VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Ruska vojska je uspela da se prilagode realnostima na bojnom polju tokom rata u Ukrajini, piše Vol Strit Džurnal.

    “Identifikovali smo nekoliko oblasti u kojima se Ruska Federacija prilagođava i, naravno, pažljivo pratimo ovaj proces”, citira list generala Džejmsa Hekera, komandanta američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi i Africi.

    Takođe se napominje da je Rusija “naučila iz grešaka” napravljenih tokom početne faze rata, i da bi to prilagođavanje ruske vojske “moglo stvoriti poteškoće za Ukrajinu”.

    Konkretno, prema pisanju lista, Moskva je počela da aktivno koristi bespilotne letelice, a takođe je premestila skladišta sa municijom i opremom van dometa višecevnih raketnih sistema HIMARS.

    Istovremeno, prema pisanju američkog lista, Kijev još nije u stanju da adekvatno odgovori na takve promene ruske taktike.

  • Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Protivofanziva Oružanih snaga Ukrajine neće biti uspešna čak ni ako dobiju operativno-taktičke raketne sisteme ATACMS.

    Ovo je izneo američki spoljnopolitički analitičar, osnivač i predsednik međunarodne istraživačke i konsultantske firme Eurasia Group Ien Bremer.

    “Oni (raketni sistemi) su korisni, ali ih nema dovoljno u skladištima da bi nešto promenili. Oni nisu čudotvorno oružje koje će omogućiti Ukrajincima da osvoje više teritorija”, rekao je stručnjak u intervjuu za italijansku Republiku.

    On smatra da kijevski napadi dronovima na rusku teritoriju “ne pomažu u osvajanju novih teritorija”.

    Komentarišući govor američkog predsednika Džozefaa Bajdena u UN, Bremer je primetio da njegov govor “nije bio trijumfalan, već je bio donekle defanzivne prirode”.

    “Biće teže postići da Kongres odobri pomoć (Ukrajini) 2024. Goidine. Malo je verovatno da će se naći dovoljno tehnike i novca za novu kontraofanzivu”, smatra on.

    Analitičar takođe tvrdi da su trenutno u toku pregovori o organizovanju sastanka “na globalnom jugu”, posvećenog rešavanju ukrajinskog sukoba, sličnog onom koji je održan 5-6. avgusta u saudijskom gradu Džedi. Tada su se konsultacije odvijale bez učešća Rusije.

    Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, ukrajinska vojska od 4. juna čini neuspešne pokušaje ofanzive. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 12. septembra da su Oružane snage Ukrajine za to vreme izgubile 71,5 hiljada vojnika, 543 tenka i skoro 18 hiljada oklopnih vozila, različite klase. Prema rečima šefa države, ukrajinska kontraofanziva nema rezultata.

  • “NATO pomogao ukrajinskim snagama u napadu na štab Crnomorske flote”

    “NATO pomogao ukrajinskim snagama u napadu na štab Crnomorske flote”

    Napad ukrajinskih Oružanih snaga na zgradu štaba Crnomorske flote na Krimu pomogli su sistemi za praćenje i navođenje NATO-a.

    Ovo je rekao bivši američki obaveštajac Skot Riter u intervjuu Džefu Normanu u svojoj emisiji “Pitajte inspektora”.

    “Napad na štab nije mogao da se desi bez učešća Britanije, SAD i NATO-a”, sugeriše ekspert.

    Prema njegovim rečima, tokom raketnog napada na Krim, američki Boing P-8 Posejdon je se nalazio u vazduhu. Reč je o veoma sofisticiranoj izviđačkoj letelici dizajniranoj za prikupljanje informacija i elektronsko ratovanje, podsetio je on.

    “Siguran sam da je leteo upravo radi koordinacije akcija… Ovo nije bio ukrajinski napad na Rusiju, to je bio napad NATO-a na Rusiju“, smatra Riter.

    Kijev je u petak izveo raketni napad na Sevastopolj; sistemi PVO oborili su pet projektila. U raketnom napadu oštećena je istorijska zgrada štaba Crnomorske flote, a jedan vojnik je nestao, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Deo oborene rakete koji je pao u centru grada uklonjen je uz mere predostrožnosti i uništen na poligonu.

