VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Načelnik GUR priznao: Probali smo, ali…

    Načelnik GUR priznao: Probali smo, ali…

    Načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine priznao da su specijalne snage tri puta pokušale da zauzmu Zaporošku nuklearnu elektranu.

    Kako je objasnio načelnik GUR-a, Kiril Budanov, ruske snage su svaki taj napad odbile.

    On je za portal “NV” izjavio da su u avgustu 2022. godine specijalne snage GUR-a brzim čamcima prešle Kahovsko akumulaciono jezero u oblasti Energodara kako bi napravile odskočnu dasku na levoj obali u pokušaju da zauzmu nukelarku. Zatim su bili primorani da se povuku.

    Posle toga, ukrajinske snage preduzele su još dva pokušaja da se iskrcaju na levu obalu Dnjepra sa ciljem da zauzmu Zaporošku NE.

    U poslednjoj od ovih operacija učestvovalo je nekoliko stotina ljudi, uključujući i komandanta takozvane legije stranaca Vadima Popika. Zajedno sa njim, u operaciji su učestvovali Novozelanđani i drugi stranci, prenosi portal.

    Prilikom trećeg pokušaja ukrajinske strane da iskrca trupe, ruske snage su dopremile na obalu tešku tehniku, uključujući tenkove, pa su se ukrajinski specijalci povukli.

    Portparol Ministarstva odbrane Rusije, general-potpukovnik Igor Konašenkov, saopštio je 19. oktobra 2022. o pokušaju ukrajinskih oružanih snaga da se iskrcaju na levu obalu Kahovkskog jezera i zauzmu teritoriju Zaporoške nuklearne elektrane.

    Prema njegovim rečima, kao aktivnim dejstvima ruskih snaga koje su čuvale spoljni perimetar Zaporoške NE, neprijateljske desantne snage su uništene, preneo je Sputnjik.

  • “Prijetnja svima nama; Rusija bi mogla da napadne i druge”

    “Prijetnja svima nama; Rusija bi mogla da napadne i druge”

    Rusija bi mogla da obnovi svoju vojsku i napadne druge zemlje u sledećih nekoliko godina ako podrška Kijevu izbledi.

    Na ovo je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio evropske čelnike.

    Na samitu Evropske političke zajednice u Španiji, Zelenski je takođe istakao stalnu pretnju civilima u svojoj zemlji, opisujući kako ukrajinska deca u gradu Harkovu ne mogu da pohađaju školu zbog vazdušnih napada.

    “Sve dok ne postoji potpuno učinkovit sistem protivvazdušne odbrane, deca ne mogu da pohađaju školu”, požalio se na samitu u Granadi.

    Zelenski je rekao da bi Evropa mogla da sprečiti rusku vojsku da napadne bilo koga drugog na kontinentu održavanjem vojne podrške Ukrajini.

    “Ne smemo da dopustimo Putinu da destabilizuje bilo koje druge delove sveta i naše partnere kako bi uništio moć Evrope”, naveo je, dodavši da je prisutnost Rusije “pretnja svima nama”.

    Ukrajinski predsednik je napomenuo da je podrška zapadnih zemalja vitalna kako bi se osiguralo da trupe prežive zimu.

  • EP: Sukob u Ukrajini iscrpio budžet Evropske unije

    EP: Sukob u Ukrajini iscrpio budžet Evropske unije

    Ukrajinski sukob iscrpio je budžet Evropske unije, saopštio je Evropski parlament u objavi na društvenoj mreži Iks.

    Sukob u Ukrajini i inflacija iscrpili su rezerve dugoročnog budžeta EU. Evropskoj uniji je potrebno više sredstava da bi mogla da odgovori na krize – navodi se u objavi.

    Kako je prethodno saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EK je revidirala višegodišnji budžet EU u periodu od 2024. do 2027. godine i predložila je zemljama da ga povećaju za 66 milijardi evra – za pomoć Ukrajini, realizaciju programa za migracije i izbjeglice i jačanje konkurentnosti unije.

    Od toga, predlaže se da se u naredne četiri godine izdvoji 50 milijardi evra u vidu grantova i kredita za finansijsku pomoć Ukrajini.

    Međutim, premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je taj prijedlog neozbiljan, pošto se ne zna gdje je završio novac koji je do sada prebačen Ukrajini.

  • “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su jeftina valuta za potkusurivanje s Rusijom i živi štit NATO-a od Moskve”, priznala je holandska ministarka odbrane.

