Oznaka: ukrajina

Dok Ukrajina napada na južnom frontu, gde su oslobođena naselja, ruske jedinice snažno napadaju Kupjansk, važno logističko središte u regionu Harkov.

Obnovljena ruska ofanziva događa se u trenutku kada su borbe na istoku Ukrajine zapele u ratu iscrpljivanja, pri čemu se obe strane muče da postignu velike dobitke.

Ukrajinska protivofanziva suočava se s dobro utvrđenim ruskim položajima dok moskovske snage izvlače lekcije iz potpunog uništenja prošlog septembra kada je Ukrajina izvršila juriš na Harkovsku oblast.

A usred zastoja na jugu i istoku, ruske snage okreću se velikom napadu na severoistoku.

“Rusi nameravaju da ponovo zauzmu Harkov kako bi se osvetili za svoj prošlogodišnji neuspeh”, rekao je za Politiko Serhij Čerevati, portparol zapovedništva ukrajinskih oružanih snaga za istok. Zatim je dodao: “Ali mi smo spremni, znamo njihove planove, izgradili smo jaku liniju obrane. Plus, tamo će Rusi da se suoče s vojskom pod komandom jednog od najiskusnijih ukrajinskih generala – Sirskog.”

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je u intervjuu za Vašington post da Ukrajina nije u stanju da probije rusku liniju odbrane.

“U ovom trenutku Oružane snage Ukrajine nisu u stanju da izvedu odlučujuću kontraofanzivu protiv ruskih trupa”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Ukrajina nema dovoljno naoružanja da promeni odnos snaga na frontu.

Ukrajina je 4. juna krenula u kontraofanzivu u pravcu Zaporožja, Južnodonjeca i Bahmuta.

Najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini.

Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja, piše CNN.

I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti.

Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini. Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. uslovi. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

Veliki pritisak u kontraofanzivi: Procurili su zabrinjavajući izveštaji
Zbog toga, zbog političkih, ali i strateških razloga, postoji veliki pritisak na dugoočekivanu kontraofanzivu Ukrajine da proizvede značajne prodore na bojnom polju. Ali za sada, proboj je više slogan nego blickrig, što povećava mogućnost da bi rat mogao da potraje barem do kraja sledeće godine. Ako je tako, elastična jednačina koja podupire čitav sukob, uključujući sposobnost Ukrajine da se bori, spremnost Amerikanaca da pošalju pakete pomoći vredne više milijardi dolara i Putinovu toleranciju prema užasnim žrtvama, biće još napetija.

Izveštaj CNN-a Džima Šuta u utorak je sumirao kritičku prirodu sposobnosti Ukrajine da pokaže zamah u uticaju na politiku rata u spoljnom svetu.

Visoki zvaničnici SAD i Zapada govorili su o sve “trezvenijim” procenama sposobnosti ukrajinskih snaga da zauzmu značajnu teritoriju. Jedan visoki zapadni diplomata je sumorno rekao da postoji šansa da bi Ukrajina mogla da napreduje, ali da je “izuzetno malo verovatno” da će promeniti ravnotežu sukoba u narednim nedeljama. Zvaničnici unutar i izvan Ukrajine sada priznaju da napredak u ofanzivi ide sporije nego što su se nadali.

Poteškoće Ukrajine i veliki gubici u borbi delimično potiču od učvršćenih, slojevitih odbrambenih položaja, rovova i minskih polja koje je Rusija gradila mesecima, i realnosti na bojnom polju da je sila koja napada potrebna brojčana prednost u odnosu na dobro ukopane trupe. Dok su ruske snage bile izložene i ranjive u svojoj početnoj invaziji i neuspelom napadu na Kijev, rat je sada ušao u težu fazu za Ukrajinu.

Zbog važnosti spoljne percepcije rata u Ukrajini, Zelenski je osetljiv na svaku ideju da je kontraofanziva bila razočaranje, iako karakteristično naglašava da mu je potrebno više vrhunskog zapadnog naoružanja.

