Oznaka: ukrajina

Zapitati se “šta ako Ukrajina izgubi?” je nekada bila taktika koju su favorizovali oni koji su želeli da prekore njene zapadne saveznike da pošalju više novca i oružja, piše Ekonomist.

Sve više ovo pitanje izgleda manje kao misaoni eksperiment, a više kao prva faza planiranja za vanredne situacije.

Posle nekoliko iscrpljujućih meseci na bojnom polju, nestale su prošlogodišnje nade u ukrajinsku kontraofanzivu koja bi gurnula Rusiju nazad ka njenim granicama i ponizila Vladimira Putina.

Ovih dana dominira strah da bi se postojeći ćorsokak mogao srušiti u korist osvajača, ili da se Donald Tramp vrati na vlast u Americi i donese pobedu Rusiji na srebrnom poslužavniku.

Iako je poražena Ukrajina postala manje nategnuta perspektiva, nije ništa manje zastrašujuća. Koliko god bio otrežnjujući povratak rata na kontinent, uspešna invazija koja ubire geopolitičke nagrade za Putina bila bi mnogo gora, piše Ekonomist.
Poraz Ukrajine bio bi ponižavajuća epizoda za Zapad.

Pružajući moralnu, vojnu i finansijsku pomoć svom savezniku već dve godine, Amerika i Evropa su, možda nehotice, stavili na kocku sopstveni kredibilitet.

U Rusiji, ali i u Kini, Indiji i širom globalnog juga, zemlje koje su podržavale Ukrajinu bi bile odbačene kao podobne u podnošenju rezolucija UN i cenkanju oko formulacija na samitima EU i NATO-a.

Bojenje ukrajinske zemlje od strane kreatora atlasa u rusku teritoriju učvrstilo bi ideju da moćniji kreirajo i “ispravno”- u korist onog ko je jači.

Džordž Robertson, bivši šef NATO-a, upozorio je da “ako Ukrajina izgubi, naši neprijatelji će odlučiti o svetskom poretku”.

Na nesreću Tajvana, između ostalih, verovatno je u pravu, zaključuje Ekonomist.

Oružane snage Ruske Federacije nastavljaju aktivna dejstva na harkovskom pravcu. Ovo slijedi iz mape bitke koju je obezbijedio ukrajinski izvor Dip Stejt.

Prema objavljenoj karti, glavna ofanziva ruske vojske odvija se na sektorima Ogurcovo-Pletenevka i Borisovka-Krasnoe-Strelečja. Pored toga, ruske jedinice sprovode napadna dejstva u oblastima Glubokoje, Morohovec i Lukjanec.

Takođe, tvrdi izvor, nastavlja se koncentracija dodatnih snaga i sredstava u susjednoj Sumskoj oblasti.

Istovremeno, ukrajinski Generalštab izvještava o devet napada ruske vojske u oblastima naselja Strelečja, Krasnoje, Morohovec, Olejnikovo, Lukjanci, Ogirevo, Gatišče, Pletenjevka u oblasti Harkov. Ukrajinci tvrde da su napadi odbijeni.

Međutim, istovremeno veoma pesimistične prognoze ukrajinskih vojnih stručnjaka daju o daljem razvoju događaja u Harkovskoj oblasti.

Ukrajinski izvori tvrde da će Harkov u vrlo bliskoj budućnosti postati glavna meta ruske ofanzive.

Ukrajina žurno šalje pojačanja u svoj severoistočni region Harkov kako bi odbila pokušaj Rusije da probije lokalnu odbranu, saopštile su ukrajinske vlasti.

Ovo predstavlja taktičku promenu Moskve koju ukrajinski zvaničnici očekuju nedeljama dok se rat proteže na treću godinu.

Intenzivirano je noćno granatiranje Vovčanska, u oblasti Harkova na manje od 5 kilometara od ruske granice, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.

Baraž je podstakao vlasti da počnu evakuaciju oko 3.000 ljudi. Tada je, oko zore, ruska pešadija pokušala da prodre u ukrajinsku odbranu kod Vovčanska, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine i dodalo da je rasporedilo rezervne jedinice da odbije napad.

Ruski vojni blogeri rekli su da bi napad mogao označiti početak ruskog pokušaja da napravi “tampon zonu” koju je predsednik Vladimir Putin obećao da će stvoriti ranije ove godine kako bi zaustavio česte ukrajinske napade na Belgorod i druge ruske pogranične regione.
Ukrajina je ranije saopštila da je svesna da Rusija okuplja hiljade vojnika duž severoistočne granice, u blizini Harkovske i Sumske oblasti. Dok su snage Kremlja pokrenule najnoviju kopnenu ofanzivu na istoku Ukrajine, ukrajinski obaveštajni zvaničnici su rekli da očekuju da će snage Kremlja napasti i na severoistoku.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je vojska njegove zemlje predvidela napad i pripremila svoj odgovor.