    Kajsa Olongren je na Varšavskom bezbednosnom forumu naglasila da je, kao što je važno nastaviti podršku Ukrajini, jednako bitno obezbediti da se zna da se “u ruskom ratu ne radi o Ukrajini, već o bezbednosti Evrope”.

    “Podrška Ukrajini je veoma jeftin način da se osigura da Rusija sa ovim režimom ne predstavlja pretnju NATO-u. I od vitalnog je značaja da se ta podrška nastavi”, priznala je Holanđanka.

    Isto tako je i poljski predsednik Andžej Duda ocenio da Rusija mora biti zaustavljena u Ukrajini, gde je takav podvig “jeftin”, i sam aludirajući na manju vrednost života ukrajinskih vojnika u odnosu na njihove američke kolege.

    Jer, kada ga je “Vašington post” upitao da umiri američke konzervativce koji se protive finansiranju kijevskog režima u sukobu s Rusijom, on je rekao – “jednostavno je”.

    “Trenutno se ruski imperijalizam može jeftino zaustaviti, jer američki vojnici ne umiru”, dodao je Poljak.

    “Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome bi unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od ‘vreća za tela’ za države NATO-a, što je glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju. Ovo je održiva alternativa nadolazećem svetskom haosu”, pisao je svojevremeno filantrop Soroš.

    Održivo za njihove saveznike, ali za Ukrajince neodrživo – ta zemlja na frontu ima ogromne gubitke, veliki broj ljudi gine, a vojnici uništavaju čak i sopstvenu infrastrukturu.

  • Rusi uspostavili punu kontrolu

    Rusi uspostavili punu kontrolu

    Ruska vojska ponovo je uspostavila punu kontrolu nad hersonskim ostrvima koja se nalaze na ušću Dnjepra i izlazu u Dnjeparski zaliv.

    Oni su zauzeli ostrva nakon što se povukla voda koja ih je poplavila posle izlivanja izazvanog uništenjem Kahovske hidroelektrane, izjavio je za Sputnjik komandant jedinice brigade obalske odbrane grupe snaga “Dnjepar Kursk“.On je napomenuo da neprijatelj takođe ne stoji mirno i da ukrajinska vojska svakodnevno pokušava da se probije na ostrva, a zatim i na levu obalu Dnjepra koja je pod kontrolom Oružanih snaga Rusije.

  • Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Neprijatelj Kijeva, podjednako opasan poput Rusije, jeste i slabljenje odlučnosti Zapada, ukazao je “Vašington tajms”

    Taj list dodaje i da su najviši ruski zvaničnici ukazali da su SAD i NATO u ranom “zamoru” od Ukrajine.

    Unutrašnja politika sa obe strane Atlantika, kako oni tvrde, možda otvara vrata sporoj eroziji stalnog dotoka ekonomske i vojne pomoći koja je Kijev do sada održavala u životu na frontu, pa smo tako sve bliži ostvarenju Putinovog predviđanja da će zapadni saveznici na kraju pući i napustiti Ukrajinu.

    “Ministri spoljnih poslova Evropske unije otputovali su u ponedeljak u Kijev i sastali se sa ukrajinskim predsednikom. Obe strane su pružile uveravanja da se antiruski savez nije raspao”, ukazuje “Vašington tajms”.

    Medij ipak nije imao tako dobre izvore kao RT Balkan, koji je već pisao da su čak četiri ministra ovog puta s različitim izgovorima zaobišla Kijev – letonski, mađarski, švedski i poljski.

    Bela kuća bi takođe da zakopa ideju da savezničko jedinstvo posustaje, pa je tako sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer na brifingu poručila
    da postoji “veoma jaka međunarodna koalicija iza Ukrajine”.

    Vodeći kandidati republikanske predsedničke nominacije u Americi, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, zauzeli su skeptičan stav o otvorenoj američkoj pomoći Ukrajini. Republikanci su tokom vikenda pomoć Ukrajini izbacili i iz Zakona o potrošnji koji je u poslednjem trenutku sprečio zatvaranje vlade.

    A previranja su, kako ukazuje “Vašington tajms”, sve očiglednija i u Evropi.
    Na izborima u Slovačkoj tokom vikenda pobedio je, recimo, bivši premijer Robert Fico, koji bi da prekine isporuku pomoći Ukrajini i zalaže se za mirovne pregovore između Kijeva i Moskve.

    Tako misle i neki republikanski predsednički kandidati, koji kažu da je vreme da Vašington iskoristi moć kako bi se zalagao za mir, a ne za sve skuplji otvoreni rat.

