Oznaka: ukrajina

Ukrajina je širom svijeta poznata kao “žitnica Europe”. Ali njeno bogatstvo se nalazi i pod zemljom. Veliki dijelovi tog blaga su pod ruskom kontrolom, što znatno slabi ukrajinsku privredu, piše Dojče vele.

Ruda gvožđa koja se vadi s dubine od oko jednog kilometra kod gradića Dnjiprorudne u Zaporoškoj oblasti vrlo je cijenjena jer sadrži više od 60 posto željeza.

Prije rata se najveći dio te strateški važne sirovine, godišnje 4,5 miliona tona, izvozio u Europu – u Slovačku, Češku i Austriju. Ti rudnici su Ukrajini svake godine donosili devize u vrijednosti od 200 miliona evra. Trećina izvađene rude se prerađivala u čeličani u Zaporožju i izvozio se gotovi proizvod.

Ali od prošlog ljeta od toga više nema ništa: Dnjiprorudne, grad koji se nalazi južno od isušenog akumulacijskog jezera Kahovka, je pod ruskom upravom. Sada strateški važne sirovine odlaze u Rusiju.

Izvoz rude gvožđa za metalurgiju smanjio se prošle godine za 60 posto u odnosu na godinu dana ranije, objavila je ukrajinska Carinska uprava.

Stručnjaci iz kanadskog trusta mozgova SecDev procijenjuju ukupnu vrijednost sirovina koje se nalaze na ovim područjima na oko 12 milijardi američkih dolara. Na tim područjima nema samo željezne rude, nego su onde i nalazišta drugih sirovina nužnih za metalnu industriju kao što su kameni ugljen, titan i mangan. A to je područje bogato i zlatom, zemnim plinom, naftom, kaolinom, soli, gipsom i uranom.

“Rusija nastavlja trgovinu žitom uprkos sankcijama, besplatna isporuka u Afriku”
Najveće nalazište rude gvožđa Krivij Rih bazen i pogoni za preradu su i dalje pod kontrolom vlade u Kijevu, ali su stalna meta artiljerijskih napada.

• Politička računica Moskve je prije svega uništavanje privrednog potencijala Ukrajine. Za to nije važno jesu li resursi zaposjednuti ili su uništeni artiljerijom – kaže Jaroslav Šalilo iz Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu.

• Ovaj ekonomski stručnjak priča o dramatičnim posljedicama smanjenja resursa za ukrajinsku proizvodnju čelika. Ukrajina je 2021. godine izvozila oko 20 miliona tona metalurških proizvoda, a u prvoj polovini ove godine je izvezeno samo 2,5 miliona tona. Ako se to preračuna na cijelu godinu, onda je to smanjenje od skoro 80 posto.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odlučio je smijeniti dosadašnjeg ministra odbrane Oleksija Reznikova i na njegovo mjesto postaviti Rustema Umerova. Ko je novi ukrajinski ministar odbrane?

Umerov je rođen 19. aprila 1982. godine u Samarkandu, na teritoriji današnjeg Uzbekistana.

Porodica mu potiče iz Alušte na Krimu. Po nacionalnosti su Krimski Tatari, muslimanske vjeroispovijesti. Sovjetske vlasti protjerale su Krimske Tatare 1944. s Krima u Uzbekistan, što je ukrajinski parlament 2015. proglasio genocidom nad Krimskim Tatarima.

Rustem Umerov je diplomirao i magistrirao ekonomiju i finansije na Nacionalnoj akademiji za menadžment u Kijevu.

Za zastupnika je izabran u julu 2019. kao član stranke Holos.

Učestvovao je u izradi stotinjak zakona i kreirao je izjavu ukrajinskog parlamenta o nelegitimnosti ruske aneksije Krima.

Bio je prisutan i na mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine na samom početku sukoba, u martu 2022. godine, piše “Slobodna Dalmacija”. Prema navodima stranice “Meduza”, Kremlj je optužio Umerova da je špijunirao za SAD i namjerno odugovlačio pregovore u korist Ukrajine.

Nešto kasnije, 28. marta, je objavljeno da su Umerov, Roman Abramovič i još jedan zastupnik nakon pregovora razvili simptome koji podsjećaju na trovanje. Trojica pregovarača odletjela su u Istambul da dobiju medicinsku pomoć, a Umerov je kasnije na Facebooku objavio da je dobro i zamolio ljude da “ne vjeruju neprovjerenim informacijama”.

Od septembra 2022. godine se nalazi na čelu Fonda državne imovine Ukrajine.

Ruski borbeni bombarder Su-34 koristi hipersoničnu raketu “kinžal” tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, rekao je neimenovani zvaničnik odbrane za Tass.

“Lovac Su-34 koristio je u specijalnoj vojnoj operaciji hipersoničnu raketu ‘kinžal’. Prva posada koja je uspešno izvršila takav zadatak dobiće državna priznanja”, rekao je zvaničnik.