“Protivofanziva je teška. Verovatno ide sporije nego što neki ljudi žele ili mogu da vide”, rekao je Zelenski na sastanku sa latinoameričkim medijima u utorak. Ali, pozivajući saveznike da budu strpljivi, obećao je da će njegove snage trijumfovati nad demoralisanim Rusima:

“U našim očima je umor, ali u njihovim očima postoji strah. A to su dve veoma različite stvari”.

Prerano je govoriti da vreme za ukrajinsku ofanzivu ističe, uprkos dolasku jeseni, koja bi mogla da otežava glavne manevre.

Ima li Zapad strpljenja?
Jedna od najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini, piše CNN.

Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini.

Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

Među zapadnim saveznicima počele su da se sve češće pojavljuju “otrežnjujuće” obaveštajne procene o uspehu ukrajinske kontraofanzive, piše CNN.

Sve je više jasno da su ukrajinske snage nesposobne da vrate kontrolu nad značajnijih delovima okupirane teritorije, navodi dalje ta američka TV mreža pozivajući se na svoje izvore.

“Još ćemo idućih sedmica videti imaju li ukrajinske snage šanse za neki napredak. Mislim da je vrlo malo verovatno da Ukrajina postigne napredak koji bi promenio ravnotežu snaga u ovom ratu”, rekao je visokopozicionirani zapadni diplomata za CNN.

“Naši brifinzi su otrežnjujući. Ovo je najteže vreme rata”, tvrdi i Majk Kvigli, demokratski poslanik iz Ilinoisa, koji se nedavno vratio iz Evrope, gde se sastao s američkim zapovednicima koji su obučavali ukrajinske oklopne jedinice.

Ukrajinske snage stalno se suočavaju s poteškoćama u probijanju višeslojnih ruskih odbrambenih linija u istočnim i južnim delovima zemlje, gde su Rusi “posejali” na desetine hiljada mina i izgradili ogromnu mrežu rovova.

Ukrajinske snage tamo trpe neverovatne gubitke zbog čega su ukrajinski zapovednici neke jedinice povukli s prve linije fronta, kako bi se pregrupirali i smanjili broj poginulih i ranjenih.

Rusi imaju niz odbrambenih linija, a ukrajinske snage zapravo nisu probile niti prvu. Čak i da nastave sa svojim napadima u idućim sedmicama, kolika je verovatnoća da će ih probiti s iscrpljenim snagama kada to nisu uspeli u proteklih sedam-osam nedelja? Uslovi u kojima se bore jako su teški – kaže visoki zapadni diplomata.

Zapadni zvaničnici kažu i da je spor napredak ukrajinske vojske razotkrio i poteškoće transformacije ukrajinskih snaga u kombinovane mehanizovane borbene jedinice.

S druge strane, načelnik ukrajinskih oružanih snaga, general Valerij Zalužni, rekao je načelniku Združenog generalštaba SAD, generalu Marku Miliju da ukrajinske snage “korak po korak stvaraju uslove za vojno napredovanje”.

“Naši vojnici daju sve od sebe. Neprijatelj sprovodi napade u više smerova, ali bez uspeha”, rekao je Zalužni.

Kako god bilo, preneo je Jutarnji list, činjenica je da najnovije obaveštajne procene predstavljaju značajnu promenu u odnosu na optimizam koji je vladao uoči i na početku ukrajinske letne kontraofanzive. Takođe, postoji i sve veći strah da će sve veći jaz između očekivanja i rezultata ukrajinskih vojnih napora potaknuti “igru okrivljavanja” između ukrajinskih zvaničnika i njihovih zapadnih saveznika, što bi moglo stvoriti podele u savezu koji je ostao uglavnom netaknut nakon gotovo dve godine rata.

Bivši analitičar CIA Leri Džonson ističe da su tvrdnje Ukrajine da je oborila ruske rakete apsurdne.

