni dokumenti su pripremljeni”, dodao je vojnik.

Njuzvik je kontaktirao rusko Ministarstvo odbrane za komentar, ali ga nisu dobili, a podsećaju i da je prisutnost ruskih “trupa barijere” u Ukrajini dokumentovano od strane britanskog Ministarstva odbrane prošle zime, preneo je Jutarnji list.

Alijansa je nezadovoljna tokom ukrajinske kontraofanzive, te je naložila Zelenskom da se vrati NATO taktici, istakao je bivši američki obaveštajac.

Lideri NATO-a naterali su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da još jednom pošalje mehanizovane bataljone Oružanih snaga Ukrajine na klanje, rekao je bivši američki obaveštajac Skot Riter na Jutjub kanalu “Ridakted”.

“Ukrajinci su morali da se vrate masovnim oklopnim napadima. Upravo to vidimo. Oni šalju oklopne bataljone u zonu razaranja, gde ih Rusi uništavaju”, tvrdi ekspert. Prema njegovim rečima, NATO je nezadovoljan tokom ukrajinske kontraofanzive, pošto Oružane snage Ukrajine ne postižu uspehe ni uz pomoć zapadnog oružja. To je navelo lidere Alijanse da nalože Zelenskom da se vrati NATO taktici napada teškim oklopom, u protivnom bi mogao da izgubi zapadnu vojnu podršku.

“Ovo je masakr na bojnom polju. Ukrajinci neće pobediti”, istakao je Riter.

Takođe, ruska vojska će, kako je rekao na Jutjub kanalu “Ju Es tur of djuti”, preuzeti od Oružanih snaga Ukrajine sve teritorije koje joj pripada po ustavu misleći na oblasti koje su joj se pripojile nakon raspisivanja referenduma.

“Rusija nikada neće napustiti regione koji joj pripadaju po Ustavu”, izjavio je Riter i dodao da Rusi neće odustati dok ne uzmu svoje teritorije.

Najavio je i rusko preuzimanje Herosona i Zaporožja, kao i to da će kijevske vlasti izgubiti kontrolu nad gradovima kao što su Harkov i Odesa.

Bivši savetnik šefa Pentagona Daglas Makgregor smatra pak da su Sjedinjene Države svesne totalnog poraza u Ukrajini, te da su spremne “da idu kući”.

“Postoji želja da se skrene pažnja s neizbežnog neuspeha, o čemu će se pročuti u javnom prostoru i što će potom prodreti i u američku svest. Oni (američki zvaničnici) traže način da se distanciraju govoreći da su učinili sve što su mogli, da su sve dali Ukrajincima, ali da oni ništa nisu uradili, te da je to sad njihov problem”, rekao je stručnjak u intervjuu objavljenom na Jutjub kanalu “Daglas Makgregor strejt kols”.

Makgregor je dodao da ovo ukazuje na promenu u američkom pristupu ukrajinskoj krizi, uprkos tome što Bela kuća nerado priznaje činjenicu da je Ukrajina postala katastrofa za SAD. Vašington je, smatra analitičar, napravio grešku jer je potcenio Rusiju i time žrtvovao ceo ukrajinski narod, dok sada pokušava da nađe način da se izvuče iz ove situacije.

“Jedan način je da sakrije katastrofu, za sve okrivi Ukrajince i povuče se iz priče”, zaključio je bivši savetnik šefa Pentagona.

Da je kontraofanziva osuđena na propast smatra i bivši analitičar Pentagona za spoljne odnose Beri Pozen.

Po njegovim rečima, nema nikakvog smisla nastaviti istu jer čak i ako bi Ukrajinci uspeli da probiju prvu liniju ruske odbrane, suočiće se s kontranapadom ruskog rezervnog sastava, konstatovao je Pozen u članku za “Forin polisi”.

Jedina šansa kontraofanzive je da Rusi nemaju rezervi, što je gotovo nemoguće, dodaje ekspert.

