Oznaka: ukrajina

“Ukrajinka pešadija dostigla je treći i poslednji sloj ključne ruske obrane u region Zaporožja”, tvrdi analitičar Instituta za proučavanje rata.

“Možda se spremaju da probiju Surovikinovu liniju kod Verbova, iako ‘zmajevi zubi’ i ‘jarci’ još nisu demontirani kako bi mogla proći teška oprema”, rekao je analitičar Džordž Baros, dodajući da se područje oko ovog sela na južnom delu fronta, obližnji Robotin, smatraju jednima od najjače utvrđenih.

Ukrajinci se sada suočavaju sa odbrambenim rovom punim ruskih vojnika pre nego što bi mogli dalje da napreduju, rekao je Baros i naglasio da će Ukrajina, kada probije treći sloj odbrane, i dalje biti suočena s terenskim utvrđenjima iza glavne linije.”Geolocirani snimci objavljeni 4. septembra pokazuju da su ukrajinske snage napredovale do položaja istočno od ruskih protivtenkovskih jaraka i ‘zmajevih zuba’ koji su deo troslojne odbrane neposredno zapadno od Verbovea. Takođe, snimci pokazuju i da je ukrajinska laka pešadija takođe napredovala dalje u nizu pripremljenih ruskih odbrambenih položaja duž puta koji ide severozapadno u Verbove”, navodi ISW.

Drugi geolocirani snimci objavljeni takođe juče, pokazuju da su ukrajinske snage napredovale do ruskih odbrambenih položaja između Robotine (10 km južno od Orihiva) i Novoprokopivke (13 km južno od Orihiva). Ukrajinske snage proširuju proboj koji su već napravile u jednom ruskom odbrambenom sloju i navodno manevrišu više opreme i osoblja u taktička pozadinska područja ovog sloja, objavio je u svojoj analizi Institut za rat.

Rusko Ministarstvo odbrane, s druge strane, tvrdi da su ruske snage “poboljšale svoju taktičku situaciju” u blizini Robotina i Verbova, iako ISW tvrdi da nije primetio dokaze o ruskom napredovanju u tom području.

Odlazeći ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov rekao je da jedan dan rata košta Ukrajinu milion američkih dolara te da su većina tih sredstava javna, a ne donatorska.

Ministar je upitan zašto je tako malo dronova u zoni borbenih dejstava i zašto se kupuju sredstvima koja građani doniraju volonterima, a ne javnim novcem.

“Mogu vam reći da su isporuke donatora od 24. februara 2022. do danas tri posto svega što je otišlo u ratnu zonu. Rat nas košta 100 miliona američkih dolara dnevno. Sada pogledajte budžete svih renomiranih velikih donatorskih fondova i pogledajte koliko oni prikupljaju”, rekao je Reznikov.

Prema tome, kaže Reznikov, nije fer žaliti se državi da donatori daju sva sredstva, jer to nije slučaj.

“U stvari, to rade građani Ukrajine – oni koji rade, jer plaćaju poreze, a ti porezi idu u budžet, a iz ovog budžeta idu i u vojsku. Vojska je najveći potrošač sredstava danas. Ali, potrebna su i sredstva za održavanje države u cjelini: za infrastrukturu, rekonstrukciju, podršku socijalno ugroženima. Zato treba raditi i plaćati poreze. Privreda treba biti aktivna i podržavati poduzetnike”, kazao je Reznikov.

Ruska internet stranica News.ru u svom izvještaju navodi da su ukrajinske snage intenzivirale svoje napade na području Krimskog mosta uz američku podršku.

Stoga se postavlja pitanje – kakvi se ciljevi Kijeva kriju iza toga i kako će Rusija odgovoriti u slučaju da most bude teško oštećen?

Jasno je da SAD podržavaju uništenje Krimskog mosta, dodaje se u izveštaju.

News.ru citira bivšeg vrhovnog komandanta američke vojske u Evropi, penzionisanog generala Bena Hodžisa, koji je pre nekoliko dana rekao: “Krimski most mora biti uništen. Čim Krimski most bude uništen, to će promeniti pravila na Krimu.”

Smatra da će izolacija Krima učiniti taj poluostrvo neprikladnim da služi kao baza za ruske oružane snage u njenim različitim formacijama.

Kako prenosi Al Džazira Balkans, američka vojska smatra da će onesposobljavanje Krimskog mosta stvoriti ozbiljne prepreke za kretanje vojnih konvoja s opremom i zalihama. U izveštaju se citira Aleksej Žuravljov, prvi zamenik predsednika ruskog Odbora Državne dume za pitanja odbrane, koji je rekao: ”Da su ukrajinske Oružane snage imale priliku da dignu u vazduh Krimski most, davno bi to uradile.”

On dodajr da je most za Zapad ”kao trn u oku”, jer svedoči tome da Rusija ulaže velike napore u unapređenju i razvoju poluostrva za razliku od “prethodnih privremenih vlasnika”.

Prema njegovom mišljenju, poziv američkog generala otkriva želju Amerike da se Rusiji oduzme dominacija na Crnom moru i da se neutralizuje ruska flota.

