VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Prema proceni američkih obaveštajnih službi, ukrajinske snage neće uspeti da se probiju do Melitopolja, značajnog ruskog tranzitnog čvorišta na jugoistoku.

    Američka obaveštajna zajednica ocenjuje da ukrajinska kontraofanziva neće uspeti da stigne do ključnog grada Melitopolja, saopštili su neimenovani zvaničnici, upoznati sa poverljivim izveštajem, što znači da Kijev neće ispuniti svoj glavni cilj – presecanje ruskog kopnenog most ka Krimu, piše Vašington post.Sumorna procena, izveštava “Vašington posta”, zasnovana je na proceni vojnih sposobnosti Rusije. Ovo će verovatno podstaći međusobno optuživanje Kijeva i zapadnih prestonica, jer je u ukrajinsku kontraofanzivu uloženo na desetine milijardi dolara zapadnog oružja i vojne opreme.

    Zapadne procene su predviđale uspeh Kijeva

    Američki i zapadni zvaničnici pristali su da daju izjave pod uslovom da ostanu anonimni.

    Ukrajinske snage pokušavaju da prodru prema Melitopolju iz grada Robotina. Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe odbila je da ovo komentariše.

    Melitopolj je ključan za kontraofanzivu Ukrajine, jer se smatra kapijom za Krim. Grad se nalazi na raskrsnici dva važna autoputa i železničke pruge, koji Rusiji omogućavaju da prebacuje vojsku i opremu sa poluostrva na druge teritorije.

    Ukrajina je pokrenula kontraofanzivu početkom juna, u nadi da će ponoviti uspeh iz prošle jeseni u napadu na oblast Harkova.

    Već u prvoj nedelji borbi, Ukrajina je pretrpela velike gubitke protiv dobro pripremljene ruske odbrane, uprkos tome što su ukrajinske snage bile dobro opskrbljene zapadnom vojnom opremom i naoružanjem, uključujući borbena vozila “bredli” i tenkove “leopard”.

    Zapadne vojne procene su predviđale da će Kijevu poći za rukom da probije ruske linije odbrane.
    Međusobno optuživanje na Kapitol hilu

    Put do Melitopolja je izuzetno težak, pa će čak i zauzimanje gradova kao što je Tokmak biti teško, izjavio je Rob Li, vojni analitičar iz Instituta za spoljnu politiku.

    “Rusija ima tri glavne odbrambene linije, a iza toga su utvrđeni gradovi”, rekao je Li. “Nije pitanje da li Ukrajina može da probije jednu ili dve linije, već da li može da probije sve tri, i da još ima dovoljno snage da postigne nešto ozbiljnije, kao što je zauzimanje Tokmaka.”

    Sumorni izgledi ukrajinskih snaga već su doveli do međusobnih optuživanja na Kapitol hilu.

    Neki republikanci se sada protive zahtevu predsednika Bajdena za još 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, s obzirom na skromne rezultate ofanzive. Drugi republikanci i, u manjoj meri, demokrate, okrivili su administraciju zato što nije ranije poslala oružje Ukrajini.

    Američki zvaničnici odbacuju kritike da bi borbeni avioni F-16 ili raketni sistemi većeg dometa rezultirali drugačijim ishodom. “Problem je proboj kroz odbrambene linije Rusije i niko ne može da dokaže da bi ovi sistemi bili čudotvorni lek”, saopštio je visoki zvaničnik administracije.
    Rusi mogu da se bore i zimi

    U intervjuu ove nedelje, general Mark Mili, komandant Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da su Sjedinjene Države bile jasne i da će ovaj zadatak za Ukrajinu biti izuzetno težak.

    “Pre nekoliko meseci sam rekao da će ova ofanziva biti duga, da će biti prokleta i spora”, dodao je Mili.

    Američki zvaničnici saopštili su da je Pentagon preporučio Kijevu da se koncentriše na jednu tačku, ali da se Ukrajina odlučila za drugačiji pristup.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je u četvrtak priznao “spor tempo” ukrajinske kontraofanzive, ali je rekao da će Kijev nastaviti da se bori. “Nije nas briga koliko će to trajati”, rekao je Kuleba.

    Analitičari kažu da su izazovi sa kojima se Ukrajina suočavala višestruki, ali se skoro svi slažu da je Rusija nadmašila očekivanja kada je reč o vojnoj veštini.