  • “Ukrajina u NATO? Dodatni teret”

    “Ukrajina u NATO? Dodatni teret”

    Ulazak Ukrajine u NATO ne samo da ne bi koristio Vašingtonu već bi postao dodatni teret za Sjedinjene Države.

    To je izjavio guverner Floride i republikanski kandidat za predsedničku nominaciju 2024. Ron Desantis.

    Upitan da li bi Ukrajina trebalo da se obaveže da se nikada neće pridružiti vojnom bloku koji predvode SAD kako bi sklopila mir s Rusijom, Desantis je odgovorio da Ukrajina u Alijansi nije u američkom interesu.

    “Mislim da članstvo u NATO-u nije u našem interesu. To bi nam samo dodalo još obaveza, a ukoliko dobijamo još obaveza, šta dobijamo zauzvrat? Ne znam kakvu bismo korist mogli da imamo od toga”, izjavio je glavni rival bivšeg predsednika Donalda Trampa za republikansku nominaciju za podkast “Glen Bek”.

    Desantis je ponovio i da se kategorički protivi slanju američkih trupa u Ukrajinu, dodajući da bi cilj Vašingtona trebalo da bude okončanje sukoba. Kritikovao je sadašnju politiku finansijske i vojne podrške “blanko čekovima” Kijevu, prenosi RT.r

  • “SAD dale Poljskoj zeleno svijetlo da šutne Zelenskog”

    “SAD dale Poljskoj zeleno svijetlo da šutne Zelenskog”

    Sjedinjene Države već su dale zeleno svetlo Poljskoj da “šutnu” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

    To je izjavio bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, istakavši da iza neslaganja Poljske sa Ukrajinom stoji Amerika, kojoj je više dosta predsednika Vladimira Zelenskog.

    “Mislite da samo Poljska danas vrši pritisak na tu jadnu Ukrajinu? Ne, već su dali zeleno svetlo iz inostranstva: treba da ‘šutnemo’ tog Zelenskog, dosta mu je. Sutra će biti izbori u Americi i niko više neće da obraća pažnju na njih”, rekao je Lukašenko.

    Lukašenko je pozvao na odbranu jBelorusije, poručivši da se “ne zna šta se može očekivati od tih besnih poljskih političara”.

    Poslednjih dana odnosi Kijeva i Varšave znatno su se zakomplikovali zbog embarga na ukrajinsko žito.

    Evropska komisija je prošle nedelje odlučila da ne proširi ograničenja na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine na pet pograničnih zemalja Evropske unije, ali je Kijev obavezala da preduzme mere za kontrolu izvoza.

    Nakon toga, vlasti u Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj objavile su da jednostrano produžavaju zabranu.

    Međutim, nije puno prošlo, Bratislava je juče saopštila da će odustati od zabrane uvoza žitarica iz Ukrajine, čime će se povinovati zahtevima Evropske unije, preneo je “Fajnenšel tajms”, dok je Ukrajina pristala da licencira izvoz žitarica u Slovačku.

    Ukrajina je zbog toga podnela žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i zapretila da će uvesti embargo na isporuku poljoprivrednih proizvoda iz Poljske.

  • “Davljenik koji se hvata za sve što može”

    “Davljenik koji se hvata za sve što može”

    Dok sukob besni i ne vidi se kraj, teško je ne zapitati se koja će domina biti sledeća, pita se britanski Telegraf.

    Poljski premijer Matesuš Moravjecki saopštio je da njegova zemlja “više neće prebacivati oružje Ukrajini”. Umesto toga, fokusiraće se na “naoružavanje Poljske modernijim oružjem”. Koliko god najava bila eksplozivna, malo je verovatno da će kratkoročno promeniti situaciju u Ukrajini, piše “Telegraf”.

    Ono što je važnije je jezik. Neverovatno je upečatljivo da je predsednik Andžej Duda opisao Kijev kao “davljenika koji se hvata za sve što može”, istovremeno vukući i njihove saveznike, prenosi Telegraf.

    “Sve to zvuči kao prihvatanje da Ukrajina ne može da dobije ovaj rat, u sadašnjem obimu i intenzitetu, i da Evropa ne može da nastavi da ih snabdeva”, navodi britanski list.

