VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • CIA istrenirala Ukrajince da napadnu Kremlj

    CIA istrenirala Ukrajince da napadnu Kremlj

    Uz velik angažman američke CIA, ukrajinske tajne službe mjesecima izvode napade na ruske mete u pozadini, od napada dronovima na Kremlj do podmetanja bombe pod automobil ruskog ratnog huškača Aleksandra Dugina, u kojem je u avgustu 2022. smrtno stradala Duginova 30-godišnja kći Darija.

    Detalje intenzivnog angažmana CIA oko obuke i opremanja ukrajinskih tajnih službi objavio je Washington Post, nakon razgovora s 20-ak funkcionera Ukrajine i SAD-a. Od ruske aneksije Krima 2014. CIA intenzivno obučava ukrajinske obavještajce za izvođenje zahtjevnih operacija.

    Ukrajinci u posljednje vrijeme priznaju izvođenje akcija za koje su dosad odbijali preuzeti odgovornost, kao što je to atentat u kojem je ubijena Duginova kći. To ubistvo izazvalo je nelagodu u Vašingtonu: američki funkcioneri naglašavaju da nisu uključeni u operacije ciljanih ubistava, nego da su njihovi napori koncentrisani na jačanje sposobnosti ukrajinskih službi da prikupe obavještajne podatke.

    Bomba koja je ubila Dariju Duginu dio je žestokog pozadinskog rata, u sklopu kojeg su ukrajinske službe dvaput bombardovale most koji povezuje Rusiju s Krimom, poslale dronove s eksplozivom na krovove Kremlja i probile trupove ruskih brodova u Crnom moru. U proteklih 20 mjeseci, tvrdi Post, ukrajinski SBU i vojna obavještajna služba GUR “izveli su desetine atentata na ruske funkcionere na okupiranim teritorijima, ukrajinske kolaboracioniste i istaknute zagovornike rata u Rusiji”.

    Ukrajina čini sve kako bi osigurala da pravedna kazna stigne izdajice, ratne zločince i kolaboracioniste, poručio je direktor SBU Vasil Maljuk, koji se prošli mjesec sastao sa šefovima CIA u Vašingtonu. U strahu od infiltracije ruskih službi, CIA je radila sa SBU-om na stvaranju nove uprave za operacije protiv Rusa, izolovane od drugih odjela.

    Novi odjel nazvan je Peta uprava, u međuvremenu je osnovana i šesta, koja radi s britanskim MI6. Cilj prvih misija ukrajinskih agenata koje je obučila CIA bilo je regrutovanje doušnika među ruskim snagama. SBU je potom počeo diverzantske akcije, pa krenuo hvatati separatističke vođe. Potom su krenuli s atentatima.

    Ambiciozniji plan
    CIA je istovremeno krenula u mnogo ambiciozniji projekt s ukrajinskom vojnom obavještajnom službom GUR. Puno je manja, s mlađim zaposlenicima, CIA ju je u nekoliko godina “ponovno izgradila od nule”.

    U Ukrajini, a poslije i u SAD-u, operativci GUR-a obučavani su vještinama u rasponu od tajnih manevara iza neprijateljskih linija do rukovanja s oružjem i eksplozivima. Cilj obuke bio je pomoći im da se zaštite na teritoriju pod kontrolom Rusije, a ne da nanose štetu ruskim ciljevima, ograđuju se Amerikanci.

    Zabrinuta da Rusi kontrolišu sjedište GUR-a, CIA je platila dvije nove zgrade za sjedište GUR-ove jedinice za specijalne operacije, i uprave za elektronsku špijunažu. Ukrajinci su dobili pristup ogromnoj količini informacija: u jednom danu bi presreli 250.000 do 300.000 zasebnih komunikacija, pa su gomile podataka prosljeđivali u Washington, gdje bi ih analizirali analitičari CIA i NSA, prenosi Jutarnji.hr..

  • Rat staje?

    Rat staje?

    Ukrajinski generalštab je juče zabeležio 20 odvojenih napada.

    Međutim, izveštaj američkog istraživačkog centra Instituta za proučavanje rata (ISV) sugeriše da ih je verovatno bilo više.

    “Ruske snage će verovatno ponovo pauzirati nakon neuspelog velikog pritiska koji je pretrpeo velike gubitke”, navodi se u najnovijem ažuriranju.

    ISV je naveo da je istaknuti ruski bloger rekao da su ukrajinske snage “neočekivano“ izvršile kontranapad u pravcu Piskija i potisnule ruske snage sa položaja u toj oblasti.

    “Još jedan bloger je izjavio da su tvrdnje o ukrajinskom napredovanju u blizini Piskog lažne“, dodaje se.

