VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • I Pentagonu je jasno: Trajaće, još

    I Pentagonu je jasno: Trajaće, još

    Pentagon smatra da ukrajinski komandanti treba da izbegnu rasipanje municije i usredsrede se na gađanje samo najvažnijih ciljeva, piše Vašington post.

    Naime, kolumnista tog lista Dejvid Ignjatijus navodi da su SAD i njihovi saveznici postali frustrirani Kijevom zbog manjka iole značajnijih rezultata u okviru dugo najavljivane ofanzive, i da stoga sprovode pregled “naučenih lekcija” iz sukoba.

    Jedan od ključnih zaključaka Vašingtona je da je malo verovatno da će sukob Rusije i Ukrajine biti rešen ove godine kao što su se mnogi u Kijevu nadali, navodi Ignjatijus.

    Umesto toga, Pentagon veruje da će se borbe verovatno razvući do 2024. godine, a možda i duže, što znači da će Vašington i njegovi saveznici morati da nastave da finansiraju kijevski režim.

    Pentagon je navodno pozvao ukrajinske komandante da bolje odrede prioritetne ciljeve i koncentrišu svoje snage na potencijalne tačke proboja duž linija fronta.

    Američki komandanti takođe su navodno zabrinuti što Kijev troši artiljerijsku municiju prateći taktiku iz sovjetske ere. Jedna američka procena koju je citirao Ignatius sugeriše da su ukrajinske snage ispalile oko dva miliona artiljerijskih granata kalibra 155 mm od eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, i da su skoro iscrpile zapadne zalihe.

    Vašington post je ranije u mesecu izvestio da SAD manjkaju sirovine, posebno TNT, za popunjavanje sopstvenog arsenala i daljeg snabdevanja Ukrajine municijom.

    Prema pisanju lista, povećanje proizvodnje ovih granata na 28.000 mesečno, a što bi bilo u skladu sa trenutnim ciljem, bilo bi nedovoljno da se zadovolji “zapanjujuća glad Ukrajine za artiljerijskom municijom”, a kamoli da se popune iscrpljene zalihe Vašingtona.

  • Ubijen pukovnik SBU

    Ubijen pukovnik SBU

    Pukovnik ukrajinske obaveštajne službe SBU pronađen je mrtav u svojoj kancelariji u Kijevu, potvrdilo je ukrajinsko pravosuđe.

    Pronađen je sa prostrelnom ranom u glavi.

    “Okolnosti smrti službenika SBU se istražuju u okviru krivične istrage koju vode istražitelji Nacionalne policije Ukrajine”, saopštila je SBU.

    Služba će pružiti svu neophodnu pomoć policiji u cilju sprovođenja potpune, objektivne i nepristrasne istrage, poručili su.

    SBU je izrazila saučešće porodici i prijateljima preminulog pukovnika.

  • Ruska odbrana je probijena

    Ruska odbrana je probijena

    Ukrajina je saopštila da su njene snage oslobodile selo Robotine na jugoistoku zemlje i da pokušavaju da se potisnu južnije u kontraofanzivi protiv ruske vojske.

    Ukrajinci smatraju da su probili najutvrđeniju rusku odbranu na jugu i da će od sada brzo napredovati.

    “Robotina je oslobođena”, rekla je zamenica ministra odbrane Hana Maljar na društvenoj mreži X. Selo se nalazi deset kilometara južno od grada Orihiva u regionu Zaporožja na važnom putu za Tokmak, saobraćajno čvorište koje drže Rusi.

    Osvajanje Tokmaka predstavljalo bi prekretnicu za napredovanje ukrajinskih snaga ka Azovskom moru. Rusija još nije komentarisala vest o padu sela.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage odbile napade ukrajinske vojske kod Robotina i Verbove.

  • Makron: Primirje nije dovoljno za mir u Ukrajini

    Makron: Primirje nije dovoljno za mir u Ukrajini

    Mir u Ukrajini se ne može postići uspostavljanjem primirja i održavanjem statusa kvo, izjavio je predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    “Mir u Ukrajini ne može se postići običnim primirjem koje bi potvrdilo stvarnu situaciju na terenu. U tom slučaju, to bi značilo pripremu za novi rat”, rekao je Makron na godišnjoj konferenciji francuskih ambasadora.

    Prema njegovim riječima, potreban je trajan mir zasnovan na poštovanju suvereniteta Ukrajine i međunarodnog prava, javio je “TAS S”.

    Makron je pozvao diplomate da pojačaju napore za otvaranje puta “trajnom miru”.

    On je dodao da će Pariz nastaviti da pruža humanitarnu pomoć Kijevu i da radi na obnovi Ukrajine, prenosi “Srna”.