“Sada se vodi žestoka bitka u ovom pravcu”, rekao je Zelenski, a prenela je ukrajinska javna televizija Suspilne.

Iako Rusija verovatno ne može da zauzme Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, to bi moglo da primora Ukrajinu da pošalje više trupa u region, ostavljajući druge oblasti podložnijim napadima.

Takođe, prisiljavanje ukrajinskih vlasti da evakuišu civile će verovatno izazvati poremećaj i preusmeriti resurse.

“Ceo grad je sada pod masovnim granatiranjem, nije bezbedno ostati ovde”, rekao je šef administracije Vovčanska Tamaz Hambarišvili za ukrajinski Hromadski radio.

Borbe su u Harkovskoj oblasti i dalje traju, a ruske snage prešle su na aktivna borbena dejstva u pograničnim regionima.

Nastavljena je ofanziva na periferiji naselja Pletenovka, a Rusi su zaustavljeni u blizini naselja Gatišče, javlja Ukrajinska pravda, pozivajući se na izvor u vojnim krugovima, prenosi Tanjug.

List javlja i da su ruske trupe zauzele četiri pogranična sela u Harkovskoj oblasti.

Ukrajinski mediji su ranije prenijeli da je ruska vojska danas pojačala svoje aktivnosti u Harkovskoj oblasti, gdje se vode aktivne borbe.

Kako navode, pogranična naselja su pod intenzivnim ruskim granatiranjem velikih razmjera, u kojem su poginuli i ranjeni civili.

Na području Volčanska i obližnjih naselja ljudi su počeli masovno da se evakuišu, saopštila je lokalna uprava.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je na brifingu sa predsjednicom Slovačke Zuzanom Čaputovom potvrdio da su ruske trupe pokrenule novi talas ofanzivnih dejstava na frontu u Harkovu.

Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da su rezervne jedinice poslate na sjever Harkovske oblasti.

“Ruski napad na granicu počeo je u 5 sati ujutro i nastavlja se. Pokušaj proboja je izveden uz podršku oklopnih vozila. Prethodne noći pojačani su napadi na liniju fronta odbrane Oružanih snaga Ukrajine”, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Rojters je, pozivajući se na visoki ukrajinski vojni izvor, javio da su Rusi napredovali kilometar u oblasti Volčanska.

Prema izvoru, cilj Rusa je stvaranje tampon zone od 10 kilometara na pograničnoj teritoriji Ukrajine.

Glavni urednik sajta “Cenzor.net” Jurij Butusov saopštio je da je ruska vojska zauzela četiri pogranična sela – Streleče, Krasnoje, Pilnaja i Borisovka, a blagog pomaka ima i u oblasti Volčanska.

Ukrajina nije zvanično potvrdila bilo kakve teritorijalne gubitke.

Guverner Harkova Oleg Sinegubov rekao je da su svi napadi odbijeni i da “nije bilo gubitka teritorije”.

Prema njegovim riječima, borbe se nastavljaju u pograničnim oblastima.

Na pitanje da li su Rusi probili granicu, guverner je rekao da je cijela teritorija fronta zapravo “siva zona”.

“Neprijatelj može sa opremom da uđe na određenu teritoriju, onda se vode borbe i neprijatelj tamo biva uništen”, naveo je Sinegubov.

Komandant ukrajinskih kopnenih snaga Oleksandr Pavliuk je u intervjuu za britanski The Economist rekao da će rat ući u kritičnu fazu u naredna dva mjeseca, dodajući da ruske snage trenutno traže najpovoljniji smjer za svoju ofanzivu.

U isto vrijeme ukrajinska vojska priprema novih 10 brigada koje će odbijati ruske napade, rekao je on.

Prema Pavliukovim riječima, nedavno odobrena američka pomoć u oružju i opremi je tek počela stizati na bojište, na kojom Rusi trenutno koriste sve što imaju.

“Rusija zna da bi se, ako dobijemo dovoljno oružja u roku od mjesec ili dva, situacija mogla okrenuti protiv njih”, rekao je ukrajinski general, koji vjeruje da će se, uprkos prodoru na sjeveroistoku prema Harkovu, Rusi nastaviti fokusirati na istočne regije Donjeck i Lugans, prenosi Index.