    Drugi ruski izvor, koji je navodno bio u blizini grada Avdijevke, tvrdio je da ukrajinske snage nisu izvele kontranapade u njegovom neodređenom sektoru fronta.

    Veliki gubici

    Jedan član Kremlja ukazao je na to da su se ruske trupe suviše lako zaglavile u ukrajinskim minskim poljima na prilazu gradu i da nedostatak napretka dovodi do logističkih problema sa tako velikom koncentracijom vojnih resursa u maloj, statičkoj liniji.

    Uprkos tome, “ukrajinski izvori su naveli da ruske snage nastavljaju da prebacuju osoblje u pravcu Avdijevke kako bi podržale ofanzivne napore uprkos velikim gubicima”, izvestio je ISV.

  • Sijarto: Neprihvatljivo, uvukli bi nas u rat

    Sijarto: Neprihvatljivo, uvukli bi nas u rat

    Evropska unija nije odbrambeni nego politički savez, stoga je prebacivanje proizvodnje oružja i obuka vojnika na teritoriji Ukrajine neprihvatljivo.

    Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

    “Prebacivanje proizvodnje oružja i obuke vojnika na teritoriju Ukrajine, vojnu teritoriju, za nas je potpuno neprihvatljivo. Takva odluka bi odmah uvukla u rat i EU koja nije bezbednosni, nego političko-ekonomski savez. Zbog toga je potpuno neprihvatljivo da EU učestvuje u proizvodnji oružja i u obuci vojnika na teritoriji Ukrajine”, rekao je Sijarto.

    akođe je dodao da evropska vojno-industrijska preduzeća “ne bi trebalo da vode razgovore isključivo o tome kako da pošalju što više oružja Ukrajini”, pošto to produžava sukob i dovodi do povećanja broja žrtava.

    Istovremeno, Sijarto je saopštio da su skoro svi ministri spoljnih poslova EU na sastanku u Luksemburgu govorili da je javnost u njihovim zemljama umorna od sukoba u Ukrajini, te da se tome posvećuje sve manje pažnje zbog novog konflikta na Bliskom istoku.

    Po njegovim rečima, “ako je to istina” onda ta činjenica dodatno ukazuje na potrebu za mirnim rešenjem situacije.

    Sijarto je napomenuo da je na sastanku mnogo više razgovarano o događajima u Izraelu, te da je ovo bio prvi sastanak šefova diplomatije EU u poslednjih godinu i po dana na kojem ukrajinski sukob nije bio prva tema na dnevnom redu.

  • Kličko o izborima: Može biti kobno za Ukrajinu

    Kličko o izborima: Može biti kobno za Ukrajinu

    Održavanje izbora tokom vanrednog stanja može biti koban ishod za Ukrajinu. Uostalom, izbori su uvek političko takmičenje.

    Ovo je u emisiji za TV Kijev 24 rekao gradonačelnik prestonice Vitalij Kličko.

    Prema rečima gradonačelnika prestonice, trenutno je fizički nemoguće stvoriti odgovarajuće uslove za glasanje u Ukrajini. Tako, na primer, ljudi na okupiranim teritorijama neće moći da učestvuju na izborima.

    “One teritorije koje su okupirane više nisu Ukrajina i predstavnika neće biti”, rekao je Kličko.

    On je ovako prokomentarisao mogućnost održavanja izbora u zemlji u uslovima ratnog stanja. Prema njegovim rečima, nejasno je kako će Kijev uzeti u obzir ove teritorije.

    Pored toga, Kličko je naglasio da bi održavanje izbora u tekućim uslovima “dovelo do raspada Ukrajine, jer bi političari počeli međusobno da se bore za vlast”.

    Održavanje izbora u Ukrajini tokom ratnog stanja je zabranjeno, ali takva mogućnost postoji, ako parlament podrži odgovarajuće izmene zakona.

  • Zelenski obavješten o novom problemu: Neupotrebljivi i stigli prekasno

    Zelenski obavješten o novom problemu: Neupotrebljivi i stigli prekasno

    Američki tenkovi Abrams nisu pogodni za borbu u operacijama na ukrajinskom ratištu, piše Merkur.
    – Analitičari su odavno identifikovali niz Abramsovih karakteristika koje čine američki tenk nepodesnim za borbu u Ukrajini, navodi se u materijalu, a prenosi Merkur.

    Predsjednik Vladimir Zelenski je upozoren da, između ostalog, ovaj model možda neće moći da izdrži mostove koji se nalaze u regionu zbog prevelike težine.

