VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Stižu tenkovi

    Stižu tenkovi

    SAD su zvanično odobrile isporuku prve serije tenkova Abrams Ukrajini, a tenkovi treba da stignu u Ukrajinu do rane jeseni.

    “Gotovo je. Sada moraju (tenkovi Abrams) da stignu u Evropu, a zatim u Ukrajinu, zajedno sa svim stvarima koje idu uz njih”, rekao je predstavnik vojske SAD Dag Buš, a prenosi CNN.

    Prema njegovim rečima, uz tenkove će Ukrajini biti dostavljeni i municija, rezervni delovi, oprema za gorivo, kao i sredstva za popravke.

    Ukazao je da nije reč samo o tenkovima, već o kompletnom paketu koji ide uz njih.

    Isporuka tenkova Abrams Ukrajini zvanično je odobrena tokom proteklog vikenda, navodi CNN.

    SAD su počele obuku Ukrajinaca na tenkovima Abramas u maju u Nemačkoj, a 31 tenk namenjen Ukrajini bio je nekoliko meseci na remontu i pripremi za isporuku.

  • Putin naredio: Još

    Putin naredio: Još

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je, na sastanku sa generalnim direktorom kompanije “Rosteh”, naložio da se poveća proizvodnja dronova “kub” i “lanset”.

    “Neophodno je procentualno povećati proizvodnju najnovijih vrsta naoružanja”, poručio je Putin, prenosi RIA.

    On je dodao da su “kub” i “lanset” pokazali svoju efikasnost. “Obećali su mi proizvođači da će povećati proizvodnju.

    Oni ispunjavaju obećanje, ali treba još povećati”, rekao je ruski predsednik.

    Generalni direktor kompanije “Rosteh” Sergej Čemezov je naveo da se radi na povećanju proizvodnje, kao i da je 90 odsto ruske vojne tehnike koja se koristi u “specijalnoj vojnoj operaciji” proizvedena upravo u fabrikama “Rosteha”.

  • Pada ukrajinsko “utvrđenje”?

    Pada ukrajinsko “utvrđenje”?

    Ruske trupe poboljšavaju svoje pozicije u pravcu Avdejevskog, izjavio je za TV kanal Rusija 24 Denis Pušilin, vršilac dužnosti šefa DNR.

    “Avdejevski pravac: došlo je do brojnih poboljšanja položaja naših jedinica. Prilično je teško napredovati, ali naše jedinice napreduju“, rekao je on.

    Prema rečima vršioca dužnosti šefa regiona, Oružane snage Ukrajine trpe “prilično ozbiljne gubitke” u ljudstvu i vojnoj tehnici.

    Kako je prošle nedelje izvestio Pušilinov savetnik Jan Gagin, ruska vojska koristi taktiku u pravcu Avdejevke koja je ranije korišćena prilikom oslobađanja Artemovska i Soledara: oružane snage napadaju Oružane snage Ukrajine sa tri strane – “u čelo i na bokove”.

    Istovremeno je primetio da je ukrajinska vojska Avdijevku pretvorila u “ozbiljno utvrđeno područje” sa kilometrima utvrđenja. Ali snage Oružanih snaga Ukrajine na ovom pravcu su iscrpljene, a intenzitet neprijateljskih napada značajno je smanjen tokom meseca, rekao je Gagin.

    Avdejevka je jedno od glavnih utvrđenih oblasti Oružanih snaga Ukrajine na Donjeckom pravcu. Odatle, od 2014. godine, ukrajinske trupe neprekidno granatiraju mirne kvartove glavnog grada DNR.

  • Moskva: To je ultimatum

    Moskva: To je ultimatum

    Pošteno rešenje oko Ukrajine moguće kada Kijev prekine borbe i terorističke napade, kao i kada Zapad prekine isporuke oružja, navela je Zaharova.

    Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, povodom sastanka u Džedi o ukrajinskim pitanjima, rekla da je Rusija sigurna da je sveobuhvatno, održivo i pravedno rešenje krize moguće samo ako kijevski režim zaustavi neprijateljstva i terorističke napade, a zapadni sponzori prestanu da pumpaju Oružane snage Ukrajine oružjem.

    “Moraju se potvrditi prvobitni temelji suvereniteta Ukrajine – njen neutralni, vanblokovski i nenuklearni status”, naglasila je ona.

    Rusija očekuje da će zemlje BRIKS-a koje su učestvovale u konsultacijama o Ukrajini u Džedi obavestiti Moskvu o napretku pregovora, nijedna od tačaka “formule mira” Vladimira Zelenskog nije usmerena na pronalaženje diplomatskog rešenja za krizu.