On je u intervjuu za Jutjub kanal “Džadžing fridom” u utorak rekao da su ruske vojne snage praktično uništile ukrajinski protivvazdušni sistem u protekla četiri meseca i, kako dodaje, ruski avioni sada mogu bez ometanja ili praktično bez smetnji da lete preko cele teritorije Ukrajine.

Džonson je jasno stavio do znanja da Sjedinjene Države, NATO i Ukrajina ne poseduju nikakva sredstva za odbranu od vazdušnih pretnji koje predstavlja Rusija i da su sistemi PVO patriot neadekvatni protiv ruskih snaga.

Pored toga, bivši ekspert tvrdi da su konstantne tvrdnje Kijeva da je oborio ruske rakete – smešne.

Prema njegovim rečima, Rusi su uništili mnoge lansere i radare protivvazdušne odbrane koji su Ukrajini isporučeni sa Zapada. Pored toga, dodaje Džonson, ogroman broj raketa zemlja-vazduh koje koristi ukrajinska protivvazdušna odbrana je problematično pitanje koje se mora rešiti.

Rusi su, s druge strane, koristili iranske bespilotne letelice šahed i lažne rakete.

Njihov glavni cilj je da nateraju ukrajinske snage protivvazdušne odbrane da troše skupe rakete zemlja-vazduh.

Svaki šahed ili lažni projektil koji je uništen na ovaj način ispunjava svoju misiju. Osim toga, malo je verovatno da će Rusi ostati bez ovih osnovnih verzija dronova šahed, smatra bivši CIA analitičar.

Ukrajinska vojska tokom kontraofanzive nije uspela da stigne ni do osnovnih linija odbrane ruskih snaga, piše američki list “Vol strit džornal”.

Kako se navodi u tekstu, Kijev je bio prinuđen da promeni taktiku i nije mogao da uradi ništa bez tenkova „leopard 2“ i drugih jedinica zapadne vojne tehnike.

“Ukrajina nije stigla do sruši ruske odbrane zbog protivtenkovskih mina i drugih prepreka. Vojni stručnjaci tvrde da su Ukrajini potrebni tenkovi leopard dva i ostala vojna tehnika koju Zapad treba da isporuči kako bi prešli preko te teritorije. Da bi sačuvali tehniku koju imaju Ukrajinci su početkom juna promenili taktiku”, navodi list.

Sada je na čelu ukrajinske kontraofanzive pešadija, koja prolazi minska polja peške, a nju čine pripadnici različitih jedinica i rezervnog sastava, zbog čega i dolazi do velikih gubitaka.

Međutim, vojni stručnjaci smatraju da će izmene u taktici omogućiti ukrajinskoj vojsci da naprave pomak u kontraofanzivi.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba saopštio je danas da je danas imao telefonski razgovor sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.

Kuleba je od njega zatražio da SAD pošalju Ukrajini rakete dugog dometa ATACMS.

“Sekretar Blinken i ja smo razgovarali o daljim koracima za proširenje globalne podrške Formuli mira i rešenjima za proširenje izvoza žitarica”, napisao je Kuleba na društvenoj mreži X, ranije poznatoj kao Tviter.

Dodao je da se zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama na pruženoj pomoći.

“Naglasio sam da je potrebno unaprediti kapacitete Ukrajine kada je reč o raketama dugog dometa, obezbeđivanjem ATACMS-a”, naveo je Kuleba.

Prethodno je Stejt department saopštio da su dvojica zvaničnika razgovarala o ukrajinskim kontraofanzivnim naporima, sastanku održanom u saudijskom gradu Džedi o postizanju trajnog mria i dugoročnim bezbednosnim aranžmanima između dve zemlje.

“Sekretar je ponovio čvrstu podršku Sjedinjenih Američkih Država odbrani Ukrajine od ruske agresije i potvrdio stalnu podršku jakoj ukrajinskoj vojsci i odbrambenim institucijama”, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva spoljnih poslova.