Žuravljov je naglasio da Bena Hodžisa uopšte ne zanima mogući usjeh ukrajinskih snaga, čija je kontraofanziva još uvek u zastoju i veoma daleko od Krima.

Naglasio je da dominacija ruske flote u regiji ostavlja Severnoatlantski savez bez mogućnosti da tamo bude prisutan. Vašngtonu je dovoljno da huška ukrajinske snage dok “sedi” u svojoj udobnoj fotelji, devet hiljada kilometara od zone borbenih dejstava.

Prema izveštaju portala News.ru, vojno-politički analitičar Mihail Onufrienko objašnjava da postoji teoretska mogućnost za novu sabotažu mosta, ali da Kijev nema mogućnosti da to ostvari u praksi.

Onufrienko smatra da je praktično nemoguće uništiti stubove Krimskog mosta, jer je za to potrebno mnogo eksploziva koji se tamo ne može dopremiti.

Dodao je da bi mogli biti korišćeni dronovi za gađanje mosta raketama, ako uspeju da probiju ruski sistem protivvazdušne odbrane. Ali u ovom slučaju, auto-put i železnička pruga mosta će biti brzo sanirani, sve dok glavni stubovi nisu srušeni.

Rezervni oficir Vladimir Gundarov rekao je za News.ru da Kijev trenutno traži nove američke rakete dugog dometa koje mogu dosegnuti do Krimskog mosta. Međutim, izrazio je sumnju u mogućnost implementacije takvog plana.

Gundarov naglašava da još uvek nema potrebe za dodatnim merama za zaštitu Krimskog mosta, dodajući: “Nedavno smo tu napravili podupirače i delimično zatvorili akvatorij”, tako da dronovi neće moći prići stubovima Krimskog mosta.

Onofrienko smatra da Ukrajinci samo u medijima mogu napasti most, dodajući: “Sve su to PR kampanje. Čak i u Kijevu političari to otvoreno govore. Stalno stvaraju lažnu sliku. Njihova strateška ofanziva je propala.”

Video zapaljenog tenka kruži društvenim mrežama Telegram i Tviter rano jutros, 5. septembra.

Objave ispod videa na društvenim mrežama tvrde da je to prvi uništeni britanski tenk Čelendžer 2 isporučen Ukrajini.

“Čeledžer 2 u plamenu” se može videti na samom dnu video snimka. Veoma je teško reći iz samo nekoliko sekundi snimka da li je ovo zaista Čelendžer 2.

Čak i ako zamrznute kadar, nije jasno da li je zapaljena mašina britanski tenk. Razlog je taj što je zapaljeni tenk zahvaćen plamenom i samo se njegova cev jasno vidi.

Tviter nalog OSINTtechnical, koji prati šta se dešava na ratištu u Ukrajini, takođe je objavio tvit da je u Ukrajini uništen “prvi tenk Čelendžer 2”.

Prema ovom tvitu, “zapaljeni tenk” je snimljen u oblasti Robotina – mestu žestokih borbi poslednjih nedelja.

OSINTtehnički kao i drugi Tviter i Telegram nalozi tvrde da je tenk deo 82. vazdušno-jurišne brigade.

Putinova odluka da naoruža “kinžalima” avione Su-34 omogućiće ruskoj armiji da proširi svoje mogućnosti u Ukrajini, piše list “Militari voč”.

“Ruska avijacija je prvi put upotrebila udarne lovce Su-34 za lansiranje balističkih raketa, što je nova mogućnost, koja može da izmeni karakter korišćenja aviona… Integracija ‘kinžala’ sa Su-34 uticaće na situaciju svuda gde se nalaze ti avioni – od Arktika i Dalekog Istoka do Ukrajine i Sirije”, navodi se u tekstu.

List podseća na to da je Su-34 taktički borbeni avion najvećeg dometa u svetu. Zahvaljujući svojim naprednim karakteristikama taj avion može da nosi veliku količinu tereta na veoma velikim rastojanjima.

Rakete “kinžal” intezivno se koriste na ukrajinskom bojnom polju, a jedno od njegovih najvećih dostignuća je uništavanje raketnih baterija “patriot” u Kijevu, u maju ove godine, podseća autor teksta.

Ruski mediji su ranije preneli da je hiperzvučni raketni kompleks “kinžal” prvi put upotrebljen u borbi, s lovca-bombardera Su-34, tokom specijalne operacije. Do tada su “kinžale” nosili samo modifikovani lovci MiG-31K.

Nemački tenkovi “leopard”, koje koristi ukrajinska vojska, predstavljani su kao čudesno oružje, ali kada naiđu na rusku minu razleću se na sve strane.

“Videli smo snimke kada i ‘leopardi’ i borbena vozila pešadije eksplodiraju na našim protivtenkovskim minama. Govorili su da je tenk ‘leopard’ čudesna mašina koja će doći i samleti, smrviti naše trupe”, rekao je za Sputnjik heroj Rusije, pukovnik Rustam Sajfulin.