    Na sastanku u Parizu prisutni su šefovi francuskih dipplomatskih misija u 160 zemalja, kao i predstavnici Francuske u 15 međunarodnih organizacija.

  • Zelenski spreman pregovarati o Krimu

    Zelenski spreman pregovarati o Krimu

    krajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da bi bilo moguće pregovarati o rješenju za Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine umjesto upotrebe sile.

    “Kada budemo na administrativnim granicama Krima, mislim da će biti moguće politički prisiliti Rusiju na demilitarizaciju na teritoriji poluostrva”, rekao je Zelenski u jučerašnjem intervjuu koji je jutros prenijelo nekoliko ukrajinskih medija.

    Kijev se bori protiv sveobuhvatne specijalne vojne operacije Rusije i više puta je objavio da namjerava vratiti Krim, kao i sva područja okupirana od početka krize u februaru 2022. godine.

    Ukrajinski vojnici na jugu zemlje postupno napreduju prema obali Crnog mora, u nastojanjima da presijeku rusku rutu snabdijevanja.

    Zelenski je rekao da bi političko rješenje za Krim bilo bolje jer bi to značilo manje žrtava.

    Ukrajinski predsjednik je istakeo da ne želi prenijeti sukob na rusku teritoriju. Napomenuo je da je cilj osloboditi teritorije Ukrajine, kao i da bi napredovanje na ruskoj teritoriji rizikovalo gubitak ključne zapadne podrške, prenosi “Index”

  • Ukrajinci probili liniju odbrane

    Ukrajinci probili liniju odbrane

    Analitičari Instituta za proučavanje rata izvestili su da su ukrajinske snage “u poziciji da napadnu sledeću liniju pripremljenih ruskih odbrambenih položaja“.

    Napad će se desiti u regionu Zaporožja.

    Prema novoj proceni, ukrajinske snage su možda “probile najtežu liniju ruske odbrane” u spornom regionu Zaporožje na jugu Ukrajine, gde je Kijev usredsredio veliki deo svojih kontraofanzivnih napora.Kijev je ostvario nove “taktički značajne dobitke“ u južnom regionu koji je anektirala Rusija, pri čemu su njegovi borci probili neke od „najizazovnijih“ odbrambenih pozicija Moskve, prema mišljenju istraživačkog centra Instituta za proučavanje rata (ISV) sa sedištem u Vašingtonu.

    Ukrajinska kontraofanziva, koja se sada priprema skoro tri meseca, videla je da je Kijev oslobodio male količine teritorije od ukopanih ruskih trupa. Pritisak je koncentrisan na linije fronta na istoku i jugu zemlje, uz sve veći broj napada na ciljeve na okupiranom Krimu.

    Ukrajinski komandant na jugu ratom razorene zemlje rekao je Rojtersu u članku objavljenom u subotu da je probio najtežu rusku odbranu na jugu i da će sada napredovati prema lučkom gradu Berdjansku na Azovskom moru.

    Uoči pokretanja kontraofanzive, Rusija je snažno minirala teritoriju koju bi Kijev trebalo da ponovo zauzme i pripremila nekoliko slojeva odbrane koji su značajno usporili napredak Ukrajine. Rekli su da su nameravali da počnu ranije da spreče moskovske snage u izgradnji efikasne odbrane, ali su to odložili zbog čekanja na oružje sa zapada.

    Brutalna kontraofanziva, koju neki kritikuju kao sporu, sada je postavila ukrajinske snage „na udaljenosti od sledeće serije pripremljenih ruskih odbrambenih pozicija“, rekao je ISV.

  • Zelenski bez podrške

    Zelenski bez podrške

    Koalicija koja pomaže Ukrajini u borbi protiv ruske invazije ne bi podržala Kijev ako bi prenela neprijateljstva na rusku teritoriju.

    To je sinoć izjavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Verujem da je to veliki rizik, sigurno ćemo ostati sami”, rekao je on u intervjuu nacionalnim medijima, koji su ga pitali da li je vreme za napad na rusku teritoriju.

    Zelenski je naglasio da su odnosi sa saveznicima ključni za podršku Ukrajini u njenoj borbi za oslobađanje sopstvene teritorije.

    Napredak i odgovornost za Ukrajinu na bojnom polju “uvek su dvostrani”, rekao je Zelenski i dodao da su međunarodni partneri “deo bilo koje pobede”, bilo kakvog nazadovanja u kontraofanzivi, bilo kakvih odbrambenih akcija i bilo kakve slabosti.

    Zelenski je takođe rekao da veruje da je moguće “zagovarati demilitarizaciju Rusije” na Krimu političkim sredstvima.

