VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Vučić nakon sastanka sa Zelenskim – Pitao me je šta misle ljudi u Srbiji

    Vučić nakon sastanka sa Zelenskim – Pitao me je šta misle ljudi u Srbiji

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se nakon sastanka u Atini sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    “Završio sam sastanak sa Zelenskim, predstoje sa Milatovićem i Micotakisom, negde oko podneva”, rekao je Vučić.

    Dodao je i da su razgovarali i sa Ursulom fon der Lajen i Šarl Mišelom, i objasnio da EU priprema program rasta za zemlje zapadnog balkana.

    Najavio je i da će razgovarati i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom i predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.

    Osvrnuo se i na obraćanje Aljbina Kurtija u Tetovu, u Severnoj Makedoniji, pa rekao da je predsednik S. Makedonije sinoć oštro govorio protiv nastupa Kurtija u Tetovu što je mnoge iznenadilo. Njegov govor bio je jako oštar i sadržajan.

    “Sadržajan govor imao je i Andrej Plenković, što mi nije lako da priznam…Imao sam otvoren razgovor i sa Zelenskim koji je pitao šta misle ljudi u Srbiji, i zašto tako misle, a ja sam podsetio i na devedesete i naglasio da Srbija poštuje teritorijalni integritet i da to ostaje tako”, rekao je Vučić i dodao da je objasnio situaciju oko KiM, te razgovarao i o budućnosti, izgradnji Ukrajine…

    Kako je kazao, sa Zelenskim je govorio o našem odnosu prema teritorijalnom integhritetu potvrđujući da poštujemo ukrajinski i da to ne menja, za razliku od onih koji ne poštuju srpski.

    “Govorio sam o Razgovarali smo o saradnji u budućnosti, ti ljudi su danas u velikom sukobu ali moraju da razmišljaju kako će obnavljati zemlju. Objasnio sam situaciju oko KiM. Mislim da neće biti promene u stavu Ukrajine prema našem teritorijalnom integritetu. Podržali smo Ukrajinu na evropskom putu. Sinoć je ta deklaracija usvojena. Bilo nas je 14 za stolom, svi su tražili snažniji narativ i rečnik, mi ne možemo kao jedna mala zemlja da menjamo ono što čine veliki, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se stvari koje su protivne našoj politici ne nađu u deklaraciji” rekao je Vučić.

    On je dodao da Ukrajina nikada protiv Srbije ništa nije učinila, kao što nije ni Srbija protiv Ukrajine.

    Dodao je da se Srbija trudi da čuva svoje interese.

    “Nismo se usaglasili sa primenom sankcija, ima još jedan deo, ali o tome ću precizno kasnije”, naveo je predsednik Srbije.

    On je kazao da je Srbija podržala Ukrajinu na evropskom putu.

    Na pitanje oko čeka se nisu usaglasili, predesdnik Srbije Aleksandar Vučić je odgovorio:

    “Nismo se usaglasili sa primenom sankcija, ima još jedan deo, ali o tome ću precizno kasnije”.

    Kako je naveo jesen će biti vruća, jer situacija nije laka niti jednostavna između Rusije i Ukrajine.

    “Biće mnogo problema, Fon der Lajen i Mišel su naglasili da je energetska situacija u Evropi mnogo bolja, ali me brinu cene nafte, ako nastave da rastu. Verujem da su magacini popunjeni i da struja i gas neće otići preskupo”.

    Osvrnuo se na prisustvo Aljbina Kurtija, rekavši da nema problem što je Aljbin Kurti bio prisutan u Atini.

    “Nije bilo zastava, samo imena ljudi. Grčka je bila veoma fer. Danas ću imati razgovor sa grčkim prijateljima. Kratko smo razgovarali sa grčkim zvaničnicima, a verujem da će razgovor sa Micotakisom biti dobar. On je potvrdio da neće biti promene stava po pitanju priznanja Kosova”, rekao Vučić.