    “Rusko Ministarstvo spoljnih poslova primilo je k znanju informaciju o konsultacijama o ukrajinskoj krizi… U njima su učestvovali naši istomišljenici iz BRIKS-a i drugi partneri. Očekujemo da će, u skladu sa sporazumima, sa nama podeliti svoje ocene. Mi potvrđujemo naš stav o takozvanoj formuli mira Zelenskog, koju kijevski režim i Zapad pokušavaju da promovišu tokom ovakvih susreta”, rekla je Zaharova.

    Ona je naglasila da nijedna od 10 tačaka “formule mira” Zelenskog nije usmerena na pronalaženje pregovaračkog i diplomatskog rešenja krize, da predstavlja besmisleni ultimatum Rusiji, koji ima za cilj da produži neprijateljstva.

    Diplomata je istakla da je mirno rešenje na osnovu njega nemoguće.

  • Američka taktika propada, Rusi gospodare nebom

    Američka taktika propada, Rusi gospodare nebom

    Nova taktika NATO-a koja je brzo ubačena u ukrajinske trupe propada jer Ukrajina ne dominira nebom.

    Ovo su izjavili analitičari koji kažu i kažu analitičari da im se čini da kijevske trupe preispituju poznatu doktrinu kako bi izvršile pritisak na ukopanu rusku odbranu.

    Ukrajinske trupe, koje su sada više od dva meseca u letnjoj kontraofanzivi, ugradile su stil borbe NATO-a u svoje oružane snage zajedno sa zapadnom opremom, poput tenkova i oklopnih vozila koje su obezbedile SAD.

    Ali u sredu je u izveštaju Njujork tajmsa sugerisano da obuka NATO-a možda nije bila tako uspešna kako se očekivalo.

    “Ukrajinska vojska je za sada ostavila po strani američke borbene metode i vratila se taktici koju najbolje zna”, piše Tajms.

    Američko osoblje demonstrira tehnike gradskog ratovanja dok ukrajinski vojnici posmatraju tokom bilateralnih vojnih vežbi u blizini Javorova, Ukrajina, 16. septembra 2014. Nova taktika NATO-a koja je brzo ubačena u ukrajinske trupe izneverava kijevske lovce jer Ukrajina ne dominira nebom, penzionisana britanska vojska Pukovnik Hamish de Breton-Gordon rekao je za “Newsweek”.

    Postoji jedan glavni razlog za to, kažu stručnjaci za “Newsweek”. Zemlje NATO-a šalju kombinovano oružje ili sve komponente vojske koje rade zajedno. Da bi ukrajinske snage uspele sa taktikom Zapada i NATO-a, potrebna im je vazdušna nadmoć, koju nemaju.

    “Da bi zapadni pristup funkcionisao efikasno, potrebni su vam svi elementi, a ključni element toga je vazdušna snaga”, kaže penzionisani pukovnik britanske vojske Hamish de Breton-Gordon, koji je ranije komandovao hemijskom, biološkom, radiološkom i nuklearnom odbranom Ujedinjenog Kraljevstva i NATO sile.

    Zapadne zemlje su uložile desetine milijardi dolara u Ukrajinu kao bezbednosnu pomoć, ali ova pomoć nije uključivala zapadne borbene avione poput F-16 ili jurišne helikoptere standarda NATO-a. Samo nekoliko sati pre nego što je počela kontraofanziva, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je za Vol strit džornal da ruska nadmoć u vazduhu i potreba Kijeva za protivvazdušnom odbranom znače da će “veliki broj vojnika poginuti” u narednim mesecima.

  • EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    Iskusni zvaničnici i diplomate upozoravaju da ulazak Ukrajine u EU nije jednostavno pitanje, upozoravajući da bi Zelenski mogao biti žrtva nerealnih obećanja.

    Prolazak kroz taj EU lavirint, kako prenosi Jutarnji list, uopšte nije lak, a za Ukrajinu je čak možda i nemoguć. Podseća se da u redu za članstvo u EU već čeka, i to decenijama, sedam kandidata: Turska, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Moldavija.

    Takođe, ističe se, kao veoma važan factor, neizvesna ekonomska situacija, u smislu da bi ekonomska moć apsorbcije ekonomije EU kod integracije novih članica bila i više nego stres, čak I bez Ukrajine.

    Plus, na to treba dodati da Ukrajina ima osetno niži BDP čak I od siromašne Moldavije, dok u tom smislu Srbija ili Crna Gora deluju kao vrlo bogate.

    Problem je i broj stanovnika Ukrajine i njena veličina, jer je ona, osim Turske, daleko veća od svih ostalih aktuelnih kandidata za članstvo u EU pa je njena EU integracija I u tom smislu vrlo diskutabilna.