    Neki analitičari, međutim, predviđaju da će se podrška Zapada Ukrajini nastaviti. Oni priznaju da je sve više razloga za zabrinutost, posebno s obzirom na gotovo nepostojeću želju Amerikanaca da se uključe u još jedan višegodišnji rat hiljadama milja daleko.

    “Mislim da je strah opravdan. Bilo da se radi o umoru od Avganistana, umoru od Iraka ili Balkana. Umor je prirodno stanje u bilo kojoj vrsti ratovanja, a posebno u SAD ili drugim demokratijama. Prilično se brzo umaramo. Želimo brze rezultate”, kaže bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za evropsku i NATO politiku tokom Obamine administracije Džim Taunsend.

    Uprkos izbornom ishodu u Slovačkoj, evropski zvaničnici su u ponedeljak pokušali da prikažu jedinstven front, pa je Žozep Borelj rekao novinarima u Kijevu da blok ostaje čvrsto iza Ukrajine.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbija da poveruje da je odlaganje novog finansiranja iz Vašingtona zabrinjavajuće.

    “Ne osećamo da je podrška SAD razbijena, jer Sjedinjene Države shvataju da je ono što je u pitanju u Ukrajini mnogo veće od Ukrajine – radi se o stabilnosti sveta”, ubeđen je Kuleba.

    SAD su već dale oko 44 milijarde dolara direktne vojne pomoći Ukrajini od početka sukoba, pored druge ekonomske i humanitarne pomoći. Bajdenova administracija se zalaže za više, a dodatni novac za Ukrajinu bio je centralni deo borbe oko zakona o potrošnji koja je podelila republikance na Kapitol Hilu.

    EU i njene države članice dale su Ukrajini 88 milijardi dolara ukupne pomoći od početka rata u februaru 2022. godine, a najmanje 27 milijardi dolara od toga otišlo je direktno ukrajinskoj vojsci, naveo je Raša tudej Balkan.

  • Poslani “Odredi Z”

    Poslani “Odredi Z”

    U najopasniji deo fronta Rusi šalju tzv. “Odred Z” u koji stavljaju pijane regrute, neposlušne vojnike i osuđenike, piše Skaj njuz.

    Njih Kremlj, kako se dalje navodi, tretira “samo kao meso”.

    Jedan borac iz vojne jedinice 40318 je Rojtersu rekao da mu je zapovednik naredio da ne pruža medicinsku pomoć ranjenim borcima “Odreda“, dok je drugi rekao da su svi, osim njih 15, od 120 ljudi u njegovoj jedinici ubijeni ili ranjeni u blizini ukrajinskog grada Bahmuta u junu.

    Dok osuđenici čine jezgro odreda, neki obični vojnici su tamo poslati po kazni jer su pili alkohol na dužnosti, koristili droge ili su se oglušili o naredbe, svedoče dvojica vojnika. “Ako zapovednici uhvate nekoga s mirisom alkohola, odmah ga šalju u jedinicu Oluja”, rekao je vojnik jedinice 40318.

    Odredi su korisni Kremlju jer se mogu rasporediti kao potrošna pešadija, prema organizaciji “Konflikt intelidžens tim”. “Borci ’Oluje’ samo su poslati na najopasnije delove fronta, u odbrani i napadu”, rekli su iz te organizacije koja je inače, osnovana u Rusiji.

    Rusko ministarstvo odbrane nikada nije priznalo stvaranje jedinica “Oluja Z”, što je neslužbeni izraz koji koriste ruske trupe.

    Ruski mediji pod kontrolom države, s druge strane, objavili su da odredi “Oluja Z” postoje, kao i da su su učestvovali u žestokim borbama i da su neki od njihovih pripadnika dobili odličja za hrabrost, ali nisu otkrili kako su formirani, niti gubitke koje su imali.

    Rojters je prva novinska organizacija koja je sastavila sveobuhvatan prikaz o tome kako su jedinice sastavljene i raspoređene, razgovarajući s više izvora koji direktno znaju što se događa.

    Kako prenosi Večernji list, kao i vojnik iz jedinice br. 40318, 13 intervjuisanih osoba, među kojima su i četiri rođaka pripadnika ’Oluje-Z’, kao i tri vojnika u regularnim jedinicama koji su bili u interakciji s odredima, svi su zatražili anonimnost, navodeći strah od odmazde.

    Rojters je proverio identitete svih uključenih boraca pomoću krivičnih dosijea, računa na društvenim mrežama ili razgovarajući s njihovim kolegama vojnicima i njihovim porodicama.