    Skoro svaki komentator povezao je odluku Poljske sa tekućim sporom oko prodaje jeftinog ukrajinskog žita unutar EU. Iako ima istine u ovoj verziji događaja, važnija stvar je da Poljskoj ponestaje materijala za slanje. Posle Vašingtona i Londona, Varšava je bila najveći vojni donator od početka operacije.

    Poljska je već dala gotovo sve svoje zastarele platforme i vojna vozila iz sovjetske ere, pored značajnog dela svoje modernije opreme, uključujući preko 60 tenkova “leopard 1” i dve desetine “leopard 2”.

    Ovoj velikodušnosti se bliži kraj, delom zato što su zalihe sada poharane. Od početka sukoba u februaru, Poljska je jednim okom čvrsto i nervozno gledala na koridor Suvalki – tanki pojas zemlje koji razdvaja Poljsku, Belorusiju i rusku nuklearnu flotu u enklavi Kalinjingrad.

    Shodno tome, Varšava je želela da ojača sopstvenu odbranu i vojsku, nastavljajući sa nagomilavanjem oružja i opreme. Dok je zapad kontinenta pohlepno kupovao rusku naftu i gas, Baltik i Poljska su investirali u naoružanje i Varšava nije voljna da svoje nove zalihe založi Kijevu pre nego što ih i dobije, navodi “Telegraf”.

    Odluku Poljske ne treba preuveličavati, optimističan je list. Varšava nije rekla da će zaustaviti vitalne tokove municije, a suštinska uloga Poljske kao logističkog čvorišta za svu zapadnu vojnu pomoć koja se probija preko Atlantika i kroz Evropu do južne i istočne Ukrajine će se nastaviti. Bez ovih tokova, iskreno, Ukrajina bi pala još prošle jeseni, dodaje “Telegraf”.

    Poljska bi takođe verovatno mogla da nastavi da šalje staru municiju koja se pokazala vrednom u sukobu kojim dominiraju masovna artiljerija, pešadijski napadi, slojevita odbrana – i masovna potrošnja municije. Čak i ako Poljska prestane da šalje platforme za oružje, ovo može biti veliki doprinos odbrani Kijeva.

    Međutim, čak i ako se odnosi između Varšave i Kijeva odmrznu, ograničenja u pogledu onoga što je fizički dostupno za doniranje će i dalje ostati. Tako je neprijatno saznanje da se sumnja širi evropskim prestonicama. Dok sukob besni i ne vidi se kraj, teško je ne zapitati se: koja će domina biti sledeća, pita “Telegraf”.

  • “Ukrajina saveznicima ne vrijedi ni prebijenog groša, čekaju da Ukrajinci unište sami sebe”

    “Ukrajina saveznicima ne vrijedi ni prebijenog groša, čekaju da Ukrajinci unište sami sebe”

    Najbliži saveznici Ukrajinu odavno ne gledaju kao ravnopravnog partnera, ne vredi im čak ni prebijenog groša i samo će čekati dok Ukrajinci ne unište sami sebe.

    Ovo je danas rekao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    On se osvrnuo na nesuglasice između Poljske i Kijeva koje su izbile nakon što je Varšava produžila embargo na uvoz žita iz Ukrajine.

    “Naši omiljeni protivnici su se posvađali bukvalno oko kore bajatog hleba. Poljska je produžila zabranu uvoza ukrajinskog žita na svoju teritoriju. Nije htela da posluša čak ni Evropsku komisiju. Primer Poljaka odmah su počele da slede i druge zemlje EU – Slovaci i Mađari. Kijev je odmah počeo da histeriše Poljskoj i požalio se Svetskoj trgovinskoj organizaciji – optužio je susede da pomažu Rusima! Kao, odlično rade po njihovim uputstvima. Za takve rusofobe, kao što su Poljaci, teško je naći veću uvredu”, napisao je Medvedev.

    Kako je dodao, “saveznici” misle samo o svojoj koristi.

    “Svima je očigledno da čak ni najbliži saveznici odavno ne vide Ukrajinu kao ravnopravnog partnera. Ne vredi im čak ni prebijenog poljskog groša. Čim im to postane neisplativo, zatvore vrata“, istakao je Medvedev.
    On je podsetio da su na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku Poljaci zapretili da će „zbog lošeg ponašanja“ zabraniti ne samo uvoz žita, nego i ukrajinskog voća i povrća.