“Međutim, ako je ova pretpostavka (o nedostatku rezervi) pogrešna, onda nema mnogo smisla da Ukrajina nastavi s trenutnim naporima, jer čak i ako bi prodrla duboko u teritoriju koju drži Rusija, suočiće se s teškim ruskim kontranapadima pod najgorim mogućim okolnostima. Ukrajinske snage, koje su oslabljene u prethodnim bitkama, verovatno neće biti dovoljno snabdevene. U ovom trenutku mogu da imaju problema i s pristupom sopstvenim dronovima, artiljeriji, raketama”, pojasnio je Pozen.

Dodao je i da bi ruski avioni, koji su poslednjih nedelja bili daleko uspešniji u kopnenim udarima nego na početku rata, mogli dodatno da uspore napredovanje Ukrajine gađajući i borbene jedinice i logistiku.

Analitičar je primetio i da postoji vrlo malo istorijskih primera koji bi opravdali optimizam u pogledu uspeha ukrajinskih oružanih snaga.

Rusija samo želi kontrolu nad teritorijom koja je njena prema Ustavu, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Ne želimo ništa drugo, osim kontrole nad teritorijom unesenom u naš Ustav”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje novinara da li Moskva želi da pridoda još ukrajinske teritorije, prenosi Srna.

Referendumi o prisajedinjenu Rusiji održani su u Donjeckoj i Luganskoj Republici te u regionima Zaporožje i Herson od 23. do 27. septembra kada je velika većina stanovništva to podržala.

Ruski predsjednik Vladimir Putin i lideri tih regiona potpisali su 30. septembra 2022. godine sporazum o njihovom prisajedinjenju Rusiji.

Ruski lider je 4. oktobra iste godine potpisao zakone kojim se ratifikuju ti sporazumi.

U Džedi danas počinje dvodnevni mirovni samit o Ukrajini na kome će prisustvovati predstavnici iz oko 40 država, ali bez Rusije.

Vlada Saudijske Arabije saopštila je da je spremna da doprinese postizanju rešenja koje će rezultirati trajnim mirom u Ukrajini.

Kina, koja nije prisustvovala prethodnoj rundi pregovora u Kopenhagenu, šalje specijalnog izaslanika za evroazijska pitanja Li Huija, saopštio je danas Peking.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodi da je sastanak u Džedi još jedan korak ka mirovnom samitu globalnih lidera.

Kijev i njegovi saveznici nadaju da će dovesti do sporazuma o ključnim principima za miran završetak ruske agresije na Ukrajinu.

Rusija ne prisustvuje sastanku, iako je Kremlj saopštio da će pomno posmatrati razgovore.

Ukrajinski, ruski i međunarodni zvaničnici kažu da trenutno nema izgleda za direktne mirovne pregovore Ukrajine i Rusije.

Indijski savetnik za nacionalnu bezbednost Shri Ajit Doval takođe je stigao u Džedu na razgovore, objavila je indijska ambasada u Rijadu na društvenim mrežama.

Kao i Kina, Indija je održavala bliske veze sa Rusijom i odbijala je da je osudi zbog rata i povećala je uvoz ruske nafte.

Rat u Ukrajini je dostigao kritičnu tačku, a dalji razvoj događaja mogao bi da utiče na budućnost zemlje i na bezbjednost Evrope, ocjenjuje BBC.

U analizi se ukazuje da je Ukrajina, tokom 18 mjeseci, kako navode, invazije Rusije, uglavnom bila u defanzivi, sprečavajući ruske snage da zauzmu više teritorije, ali da je ljetos, koristeći vojnu opremu koju joj je isporučio Zapad, krenula u ofanivu, pokušavajući da protjera ruske snage sa teritorija koje su zauzele na istoku i jugu zemlje.

Jedan pogled na mapu istočne i južne Ukrajine pokazuje da se za dva mjeseca od početka kontraofanzive nije mnogo toga promijenilo, navodi BBC i dodaje da Rusija i dalje zauzima skoro petinu Ukrajine, uključujući gradove Donjeck, na istoku, i Marijupolj, koji je zauzela nakon višemesečne opsade, i da su njene snage dobro utvrđene.