    Dodao je da je ubeđen da će isto tako biti i sa Ukrajinom.

  • General upozorio: Nećemo ih ni podići, srušiće ih Rusi

    General upozorio: Nećemo ih ni podići, srušiće ih Rusi

    General Nikolaj Oleščuk, komandant ukrajinskih vazduhoplovnih snaga (UAF), izdao je ozbiljno upozorenje u vezi sa bezbednošću ukrajinskih aviona.

    On navodi da su ovi avioni u neposrednoj opasnosti da budu gađani onog trenutka kada se polete sa asfalta, prenose Novosti pisanje Obektivno.bg.

    Oleščuk je dalje elaborirao intenzitet pretnje, otkrivajući da se u jednom mučnom slučaju jedan ukrajinski avion našao pod napadom čak devet ruskih aviona.

    Ova oštra tvrdnja naglašava ozbiljnost opasnosti sa kojom se ukrajinski avioni suočavaju u trenutnoj političkoj klimi.

    General Oleščuk je takođe dao otrežnjujuću izjavu u vezi sa dometom udara ruskog aviona, za koji je naveo da prelazi 200 kilometara.

    “Protivnički avion je pozicioniran na udaljenosti većoj od 200 kilometara, a naša sopstvena na svega 20 kilometara. Dakle, nema dovoljno vremena da se naši avioni popnu iz baze pre nego što uđu u zonu neprijateljskog udara”, pojasnio je general.

    On je dalje upozorio: “Javnost mora biti svesna da su naši avioni pod neposrednom pretnjom napada.”

  • Medvedev: Ne igrajte se avionima

    Medvedev: Ne igrajte se avionima

    Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev pozvao je Evropljane da se “ne igraju avionima”, komentarišući izjavu njemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, koja je odluku Nizozemske i Danske da prebace borbene avione F-16 u Ukrajinu, nazvala “dobrim danom za Ukrajinu i Evropu”.

    Medvedev je poručio da bi jedan od takvih “dobrih dana” mogao da bude posljednji za Evropu, prenosi portal Vedomosti.

    “Ovo je dobar dan za Ukrajinu i, naravno, dobar dan za Evropu – rekla je ministarka inostranih poslova sa nezavršenom srednjom školom Analena Berbok o odluci da se banderovskoj braći nemačkih nacista isporuče avioni F-16. Oh, ne igrajte se avionima u svom pjesku, dječice. Jedan od sljedećih sličnih ‘dobrih dana’ mogao bi za Evropu da bude posljednji”, napisao je Medvedev na Telegramu.

  • Vučić zaustavio Deklaraciju o sankcijama Rusiji u Atini

    Vučić zaustavio Deklaraciju o sankcijama Rusiji u Atini

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić usprotivio se večeras u Atini da se u završnoj Deklaraciji nađe odredba o pozivu za uvođenje sankcija Rusiji.

    Zbog toga ova odredba nije ni usvojena kao deo dokumenta, potvrđeno je “Novostima”.

    Kako pišu Novosti, Vučić je uspeo da se izbori da u tekst uđu i još neke formulacije, koje su u konačnoj verziji povoljnije po našu zemlju od prvobitnih varijanti, o čemu će se detaljnije znati sutra.

    U završnoj Deklaraciji je, prema prvobitnom planu trebalo da se okupljeni usaglase o pozivanju na uvođenje sankcija protiv Rusije, ali se to nije dogodilo posle Vučićevih sugestija.

    Na večeri u Atini su pored Vučića, prisustvovali predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prvi čovek Evropskog saveta Šarl Mišel sa kojim je predsednik posebno razgovarao. Tu su bili i lider Crne Gore Jakov Milatović, kao i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačeski.

    Srbija i Severna Makedonija su istinski prijateljske zemlje. Ako mene pitate bratske. Nema i ne sme da bude da bude nesporazuma među nama. Ništa ne tražimo od naše braće, jedino što nudimo je prijateljstvo – napisao je Vučić na Instagramu posle sastanka sa Kovačevskim.