    Ali, čak i da se svi ti podaci ostave sa strane, kada je reč o prijemu Ukrajine u EU otvaraju se dve ključne dileme: Prvo, da li je Ukrajina nakon rata uopšte u stanju da sprovede dugačku listu reformi koje su preduslov članstva u EU, a vrlo su zahtevne čak i za zemlje koje nisu prošle ratne užase. Drugo, da li je uopšte moguće drastično primeniti principe finansiranja programa EU kako bi se omogućilo primanje Ukrajine u članstvo?

    Nema izgleda da će EU birokrate uspeti uopšte da daju odgovor na jedno od najvažnijih pitanja – kako prilagoditi zajedničku agrarnu politiku, kao i onu kohezijsku, koja podređuje raspodelu novca prema regionalnom principu. Zašto je to važno? Jer te dve temeljne politike čine 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta EU i svaka predstavlja trošak od oko 370 milijardi evra. Otprilike tolika biće i cena obnove Ukrajine!

    Ako pak Ukrajina dobije zeleno svetlo, EU će dobiti agrarne površine veličine Italije i veliku količinu poljoprivrednika. Ali, moraće mnogo toga da promeni unutar svoje administracije, i to na štetu ostalih članica.

    A to se uopšte ne pominje u javnim nastupima političara jer bi, kada se brojke uzmu u obzir, Ukrajina mogla da postane najveći primalac EU novca namenjenog za agrarnu politiku.

    Dalje, ostali bi se mogli zapitati zašto je to tako, pa bi na primer, tako francuski poljoprivrednici biti veoma ljuti.

    Problem su takođe i fondovi regionalnog razvoja, koji služe za ujednačavanje stepena ekonomskog razvoja na nivou Unije, a Ukrajina je zbog rata postala veoma siromašna, što znači da bi ostale zemlje kandidati, kao i postojeće najsiromašnije članice, među kojima je i Hrvatska, morale da žrtvuju svoje ambicije koriščenja kohezionih fondova u korist Ukrajine, kojima su oni potrebniji.

    To bi dalje značilo da bi se svi finansijski planovi EU totalno poremetili.

    Sve ove dileme oko potencijalnog integrisanja Ukrajine u EU signaliziraju pak da rat i razaranja što pre treba zaustaviti jer su ekonomske posledice već sad tolike da svako njihovo dalje povećavanje čini scenario učlanjivanja još manje realnim nego što je trenutno.

  • Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Ruska vojska će pokrenuti snažnu ofanzivu u Ukrajini kada se za to stvore uslovi, izjavio je senator Dmitrij Perminov.

    “Trenutno meljemo oružane snage Ukrajine. Kada za nas bude povoljan trenutak, naša vojska će krenuti u ofanzivu“, rekao je član komiteta za odbranu Veća Ruske Federacije ruskom listu Ura.ru u intervjuu objavljenom u nedelju.

    Senator je takođe izrazio sumnju da će do pregovora između Moskve i Kijeva doći u skorije vreme, ponovivši stav koji su više puta iznosili najviši ruski zvaničnici.

    “Američki gospodari ne dozvoljavaju Zelenskom da sedne za pregovarački sto. Štaviše, po njihovom nalogu je donet zakon koji mu direktno zabranjuje da vodi pregovore sa Ruskom Federacijom“, rekao je senator, misleći na zakone koje je Ukrajina usvojila prošle jeseni.

    Perminov se takođe dotakao dugo najavljivanog kontraofanzivnog napora Ukrajine, koji je Kijev pokrenuo početkom juna. Ofanziva nije dala nikakve opipljive rezultate, što je rezultiralo velikim gubicima za ukrajinsku vojsku, sa hiljadama poginulih ili ranjenih vojnika, kao i velikom količinom izgubljene vojne opreme koju je isporučio Zapad.

    Nedostatak napretka je već razbesneo zapadne rukovodioce ukrajinskih vlasti, smatra senator, očigledno misleći na kritike brojnih publikacija o nedostatku napretka Kijeva, kao i na teške gubitke i upitnu taktiku njegovih trupa, prenosi Raša tudej.

    “Vidimo da su njihovi zapadni gospodari nezadovoljni rezultatima ofanzive. Od njih su očekivali više. Ove pritužbe počinju da izlaze direktno“, rekao je Perminov.

    “Već skoro dva meseca traje kontraofanziva, ali ona nije dovela do uspeha ukrajinskih nacionalista. Izgubili su mnogo svojih vojnika, ljudstva i naoružanja koje im je Zapad obezbedio“, dodao je on.

