Oznaka: ukrajina

Holandski avioni F-16 možda neće biti isporučeni Ukrajini pre kraja 2024.Kako je saopštilo holandsko Ministarstvoodbrane, potrebno je najpre da se holandsko vazduhoplovstvo u potpunosti “prebaci” na upotrebu novih aviona F-35.

Prošle sedmice su holandski premijer Mark Rute i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavili da će Holandija, zajedno sa Danskom, obezbediti F-16 za ukrajinske ratne napore u sukobu sa Rusijom, a sam Zelenski je istakao da je reč o 42 borbena aviona, preneo je danas Holandski Tajms.

Portal navodi da Holandske snage poseduju 42 aviona F-16, ali da nijedan od njih nije odmah dostupan, i da su neki od njih još uvek u upotrebi.

Portparol je rekao da je ”i dalje izvodljivo da se ti avioni isporuče tokom 2024”, ali da će to biti moguće tek kada holandska vojna avijacija u potpunosti predje na avione F-35.

Privremena ministarka odbrane Kajsa Olangren ranije je izjavila da isporuka aviona F-16 Ukrajini ne sme da ima nikakve posledice po operativni kapacitet Holandije.

General Viktor Afzalov, načelnik Glavnog štaba Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Rusije imenovan je za vršioca dužnosti komandanta VKS umesto Sergeja Surovikina.

To je javila agencija RIA Novosti pozivajući se na upućen izvor, koji je rekao i da je Surovikin razrešen dužnosti.

Afzalov je već bio vršilac dužnosti komandanta VKS kada je Surovikin komandovao ruskim trupama u Ukrajini.

Ruski portal RBK objavio je u utorak, pozivajući se na neimenoviani izvor, da je Surovikin, koji nije viđen u javnosti od neuspešne pobune privatne vojne kompanije “Vagner”, smenjen sa funkcije komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga.

Portal je naveo da je Surovikin smenjen i sa funkcije zamenika komandanta vojnih operacija u Ukrajini, ali da će ostati zaposlen u Ministarstvu odbrane.

“General Sergej Surovikin razrešen je dužnosti zbog prelaska na drugo radno mesto”, rekao je izvor, koji je dodao da je Surovikin trenutno na “kratkom odmoru”.
Iz ruskog Ministarstva odbrane se zasad nisu oglašavali ovim povodom.

Zapadni mediji su pisali da je Surovikin verovatno bio upoznat sa tim da će “Vagner” početi oružanu pobunu protiv ruskog vojnog vrha, a američka televizija CNN objavila je da je on bio VIP član “Vagnera”.

On je navodno imao lični registarski broj u “Vagneru”, kao i još najmanje 30 visokih ruskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.

Surovikin je postavljen za komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u oktobru 2017. godine.

Pre toga je komandovao ruskim snagama u Siriji, a bio je i komandant Istočnog vojnog okruga.

U oktobru 2022. godine imenovan je za komandanta ruskih snaga u Ukrajini, a u januaru ove godine postao je zamenik komandanta.

Ukrajinska vojska se muči da probije rusku odbranu dobrim dijelom i zbog toga što previše trupa, uključujući neke od svojih najboljih borbenih jedinica, ima na pogrešnim mjestima, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

Jedan od njih navodi da bi glavni cilj kontraofanzive trebalo da bude presjecanje ruskih linija snabdevanja na jugu Ukrajine, ali umjesto toga, prema riječima zvaničnika, ukrajinski komandanti su podelili trupe podjednako između istoka i juga.

Kao rezultat toga, više ukrajinskih trupa se nalazi u blizini Bahmuta i drugih gradova na istoku, nego u blizini Melitopolja i Zaporožja na jugu, koji su strateški značajniji.

Neimenovani zvaničnk napominje da se tempo kontraofanzive može promijeniti samo dramatičnim promjenom taktike.

Drugi sagovornik američkog lista ističe da su Ukrajinci previše raštrkani i da je potrebno da konsoliduju svoju borbenu moć na jednom mjestu.

Američki zvaničnici kažu da postoje indicije da je Ukrajina počela da prebacuje neke od svojih iskusnijih borbenih trupa sa istoka na jug, ali čak i najiskusnije jedinice su izmenjene nekoliko puta zbog velikih žrtava.

One se sada oslanjaju na sve manji broj visokih komandanata, dok su neke jedinice uglavnom popunjene vojnicima koji su ranjeni i vraćeni u borbu, navode neimenovani zvaničnici.