    Autor članka je primjetio da Abrams takođe ima veliku potrošnju goriva, a u borbenim uslovima može doći do problema sa obezbjeđivanjem stalnog snabdjevanja.

    – Neki zapadni eksperti i ukrajinski zvaničnici vjeruju da obim, vremenski i logistički problemi trenutno neće dozvoliti postizanje očekivanog efekta u Ukrajini, dodao je on, prenose Novosti.

    Osim toga, američka vozila su prekasno isporučena ukrajinskim trupama i više neće moći značajno da utiču na borbe zbog blatnjavih puteva i približavanja zime, ističe se u članku.

    Biela kuća je ranije potvrdila da je prva serija Abramsa stigla u Ukrajinu, a SAD namjeravaju da isporuče ukupno 31 tenk. Istovremeno, kako je objavio Vall Street Journal, ukrajinski zvaničnici smatraju da isporuka Abramsa neće moći da promjeni situaciju na frontu. Šef ukrajinske obavještajne službe Kiril Budanov je takođe priznao da ovi tenkovi na liniji fronta „neće dugo trajati“.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin, govoreći o njemačkim tenkovima Leopard i borbenim vozilima pješadije „Bredli“ američke proizvodnje koji su prethodno isporučeni Kijevu, istakao je da „gore lijepo“.

  • Erdogan i Zelenski o “formuli mira”

    Erdogan i Zelenski o “formuli mira”

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je danas da je razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Oni su pričali, po njegovim rečnima o formuli mira za Ukrajinu, bezbednosti hrane i situaciji na Bliskom istoku.

    “Razgovarali smo o sledećoj rundi pregovora o formuli mira, koja će biti održana na Malti. Turska će učestvovati i dodati svoj autoritativni glas i stav”, napisao je Zelenski na servisu “Telegram”.On je dodao da je sa Erdoganom razgovarao i o situaciji na Bliskom istoku i da su se složili u vezi sa potrebom da se “obezbedi zaštita civila i poštovanje humanitarnog prava”.

    Zelenski je 2022. godine predstavio “formulu mira”, odnosno plan u 10 tačaka za prevazilaženje sukoba sa Rusijom.

  • Putin “trlja ruke”

    Putin “trlja ruke”

    “Pentagon planira da Izraelu pošalje desetine hiljada artiljerijskih granata kalibra 155 koje su ranije bile namenjene Ukrajini”, kažu tri izraelska zvaničnika.Naime, Izraelske odbrambene snage (IDF) i izraelsko Ministarstvo odbrane poručili su američkim kolegama da su im hitno potrebne artiljerijske granate da se pripreme za kopnenu invaziju na Gazu i potencijalnu eskalaciju rata Hezbolaha, navode izraelski zvaničnici.

    SAD su od početka 2023. godine počele da iz sopstvenih zaliha municije, koje se po ranijem dogovoru čuvaju u Izraelu, u Ukrajinu šalju artiljerijske granate kalibra 155 mm.

    Tada je izraelska vojska rekla tadašnjem premijeru Jairu Lapidu i tadašnjem ministru odbrane Beniju Gancu da ne postoji trenutni scenario u kojem bi Izraelu trebalo hitno snabdevanje granatama.

    Pravi preokret se dogodio 7. oktobra, kada je palestinska militantna gupa napala Izrael od kada traju najkrvaviji sukobi na tom području. Mrtvi i povređeni se broje u hiljadama, a od tog dana izraelske odbrambene snage ne prestaju s bombardovanjem Pojasa Gaze, kojoj su ukinuli i snabdevanje vodom, strujom, hranom, lekovima i gorivom.

    Kako je pitanje momenta kada bi IDF mogla da krene u kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze i s obzirom na procene brojnih stručnjaka da bi borbe u gusto naseljenoj Gazi, punoj tunelskih mreža Hamasa, mogle potrajati mesecima, to bi značilo i da će IDF-u trebati mnogo oružja, sasvim sigurno i onog koje je trebalo da dobije Ukrajina.

    To opet implicira da bi Rusi, kada je reč o ukrajinsko-ruskom ratu, praktično mogli da odugovlače rat kako bi sačekali da se isporuke oružja zvaničnom Kijevu svedu na minimum. Drugim rečima, Putin može zadovoljno da trlja ruke.