    “Takođe će prestati da isporučuju i savremeno oružje – njima samima je potrebnije. Dakle, faktički će čekati dok Ukrajinci sami sebe ne unište. A dalje… Poljska zna šta da radi sa tuđim zemljama. Sa takvim saveznicima neprijatelji im nisu potrebni. Samo mi je žao naroda tih zemalja – milioni građana će jednostavno početi da nestaju. Jedino postoji nada da će ljudi biti razumniji od njih i da će ih jednostavno skloniti sa političke scene”, zaključio je Medvedev.

    Ranije je poljski predsednik Andžej Duda izjavio da Poljska neće predavati Ukrajini svoje novo naoružanje kupljeno za odbranu zemlje.

  • I, Putinov plan se polako sprovodi

    I, Putinov plan se polako sprovodi

    Putinov plan se polako sprovodi, piše briselski portal Politiko, aludirajući na to da doskorašnji bliski saveznici Ukrajine polako postaju prezasićeni.

    Kako se navodi, ruski predsednik Vladimir Putin “malo je tajio svoj plan da nastavi s pritiskom na Ukrajinu dok Zapad ne popusti”.

    Nakon više od 500 dana rata, sada ima razloga da veruje da stvari funkcionišu onako kako se nadao, čak i ako se događaji ne odvijaju onako kako je zamislio, piše dalje taj postal, a prenosi Večernji list.

    Naime, vlade u Poljskoj, Estoniji, Slovačkoj i drugim zemljama u srednjoj i istočnoj Evropi bile su među najvernijim saveznicima Kijeva od prvog dana ruske invazije. Osim što su slali oružje i pružali dobrodošlicu milionima ukrajinskih izbeglica, oni su bili najglasniji zagovornici Ukrajine na Zapadu, zalažući se za čvrst stav prema Moskvi usprkos nećkanju nekih drugih zemalja poput Francuske i Nemačke.

    Ali u situaciji suočavanja sa skorašnjim izborima ili drugim domaćim izazovima, neke od njih postaju nervozne zbog uticaja Ukrajine koja će se jednog dana pridružiti EU, te se ta podrška počinje kolebati.

    Najupečatljiviji primer je Poljska, čiji je premijer Mateuš Moravjecki u sredu najavio da će prestati da isporučuje novo oružje Ukrajini. Izjava je označila zapanjujuću eskalaciju u sporu između Kijeva i njegovog najbližeg suseda EU oko isporuka žitarica za koje Varšava tvrdi da podrivaju proizvodnju poljskih poljoprivrednika. U Poljskoj su, naime, parlamentarni izbori zakazani za 15. oktobar.

    “Ukrajina shvata da se poslednjih meseci ne graniči s Poljskom, već s poljskim izborima”, rekao je za Politiko Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji. Dakle, za sada su “glasovi stotinu hiljada poljskih poljoprivrednika važniji za vladu od onoga što će biti cena za Ukrajinu”, dodao je.

    Iako je primamljivo otpisati napetosti kao izborni vatromet, postoje razlozi za verovanje da bi one mogle potrajati i nakon kampanje. Kako je istakao zapadni diplomata koji je želeo da ostane neimenovan, spor oko žita između Varšave i Kijeva otkriva dublje sumnje oko pridruživanja Ukrajine EU.

    Problem za Kijev je i taj što pdrška ne nestaje samo u Poljskoj. Od početka rata, baltičke zemlje predvodile su proukrajinski lobi u Briseu i Vašingtonu, a možda niko tako glasno ili uspešno kao estonska liberalna premijerka, Kaja Kalas.

    Ali Kalasin kredibilitet je pretrpeo udarac zbog skandala u koji je bio upleten njen suprug, za kog je otkriveno da poseduje udeo u kompaniji koja je nastavila da posluje u Rusiji nakon invazije, čak i dok je njegova supruga zagovarala prekid svake trgovine s Moskvom.

    Kalas je od tada puno tiša u tom smeru otkako je skandal izbio krajem avgusta, lišavajući Kijev jednog od njegovih najjačih zagovornika u zapadnim prestonicama.

    Zatim je tu i Slovačka. Ta srednjevropska zemlja bila je među najvećim podupiračima Ukrajine u Evropi, ali izbori 30. Septembra mogli bi je preko noći pretvoriti u skeptika.