    Krivični odredi, od kojih svaki ima oko 100 do 150 pripadnika i ugrađeni su u regularne vojne jedinice, obično se šalju na najizloženije delove fronta i često trpe teške gubitke, prema Rojtersovom izveštaju.

    Trojica od pet boraca “Oluje Z” s kojima je razgovarala ta agencija, kao i rođaci tri druga borca “Oluje Z”, opisali su borbe kao “iz noćne more” u kojima je veliki deo njihovih odreda nestao.

  • Članice EU ne mogu više da daju oružje Kijevu iz svojih zaliha

    Članice EU ne mogu više da daju oružje Kijevu iz svojih zaliha

    Članice EU ne mogu više da šalju oružje Kijevu iz svojih zaliha a da pritom ne ugroze sopstvenu bezbjednost, javio je list “Politiko”, prenosi Srna, pozivajući se na izjavu neimenovanog evropskog zvaničnika.

    “Ne možemo da nastavimo da dajemo iz sopstvenih zaliha”, rekao je zvaničnik, koji je zatražio da ostane anoniman.

    Zvaničnik je naveo da i dalje postoji čvrsta javna i politička podrška borbi Ukrajine, ali da su zemlje EU “već dale sve što neće ugroziti njihovu bezbjednost”.

    Neimenovani zvaničnik SAD izjavio je za “Politiko” da evropske zalihe presušuju, nakon 18 mjeseci intenzivne borbe industrijskih razmjera.

    “Politiko” piše da Pentagon ima još oružja za slanje Ukrajini, ali da im ponestaje novca za obnovu sopstvenih zaliha.

    Američki list “Vol strit džurnal” objavio je juče da su zvaničnici Pentagona saopštili da Ministarstvo odbrane SAD ima još 5,2 milijarde dolara za vojnu podršku Ukrajini, što je otprilike jednako vrijednosti oružja koje je administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena poslala Ukrajini u posljednjih šest mjeseci.

  • “Ratna zima” kuca na vrata

    “Ratna zima” kuca na vrata

    Ukrajina će se uskoro suočiti sa svojom drugom “ratnom zimom”.

    Smele vojne akcije koje su organizovali pre godinu dana kada su imali napredak u Harkovu i Hersonu izgledaju kao uspomena, smatraju analitičari.Ukrajinska vojska sada vodi rat intenzivnog iscrpljivanja protiv tvrdoglavih i obimnijih ruskih snaga duž fronta od skoro 1.000 kilometara. Još im nedostaju vojni avioni, a mnogi se pitaju šta će se sada dešavati sa kontraofanzivom, budući da se bliži zima koja sa sobom nosi pogoršanje vremenskih uslova.

    Rusi će verovatno pokrenuti još jednu akciju uništavanja ukrajinske energetske infrastrukture, otežavajući na taj način već dovoljno tešku poziciju Kijevu.

    Na bojnom polju, Rusi se polako prilagođavaju novonastaloj situaciji. Budžet za odbranu sledeće godine biće 70 odsto veći od ovogodišnjeg. Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da se Rusija polako sprema da ovaj rat ipak potraje.

    Ali i Ukrajinci se prilagođavaju promenama, posebno nakon nešto slabijeg starta kontraofanzive.

    U intervjuu za CNN prošle nedelje, general Oleksandr Tarnavski je rekao: “Ni neprijatelj ni mi uglavnom ne koristimo čete, bataljone ili brigade, već jurišne odrede. To su grupe od 10-15 ljudi”.

    Ukrajina nije spremna da rizikuje žrtve.

    “Glavna veština svakog dobrog komandanta je da sačuva svoje ljude”, rekao je Tarnavski.

    On takođe kaže da je pred njihovom vojskom vrlo neizvesna zima.

    “Vreme može biti ozbiljna prepreka tokom napredovanja. Ali s obzirom na to kako idemo napred i uglavnom napredujemo bez korišćenja vozila, ne mislim da će to značajno uticati na ovu fazu kontraofanzive”, dodao je Tarnavski.

    Međutim, Ukrajinci takođe koriste zapadne zalihe artiljerije većeg dometa, kako na jugu tako i na istoku. Kijev je u poslednje vreme dramatično povećao broj raketnih napada na ruska vojna čvorišta.

    “Gladuj, istegni se i udari”

    Načelnik britanskog vojnog štaba, admiral Toni Radakin, nazvao je ovu strategiju “gladuj, istegni se i udari”, iako se većina napada trenutno odvija na velikoj udaljenosti.

