Oznaka: ukrajina

Volodimir Zelenski izjavio je da su ukrajinske trupe koje učestvuju u kontraofanzivi protiv ruskih snaga tokom nedelje napredovale na južnom frontu.

On je kazao i da je bilo određenih pomaka u blizini istočnog grada Bahmuta.

“U proteklih sedam dana napredovali smo u području Tavrije. U području Bahmuta takođe je bilo pomaka”, rekao je juče Zelenski tokom video-obraćanja na svom nalogu na Telegramu.

Generalštab ukrajinske vojske saopštio je da su ukrajinske snage napredovale u različitim delovima Donjecke oblasti, i to u blizini grada Avdijevke na liniji fronta, kao i nedaleko od Kliščijevke, sela u blizni Bahmuta koje se smatra ključnim za ponovo zauzimanje tog grada.

Načelnik obaveštajne službe Kijeva veruje da ruski rat protiv Ukrajine neće biti dugotrajan.

Njegova agencija je izvestila da je Moskva prikupila blizu pola miliona vojnika na okupiranim ukrajinskim teritorijama.

“Ne podržavam pretpostavku da će ovo biti dug rat. Ovo je moje lično mišljenje na osnovu analize podataka koje imamo, pre svega, o neprijatelju”, rekao je Kirilo Budanov, prenosi Interfaks-Ukrajina.

On je rekao da su Rusi nesposobni da izvode dugotrajne operacije i dodao:

“Profesionalna vojska u opštem smislu je završila prošle jeseni, sada se bore mobilisani. Ovo je takođe očigledna činjenica. Proizvodnja novih vrsta naoružanja i opreme je nedovoljna. Ono što oni izjavljuju i pokušavaju da pokažu nije istina”, navodi Interfaks-Ukrajina.

Vadim Skibicki, zamenik načelnika obaveštajne službe odbrane, rekao je da je Rusija “nakupila preko 420.000 vojnika na privremeno okupiranim teritorijama i na poluostrvu Krim”.

On je naveo da taj broj ne uključuje rusku gardu, druge strukture, specijalne jedinice i strukture vlasti Ruske Federacije koje obezbeđuju okupatorsku vlast na našoj teritoriji.

Ukrajinska kontraofanziva protiv ruskih snaga nastaviće se i nakon dolaska hladnijeg vremena, izjavio je danas šef kijevske obaveštajne službe Kirilo Budanov.

Ukrajina je ovog leta pokrenula kontraofanzivu protiv ruskih snaga, vrativši pod svoju kontrolu više od deset sela na jugu i istoku za tri meseca.

“Borbena dejstva će se nastaviti na ovaj ili onaj način. Po hladnom, mokrom vremenu i blatu teže se boriti. Borbe će se nastaviti. Kontraofanziva će se nastaviti”, rekao je Budanov na konferenciji u Kijevu, prenosi Rojters.

Zapad je isporučio vojnu opremu vrednu milijarde dolara i obučio hiljade ukrajinskih boraca za kontraofanzivu kako bi pomogli Kijevu da pokuša da povrati teritoriju. Borbe u jugoistočnom regionu Zaporožja, koje su usredsređene oko sela Robotine i Verbove, smatraju se ključnim delom operacije da se ruske snage podele na pola na jugu.

Operacija, međutim, kako prenosi Rojters, daleko je od tog cilja.

“Naša kontraofanziva se odvija u nekoliko pravaca”, rekao je Budanov, priznavši da je napredak bio “sporiji nego što je želeo”.

On je takođe trenutnu situaciju ocenio kao “tešku”.

Ukrajinska vojska je tokom kontraofanzive iscrpela sve svoje obučene rezervne kadrove, rekao je bivši obaveštajac američke vojske Skot.

Kako je naveo, bez tih rezervnih kadrova neće moći da nastave borbena dejstva.

“Ukrajinska vojska je na ivici propasti, njeni dani su odbrojani. Ako se borbe nastave, krah ukrajinske vojske videćemo u ranu jesen”, naveo je Riter.

Ukrajinski vojnici sve češće se predaju jer ne žele da ispunjavaju zadatke za koje znaju da će se završiti njihovom pogibijom.

To je juče izjavio bivši savetnik Pentagona, pukovnik Daglas Mekgregor.

On je na svom blogu na Ju-tjubu rekao da broj onih koji se predaju raste iz dana u dan.

To se događa, kako je rekao, jer su loše obučeni, a potom su dobili naređenje koje se ne može ispuniti – da zauzmu utvrđene linije odbrane Rusa.

Ekspert navodi da na Zapadu ne govore istinu o onome što se događa na frontu.

“A istina je da je poginulo 400.000 ukrajinskih vojnika. To je neverovatno veliki broj”, rekao je Mekgregor.

Odnosi Moskve sa Severnom Korejom sugerišu pokušaj da se ponovi verzija “Kajzeršlahta” iz 1918.

Planirani sastanak severnokorejskog lidera Kim Džong Una sa Vladimirom Putinom u Vladivostoku, koji su otkrili američki obaveštajci, daje novi uvid u rusku strategiju i u Ukrajini, kao i upozorenje na šire opasnosti po svet, piše britanski “Telegraf”.