  • Vučić: Sastaću se sa Zelenskim u četiri oka

    Vučić: Sastaću se sa Zelenskim u četiri oka

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Atini, gde se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

    Kazao je da će čak Micotakis imati i bilateralni sastanak sa Kurtijem, kako je rekao, u atinskim kancelarijama.

    “Pozvani su Hrvati, valjda kao veliki prijatelji poznavaoci svih nas na Balkanu, kao i Rumuni i Bugari, a Mađari interesantno nisu. Pozvani su i Volodimir Zelenski i zbog njegove bezbednosti nismo mogli da govorimo ko će biti prisutan, i predsednica Moldavije Sandu”, naveo je Vučić.

    Kazao je da će biti interesantno na večeri koja će početi za oko sat vremena.

    “Razgovori sa Ursulom fon der Lajen su bili veoma dobri, ozbiljni i odgovorni, nikada sasvim laki iz raličitih razloga, ali to je sve logično. Govorili smo o važnim infrastrukturnim projektima, zamolio sam je da pomogne u izgradnji brze pruge Beograd-Niš, ali i o strateškoj saradnji Srbije i EU u oblasti enegetike, rudarstva i zelene energije. Govorili smo i o svim važnim političkim pitanjima, od dijaloga Beograda i Prištine. Uskoro u Beogradu ponovo očekujem Miroslava Lajčaka. Govorili smo i o drugim temama, odnosu prema Rusiji. Imali smo vrlo korektan razgovor sa Ursulom”, rekao je Vučić.

    Najavio je i sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

    “Sutra ujutru ću, na zahtev ukrajinskog predsednika, imati sastanak sa njim, razgovaraćemo u četiri oka oko svega što se dešavalo oko Kosova”, kazao je.

    “Nije baš najlakša situacija za nas, ali šta da radimo. Nije mi prvi put. Naše je da se borimoa za Srbiju, da se borimo za njenu evropsku budućnost, ali i da ne odustajemo od naših ineteresa”, kazao je Vučić.

    Najavio je da će se u narednim danima obratiti građanima i sve izneti.

    “Neskriveno ću govoriti o svemu kada dođu teška vremena”, naglasio je Vučić.

    “Možete da zamislite kolika je trema, i koliki je strah zbog zemlje koju vodim. Ali moje je da se borim za svoj narod, idi tamo i izbori se za svoju zemlju i svoj narod. To da poručim raznim idiotima u Srbiji koji pritiskaju. Kao da nije dosta pritisaka spolja… Brinu samo o donjem delu leđa, a moj posao je da brinem o građanima Srbije”, poručio je Vučić.

    “Teritorijalni integritet Ukrajine poštujemo i ja se nadam da će Ukrajina da poštuje integritet Srbije”, rekao je.

    “Nadam se da ću da imam dobar razgovor sa Zelenskim, imaću još sastanaka, ali će svakako taj biti najvažniji. U naredna dva dana ću govoriti ljudima više o tome, kada budem smeo da pričam više o tome, a to sve na zahtev domaćina”, rekao je predsednik Srbije.

  • Vol strit džurnal: Novo rusko oružje parališe ukrajinsku vojsku

    Vol strit džurnal: Novo rusko oružje parališe ukrajinsku vojsku

    Ruski sistemi za distanciono miniranje “zemljedelije” usporavaju kontraofanzivu Ukrajine, prenosi list “Vol strit džornal”.

    “Ti sistemi mogu da postavljaju minska polja na rastojanju od pet do 15 kilometara. To je samo jedan od sistema koji koriste Rusi kako bi u pravom smislu reči zasejali polja minama”, navodi list.

    Taj sloj zaštite, prema pisanju lista, znatno usporava Oružane snage Ukrajine i primorava vojnike da zauzimaju takve položaje na kojima su laka meta za ruske helikoptere, artiljeriju i dronove.