    “Najvažniji faktor u toku ofanzive je kvalitet ruske odbrane”, rekao je Li, posebno naglašavajući rusko korišćenje rovova, mina i avijacije. “Imali su dovoljno vremena i dobro su se pripremili, otežavajući Ukrajini da napreduje.”

    Osim toga, Ukrajinci su mesecima prebacivali ogromne resurse u Artjomovsk (Bahmut), uključujući vojnike, municiju i vreme, ali su konačno izgubili kontrolu nad ovim gradom. Neki u Bajdenovoj administraciji su zabrinuti da je prekomerno angažovanje na istoku narušilo moć kontraofanzive na jugu.

    Obaveštajna procena je identifikovala Melitopolj ili Marijupolj kao ciljeve “da se Rusiji uskrati kopneni pristup Krimu”.

    Američki zvaničnici rekli su da je Vašington i dalje naklonjen Kijevu, uprkos stavu skeptika. Jedan zvaničnik Ministarstva odbrane rekao je da je moguće da Kijev nastavi kontraofanzivu u toku zime, kada sve postaje mnogo teže.

    Rusi su, međutim, mnogo bolji u toku zimskih vojnih operacija. “Poznato je da su Rusi sposobni da se bore i po hladnom vremenu”, rekao je neimenovani zvaničnik.

  • Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Amerika je odobrila slanje borbenih aviona “F-16” Ukrajini iz Danske i Holandije čim obuka pilota bude završena, rekao je danas neimenovani američki zvaničnik.
    Isti zvaničnik izjavio je da je Vašington dao Danskoj i Holandiji zvanične garancije da će SAD ubrzati odobrenje zahtjeva za prenos aviona u Ukrajini kada piloti završe obuku.

    “Pozdravljamo odluku Vašingtona da ukloni prepreke sa slanja borbenih aviona `F16 Ukrajini. Sada ćemo o ovoj temi razgovarati sa našim evropskim partnerima”, objavio je šef holandske diplomatije Vopke Hoekstra na “Tviteru”.

    Danska i Holandija nedavno su zatražile garancije. Amerika mora da odobri prenos vojnih aviona od svojih saveznika u Ukrajinu.

    Koalicija od 11 država treba da tokom ovog mjeseca u Danskoj počne obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima “F-16”. Vršilac dužnosti danskog ministra odbrane Troels Polsen izjavio je tokom prošlog mjeseca da će rezultati obuke biti primjetni početkom naredne godine.

  • Zelenski se sprema da preda teritoriju?

    Zelenski se sprema da preda teritoriju?

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski sprema se da Poljskoj preda zapadni deo zemlje, ali Ukrajinci to neće dozvoliti izjavio Lukašenko.

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da Zelenski de ka tome i tvrdi da je već donijeta odluka kojom su poljski policajci dobili skoro isti status kao ukrajinski.

    Lukašenko je u razgovoru sa ukrajinskom novinarkom Dijanom Pančenko, koji je prenela ruska agencija Tass, dodao da je to čuo, kao i da se Ukrajina za to priprema.

    “Štaviše, u Poljskoj su već formirane vojne jedinice za pomoć Ukrajini. Ako udju, nećete moći da ih vratite jer iza Poljske stoje Amerikanci”, naveo je Lukašenko.

    Dodao je da će, ukoliko budu predati Poljskoj, zapadni delovi Ukrajine postati deo NATO-a.

    “To će biti poljska teritorija. A biti deo Poljske znači biti deo NATO-a. Sve ide ka tome. To je neprihvatljivo za nas, kao i za Ruse”, poručio je beloruski predsednik.

  • “Kraj je blizu…”

    “Kraj je blizu…”

    CIA je upozorila američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da ukrajinska kontraofanziva neće biti ovenčana uspjehom.

    Ovo je objavio na svom sajtu američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš.

    “Blinken je od CIA saznao da ukrajinska kontraofanziva ne daje rezultate. To je bio šou Zelenskog i neki iz administracije su poverovali u tu besmislicu”, navodi Herš reči saradnika CIA.

    On je istakao da se pristup američke vlade situaciji u Ukrajini neće promeniti, ali se bliži kraj sukoba.

    “Pristup Bele kuće konfliktu (u Ukrajini), kada je reč o realnim razgovorima sa američkim narodom, ostaće isti. Ali kraj je blizu, bez obzira na izjave Bajdenovih ljudi koje izgledaju kao da su iz crtanih filmova”, navodi se u tekstu.