  • Erdogan ima plan – predložiće Putinu

    Erdogan ima plan – predložiće Putinu

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan tokom sastanka sa Vladimirom Putinom namjerava da predloži nastavak mirovnih pregovora o Ukrajini.

    Pregovori bi trebalo da za cilj imaju prekid vatre.

    Kako su ranije saopštili u Kremlju, Putin i Erdogan su se obavezali da uskoro odrede tačno mesto i vreme sastanka. Na dnevnom redu pregovora će biti bilateralni odnosi, Ukrajina i trgovina žitom.

    “Predsednik Turske je predložio da posreduje u rešavanju konflikta, ponovo će ponoviti tezu da u ratu neće biti pobednika, a u mirovnom procesu gubitnika”, izjavio je izvor. Ankara se, prema rečima sagovornika, zalaže za prekid vatre i početak pregovora.

    Izvor je Erdogana nazvao “jedinim svetskim liderom koji uživa iskreno poverenje” Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, održava kontakt sa njima i “čini sve da u regionu zavlada mir”.

    Kako je ranije rekao ruski predsednik, sa Erdoganom je razmatrao mogućnosti ličnog sastanka i dobio poziv da dođe u posetu. Međutim, tokom predizborne kampanje u Turskoj, strane su odbacile tu mogućnost kako niko ne bi moglo da se spekuliše o temi posete. Erdoganovi oponenti bi mogli da vide Putinovu posetu kao pokušaj uticaja na unutrašnja dešavanja.

    Pomoćnik Putina za međunarodne odnose Jurij Ušakov je potvrdio da Moskva i Ankara planiraju posetu predsednika Rusije Turskoj, međutim, o konkretnim rokovima se strane nisu dogovorile.

    Moskva je nekoliko puta govorila o spremnosti za pregovore, ali je kijevski režim na zakonodavnoj osnovi zabranio pregovore. Kao što je navedeno u Kremlju, situacija u Ukrajini se može rešiti samo kada se uzmu u obzir teritorijalne promene.

  • Zelenski priznao: Nemamo kapacitete

    Zelenski priznao: Nemamo kapacitete

    Ukrajina će definitivno stvoriti pouzdan vazdušni štit nad čitavom svojom teritorijom, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Kako je naveo, taj vazdušni štit može postati osnova vazdušnog štita za Evropu.

    “Stalno ubeđujemo partnere da je tempo isporuke onoga što smo dogovorili ključni faktor“, rekao je on tokom obraćanja povodom Dana vazduhoplovstva, saopštila je pres služba predsednika.

    Zelenski je napomenuo da Ukrajina još nema dovoljne kapacitete protivvazdušne odbrane koji bi omogućila zaštitu neba od ruskih napada nad čitavom teritorijom zemlje, prenosi Ukrinform.

    Prema njegovim rečima, rukovodstvo zemlje svakodnevno radi sa međunarodnim partnerima kako bi osiguralo da se Ukrajini obezbede potrebni kapaciteti.

  • Ovo je mirovni plan za Ukrajinu

    Ovo je mirovni plan za Ukrajinu

    Učesnici razgovora u Džedi predstavili su alternativni plan za rešavanje sukoba u Ukrajini, prenose “RIA Novosti” izveštaj njemačke agencije DPA.

    Na pregovorima u Saudijskoj Arabiji predstavljen je još jedan mogući mirovni plan, koji su razvile saudijske vlasti i još nekoliko zemalja. Prema pisanju medija, o inicijativi je obaveštena i Rusija.

    Deo alternativnog plana koji se razlikuje od takozvanog “mirovnog plana Zelenskog” je integritet Ukrajine i prekid vatre na svim frontovima, početak mirovnih pregovora pod okriljem Ujedinjenih nacija i razmena zarobljenika, piše DPA.

    Dan ranije su u Džedi počeli pregovori o Ukrajini na koje su pozvani predstavnici oko 30 zemalja, ali ne i Rusije. Brojne države su potvrdile svoje učešće, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Poljsku. S druge strane, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da njegova vlada neće učestvovati u pregovorima bez Rusije.

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući razgovore u Džedi, istakla je da je donošenje odluka o ukrajinskoj krizi na političkom nivou bez učešća Moskve apsurdno i besmislica. Ipak, delegati imaju “pun prostor za kreativnost” da razgovaraju o ovom pitanju, naglasila je ona.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je rekao da je glavni cilj ovog sastanka o Ukrajini “pokušaj da se ubede predstavnici Globalnog juga da bar donekle podrže ‘formulu mira’ Zelenskog, što je apsolutno neprihvatljivo i neperspektivno”.