    “Svakog dana imamo jednog stručnjaka za uklanjanje mina manje. On je ili ranjen, ili je dvestoti poginuli”, naveo je ukrajinski vojnik u razgovoru za list.

    Princip rada “zemljedelija” je sličan višecevnim raketnim bacačima, a sistem omogućava da se na elektronskoj mapi registruju koordinate pada projektila i da se komandi prenose podaci.

  • Traži se “glava” Šojgua i Gerasimova?

    Traži se “glava” Šojgua i Gerasimova?

    Ruske bezbjednosne službe navodno su rekle predsedniku Rusije da smjeni ministra obrane Sergeja Šojgua, navodi američki Blumberg.

    Od Vladimira Putina, takođe navodno, se zahteva i da sprovede punu mobilizaciju.

    Izveštaj na koji se poziva Blumberg proizilazi, kako je navedeno, od izvora iz ruske elite, koji su navodno bili razočarani “slabim” odgovorom Putina na pobunu Vagner grupe i sada sugerišu da bi Šojgu i načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov trebalo da budu smenjeni.”Sigurnosni tvrdolinijaši žele zamijeniti Šojgua kao dio prijelaza na agresivnije ratovanje, uključujući potpunu mobilizaciju i izvanredno stanje, prema pet osoba upoznatih sa situacijom”, stoji u izvješću.

  • Procurilo: Ukrajina će pasti?

    Procurilo: Ukrajina će pasti?

    U SAD se sve više sumnja da će Ukrajina ove godine ostvariti ciljeve svojih ofanzivnih operacija, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

    Zbog slabog napretka na frontu, ali i manjka ostvarivih ciljeva sukobljenih strana, rat u kojem je, prema podacima SAD, poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 ukrajinskih i ruskih vojnika, mogao bi godinama da potraje.

    Čini se da Kijevu ponestaje opcija u kontraofanzivi za koju su zvaničnici tvrdili da je ključna operacija Ukrajine za oslobađanje značajnog dela teritorije koje su pod okupacijom ruskih snaga, ističe Vašington post.

    Posle više od dva meseca borbi, kontraofanziva pokazuje znake posustajanja, pošto je napredak ukrajinskih snaga ograničen na nekoliko sela, dok ruske trupe napreduju na severu, piše list, ukazujući da nemogućnost Ukrajine da ostvari odlučujući uspeh na bojnom polju podstiče strahove da sukob ulazi u pat poziciju i da bi međunarodna podrška Kijevu mogla da oslabi.

    Novi poverljivi američki obaveštajni izveštaj predviđa da ukrajinske snage u kontraofanzivi neće uspeti da ove godine stignu do ključnog grada Melitopolja na jugoistoku zemlje. S druge strane, podvlači Vašington post, očekuje se da će u SAD biti sve glasniji pozivi na smanjenje pomoći Ukrajini kako se budu približavali predsednički izbori u novembru 2024. godine.

    Analitičari kažu da je malo verovatno da će Ukrajina napraviti prodor u ofanzivi bez naprednog oružja ili potpunog angažovanja snaga koje se i dalje drže u rezervi. Ukrajinski i zapadni zvaničnici dotle pozivaju na strpljenje, navodeći da je napredovanje sporije nego što se očekivalo, ali insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje stabilne dobitke.

    Američki zvaničnici su sve kritičniji prema strategiji ukrajinske kontraofanzive, ali i sve pesimističniji u pogledu njenih šansi za uspeh, što, prema oceni Fajnenšel tajmsa, produbljuje tenzije između Kijeva i Vašingtona u najkritičnijoj tački rata od početka ruske invazije.

    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    SAD i Ukrajina su prvobitno planirale prolećnu ofanzivu koja bi tokom leta brzo potisnula ruske okupacione snage, ali je, kao navodi britanski list, spor napredak na terenu naveo Kijev da se vrati tradicionalnijoj taktici, umesto manevara kombinovanih snaga kojima su SAD i druge zapadne zemlje obučavali ukrajinske snage ranije ove godine.