    Ovakvi napadi će se verovatno nastaviti i eskalirati kako pogoršanje vremenskih uslova bude uticalo na napredak na terenu. Operacije visokog profila, poput onih koje su početkom septembra izvršene u Sevastopolju i sedištu crnomorske flote, dobre su kako bi se vojnicima podigao moral.

    Očekivano uvođenje nemačkih raketa Taurus dugog dometa i taktičkog raketnog sistema američke vojske, ukazuje da će u narednom periodu fokus ukrajinske vojske verovatno biti na uništavanju ruske infrastrukture.

    Tokom proteklih nekoliko meseci, ukrajinske snage su se usredsredile na uništavanje ruske protivvazdušne odbrane, primoravajući Kremlj da donese bolne odluke o tome koje pozicije da brani, posebno jer je sad dobar deo vojske raspoređen u okolini Moskve zbog sve češćih napada dronovima.

    Ako Ukrajina, kao što se očekivalo, dobije od SAD sistem sa više bojevih glava, moći će da nanese daleko veću štetu ruskim ciljevima na većoj udaljenosti, poput njihovih vazdušnih baza.

    Šef Odbrambene obaveštajne službe Ukrajine, general-potpukovnik Kirilo Budanov rekao je da je borba protiv ruske avijacije korišćenjem PVO sistema veoma skupa i neefikasna.

    “Treba izvesti avijaciju i napadati vazdušne baze”, rekao je on.

    Uništavanje ovih baza biće veoma težak zadatak, jer je Rusija naučila iz svojih grešaka.

    “Mislimo da Rusi brzo uče o našoj taktici. To su dokazale i njihove akcije na bojnom polju”, rekao je Tarnovski za CNN.

    Neizvesna pomoć saveznika

    Evropa i SAD ostaju privržene podršci Ukrajini na bojnom polju, međutim, vidljivi su “znaci umora”.

    Nedavna prepirka Ukrajine sa poljskom vladom oko izvoza žitarica pokazala je da je ta podrška vrlo lako podložna promeni.

    U toku je i izborna kampanja u SAD, a kao jedna od glavnih razlika između demokrata i republikanaca navodi se spor oko daljeg slanja pomoći Ukrajini.

    Stručnjaci smatraju da će proleće naredne godine biti jedna od ključnih fazi rata. Obe strane će iskoristiti zimu kako bi se reformisali. Zato Maks But analitičar iz Saveta za spoljne poslove smatra da se slanje oružja Ukrajini mora ubrzati.

    “Ukoliko ne uspeju da pošalju dovoljno oružja Ukrajini povećava se šansa da se rat razvuče još neko vreme”, rekao je on.

    Šta će se dešavati sledeće godine tokom sukoba u Ukrajini ostaje nam da vidimo. Ono što je izvesno je da će obe strane morati da izdrže blatnjavu i hladnu zimu, pre nego što dođe sunčano proleće.

  • Zelenski: Naša pobjeda zavisi od vas

    Zelenski: Naša pobjeda zavisi od vas

    Pobeda Ukrajine u ratu sa Rusijom zavisi od saradnje sa Evropskom unijom, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pred ministrima EU.

    Oni su se danas okupili na sastanku u Kijevu.

    Zelenski je podvukao značaj “podrške u odbrani Ukrajini” nakon što je američki Kongres odbio da odobri budžetska sredstva za vojnu pomoć Ukrajini, a na izborima u Slovačkoj je pobedila stranka čiji lider je rekao da će prekinuti vojnu pomoć Ukrajini, prenosi Rojters.

    Ukrajina, koja se od februara 2022. godine u velikoj meri oslanja na zapadnu vojnu pomoć u ratu sa Rusijom, nada se da će ispuniti niz kriterijuma za pridruživanje EU bloku.

    “Siguran sam da su Ukrajina i ceo slobodni svet sposobni da pobede u ovoj konfrontaciji. Ali naša pobeda zavisi direktno od saradnje sa vama i od liderstva Evrope”, rekao je Zelenski. Prema njegovim rečima, stalno su potrebni novi koraci u odbrani i diplomatiji, politici i integracijama, ekonomiji i sankcijama, koraci koji će “zajedničku poziciju učiniti jačom”.

    “Sistemi PVO koje je naša zemlja dobila, kao što su patriot, IRIS-T, NASAMS i drugi, već igraju pozitivnu ulogu i spasavaju ljudske živote. Zato nam je potrebno više ovih sistema”, rekao je Zelenski.