VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    Koordinator Bijele kuće za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio je da bi se sukob završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku.

    Kirbi je priznao da SAD trenutno ne vide mogućnost da se sukob u Ukrajini završi pod njihovim uslovima.

    Kirbi je rekao da SAD žele da “Ukrajina ostvari uspeh na bojnom polju, povrati svoje teritorije i da u Ukrajini ne bude ruske vojske“.

    Kako je dodao, sukob bi se završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku sa teritorija koje Vašington smatra ukrajinskim.

    “Očigledno da se to neće dogoditi u ovom momentu. Nastavićemo da isporučujemo Ukrajini sredstva koja su joj potrebna za uspeh“, kazao je Kirbi.

  • Ogroman napad na Krim

    Ogroman napad na Krim

    U napadu Oružanih snaga Ukrajine tokom noći na Sevastopolj povređene su 24 osobe, saopštio je na Telegramu guverner tog grada na Krimu Mihail Razvožajev.

    Nalazim se na mestu požara na južnom lokalitetu Sevmorzavoda. U napadu su, prema preliminarnim informacijama, povređene ukupno 24 osobe, od kojih su četiri u srednje teškom stanju”, napisao je Razvožajev, prenosi agencija RIA Novosti.

    Ukrajina je napala sevastopoljsko brodogradilište na Krimu sa 10 krstarećih projektila i tri brza čamca, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane na Telegramu.

    Ministarstvo je saopštilo da je ruski sistem PVO uništio sedam krstarećih raketa, a da je sve čamce uništio ruski patrolni brod.

  • “Kijev pokušava da svali na Zapad neuspijeh kontraofanzive”

    “Kijev pokušava da svali na Zapad neuspijeh kontraofanzive”

    Kijevski režim pokušava da na zapadne zemlje svali neuspeh takozvane kontraofanzive.

    Ovo je izjavio na sednici Saveta bezbednosti UN stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

    “Kijevski režim moli za novo oružje koristeći duplo jači pritisak i ne skriva drskost, pokušavajući da na zapadne zemlje svali očigledan neuspeh takozvane kontraofanzive koja se sprovodi od početka juna”, rekao je on.

    Ukrajinska kontraofanziva je počela 4. juna, a tri meseca kasnije je predsednik Rusije Vladimir Putin konstatovao da kontraofanziva predstavlja neuspeh.

    Prema njegovim rečima, Ukrajina je, u pokušajima da po svaku cenu postigne rezultat, izgubila 71,5 hiljada vojnika, kao da to nisu njihovi ljudi. Kako je naveo ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, ukrajinska vojska nije postigla ciljeve ni na jednom pravcu.

    Najproblematičniji pravac je Zaporoški, pored malog sela Rabotino, tamo je Ukrajina uvukla u sukob brigade iz strateških rezervi koje je obučio Zapad. Uništeno je 18 hiljada jedinica ukrajinske tehnike od kojih su nemački tenkovi “leopard”, francuski AMH, kao minimum jedan britanski “čelindžer 2” i američka borbena vozila “bredli”.

    Likvidirano je 543 tenkova koji je trebalo da budu glavna udarna snaga ukrajinske vojske, a kako je primetio ruski predsednik ti tenkovi sada “odlično gore”.

    Sjedinjene Američke Države su konstatovale da će se kontraofanziva razvući na mnogo veći broj meseca i počele su da ukrajinskoj vojsci isporučuju kasetnu municiju.

    Vladimir Putin je naveo da isporuka kasetne municije nije ništa promenila za ukrajinsku vojsku na bojnom polju.

  • Njemačka poziva: “Otvorite odbrambeni kišobran” iznad Ukrajine

    Njemačka poziva: “Otvorite odbrambeni kišobran” iznad Ukrajine

    Iznad ukrajinske infrastrukture do zime treba formirati odbrambeni “kišobran” od sistema PVO.

    Ovo je izjavila ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok u intervjuu za list “FAZ”.”Moja poseta trafostanici kod Kijeva još jednom je pokazala da je neophodno da se uoči hladne sezone zaštite energetski, toplotni i sistemi za vodosnabdevanje. Zato apelujem na nas i naše partnere: treba da otvorimo zimski odbrambeni kišobran protivvazdušne odbrane iznad kritično važne ukrajinske infrastrukture”, kazala je Berbok.