    Jedna od tačaka napetosti između američkih i ukrajinskih zvaničnika tiče se pitanja kako je Kijev rasporedio vojsku. Američki zvaničnici ohrabruju Ukrajinu da manje izbegava rizik i da u potpunosti usmeri svoje snage na glavnu osovinu kontraofanzive na jugu zemlje kako bi došla do šanse da probije ruske linije i stigne do Azovskog mora, čime bi se presekla teritorija pod ruskom kontrolom – kopneni most koji spaja jug Ukrajine s Krimom.

    Vašington je takođe tražio od Kijeva da pošalje više borbene moći na jug i da prestane da se koncentriše na istok, gde je angažovao gotovo polovinu svojih snaga. Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, Ukrajina je umesto toga rasporedila neke od svojih najboljih borbenih jedinica za napore da oslobodi Bahmut.

    Zvaničnici u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i neke od kritičara administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pozivaju Zapad da pošalje Ukrajini teško naoružanje i kažu da će napredovanje u kontraofanzivi biti i dalje sporo ako Vašington ne pošalje oružje dugog dometa koje bi podržalo snage na terenu.

    Neki analitičari kažu da je fokus Kijeva na dalekometno oružje pogrešno, s obzirom na njegov skromni uticaj u ratu koji se sve više vodi artiljerijom, uključujući kasetnu municiju koju su SAD nedavno poslale Ukrajini.

    Rat u Ukrajini je u opasnosti da se otegne nekoliko godina, piše Volstrit džurnal, navodeći da razlog za to nije samo spor razvoj na frontu, već i to što niko od glavnih aktera nema jasne i ostvarive političke ciljeve.

    Glavni cilj Ukrajine da povrati svu svoju teritoriju je najjasniji, ali i teško ostvariv, s obzirom na ograničenja zapadne podrške. SAD i ključni evropski saveznici poput Nemačke žele da spreče Rusiju da pobedi, ali se plaše troškova i rizika pomoći koja bi Ukrajinu dovela do takve pobede.

    Zato zapadni zvaničnici razmatraju velike nagodbe za okončanje rata, ali se one ne poklapaju ni s ciljevima Kijeva, ni s ciljevima Moskve. Deklarisani ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina su najelastičniji, od ambicioznih imperijalnih planova do ograničenijeg otimanja ukrajinske zemlje, a i menjaju se sa situacijom na terenu, navodi američki list.

    Bajden je rekao da je cilj američke pomoći da Ukrajini omogući najbolju poziciju za eventualne mirovne pregovore, bez navođenja pod kojim uslovima treba da pregovara. Ranije ove godine, Vašington, Berlin i drugi su se nadali da će se otvoriti šansa za razgovore ove jeseni, ako kontraofanziva Kijeva ostvari značajan napredak na jugu i istoku Ukrajine.

    Ipak, tokom celog rata, davanje Ukrajini odlučujuće vatrene moći sukobljavalo se s drugim prioritetom Zapada, s izbegavanjem nekontrolisane eskalacije koja bi vodila u direktan rat s Rusijom ili navela Putina da iskoristi nuklearno oružje.

    Ograničena brzina slanja pomoći Ukrajini bila je očigledna u višemesečnim debatama na Zapadu o tome da li da Kijevu obezbedi tenkove, avione i rakete dugog dometa.

    Ograničeno naoružavanje ukrajinskih trupa doprinelo je njihovim teškim gubicima tokom rata i njihovom bolno sporom napredovanju ovog leta protiv utvrđenih ruskih linija u regionima Zaporožja i Donjecka, a sad su američke obaveštajne službe pesimistične u pogledu toga da li ukrajinske snage mogu da probiju rusku odbranu i stignu do Azovskog mora.

    Američki zvaničnici kažu da se ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci približava zapanjujućem broju od 500.000, čemu su doprinele velike žrtve ove godine, ukazuje Njujork tajms.