Ukrajinsko društvo pokazuje sve znake zamora od rata, a vojnici na frontu se nadaju prekidu vatre uprkos odlučnosti vlade da nastavi borbu, piše “Ekonomist”.

“Javno raspoloženje je sumorno”, navodi britanski nedeljnik, ukazujući na teške gubitke koje su pretrpele ukrajinske trupe u toku dugo najavljivane ofanzive, preneoje Raša tudej Balkan.

Javnost sukob sve više doživljava kao “rat kome se ne nazire kraj” i nerado ga plaća, bilo parama, bilo krvlju, navodi se u članku i dodaje da su se oni željni borbe “odavno dobrovoljno prijavili”, pa je Kijev sada prinuđen da “regrutuje uglavnom nevoljne.”

“To čini atmosferu toliko teškom da je zaista možete osetiti u vazduhu”, rekao je za list aktivista koji podržava ukrajinske vojnike. Pošto cena produženja sukoba postaje očigledna, “čak i nada u uspeh kontraofanzive postala je čin samouništenja.”

“Ekonomist” navodi da isto mišljenje dele i ukrajinski borci, pozivajući se na intervju sa snajperistom Konstantinom Prošinskim, koji je postao popularan u ukrajinskoj javnosti ranije ovog meseca.

Prošinski tvrdi da njegovi kolege “apsolutno nemaju problema” sa idejom sklapanja primirja sa Rusijom.

“Ne govorim u ime svih, ali ne verujem da bi se u tom scenariju vojska uputila ka Kijevu da sruši vladu”, rekao je on lokalnim medijima.

Ovaj vojnik je maksimalistički cilj predsednika Vladimira Zelenskog da povrati svu zemlju koju Kijev smatra svojom, uključujući Krim, označio kao “populizam samozadovoljstva.”

“Vašington post” pridružio se mnogim člancima o neuspijehu dugo najavljivane ukrajinske ofanzive.

Ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke i obrele se zarobljene u gustišu ruskih minskih polja, rovova i drugih utvrđenja, bez obzira na milijarde dolara vrednog zapadnog naoružanja, tehnike i obuke, piše analitičar Išan Tarur, a prenosi Raša tudej Balkan.Očigledan neuspeh Ukrajinaca naveo je američku obaveštajnu zajednicu da zaključi kako ukrajinska ofanziva neće ispuniti ni barem jedan veliki cilj, odnosno, zauzimanje Melitopolja, bolje poznatog kao “kapiju Krima”, napominje on.

I dok zapadni političari javno podržavaju maksimalističke ciljeve Vladimira Zelenskog i drugih ukrajinskih političara o povratku svih teritorija koje Kijev smatra svojima, privatni razgovori zapadne političke elite su mračniji i skeptičniji.
Promena raspoloženja u obaveštajnoj zajednici SAD

“Nova procena američkih obaveštajnih službi odražava manje izgovaran, ali sve veći konsenzus”, otkriva američki list.

I dok je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pokušao da umanji značaj tih procena tvrdnjama da se one stalno menjaju, američki zvaničnici i njihove evropske kolege sve su oprezniji u pogledu očekivanja od ukrajinske ofanzive.

Realnost ove teške borbe dovela je do nekih neobično grubih priznanja, piše kolumnista “Vašington posta”, podsetivši da je visoki zvaničnik NATO-a Stijan Jensen izjavio da vidi scenarijo u kojem Ukrajina dobija članstvo za NATO ako prepusti Rusiji deo teritorija koje smatra svojim.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg potom je pohitao da ispravi svog sagovornika napomenom da samo Ukrajina odlučuje o uslovima za pregovore.

Čini se da su ukrajinski ustupci nešto sa čime su mnogi u zapadnim zemljama spremni da se pomire. Uloga SAD u podršci Ukrajini verovatno će postati škakljivija kod kuće kako se sukob odugovlači a izbori 2024. se približavaju.

Neke ankete sada pokazuju da je većina američkih glasača, posebno republikanaca, skeptična prema dodatnoj pomoći Kijevu, piše Tarur. Pored Trampa, stav da kontinuirana vojna pomoć Kijevu škodi Americi zauzeo je i još jedan republikanski kandidat, Vivek Ramasvami, napominje kolumnista “Vašington posta”.

Stoga se u Vašingtonu pojavilo mišljenje da produženi konflikt više godi Rusiji nego Ukrajini, kao što je to ocenio američki diplomata i bivši demokratski kongresmen Tom Malinovski.