    Ona je precizirala da Nemačka namerava do zime da isporuči Ukrajini dodatne sisteme PVO “iris-T” i da traži od svojih partnera da obezbede svoje PVO sisteme bar na ograničen period.

    Berbok nije želela da odgovori na pitanje o zahtevima Kijeva da se isporuče rakete dugog dometa “taurus”, ali je istakla da je neophodno da se “pre najave određenih stvari treba uveriti da će one funkcionisati”, kao što je bilo u slučaju isporuka sistema PVO.

    Podsećamo, šefica nemačke diplomatije juče je doputovala u nenajavljenu posetu Ukrajini. To je njena četvrta poseta Ukrajini od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

  • Korejci stižu u Ukrajinu? “Putin bi to želeo”

    Korejci stižu u Ukrajinu? “Putin bi to želeo”

    Govoreći za Skaj njuz, Sung Jon Li, specijalista za Severnu Koreju, komentarisao je sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina s Kim Džong Unom.

    “Vladimir Putin bi možda želeo da severnokorejski vojnici budu stacionirani na granici Rusije i Ukrajine”, rekao je stručnjak.

    “Putin želi od Severne Koreje municiju, antitenkovske artiljerijske granate, a verovatno i ljudstvo, odnosno severnokorejske vojnike koji deluju u graničnom području između Rusije i Ukrajine,” rekao je Sung.

    Upitan na čemu zasniva ideju da bi oni mogli da odu u ratnu zonu, Li je rekao:

    “Spekulišem, ali ovo je zasnovano na nekim činjenicama”.

    Naime, hiljade severnokorejskih radnika su još uvek u Rusiji uprkos bezbednosnoj rezoluciji UN-a u decembru 2017. , koju je Rusija potpisala, pozivajući sve zemlje članice UN-a da prisilno pošalju nazad u Severnu Koreju sve radnike koji rade u inostranstvu.

    “Sada Rusiji treba više ljudstva s obzirom na velike gubitke i žrtve koje je pretrpela u ovom ratu. U Severnoj Koreji vlada ne pokazuje mnogo obzira prema ljudskim životima, kao što ne pokazuje obzir prema životu vlastitog naroda. Dakle, postoji utilitaristički, pragmatičan aspekt ove vrste pregovora između njih dvojice.”

    Dakle, kada je u pitanju vojna moć, Severna Koreja nije šala.

    “Zemlje bi smatrale da je ovaj sastanak u njihovom ‘nacionalnom interesu'”, rekao je stručnjak.

    Kako navodi, Kim je morao da poseti Putina jer “on želi da dobije od Rusije napredniju vojnu tehnologiju”.

    “Ovo su ciljevi od najveće važnosti koje je Kim Džong Un postavio na velikom partijskom kongresu u januaru 2021.”, navodi analitičar.

  • Putin: Kontraofanziva je propala

    Putin: Kontraofanziva je propala

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da misli kako bi Ukrajina mogla biti spremna za razgovore o miru tek kada joj ponestane resursa.

    Govoreći na forumu u ruskom gradu Vladivostoku na ruskom dalekom istoku, Putin je ponovio svoju tvrdnju da je aktuelna kontraofanziva Ukrajine propala, tvrdeći da nije dala “nikakve rezultate”, prenose RIA novosti.

    On je govorio i o gubicima Oružanih snaga Ukrajine od početka kontraofanzive i izneo tvrdnju da oni iznose 71.000 vojnika.

    Takođe je naveo da je ukrajinska vojska izgubila 543 tenka i 18.000 oklopnih vozila, i tvrdi i da se nasilna mobilizacija odvija u talasima u Ukrajini.

    Prethodno je predložio da u utorak u Državnoj dumi 30. septembar bude obeležen kao Dan ujedinjenja Rusije i “novih regiona“.

    Kako javljaju mediji, taj dokument već je stigao Dumu i nalazi se u proceduri.

    “30. septembar Dan ujedinjenja Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške oblasti i Hersonske oblasti sa Ruskom Federacijom (2022)“, navodi se u tekstu.