“Kinžal” je najnoviji ruski sistem sa hipersoničnim aero-balističkim raketama koje nose specijalno opremljeni lovci-presretači MiG-31K.

Raketa “kinžal” ima visoku manevarsku sposobnost i može da pogađa kopnene i pomorske ciljeve, podseća ruska agencija.

Raketni sistem “kinžal” je u eksperimentalnoj upotrebi od decembra 2017, a ruska vojska ga je prvi put zvanično upotrebila u borbi u Ukrajini 18. marta 2022. godine.

Rusija eksploatiše strane državljane u nastojanju da pribavi više osoblja za svoje ratne napore suočena sa sve većim žrtvama.

To je saopštilo Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Oni dodaju i da Rusi verovatno na milione migranata iz centralne Azije gledaju kao na potencijalne regrute.

U najnovijem izveštaju obaveštajnih službi navodi se da je Rusija od kraja juna apelovala na građane susednih zemalja oglasima za regrutaciju ljudi da se bore u Ukrajini.

Kako prenose britanski mediji, Rusija je od početka rata ostala bez gotovo pola miliona vojnika koji su ili ubijeni ili povređeni, pa predsednik Vladimir Putin pokušava da privuče nove plaćenike.

Takođe, on je u problemima i zbog plaćenika grupe Vagner, koji su povučeni iz borbe u Ukrajini nakon pobune i ostali bez lidera Jevgenija Prigožina.

U Jermeniji i Kazahstanu su viđeni onlajn oglasi koji nude 495.000 rubalja (oko 5.100 dolara) za početne uplate i plate od 190.000 rubalja (oko 2.000 dolara), saopštilo je ministarstvo.

Takođe su regruteri aktivni u regionu Kostanaj na Severu Kazahstana, gde mahom živi etničko rusko stanovništvo.

Zna se da je bar od maja, Rusija prilazila migrantima iz centralne Azije sa pozivima da se bore u Ukrajini sa obećanjima o brzom dobijanju državljanstva i platama do 4.160 dolara, navodi britansko ministarstvo na platformi X (Tviter).

A bilo je, čini se, i prinudnih regrutacija.

“Uzbekistanskim migrantima u Marijupolju su navodno oduzeti pasoši po dolasku i bili su primorani da se pridruže ruskoj vojsci”.

Ministarstvo je takođe saopštilo: “U Rusiji ima najmanje šest miliona migranata iz centralne Azije, koje Kremlj verovatno vidi kao potencijalne regrute”.

Rusija verovatno želi da izbegne dalje nepopularne mere domaće mobilizacije uoči predsedničkih izbora 2024. godine.

Eksploatisanje stranih državljana omogućava Kremlju da stekne dodatno osoblje za svoje ratne napore suočenim sa sve većim žrtvama.

Oko 280.000 ljudi prijavilo se do sada ove godine za profesionalnu službu u ruskoj vojsci, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, bivši predsednik Dmitrij Medvedev.

Tokom posete Dalekom istoku Rusije, Medvedev je rekao da se sastaje sa lokalnim zvaničnicima kako bi radio na naporima za jačanje oružanih snaga.

Prošle godine, Rusija je objavila plan da poveća svoje borbeno osoblje za više od 30 odsto na 1,5 miliona.

Neki ruski poslanici su sugerisali da je Rusiji potrebna profesionalna vojska od sedam miliona vojnika da bi osigur

Ukrajina će se suočiti sa mnogo problema i biće joj teško da izađe iz sukoba kao pobednik ako se on bude odugovlačio.

To smatra penzionisani vicemaršal britanskog vazduhoplovstva Šon Bel.

“Ne mogu sebi da priušte da budu uvučeni u dugi iscrpljujući rat, jer će im biti teško da u njemu pobede“, rekao je Bel za “Skaj njuz“. Prema njegovim rečima, što duže bude trajao sukob, biće više problema. Bivši oficir RAF-a je napomenuo da će Ukrajina, ako se sukob bude odugovlačio, postati “ranjivija”.

Osim toga, Bel je dodao da će produžavanje sukoba dovesti do smanjenja isporuka oružja u zemlju i do problema sa brojem vojnika. Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je cilj operacije “zaštita ljudi koji su osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“.

On je napomenuo da je specijalna operacija iznuđena mera i da Rusiji “nije ostavljena nikakva šansa da postupi drugačije. Stvoreni su bezbednosni rizici tako da je bilo nemoguće reagovati drugim sredstvima“.

Ruske trupe se prilagođavaju pokušajima ukrajinskih snaga da krenu u ofanzivu i već su počele da koriste novu taktiku – pale minska polja, piše Njujork tajms.