  • Otpušteni svi vojni komesari

    Otpušteni svi vojni komesari

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je aktivirao odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o inspekciji vojnih komesarijata.

    Od danas su u zemlji otpušteni svi regionalni vojni komesari. Dokument o razrešenju je objavljen na sajtu predsednika Ukrajine, prenose “RIA novosti”.

    “Stavlja se na snagu odluka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine od 11. avgusta 2023. godine ‘O rezultatima inspekcije teritorijalnih centara za regrutaciju i socijalnu podršku Oružanih snaga Ukrajine’. Ova uredba stupa na snagu od dana objavljivanja”, navodi se u saopštenju dekreta objavljenog na sajtu kancelarije Zelenskog.

    Odlukom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu predlaže se donošenje odluke o mandatu oblasnih vojnih komesara, čime se prekida praksa njihove rotacije. Istovremeno, na položaje regionalnih vojnih komesara će biti imenovane “osobe iz oficirskog kadra koje su direktno učestvovale u borbenim dejstvima i koje prođu inspekciju Službe bezbednosti Ukrajine”.

    Ranije je šef Nacionalne agencije za borbu protiv korupcije Ukrajine Aleksandr Novikov rekao da je zemlja počela da proverava šefove vojnih kancelarija na svim nivoima na korupciju. Zelenski je preliminarne rezultate revizije nazvao razočaravajućim. Državni istražni biro Ukrajine saopštio je da istražuje više od 110 slučajeva protiv zaposlenih u vojnim komesarijatima zbog sumnje na zloupotrebe.

  • Komšić i Bećirović u ponedjeljak u Ukrajini

    Komšić i Bećirović u ponedjeljak u Ukrajini

    Bošnjački i hrvatski članovi Predsjedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić u ponedjeljak putuju u Ukrajinu, piše portal Banjaluka.net.

    Oni bi tamo trebali održati nekoliko sastanaka sa zvaničnicima Ukrajine, a u planu je i susret sa predsjednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim.

    Banjaluka.net navodi da se ovaj sastanak planira već duže vremena, a oni su od ukrajinskih vlasti zatražili dodatnu zaštitu što im je i uvaženo, pa će tokom posjete u Kijevu nivo obezbjeđenja biti na najvišem nivou.

    Јedna od eventualnih tema je i vojna pomoć iz FBiH Ukrajini koja pokušava da promijeni odnos snaga na terenu u svoju korist, piše Banjaluka.net.

  • Ako Zelenski prihvati NATO plan biće haos

    Ako Zelenski prihvati NATO plan biće haos

    Stijan Jensen, šef štaba generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, unio je pravu pometnju među članicama vojnog saveza predlogom za Ukrajinu.

    Naime, on je poručio da Ukrajina treba da razmotri ustupanje dela svoje teritorije Rusiji u zamenu za članstvo u NATO-u, izvestio je 15. avgusta norveški list VG.

    Govoreći tokom debate u norveškom gradu Arendalu, Jensen je izneo tu ideju, napominjući da je to jedno od mogućih rešenja koja se razmatraju. On je naglasio da svaka odluka o pregovorima i uslovima treba da bude na Ukrajini.

    ensen je istakao da su diskusije o statusu Ukrajine nakon sukoba već u toku, a neke zemlje u tom procesu postavljaju pitanje da Kijev ustupi teritoriju Rusiji.

    Prema većini anketa, ogromna većina Ukrajinaca se protivi bilo kakvim teritorijalnim ustupcima Rusiji. Istovremeno, zvanični mirovni plan ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od 10 tačaka počinje zahtevom da Rusija potpuno napusti celu teritoriju Ukrajine i vrati se na granice iz 1991. godine.

    Ukoliko Zelenski prihvati sporazum koji uključuje teritorijalne ustupke, analitičari predviđaju rasprostranjene proteste u Ukrajini koji se protive svakom takvom planu.

    Jensenova izjava izazvala je pravi haos u medijima koji su to impretirali kao “stav NATO”, međutim, napominje se da alijansa poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da je Jensen izneo svoj lični stav, a ne stav NATO.

  • Propast ukrajinske elitne jedinice?

    Propast ukrajinske elitne jedinice?