Kako se ofanziva Kijeva traje već četvrti mesec, sa ograničenim uspehom i nekoliko ruskih kontranapada, postaje jasno da bi plan Moskve mogao biti da dozvoli Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i rakete na najčvršće ivice Surovikinove linije.

Može se misliti da će, kada ukrajinske manevarske snage opremljene i obučene uz pomoć Zapada, budu uništene, Rusija moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.

Prolećna ofanziva?
Posle skoro dve godine borbi koje su više upoređivane sa Prvim svetskim ratom nego sa Drugim svetskim ratom, plan podseća na nemački “Kajzeršlaht”, prolećnu ofanzivu koja je počela u martu 1918. i potisnula protivnike, zauzevši više teritorije nego što je bilo koja strana zauzela prethodne četiri godine rata.

To je postignuto tako što su Nemci iskrvarili neprijatelja nasuvo dok su stvarali ogromne rezerve ljudstva i municije iza linija, spremni da pokrenu razoran napad sličan onome što su Britanci nameravali, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916.

Problem za Putina je što, dok pokušava da smrvi ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, i veoma veliki broj tenkova. Dok Rusija ima veći obim vojne industrijske proizvodnje od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobiliše desetine hiljada ljudi svakog kvartala na kontinuiranoj osnovi, njene osnovne zalihe ostaju nedovoljne za nivo troškova potrebnih za veliku novu ofanzivu.

Ovde bi Pjongjang mogao da uskoči. Severna Koreja već najmanje godinu dana šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji, a veliki broj pošiljki organizuje Vagner grupa pokojnog Jevgenija Prigožina. U julu je Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu boravio u Pjongjangu, verovatno pregovarajući o daljim isporukama.

Tamo će pronaći Aladinovu pećinu hardvera – Severna Koreja ima ogromne zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije. Mnoga oružja su stara i nepouzdana, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: iskoristeći svoju čistu brojnost, terajući neprijatelja kao što su Nemci hteli da učine 1918.

Šta će Moskva dati Pjongjangu i obratno
Nova osovina Moskva-Pjongjang je zamena uloga iz ere Hladnog rata, kada su Sovjetski Savez i Kina bili glavni snabdevači Severne Koreje oružjem od njenog početka. Snabdevanje se nastavilo i nakon raspada Sovjetskog Saveza, a završilo se tek uvođenjem sankcija UN.

Današnja podrška Rusiji koristi Kima kao sredstvo za uzvratni udar na SAD, uz nesumnjivo odobrenje Pekinga. Ali podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene. Osakaćenom zapadnim sankcijama, Pjongjangu su očajnički potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine koje Rusija ima u izobilju.

Veću zabrinutost izaziva mogućnost snabdevanja Severne Koreje čvrstom valutom i tehnologijom za severni program nuklearnog naoružanja, posebno za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila, prenosi “Jutarnji list”.

Kao što je slučaj sa mogućnošću snabdevanja drugom robom, Rusija ima ogromne mogućnosti u ovoj oblasti, uključujući sopstveno znanje o nuklearnom oružju. Ovo bi moglo da promeni igru u nastojanju Pjongjanga za efikasnim nuklearnim programom isporuke.

Neki analitičari sugerišu da bi američko otkrivanje Kimove planirane posete moglo biti dovoljno da je otkaže. Neće biti nikakve razlike. Duboko ukorenjene veze između dve zemlje dovoljne su da se ova smrtonosna saradnja nastavi i razvije bez susreta dva lidera.

U isčekivanju sastanka
Stoga se mora postaviti pitanje zašto je uopšte bilo potrebe da se planira takav sastanak? Za Kima, praktično ograničenog granicama sopstvene zemlje, to bi bila prilika da se pozicionira kao svetski državnik pred svojim kolegama u antizapadnim režimima.

Putin takođe treba da pokaže svom narodu da nije izolovan. Ali možda iza toga stoji nešto drugo. Putin možda ima na umu pregovarački adut kako bi ohrabrio ionako klimavu američku administraciju da pritisne Kijev za prekid vatre.

Kakva god da je bila diplomatska dvostruka igra, Zapad bi sada trebalo da pomogne Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova trenutna ofanziva ne uspe, dozvoljavajući Putinu da pokrene svoj Kajzeršlaht.

Nemačka ofanziva 1918. je zamrla zbog iscrpljenosti i nedostatka zaliha. Ne možemo računati da će slična sudbina zadesiti Putinov sledeći potez: upitno je da li će Ukrajina imati resurse da zadrži Ruse, a kamoli da pokrene sopstvenu verziju Stodnevne ofanzive koja je omogućila saveznicima, sa novopridošlim američkim snagama, da oteraju Nemce nazad u otadžbinu.

Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potrebni veliki napori Zapada kao i Ukrajine – veći nego što je već učinjeno. To će biti izuzetno skupo za sve, sa potencijalnim posledicama koje su previše zastrašujuće da bi ih mogli razmišljati, piše britanski “Telegraf”.