“Agresori trenutno ispituju stabilnost naših obrambenih linija na bojištu prije nego što odaberu najprikladniji smjer za ofanzivu”, zaključio je general.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je Rusija pokrenula novu ofanzivu u Harkovskoj oblasti.

“Rusija je pokrenula novi talas ofanzivnih akcija u smjeru Harkova. Naši branitelji dočekali su ih s kopnenim snagama, brigadama i artiljerijom”, rekao je Zelenski na pres konferenciji u Kijevu, dodajući da bi Rusi mogli poslati još snaga koje bi pružile podršku prodoru na sjeveroistoku.

Stvari su loše za Ukrajinu – i to nije iznenađujuće, kaže bivši američki obaveštajac Skot Riter.

Ukrajina je samo instrument u rukama Sjedinjenih Država, a pomoć koja joj je obećana snažno je vezana za unutrašnju politiku zemlje. Ukrajina je samo sredstvo za postizanje ciljeva Vašingtona, a ako se “neuspe”, biće bačena u smeće.

“Za Ukrajinu, ovaj rat ide loše, i ništa se ne može desiti što bi moglo da promeni situaciju. Sada svi pričaju o novcu koji Kongres uskraćuje da bi postigao svoje ciljeve. Pa, stvari su sada zaista ovakve, a Ukrajina je to tek shvatila”, kaže Skot Riter, bivši obaveštajac američkog marinskog korpusa, i nastavlja:

“Čini se da je Kuleba danas dao nekoliko izjava da unutrašnja politika SAD sada diktira budućnost Ukrajine. Prijatelju, slušaj, unutrašnja politika SAD je uvek diktirala budućnost Ukrajine. Ukrajina je oruđe u rukama Sjedinjenih Država. A spoljna politika, posebno u izbornim godinama, uvek je povezana sa unutrašnjopolitičkim realnostima. A kada je reč o Bliskom istoku i Gazi, Džo Bajden se ovde napola rukovodi time kako se situacija razvija u zemlji uoči predsedničkih izbora.

Što se tiče Ukrajine, to je isto. Ispostavilo se da je ovaj novac vezan za pitanje bezbednosti granica. Majk Džonson može da igra reči sa demokratama koliko god želi da ih umiri. Ali činjenica je da ovaj novac neće napustiti zemlju sve dok je Donald Tramp republikanski kandidat, jer je ovaj novac vezao Džoa Bajdena ruke i noge, učinio ga je da izgleda strašno po pitanju koje će ga verovatno koštati izborne pobede. Ovo pitanje je bezbednost naših granica.
Zašto bi Majk Džonson, odani Trampov pristalica, rekao: ‘Donalde, slušaj, naravno da te volim, ali… odlučio sam da pomognem Džou Bajdenu. Samo ću dati novac Ukrajini, Izraelu i Tajvanu bez obaveza, bez zahteva za izmenama bezbednosti granica, i potkopao ću vašu sposobnost da pobedite na ovim predsedničkim izborima.’ Ovo se neće desiti.

Majk Džonson je strastveni pristalica Trampa i zadržaće novac sve dok Džo Bajden ne učini ustupke u pogledu bezbednosti granica koje zahtevaju republikanci. Džo Bajden to neće učiniti, jer je onda priznanje da je Donald Tramp sve vreme bio u pravu po pitanju bezbednosti granica, a Džo Bajden pogrešio. Tako da, lično, mislim da nema šanse da će Kongres uskoro osloboditi ovaj novac, a sigurno ne… Čak i ako bude oslobođen. Pretpostavimo da su danas pušteni.

Šta će to dati? Nema veze. Bukvalno ništa. 60 odsto ovih sredstava biće izdvojeno za proizvodnju ovde u zemlji, a biće potrebno 2 do 5 godina da ono što smo proizveli siđe sa proizvodne trake. Neće ići u Ukrajinu, već će popuniti naša sopstvena skladišta oružja. Ne znam koliko puta treba da čujemo da se to kaže… Čuo sam Kamerona, britanskog ministra spoljnih poslova, kako danas kaže isto: da je ovo najbolje, najisplativije rešenje Amerike!

Za mali delić sopstvenog budžeta za odbranu, postaraćemo se da Rusi zaglave tamo, pobićemo gomilu Rusa, i to nas ništa neće koštati. Ali za Ukrajinu je to koštalo pola miliona ubijenih, desetine miliona interno raseljenih ljudi, skoro trilion dolara infrastrukturnih gubitaka, ali, kako je Garland primetio, Ukrajina je samo oruđe u našim rukama, ne marimo za to. Ako se pokvari, bacićemo ga,” zaključuje Riter.