    Podsetimo, on danas govori na Istočnom ekonomskom forumu u ruskom gradu Vladivostoku, gde bi, nakon zvaničnog dela, trebalo da se sastane sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom, koji je stigao u Rusiju.

    Putin je u Vladivostoku iskoristio priliku za napad na Zapad, koji optužuje za “uništavanje sistema”, dodajući da su njegova zemlja i njen daleki istok “otvoreni za trgovinu”.

    Takođe je govorio i o tome da Rusija razvija novo oružje, s “laserskim, ultrasoničnim i radiofrekventnim mogućnostima”, prenosi BBC.

  • Putin spreman za pregovore?

    Putin spreman za pregovore?

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Ukrajina započeti mirovne pregovore tek kada joj ponestane resursa.

    Putin je dodao da će Ukrajina iskoristiti svaki potencijalni prekid neprijateljstava da se ponovo naoruža uz pomoć Zapada.

    Putin je, govoreći na ekonomskom forumu u ruskom pacifičkom lučkom gradu Vladivostoku, rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruskih snaga do sada nije uspela i da je ukrajinska vojska pretrpela velike gubitke.

    “Imam utisak da žele da zagrizu koliko god mogu i da onda, kada im resursi budu blizu nule, postignu prekid neprijateljstava i započnu pregovore kako bi obnovili svoje resurse i povratili svoju borbenu sposobnost“, rekao je Putin.

    Putin je dodao da su ga mnogi potencijalni posrednici pitali da li je Rusija spremna da prestane da se bori, ali je rekao da Rusija teško može da prestane da se bori kada je suočena sa ukrajinskom kontraofanzivom.

    Da bi bilo šanse za razgovore, rekao je Putin, Ukrajina bi prvo morala da ukine svoju samonametnutu zakonsku zabranu mirovnih pregovora i objasni šta želi.

    “Onda ćemo videti“, rekao je Putin.

  • Američki pukovnik: “Jedini uspijeh SAD je to što je uništila ukrajinski narod”

    Američki pukovnik: “Jedini uspijeh SAD je to što je uništila ukrajinski narod”

    SAD su doprinele uništenju Ukrajine i njenog naroda u sukobu sa Rusijom, napisao je na društvenoj mreži Iks bivši viši savetnik u Pentagonu Daglas Makgregor.

    “Izjave da nekako možemo da naštetimo Rusiji su jedna velika laž. Jedino u čemu smo uspeli je ubistvo ukrajinskog naroda. Uništili smo zemlju. Mislim da se neće oporaviti godinama, decenijama. To je naše dostignuće”, piše Makgregor.

    U ovom trenutku Rusija ima mnogo prednosti, najsavremenije naoružanje i moćnu, organizovanu vojsku, koja se kontroliše na visokom nivou, ističe bivši pukovnik.

    “Rusija je jača sa vojne, finansijske i ekonomske tačke gledišta. Rusija je u odličnom stanju, stanovništvo podržava Putina sto posto”, dodaje on.

    Oružane snage Ukrajine već četiri meseca sprovode kontraofanzivu na južnodonjeckom, artjomovskom i zaporoškom pravcu. Ukrajina je u borbu uključila jedinice koje su obučavali NATO instruktori kao i zapadnu vojnu opremu. Međutim, prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, nemaju uspeha ni na jednoj liniji fronta.

    I na Zapadu medijski i vojni eksperti polako počinju da priznaju da se letnja kampanja kijevskih vlasti pokazala kao neuspešna, a da je ruska linija odbrane pouzdana i neprobojna.

  • Ako Kijev ovo dobije…

    Ako Kijev ovo dobije…

    Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena blizu je odluke da odobri isporuku raketa većeg dometa sa kasetnim bombama u Ukrajinu.

    Time bi Kijevu bila data mogućnost da nanese značajnu štetu dublje unutar teritorije koju je okupirala Rusija, prenosi Rojters pozivajući se na izjave američkih zvaničnika.

    Nakon što su poslednjih meseci videle uspeh kasetne municije isporučene u artiljerijskim mecima kalibra 155 mm, SAD razmatraju isporuku jednog ili oba vojna taktička raketna sistema (ATACMS) koji mogu da lete do 306 kilometara, ili vođeni raketni sistem sa višestrukim lansiranjem (GMLRS) rakete dometa 75 kilometara sa kasetnim bombama, izjavila su tri američka zvaničnika.