    Nakon što je objavljeno da je Ukrajina konačno na ratište poslala svoju najelitniju jedinicu, ruski ratni dopisnik tvrdi da to nema efekta.

    Podsetimo, američki mediji izvestili su u sredu da su ukrajinske vazdušno-desantne snage konačno rasporedile svoju najmoćniju jedinicu – 82. vazdušno-desantnu brigadu koja je nazvana “najmoćnija jedinica” u nacionalnoj vojsci.

    Međutim, u ekskluzivnom komentaru za “Sputnjik”, ruski ratni dopisnik Jevgenij Podubni objasnio je šta se zaista dešava.

    Kijev je rasporedio jednu od svojih najbolje opremljenih i obučenih jedinica, a ruska vojska je u utorak potvrdila da su snage u blizini Robotina u regionu Zaporožja odbile tri napada desantnih jedinica ukrajinske 82. vazdušno-desantne brigade, pri čemu je navodno poginulo 200 ukrajinskih vojnika i uništeno je pet tenkova, osam oklopnih i borbenih vozila pešadije i dve haubice Msta-B.

    Američki mediji navode da je raspoređivanje dobra i loša vest za dugo očekivanu kontraofanzivu Kijeva.

    Opremljena tenkovima “čelindžer 2”, 82. brigada je takođe naoružana oklopnim vozilima “marder” i “strajker”, koji su među najsavremenijom opremom NATO-a koja je isporučena Kijevu.

    Za 82. brigadu se kaže da je među “poslednjim većim jedinicama” na raspolaganju ukrajinskoj komandi.

    Njeno raspoređivanje “moglo bi značajno da poveća” vatrenu moć ukrajinskih snaga u kratkom roku, ali kada se 82. i njena sestrinska 46. vazdušno-desantna brigada povuku, “možda neće biti nijedne jednako moćne brigade da ih zameni”, što znači “kontraofanziva bi mogla da izgubi zamah”, upozorava se u izveštaju.

    Jevgenij Podubni, vojni dopisnik ruskog emitera VGTRK i jedan od najpoznatijih ruskih ratnih izveštača, upitan da prokomentariše vesti o raspoređivanju 82 brigade, kaže da je uvođenje rezervi u bitku “apsolutno normalna praksa”, ukazujući na potrebu ukrajinskih snaga da rotiraju trupe iz 9. i 10. armijskog korpusa.

    “Shodno tome, ako se ova rezerva uvodi, formacije koje su pretrpele značajne gubitke povlače se radi popunjavanja i popravke. Tako, s jedne strane, kijevski režim pokušava da održi višemesečni potencijal za organizovanje kontraofanzive, dok sa druge strane pokušava da se probije kroz našu odbrambenu liniju sa svežim snagama – na sreću, za sada bez uspeha”, dodao je.

    Podubni je istakao da ukrajinske snage do danas nisu uspele da razbiju ni prvu liniju odbrane Rusije. Dakle, stavljanje rezerve u borbu praktično nema šanse da promeni celokupnu situaciju na frontu.

  • Sarkozi poziva na kompromis sa Rusijom

    Sarkozi poziva na kompromis sa Rusijom

    Bivši francuski predsjednik Nicolas Sarkozy govorio je o ratu u Ukrajini te je poručio kako su razgovori sa Rusijom jedini način da se riješe problemi.

    U intervjuu za francuski list Le Figaro Sarkozy je izjavio kako Evropa treba da razjasni svoju strategiju prema Rusiji i da traži kompromis, umjesto što slijedi “čudnu ideju” finansiranja rata.

    “Bez kompromisa ništa neće biti moguće i rizikujemo da se situacija u svakom trenutku degeneriše. Ovo bure baruta može imati strašne posljedice”, rekao je Sarkozy.

    Tokom razgovora Sarkozy je komentirao i odluku Vladimira Putina da napadne Ukrajinu.

    “Odluka je ozbiljna, ali i neuspješna. Međutim, Rusija je susjed Evrope. Uprkos nesporazumima u zajedničkoj istoriji, oni trebaju nas i mi trebamo njih”, ističe bivši predsjednik Francuske.

    Također, Sarkozy se distancirao od Macronovog stava o Ukrajini poručivši da je intuicija predsjednika Francuske bila ispravna, ali da nije uspio nastaviti provoditi takav stav prije svega zbog pritiska sa istoka Evrope.