  • Žestok napad na ruski aerodrom

    Žestok napad na ruski aerodrom

    Ukrajinske snage su sinoć oborile četiri aviona Su-30, jedan MiG-29 i tri PVO sistema, navode iz Službe bezbednosti Ukrajine za ukrajinsku pravdu.

    Naglašavaju da su među uništenim protivvazdušnim sistemima dva Pancira i jedan S-300.

    Ukrajinski obaveštajci kažu da su napali aerodrom u gradu Kursku, na zapadu Rusije, sa 16 dronova. Tvrde da su skoro svi dronovi pogodili svoje mete, odnosno da su Rusi zabeležili najmanje 13 eksplozija. Dodaju da će “uskoro” biti poznate sve posledice napada.Guverner Kurske oblasti Roman Starovoit saopštio je jutros da je stambena zgrada u Kursku oštećena nakon što je u nju tokom noći udario dron, prenela je ruska državna novinska agencija TAS S.

    “Prema preliminarnim informacijama, dron se tokom noći srušio na stambenu zgradu u ulici Karla Marksa u Kursku. Na pojedinim spratovima su polomljeni prozori“, napisao je Starovoit na Telegramu.

    “Udarni talas oštetio je i neke prozore na zgradi inženjerskog odeljenja Kurskog državnog agrarnog univerziteta u ulici Karla Marksa. Ništa nije zapaljeno i niko od stanovnika nije povređen”, dodao je on. On je naveo i da su na lice mesta izašle službe Hitne pomoći i da nadležni procenjuju štetu.

  • Zelenski: Izbori u Ukrajini ako zapadne zemlje obezbijede sredstva za održavanje

    Zelenski: Izbori u Ukrajini ako zapadne zemlje obezbijede sredstva za održavanje

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski izjavio je danas da će dozvoliti održavanje izbora u toj temlji ako Zapad bude obezbijedio sredstva za to.
    Za održavanje izbora u mirnodopskim uslovima potrebno je oko pet milijardi dolara, a teško je odrediti koliko bi oni koštali u ratnom stanju, prenosi TASS.

    „Logika je da ako branite demokratiju, onda tokom rata morate razmišljati o tome, a izbori su jedan element zaštite. Neću održati izbore na kredit, neću uzimati novac od oružja i davati na izbore. Ali, hajde da onda zajedno rizikujemo. Posmatrači treba da budu u rovovima“, rekao je Zelenski.

    Zapadni partneri Kijeva, koji su od izbijanja rata umnožili isporuke oružja Ukrajini, takođe izdvajaju sredstva za podršku ukrajinskoj ekonomiji, i insistiraju na održavanju izbora u predviđenom roku.

    Konkretno, američka republikanska senatorka Lindzi Grem, koji je posjetila Kijev ove nedelje, navela je da predsjednički izbori moraju biti održani na vrijeme, bez obzira na neprijateljstva.

    Sekretar Savjeta za nacionalnu bezbjednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov rekao je da će izbori biti održani na kraju rata, “a ne na zahtjev bilo kog partnera Kijeva“.

    Kako navodi TASS, u Ukrajini se već dugo vode rasprave o mogućem otkazivanju parlamentarnih i predsjedničkih izbora, koji bi trebalo da budu održani u oktobru ove, odnosno u proljeće 2024. godine, ali prema ustavu ne mogu se održati u vrijeme vanrednog stanja, koje je u julu parlament produžio za 90 dana, dovodeći u pitanje održavanje oktobarskih izbora.

    Zelenski je više puta izjavio da se izbori za šefa države mogu održati tek nakon završetka rata.

  • 100.000 Rusa kreće…

    100.000 Rusa kreće…

    Rusija je koncentrisala više od 100.000 vojnika u pravcu Kupjanska i Limana na frontu u oblasti Harkova i Luganska.

    To je izjavio danas službenik za štampu Istočne grupe Oružanih snaga Ukrajine Ilija Jevlaš.

    On je naveo da su ruske snage u toj oblasti značajno povećale količinu granatiranja i vazdušnih udara na ukrajinske položaje.

    On tvrdi da je za napade na Kupjansk angažovano 45.000 vojnika, a za napade u pravcu Limana 48.000. Oba grada su zauzele ruske snage pre nego što su prošle godine oslobođena. Poslednjih meseci Rusija je pojačala pritisak na ovom delu fronta.

    Vojnici u blizini Kupjanska koji su razgovarali za kijevski Indipendent potvrdili su da Rusija pojačava ofanzivu u toj oblasti. Britanski obaveštajci su izvestili da ukrajinske kontraofanzive na jugu i oko Bahmuta pritiskaju tamošnje ruske snage, ali da Rusi i dalje napreduju oko Kupjanska i Limana.