  • Podrška Izraelu ugrožava Zapad u stavu protiv Rusije

    Podrška Izraelu ugrožava Zapad u stavu protiv Rusije

    Podrška Zapada izraelskom napadu na Gazu zatrovala je napore da se sa značajnim zemljama u razvoju izgradi konsenzus o osudi rata Rusije protiv Ukrajine.Kako navodi londonski “Fajnenšel Tajms” reakcija na napad Hamasa 7. oktobra na Izrael i na izraelsku najavu da će uzvratiti, poništila je višemesečni rad na tome da se Moskva prikaže kao globalni predvodnik u kršenju međunarodnog prava, a izložila SAD, EU i njihove saveznike optužbama za licemerje, upozoravaju zvaničnici i diplomate.Zapadni zvaničnici su optuženi da u svojoj žurbi da osude napad Hamasa i podrže Izrael, nisu vodili računa o interesima 2,3 miliona Palestinaca.

    U prvim danima nakon napada Hamasa, neke zapadne diplomate su bile zabrinute da SAD daju “kart blanš” Izraelu da napadne Gazu punom snagom. To je oslabilo napore da se nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine izgradi konsenzus sa vodećim državama takozvanog globalnog juga – poput Indije, Brazila i Južne Afrike – o potrebi održavanja svetskog poretka zasnovanog na pravilima, reklo je više desetina zapadnih zvaničnika.

    “Definitivno smo izgubili bitku na globalnom jugu. Sav posao koji smo uradili sa Globalnim jugom oko Ukrajine je izgubljen… Zaboravite na pravila, zaboravite na svetski poredak. Nikada nas više neće slušati”, rekao je jedan visoki diplomata G7.

    Mnoge zemlje u razvoju tradicionalno podržavaju palestinsku stvar, gledajući je kroz prizmu samoopredeljenja i suprotstavljanja globalnoj dominaciji SAD, najvažnijeg podržavaoca Izraela. Neke američke diplomate su privatno zabrinute što administracija Džozefa Bajdena nije uspela da shvati koliko njena široka podrška Izraelu može da otuđi veći deo globalnog juga.

    Na Bliskom istoku, mnogi Arapi smatraju da SAD i druge zapadne sile nikada nisu smatrale Izrael odgovornim za odnos prema Palestincima, niti su obraćale dovoljno pažnje na brutalne sukobe u Siriji, Jemenu i Libiji.

    “Ono što smo rekli o Ukrajini mora da se odnosi i na Gazu. U suprotnom gubimo sav svoj kredibilitet. Brazilci, Južnoafrikanci, Indonežani – zašto bi ikada verovali u ono što govorimo o ljudskim pravima?”, dodao je visoki diplomata G7.

    Samo četiri nedelje pre napada Hamasa na Izrael, lideri SAD, EU i zapadnih saveznika su samitu G20 u Nju Delhiju tražili od zemalja u razvoju da osude ruske napade na ukrajinske civile, kako bi podržali poštovanje povelje UN i međunarodnog prava. Od prošle nedjelje, mnogi od tih zvaničnika rekli su za “Fajnenšel tajms” da su im isti argumenti pomenuti u zahtevima da osude uzvratni napad Izraela na Gazu i odluku da ograniči isporuku vode, struje i gasa toj palestinskoj enklavi.

    “Mislim, budimo iskreni. Ovo je za Rusiju poklon sa neba. Rusija koristi krizu i, obraćajući se milijardi stanovnika na Bliskom istoku ili u arapskom svetu, govori: ‘Vidite, globalni poredak koji je izgrađen posle Drugog svetskog rata ne funkcioniše za vas”, rekao je jedan visoki zvaničnik EU.

    Arapske države, posebno Jordan i Egipat, vrše pritisak na zapadne zvaničnike da pojačaju svoj ton u vezi sa zaštitom civila u Gazi.

    “Ako isključivanje vode, hrane i struje u Ukrajini opisujete kao ratni zločin, onda biste to trebali reći i za Gazu”, rekao je jedan arapski zvaničnik.

    Kao deo zajedničkih napora da se održi kontakt sa zemljama u razvoju, Džejms Kleverli, šef britanske diplomatije, rekao je u utorak da je proteklih dana razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Brazila, Indonezije, Filipina, Maroka i Saudijske Arabije. Na hitnom video samitu lidera EU u utorak, nekoliko lidera je upozorilo da nepoštovanje prava Palestinaca u Gazi rizikuje da zapadne države izloži optužbi za licemerje, reklo je više ljudi upućenih u diskusiju. Ta diskusija je bila podstaknuta nezadovoljstvom u prestonicama EU zbog odluke predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da otputuje u Izrael prošle nedelje, bez mandata 27 država članica ili dogovorenog zajedničkog stava. Irska, Španija i Luksemburg bili su uznemireni jer, kada je govorila u Tel Avivu, nije pomenula međunarodno humanitarno pravo.