Prema rečima marinaca sa kojima je autor članka razgovarao, ruski položaji su zaštićeni minskim poljima i rovovima, zbog čega su Oružane snage Ukrajine prinuđene da se bore za svaku kuću.

“Pokretačka snaga ovih napora (ofanzive) su stotine malih jurišnih grupa, najčešće osam do deset vojnika”, navodi se u članku.

Istovremeno, borci Oružanih snaga Ukrajine napominju da ruske trupe i dalje imaju više artiljerije, tenkova, dronova i ljudi. Takođe, prema tvrdnjama vojnika, Rusi su počeli da koriste novu taktiku na bojnom polju – navodno, minska polja prelivaju zapaljivim materijalom i pri pokušaju da se očiste mine, bacaju granatu sa drona na tu teritorija koja momentalno bukne snažim požarom.

Ključ za nastavak kontraofanzive, po mišljenju ukrajinskih vojnika, su motivisani regruti, “spremni da se bace u vatru”.

Ministarstvo odbrane Rusije je 4. avgusta saopštilo da je ukrajinska vojska od početka kontraofanzive, tokom juna i jula, izgubila više od 43.000 ljudi i više od 4.900 jedinica naoružanja.

Od prvog januara ove godine, u rusku vojsku je primljeno preko 280.000 ljudi, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.

Kako je kazao, među njima su kako profesionalni vojnici, tako i rezervisti i dobrovoljci.

“Prema ministarstvu obrane, od 1. januara je otprilike 280.000 ljudi primljeno u redove oružanih snaga na ugovoru”, uključujući rezerviste, citirala je Medvedeva državna novinska agencija TASS.

Rusija je prošle godine najavila nameru da poveća broj svojih vojnika za više od 30 posto na 1,5 miliona, što je izazov koji je dodatno otežan teškim, ali neobjavljenim gubicima u ratu protiv Ukrajine.

Predsednik Vladimir Putin je naredio “delimičnu mobilizaciju” 300.000 rezervista u septembru 2022. nakon čega su stotine hiljada drugih otišli iz Rusije kako bi izbegli slanje u rat.

Ukrajinske snage su probile prvu rusku odbrambenu liniju u blizini Zaporožja nakon nedelja čišćenja terena od mina.

Očekuju brži napredak dok pritiskaju drugu, slabiju liniju odbrane, rekao je general Oleksandar Tarnavski, koji je predvodio kontraofanzivu na jugu Ukrajine.

Tarnavski je za britanski Observer ocenio da je Rusija posvetila 60 odsto resursa izgradnji prve odbrambene linije, a samo 20 odsto izgradnji druge i treće liniju odbrane jer, kako je naveo, nije očekivala da ukrajinske snage probiju prvu liniju.

“Sada smo između prve i druge odbrambene linije”, rekao je Tarnavski, navodeći da ukrajinske snage sada završavaju uništavanje ruskih jedinica koje obezbeđuju povlačenje ruskih trupa iza druge odbrambene linije.

Tarnavski je istakao da su do sada ukrajinsku kontraofanzivu u regionu Zaporožja blokirala minska polja, a da je bila usporena i zbog evakuacije ranjenika.

“Na deminiranje smo potrošili više vremena nego što smo očekivali”, rekao je Tarnavski.

Dodao je da Moskva sada oseća veći pritisak.

Ogromno minsko polje danima je zarobilo ukrajinske trupe dok su anti-eksplozijski timovi polako čistili put kopnenim snagama za napad. Ruske trupe iza njega su “samo stajale i čekale ukrajinsku vojsku”, gađajući vozila granatama i dronovima, rekao je on.

Prva linija odbrane takozvane Surovikinove linije nazvana je po ruskom generalu Sergeju Surovikinu koji je naredio izgradnju guste odbrane, kombinaciju rovova, miniskih polja i protivtenovskih prepreka uoči kontraofanzive.

Ali sada je ta barijera pređena, Rusi su prinuđeni na manevrisanje, a Ukrajinci su ponovo u svojim tenkovima i drugim oklopnim vozilima. U znak da Moskva oseća pritisak, premestila je snage na područje sa linija fronta unutar okupirane Ukrajine – Hersona na zapadu i Limana na severoistoku, ali i iz Rusije, rekao je on.

“Neprijatelj dovodi rezerve, ne samo iz Ukrajine, već i iz Rusije. Ali pre ili kasnije, Rusi će ostati bez svih svojih najboljih vojnika. To će nam dati podsticaj da napadamo više i brže”, rekao je Tarnavski. “Sve je pred nama”.

Stručnjak za tenkove po obrazovanju, Tarnavski je stekao impresivno iskustvo u borbi sa ruskim trupama otkako su prešle granicu 2022. Prošlog septembra postavljen je za komandanta snaga koje su se borile za oslobođenje Hersona; dva meseca kasnije grad je oslobođen.