    Ako bude odobrena, bilo koja opcija bi bila dostupna za brzu isporuku Kijevu, navodi britanska agencija.

  • Ukrajini preti težak udarac? Sve je u rukama jednog čovjeka

    Ukrajini preti težak udarac? Sve je u rukama jednog čovjeka

    Podrška SAD Ukrajini uskoro će biti podvrgnuta značajnom testu.

    Ovo se ne dešava na bini republikanske predsedničke debate ili u Beloj kući, već na Kapitol Hilu, u Predstavničkom domu pod kontrolom nove republikanske većine, na čelu sa Kevinom Makartijem.

    Preovlađuje stav da će američka podrška Ukrajini ostati čvrsta sve dok je Džo Bajden predsednik, dakle najmanje do januara 2025. Ali to zanemaruje činjenicu da Kongres zapravo kontroliše novčanike.

    Od kada je preuzeo dužnost u januaru, Kongres koji kontrolišu republikanci nije usvojio nijedan zakon kojim bi se finansirala Ukrajina. Ipak, treba reći da Bela kuća to do sada nije ni tražila.

    Republikanska partija je, u stvari, sve više podeljena u podršci Ukrajini, što se jasno pokazalo u nedavnoj republikanskoj predsedničkoj debati.

    Ovo je deo dubljeg problema u spoljnoj politici SAD, gde se “neoizolacionisti” koji su uz bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa sukobljavaju sa “internacionalističkim” i “neokonzervativnim školama” koje oličavaju druga dva republikanska kandidata za predsednika SAD, Mekejn i Regan, preneo je Jutarnji list.


    “Ali to takođe znači da će Kevin Makarti, slab govornik koji očajnički želi da održi ujedinjenje svog republikanskog kluba, gnušati o uvođenje bilo kakvog zakonodavstva koje izaziva podele kao što je finansiranje Ukrajine”, navodi se dalje u tekstu.

    Prethodni sastav Kongresa pod vođstvom Nensi Pelosi doneo je u decembru ogroman paket pomoći od dodatnih 25 milijardi dolara. Ovo je Bajdenovoj administraciji dalo potencijalno dug period finansiranja za podršku Ukrajini, sve dok su sredstva razborito dodeljivana.

    Umesto da se vrati u Kongres u proteklih devet meseci, administracija je pazila na svoj novčanik i pažljivo upravljala stopom potrošnje, što je bio glavni ograničavajući faktor u sposobnosti sadašnje američke administracije da obezbedi skupe sisteme za Ukrajinu, kao što su F-16 ili ATACMS.

    Novac razlog za bes prema Nemačkoj?

    Bes Bele kuće na Nemačku zbog toga što ih je primorala da isporuče tenkove Abrams Kijevu u februaru nije bio zbog zabrinutosti o eskalaciji ili zato što nije želela da Ukrajina ima tenkove, već je u velikoj meri to pitanje bilo troškova. Slično tome, administracija ne bi obezbedila obuku Ukrajincima na F-16 da nije bila voljna, navodi se dalje u tekstu.

    Podrška SAD je stoga fokusirana na trenutne osnovne potrebe Ukrajine, snabdevanje municijom i drugim kritičnim zalihama za Ukrajince za trenutnu borbu, a ne na podršku ukrajinskom vazduhoplovstvu 2025. godine.

    Sada je problem što nije jasno da li će SAD moći da podrže Ukrajinu u kratkom roku. Jer novca sada skoro da nema, što je konačno primoralo Bajdena da se vrati u Kongres.

    Bela kuća je nedavno tiho podnela ograničeni zahtev od 10 milijardi dolara koji će zadržati trenutni tempo finansiranja Ukrajine do početka sledeće godine.

    Ovo pitanje namerno nije držano kao prioritet u nadi da se može progurati, ne želeći da se vodi javna borba koja bi mogla da podeli republikance, jer je neizvesno da će finansiranje Ukrajine uopšte proći kroz Kongres. Dakle, sudbinu Ukrajine može odrediti upravo čovek na čelu tog tela – Kevin Makarti, koliko i događaji na bojnom polju, zaključuje se u tekstu Jutarnjeg lista.