“Putin zna da će vodeći republikanski kandidat za predsednika sledeće godine, bivši predsednik Donald Tramp, prekinuti podršku SAD Ukrajini i da u Evropi ima drugih poput njega”, piše Malinovski, dodavši da “rat zauvek ide u korist Putinu, a ne Ukrajini.”

Malinovski, međutim, dolazi do sličnog zaključka kao i Stijan Jensen, istakavši u svojoj kolumni da bi Vašington trebalo da podržava ofanzivu Kijeva do NATO samita u Vašingtonu sledeće godine, kada bi se Alijansa obavezala na pružanje članstva i garancija Ukrajini za teritoriju nad kojom ima kontrolu.

Kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga ušla je u odlučujuću fazu u avgustu, navode mediji.

Ako su ranije ukrajinske trupe pritiskale relativno male snage u različitim pravcima od obala Dnjepra južno od Zaporožja do Bahmuta, sada je komanda, očigledno, identifikovala dva glavna sektora, prenosi sarajevski portal Klix.ba.

Glavni udarac Oružane snage Ukrajine nanose u Zaporoškoj oblasti, južno od grada Orehova u pravcu grada Tokmaka, a u slučaju uspeha prelaze na Melitopolj. Ovu operaciju podržava ofanziva marinaca Ukrajine, južno od sela Velika Novoselka na granici regiona Zaporožje i Donjeck.

Uvođenje velikih rezervi Oružanih snaga Ukrajine je dovelo do krize u ruskoj odbrani. Međutim, za Ruse situacija još nije kritična. Štaviše, oni to čak mogu iskoristiti ako odmah ubace ostatke rezervi u bitku kako bi istrošili drugi (i poslednji) ešalon ukrajinske ofanzive, piše Meduza. Međutim, ovo je teorija, stvarnost je obično mnogo komplikovanija.

Informacije o tome da su Ukrajinci prebacili gotovo sve svoje rezerve mogu se videti iz otvorenih izvora. Ukupna slika kontraofanzive, sudeći po njihovim izvorima, izgleda ovako:

• Od juna, ruske položaje na jugu Ukrajine napadaju formacije 9. armijskog korpusa. Kako sledi iz prolećnog curenja podataka Pentagona, ovaj korpus je formiran od brigada obučenih na Zapadu posebno za letnu kampanju Oružanih snaga Ukrajine. Snage 9. korpusa su i danas ostale na ratištu, ali ih sada prate i brigade 10. korpusa, takođe stvorene 2023. godine. Štaviše, 10. korpus je već verovatno superiorniji od devetog u smislu ljudskih resursa uključenih u operaciju.
• Kombinovane snage ovih korpusa ušle su u veliku grupu do 50 hiljada ljudi. Nastupa na uskom delu fronta oko 15 kilometara južno od grada Orehova, između sela Rabotino i Verbove u Zaporožskoj oblasti.
• 70 kilometara istočno, u rejonu sela Velika Novoselka (u ruskom Ministarstvu odbrane ovo područje se zove Vremevska izbočina), u napadu je druga velika grupa Oružanih snaga Ukrajine. Od kraja jula nekoliko rezervnih brigada je uvedeno u borbu na ovom području, a ukupan broj ukrajinskih snaga može se proceniti na oko 30.000–35.000 ljudi.

Taktički problemi, zbog kojih Oružane snage Ukrajine mogu napredovati samo sporo i po cenu velikih gubitaka, nisu nestali. Kako bi potisnula rusku odbranu nekoliko kilometara južnije, ukrajinska komanda je krajem jula – početkom augusta morala u bici angažovati rezerve koje su verovatno imale za cilj da razviju proboj u dubinu ruske odbrane. Ali brojčana prednost još nije dovela do odlučujućeg rezultata. A Oružane snage Ukrajine nisu imale druge velike rezerve.

Iako se ukrajinska vojska suočava sa brojnim taktičkim problemima, kao i s jačom i preciznijom ruskom tehnikom, bitka na iscrpljivanje bi ipak mogla doneti ovoj zemlji veliki uspeh. Ova kontraofanziva bi, prema Meduzi, mogla ličiti na odbranu i povratak Izjuma u jesen 2022. godine ukoliko se uprava odluči na manevarske operacije. Čak i uprkos nedostatku rezervi, ukrajinske oružane snage i dalje imaju šansu da iscrpe rusku odbranu.

Oružane snage RF imaju rezerve (uključujući mobilne brigade i pukove marinaca i zračno-desantnih snaga) na jugu Ukrajine. Međutim, ove rezerve su male. U isto vreme, trupe koje brane front od početka kontraofanzive su jako iscrpljene.