    Robert Fico, populistički bivši premijer zemlje, vodi kampanju na proruskoj, antiameričkoj platformi koja se protivi sankcijama protiv ruskih pojedinaca i daljim isporukama oružja Kijevu. On je na putu da pobedi na izborima.

    Pobeda Fica dala bi mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, jednom od najvećih evropskih skeptika u Kijevu, saveznika na pozornici EU.

    Ako njegova stranka dobije dovoljno podrške da bude deo vlade, rekao je Fico za AP ranije ovog meseca, “više nećemo slati nikakvo oružje ili municiju u Ukrajinu.”

  • Rat je gotov? “Rusija je pobjedila. Bijela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”

    Rat je gotov? “Rusija je pobjedila. Bijela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”

    Američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš objavio je da je Rusija pobedila u ratu u Ukrajini.

    Kako navodi, Bela kuća i zapadni mediji nastavljaju da lažu o tome.

    “Rat je gotov. Rusija je pobedila. Nema više ukrajinske ofanzive, ali Bela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”, rekao je sagovornik američkog novinara za tekst objavljen na platformi “Sabstek”.

    On je naveo da su glavni delovi ukrajinske vojske otkazali ofanzivu, bez oglašavanja o tome, dodavši da i dalje nema prekida vatre zato što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira na produžavanju sukoba.

    “Rat se nastavlja jer Zelenski insistira na tome. Nema razgovora o primirju u njegovom štabu ili u Beloj kući jer oni nisu zainteresovani za pregovore koji bi okončali masakr”, piše Herš, pozivajući se na obaveštajni izvor.

    On ističe da su sve izjave Kijeva o uspesima u kontraofanzivi laž, da su ukrajinske trupe povratile samo deliće teritorije, kao i da bi u ukrajinskoj vojsci moglo da dođe do pobune ukoliko joj bude naređeno da nastavi ofanzivu.

    “Istina je da ako bi ukrajinskoj vojsci bilo naređeno da nastavi ofanzivu, ona bi se pobunila. Vojnici više ne žele da ginu”, naveo je on.

  • Razgovarali Bajden i Zelenski

    Razgovarali Bajden i Zelenski

    Obraćajuci se direktno Volodimiru Zelenskom, američki predsednik Džozef Bajden je pohvalio hrabrost Ukrajinca.

    Bajden je na početku razgovora sa ukrajinskim predsednikom u Beloj kući rekao da su SAD i dalje posvećene pružanju podrške u naporima Kijeva da se odbrani od ruske invazije.

    “Vaša hrabrost je inspirisala svet. Odlučni smo da pokažemo da stojimo uz vas i da obezbedimo da svet stoji uz vas”, poručio je američki predsednik.

    Zelenski je rekao da Ukrajina veoma ceni pomoc SAD za borbu protiv ruskog terora i rekao da ce razgovarati o ukrajinskim
    potrebama sa posebnim naglaskom na vazdušnu odbranu, prenosi Rojters.

    “Danas sam u Vašingtonu da ojačam našu sposobnost da branimo ukrajinsku decu, naše porodice, naše domove, slobodu i
    demokratija u svetu”, dodao je Zelenski.

    Ukrajinski predsednik je prethodno razgovarao je sa američkim senatorima Džonom Kenedijem, Ronom Vajdenom, Mejsi Hirono i Tomom Karperom nakon sastanka sa svim članovima Senata u Staroj senatskoj sali, tokom posete Kapitolu.

    Ovo je druga poseta Zelenskog Vašingtonu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine i dolazi u trenutku kada je Bajden predao zahtev Kongresu za dodatnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 24 milijarde dolara.

    Od početka rata, većina članova Kongresa podržala je četiri paketa pomoći Ukrajini, u ukupnom iznosu od oko 113 milijardi dolara.

    Zelenski je u sredu, obraćajući se na zasedanju Generalne skupštine UN rekao da pomaganje Ukrajini oružjem u ratu protiv Rusije, uvodjenje sankcija i vršenje “sveobuhvatnog pritiska na agresora”, kao i glasanje za relevantne rezolucije predstavljaju pomaganje u odbrani Povelje UN”.