    Zbog velikih gubitaka u prvim nedeljama kontraofanzive, odnosno hiljada ubijenih ili ranjenih vojnika, kao i uništenja oružja dobijenog sa Zapada, Ukrajina je promenila taktiku i vratila se pokušajima iznurivanja ruskih snaga napadima artiljerije i raketama dugog dometa, umesto juriša preko minskih polja pod vatrom.

    Američki zvaničnici brinu da bi Ukrajina tako mogla da ostane bez dragocene municije, što bi donelo prednost Putinu u ratu iznurivanja. Ukrajinski komandanti su se, međutim, odlučili za promenu kako bi smanjili broj žrtava i sačuvali snage na frontu.

    Ruski vojni gubici, rekli su zvaničnici, približavaju se broju od 300.000, što uključuje 120.000 poginulih i 170.000 do 180.000 ranjenih vojnika. Ukrajina je imala manje stradalih, blizu 70.000 ubijenih i od 100.000 do 120.000 ranjenih vojnika.

  • Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    General-major Oružanih snaga Ukrajine u penziji, Sergej Krivonos, prokomentarisao je odluku Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu.

    “Odluka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu motivisana je potrebom za pranjem novca, a ne za spasavanjem ukrajinske vojske od ofanzive ruske vojske”, izjavio je general-major u penziji.

    “Kakav god zid da podignemo, ipak će se naći oružje koje može da ga probije. To je još jedna činjnica koja ukazuje na to da on (Zelenski) krade novac”, naveo je Krivonos u razgovoru za “Njuzrum”.

    Prema generalovim rečima, Ukrajina pati od korupcije u odbrambenoj sferi, usled čega ukrajinska vojska nije snabdevena onim što joj je neophodno za vođenje borbenih dejstava, a njena bezbednost je ugrožena zbog odsustva efikasnih PVO sistema.

    “Vlast pokušava da stvori utisak da je s vojskom sve u redu… Ona je spremna za sve da bi obmanula narod”, zaključio je general.

    Prošle sedmice Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da se nastavlja ofanziva ruske vojske u pravcu Kupjanska.

    Kako je precizirano, jurišni odredi ruske vojne grupacije “Zapad” poboljšali su položaj na prvoj liniji fronta. Početkom avgusta ruska vojska je oslobodila selo Novoselovsko i još pet naselja u tom regionu.

  • “NATO je izgubio nadu”

    “NATO je izgubio nadu”

    NATO je, po svemu sudeći, prestao da se nada da će Ukrajina da pobjedi u sukobu sa Rusijom.

    Ovo je saopštio listu Dejli Telegraf penzionisani pukovnik britanske vojske Ričard Kemp, koji je komandovao trupama u Avganistanu.

    Kemp podseća na nedavnu izjavu šefa kancelarije generalnog sekretara NATO Stijana Jensena koji je za švedski list Verdens Gang rekao da bi Ukrajina mogla postati članica NATO-a ako pristane da ustupi deo teritorije Rusiji.

    “Stoltenbergovo naknadno priznanje da će se mirovni pregovori odvijati pod uslovima Kijeva nije razvejalo sumnje da je Jensen otkrio kako Zapad zapravo vidi ovaj rat”, navodi se u kolumni.

    Analitičar se pozvao i na nedavnu procenu američke obaveštajne zajednice koju je objavio Vašington posta da Ukrajina neće moći da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi.

    “Mračan zaključak do kojeg bi neko mogao da dođe: uprkos kontinuiranim napadima i Rusije i Ukrajine nijedna strana neće napraviti napredak koji je od strateškog značaja”, napisao je Kemp.

    Istovremeno, Kemp izražava mišljenje da odgovor Zapada na ovakvo stanje ne treba da bude pritisak na Kijev kako bi priznao gubitak teritorija, već pokušaj da se promeni situacija na bojnom polju. Ekspert poziva na povećanje isporuka oružja Kijevu kako bi postigao uspeh, ako ne ove godine, onda u budućnosti.