  • Smrtonosni dani za Ukrajince

    Smrtonosni dani za Ukrajince

    Nikakvo spinovanje neće promeniti tešku istinu da je ukrajinska ofanziva propala, naveo je bivši američki potpukovnik Danijel Dejvis.

    Ukrajina je svoju prvu grešku napravila u Bahmutu, piše bivši američki potpukovnik i viši saradnik za prioritete odbrane Danijel Dejvis u autorskom tekstu za portal “1945”.

    Držala je grad sve dok grupa “Vagner” nije stigla na njegovu istočnu stranu, i iako su vojne potrebe zahtevale da se kijevske snage tada povuku na sledeću branjenu liniju na zapadu, njihov ostanak u Bahmutu Rusima je olakšao zadatak.

    “Zelenski je ipak odlučio da intenzivira borbu. Mesecima su visoki američki lideri upozoravali ukrajinskog predsednika da je ta bitka nepobediva i da pređe na druge odbrambene pozicije. Ne samo da je odbio da se povuče na nadmoćniji borbeni položaj, već je naredio svojim ljudima da ne odustaju ni od jedne zgrade, primoravajući ih da se bore do smrti. Mesec za mesecom, Zelenski je slao brigadu za brigadom da pojača Bahmut u nastojanju da preokrene plimu”, podseća Dejvis.

    I kad je Bahmut pao, Zelenski je prkosio demantujući da je ovu bitku izgubio, a njegova upornost i nespremnost, tvrdi američki vojni stručnjak, skupo su ga koštali.

    “Ne samo da je Ukrajina potrošila nezamenljive resurse na odbranu strateški nebitnog grada, već je izgubila i kritično važne brigade za svoju dugotrajnu ofanzivu koja je trebalo da se sprema. Nažalost, kada je ofanziva pokrenuta u junu, greške su se nastavile”, navodi Dejvis.

    Iako se na sva usta pričalo o “naprednoj obuci” koju su ukrajinske oružane snage dobijale od NATO članica, istina je, kako on tvrdi, da je put ka ukrajinskom neuspehu utrla baš neadekvatna obuka.

    “Obuka Evrope i NATO-a nije transformisala ukrajinsku vojsku. Kao što sam tvrdio mesecima pre početka ofanzive, za Ukrajinu je bilo skoro nemoguće da se transformiše u roku od nekoliko nedelja ili nekoliko meseci obuke i dobijanjem mešavine NATO opreme”, navodi on.

    Da bi se stvorila uspešna i koordinirana operacija kombinovanog naoružanja neophodno je da se sprovede i individualna i kolektivna obuka, a Ukrajina nije imala nijedan od tih preduslova. Stoga za Dejvisa nije neko iznenađenje što se ofanziva urušila poput zida od cigala, već na samom početku.

    Prvi problem koji je doveo do neuspeha Ukrajinaca bilo je to što je ukrajinski vojni i politički vrh naredio da ofanziva uopšte počne.

    “Ukrajina takođe pati od hroničnog nedostatka kapaciteta protivvazdušne odbrane, neadekvatnog broja haubica i artiljerijskih granata, nedovoljnih sistema za elektronsko ratovanje, nedostatka projektila, i možda najvažnije od svega, jedva ima 25 odsto potrebnih kapaciteta za deminiranje. Dakle, kada je Ukrajina 5. juna pokrenula ofanzivu preko širokog fronta, niko u Kijevu, Vašingtonu ili Briselu nije trebalo da se čudi što su naleteli na rusku testeru”, zaključuje Dejvis.

    Ukrajinci su izgubili desetine hiljada ljudi da bi prešli nekoliko kilometara na Zaporoškom frontu i njihova armija nema dovoljno trupa ili opreme da nastavi ovim “puzećim” tempom.

    “Ofanziva je propala iz potpuno predvidljivih razloga, zasnovanih na trajnim osnovama borbe koji nisu podložni optimizmu, željama ili spinovanju. Pitanje je, međutim, šta bi SAD sada trebalo da rade. Politika Vašingtona od početka rata podržava Ukrajinu ‘koliko god je potrebno’. Da li je to ikada bila dobra ili loša ideja, debatovaćemo drugi put. Ono što je ovde važno jeste da ta politika nije proizvela rezultat koji bi bio koristan ni za Kijev ni za Vašington i sada mora da evoluira da bi se priznala nova realnost”, ističe američki vojni stručnjak.