“Međutim, mi vidimo da ‘leopard’ veoma dobro gori i da se razleće na sve strane”, rekao je oficir, dodajući da ruski vojnici imaju “i više nego dovoljno mina”. “Doteći će za svaki ‘leopard’ i ‘bredli'”.

“Mi čekamo, spremni smo”, poručio je Sajfulin.

Takođe je dodao da Oružane snage Ukrajine, u pokušajima da prođu rusku liniju odbrane, umesto inženjerijske tehnike na minska polja i pod granate ruske artiljerije šalju pešadiju, koja tamo masovno gine.

Pukovnik Sajfučin dva puta je ranjen tokom specijalne vojne operacije. Komandovao je 40. inženjerskim pukom 41. kombinovane armije. Za hrabrost i junaštvo u izvršavanju borbenih zadataka dobio je odlikovanje Heroj Rusije. Nakon oporavka imenovan je na mesto zamenika načelnika Tjumenske više vojne inženjerijske komandne škole.

Ukrajina neće praviti ustupke oko obnavljanja sporazuma o izvozu žita Crnim morem, o čemu je govorio turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, izjavio je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

“Naš stav je pravedan – ne treba više da budemo taoci ruske ucjene, kada Rusija pravi probleme i onda poziva sve da ih rješavaju”, rekao je Kuleba, a prenosi “RIA”.

Prema njegovim riječima, ukrajinske diplomate su kontaktirale turske kolege prije Erdoganovog sastanka sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom danas u Sočiju i “jasno sve objasnile”.

Kuleba je ranije naveo da očekuje da će ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski razgovarati sa Erdoganom.

“Uvjeren sam da će, na osnovu rezultata Erdoganovog razgovora sa Putinom, doći do kontakta između predsjednika Erdogana i predsjednika Zelenskog”, rekao je Kuleba i dodao da vlada povjerenje u odnosima predsjednika Zelenskog i Erdogana.

Erdogan se u ponedjeljak sastao sa Putinom u Sočiju, a nakon sastanka, Putin je rekao da je Rusija spremna da oživi sporazum o žitu, čim se ispune obećanja koja su joj data, navodi “Tanjug”.

Turski predsjednik je rekao da su očekivanja Rusije u vezi sa crnomorskim sporazumom “pravedna”.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je danas šta očekuje od mogućeg imenovanja Rustema Umerova za ministra odbrane Ukrajine.

On je naveo da se nada “dolasku zdravog razuma barem u jednu od glava“ u Kijevu.

“Ne poznajem ga. Kakva su očekivanja? Postoji samo jedno očekivanje – dolazak zdravog razuma u ​​bar jednu od glava”, rekao je Šojgu u komentaru za Prvi kanal, prenosi Ria novosti.Volodimir Zelenski je u nedelju saopštio da je odlučio da smeni Aleksija Reznikova sa mesta ukrajinskog ministra odbrane i predložio da ga zameni Rustemom Umerovom, koji je sada na čelu Fonda državne imovine Ukrajine.

Ukrajinski general Aleksandar Tarnavski, koji predvodi kontraofanzivu nakon probijanja prve linije ruske odbrane, odlučno je najavio da očekuje još uspeha.

On je istakao da su Rusi napravili strateške greške u odbrani teritorije.Brigadni general je ocenio da je Rusija 60 odsto svog vremena i sredstava posvetila izgradnji prve linije odbrane, a samo 20 odsto odbrani druge i treće linije, zanemarujući temelje svoje odbrane, jer Moskva nije očekivala da će ukrajinske snage proći prvu liniju.

“Sada se nalazimo između prve i druge linije odbrane. Ukrajinske snage sada guraju na obe strane proboja i konsoliduju svoju poziciju na teritoriji zauzetoj u nedavnim borbama“, rekao je on u intervjuu za Obzerver nakon što su se njegove trupe probile.

On je dodao da su oni sada u centru ofanzive i da sada završavaju uništavanje neprijateljskih jedinica koje pružaju pomoć za povlačenje ruskih trupa iza njihove druge linije odbrane.

Ogromno minsko polje “zarobilo” je ukrajinske trupe i oduzelo je dosta vremena dok su jedinice polako čistile put za napad.

“Ruske trupe iza njega su ’samo stajale i čekale ukrajinsku vojsku‘, gađajući vozila granatama i dronovima”, rekao je general.

On je istakao da je sada ta barijera pređena, te da su Rusi prinuđeni na manevrisanje.

“Ukrajinci su se vratili svojim tenkovima i drugim oklopnim vozilima. Kao znak da Moskva oseća pritisak, premestila je trupe na područje sa linija fronta unutar okupirane Ukrajine, Hersona na zapadu i Limana na severoistoku, kao i iz Rusije“, rekao je on.

Na kraju je naveo da neprijatelj dovodi rezerve, ne samo iz Ukrajine, već i iz Rusije.

“Ali pre ili kasnije, Rusi će ostati bez svojih najboljih vojnika. To će nam dati podsticaj da napadamo više i brže”, rekao je Tarnavski, rekavši da je sada sve pred njima.