Zapravo, nije se mnogo toga promijenilo od novembra 2022. godine, kada je Ukrajina ostvarila svoj poslednji značajan uspjeh, zauzevši južni grad Herson i velika područja na sjeveroistoku.

Ali, bilo je i dobrih vijesti za Ukrajinu, ukazuje se u analizi i navodi da su ukrajinske trupe nedavno zauzele selo Staromajorskoje u regionu Donjecka, da je Kijev povratio pojedine male oblasti oko Bahmuta, na istoku, koje je ranije ljetos izgubio i da je ostvario manje uspjehe u regionu Zaporožja, na jugu, koji se smatra ključnim za uspjeh kontraofanzive.

Naime, ukrajinski prodor kroz dio teritorije pod kontrolom Rusije do Azovskog mora poremetio bi ruske rute snabdijevanja i odsjekao njihove snage na Krimu, ukazuje se u analizi.

Navodi se da su za dva mjeseca ukrajinske trupe napredovale najviše oko 16 kilometara u dvije oblasti duž dijela fronta od 160 kilometara.

Napretka ima, ali je on sporiji nego što su se nadali Ukrajina i njeni zapadni saveznici, ocjenjuje BBC.

U analizi se ukazuje da su ukrajinske snage napale na tri dijela fronta, koristeći opremu koju im je isporučio Zapad, i istražujući slabe tačke duž cijele linije fronta dugog 1.125 kilometara, ali da su Rusi predvidjeli te namjere i mjesecima gradili najveća utvrđenja u novijoj istoriji.

Tri reda rovova, bunkeri, betonske piramidalne zamke za tenkove (takozvani “zmajevi zubi”) i hiljade nagaznih mina predstavljaju ogromnu prepreku za napredovanje ukrajinskih snaga.

Marina Miron, stručnjak za odbranu na Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da je Ukrajina morala da smanji svoje ambicije na jugu, uključujući težnje da povrati Krim.

“Mislim da se to neće desiti u skorije vrijeme”, kaže ona.

Ocjenjuje da je najviše čemu Ukrajina može da se nada – potencijalno ponovno zauzimanje Tokmaka, koji se nalazi na ključnoj ruti na jugoistoku zemlje, oblasti koja je logističko čvorište za ruske snage.

U analizi se navodi da je Ukrajina u junu poslala kolonu oklopnih vozila prema Tokmaku, ali da se na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi kako tenkovi Leopard i borbena vozila Bredli nailaze na minsko polje, a zatim ih napada ruska artiljerija.

Čini se da je ruska vojska ispravila pojedine greške koje je pravila tokom prvih 12 mjeseci invazije i pokazala se iznenađujuće inovativnom i efikasnom u odbrani, navodi se u tekstu i dodaje da Rusija koristi mnogo protivtenkovskih mina i da je počela da koristi svoje vazdušne snage, kao što su jurišni helikopteri Ka-52 Aligator.

Dok je Rusija postavljala odbranu, Ukrajina je okupljala desetak novoformiranih oklopnih brigada, od kojih su mnoge obučavane u Evropi i snabdevene boljom opremom od ruskih, navodi BBC i ukazuje da Ukrajina sada ima mogućnost da lansira rakete duboko iza ruskih linija, ciljajući skladišta goriva, komandne i kontrolne centre, što bi moglo da oslabi odbranu Rusije.

Na kraju krajeva, vrijeme nije na strani Ukrajine, ocjenjuje BBC i ukazuje da će kiše na jesen neasfaltirane puteve pretvoriti u blato i otežati, ako ne i učiniti nemogućim, dalje napredovanje ukrajinskih snaga i da će na proljeće početi ciklus predsjedničkih izbora u SAD.

Ako Ukrajina do tada ne ostvari odlučujući napredak na bojnom polju, daleko je od izvjesnog da će podrška SAD i NATO-a biti nastavljena na tako visokom nivou kao sada, zaključuje u analizi BBC.