    “Ono što Nju Delhi, Džakarta i Brazilija žele da vide jeste zajednički stav o ovim pitanjima i doslednost. A ako to ne vide… onda po glavnim globalnim pitanjima postoji određena opasnost da EU, G7, NATO ne budu shvaćeni ozbiljno”, rekao je Jap de Hop Shefer, bivši generalni sekretar NATO-a.

    “Mi, Zapad, više nemamo inicijativu, a Globalni jug kaže: ‘Molim vas, i mi imamo glas koji ste neko vreme zanemarivali'”, dodao je De Hop Shefer, sada predsednik Clingendael instituta.

    “Fajnenšel tajms” podseća da je rezolucija Saveta bezbednosti UN koju je predložila Rusija u ponedeljak dobila podršku samo četiri zemlje – Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mozambika i Gabona – ali mnoge zapadne diplomate su zabrinute da bi izmenjena ruska rezolucija mogla dobiti devet glasova potrebnih za usvajanje. SAD, Britanija ili Francuska bi tada mogle da stave veto, i time daju Moskvi propagandnu pobedu.

    “Moramo da sprečimo Rusiju… koju podržavaju Kinezi… da preuzimajući inicijativu i ovo iskoristi protiv nas”, rekao je visoki zapadni diplomata. “Postoji rizik da ćemo na sledećem glasanju u Generalnoj skupštini UN o podršci Ukrajini videti veliku eksploziju u broju uzdržanih.”

    Francuska je posebno zabrinuta zbog rizika od eskalacije u sukobu Hamas-Izrael. Veruje da Rusija više ne igra tradicionalnu ulogu “velike sile” u obuzdavanju svojih saveznika u regionu, već umesto toga vidi priliku da potroši američke resurse i odvrati pažnju od Ukrajine.

    “Rusija ima ogroman interes u produžavanju ovog sukoba… kako bi ga koristila za ometanje i pomeranje globalnog narativa”, rekao je jedan zapadni ministar spoljnih poslova. Diplomate EU i SAD će takođe iskoristiti samit u petak u Beloj kući između Bajdena, Fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela, da bi izgradili zajednički stav.

    “Evropa ovde mora da drži liniju”, rekao je taj ministar. “Bili smo u malom neredu u početku, ali mislim da smo sada bolje koordinisani u pogledu odbrane osnovnih prava i obezbeđivanja da vidimo obe strane.”

  • Šojgu: Odgovorićemo im

    Šojgu: Odgovorićemo im

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio da Rusija jača svoje zapadne granice, kao odgovor na isporuke oružja Ukrajini iz SAD i drugih zemalja.

    “Sjedinjene Države i njihovi saveznici prebacuju u Ukrajinu oklopna vozila, sisteme protivvazdušne odbrane i rakete visoke preciznosti. Kršeći međunarodne konvencije, Vašington je uključio kasetnu municiju u pakete vojne pomoći. Dolazak borbenih aviona F-16 se očekuje u budućnosti, zbog čega preduzimamo odgovarajuće mere i jačamo naše zapadne granice”, rekao je Šojgu.

    On je naveo da zemlje NATO-a, osim što Ukrajinu snabdevaju oružjem, prenose obaveštajne informacije, obučavaju ukrajinsko vojno osoblje i šalju plaćenike i konsultante.

    “Braneći kijevski režim, kolektivni Zapad je pokrenuo hibridni rat protiv Rusije u vojno-političkoj, pravnoj, ekonomskoj i humanitarnoj sferi”, rekao je Šojgu. Dodao je da ukupna vrednost pomoći koja je poslata Ukrajini iznosi skoro 200 milijardi dolara.

  • Katastrofalna greška SAD? “Posljedice će biti veoma ozbiljne”

    Katastrofalna greška SAD? “Posljedice će biti veoma ozbiljne”

    SAD su napravile ozbiljnu grešku odlukom da Ukrajini isporuči taktičke rakete “Atakms” (ATACMS), rekao je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

    “Posledice ovog koraka, koji je namerno skrivan od javnosti, biće veoma ozbiljne” saopštio je ruski diplomata na Telegramu, prenosi Rojters.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je juče da Ukrajina koristi američke rakete dugog dometa “Atakms”.

    “Danas smo posebno zahvalni Sjedinjenim Američkim Državama. Naši dogovori sa predsednikom Džozefom Bajdenom se ispunjavaju. Ispunjavaju se veoma precizno, a ‘atakmi’ su se pokazali”, rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Ukrinform.

    Bela kuca je u utorak potvrdila da je nedavno isporučila rakete tipa “Atakms” Kijevu, koje mogu da pogode ciljeve na udaljenosti do 165 kilometara.