Oznaka: ukrajina

Ukrajinska kontraofanziva je na mrtvoj tački, piše Ričard Kemp za britanski Telegraf.

Kako se navodi u tekstu čije delove je preneo Jutarnji list, trebalo je da ukrajinska kontraofanziva postigne strateški proboj protiv ruske odbrane ili da Ruse dovoljno iscrpi i izazove kolaps neprijateljskih snaga i istovremeno da pogura zapadne zemlje da zadrže svoju podršku Kijevu.

Sve to trebalo je učiniti pre zime, kada će oklopni manevri postati neodrživi. Ali sada smo na toj tački, a nije došlo ni do proboja ni do iscrpljivanja, niti su takvi uspesi na vidiku, piše Kemp.

Umesto toga, kontraofanziva atrofira prema mrtvoj tački, bez ikakvih izgleda da probije rusku jako utvrđenu odbranu s trenutnim vojnim sposobnostima. Čak i ovo može biti optimistično gledište, jer Rusija nedvosmisleno priprema vlastitu ofanzivu protiv istrošene ukrajinske vojske.

Kemp smatra da je kontraofanziva mogla da uspe da su SAD i evropske zemlje pomogle u dovoljnoj meri, ali nisu uspeli u tome, pružajući samo dovoljno vojne pomoći da se Ukrajina bori, ali ni blizu dovoljno da osiguraju pobedu protiv tako moćnog neprijatelja.

Svaki korak bio je obeležen odugovlačenjem i nevoljnošću da se Ukrajini daju alati koji su joj bili potrebni da dovrši posao.

Kao primer Kemp navodi mesece neodlučnosti SAD koje su tek u oktobru konačno isporučile rakete dugog dometa ATACMS, koje su mogle biti odlučujuće da su poslate ranije, dok su borbeni avionic F-16 koji bi umnožili ukrajinsku borbenu moć, još uvek daleka vizija.

Iza ovog neuspeha bila je uspešna ruska kampanja odvraćanja. U vreme kada je hrabra akcija bila neophodna, pretnje Moskve eskalacijom dočekane su s bojažljivošću i strahom.

Vašington je dao prednost izbegavanju odmazde u odnosu na ukrajinsku pobedu, smatra Kemp i dodaje da se Bajden bojao Putinovog gneva ako snabde Ukrajinu oružjem koje bi moglo pogoditi rusku teritoriju.

Ipak, pokazujući ispraznost svojih pretnji, kada je ATACMS prvi put korišćen prošlog meseca, Putin ih je umanjio, tvrdeći da oružje “ne može promeniti situaciju na prvim linijama fronta”.

Sve je to ostavilo Ukrajinu u teškoj situaciji. Evropski čelnici, od kojih su se mnogi kolebali od samog početka, sada imaju malo nade da će svoju vojnu pomoć videti pretvorenu u uspeh na bojnom polju.

Umorni su od rata i žele da postignu dogovor s Kremljom kako bi ga okončali. To je priznala i italijanska premijerka Đorđa Meloni u telefonskom razgovoru s poznatim ruskim šaljivdžijama: “Vidim da je dosta umora, moram reći, sa svih strana. Blizu smo trenutka u kom će svi shvatiti da nam treba izlaz”, rekla je ona dvojici Rusa koji iz šale zovu najveće svetske zvaničnike jažno im se predstavljajući.

Podseća se da je to bilo još u septembru, a od tada se pažnja sveta preusmerila na Bliski istok, gde ruski saveznik Iran raspiruje regionalni požar.

Putinova strategija smanjivanja podrške Zapada Ukrajini nije mogla biti bolje ispunjena. Posledice sukoba na Bliskom istoku takođe su stvorile sve veće brige kod kuće, s američkim i evropskim gradovima pogođenim masovnim protestima protiv podrške njihovih vlada Izraelu.

U međuvremenu, američkom predsedniku Džozefu Bajdenu se približavaju izbori. Spoljna politika možda nije odlučujući faktor u glasanju, ali je svakako ključni činilac.
Bajdenu je potreban veliki plus kako bi poništio avganistanski debakl koji beskrajno recikliraju njegovi protivnici.

Nadao se da će mu to omogućiti uskrsnuće Obaminog nuklearnog sporazuma s Iranom i istorijska normalizacija između Izraela i Saudijske Arabije. Ali oba su sada isključena, barem srednjeročno.

Rešenje rata u Ukrajini jedna je od preostalih opcija, pa se postavlja pitanje – šta ako Bajden odluči da pritisne Ukrajinu na prekid vatre pretnjom da će uskratiti ili smanjiti američku podršku?

Ruske trupe su večeras sa privremeno okupirane ukrajinske leve obale granatirale priobalne oblasti Hersona, objavio je guverner Hersonske oblasti Roman Mročko.

“U priobalnim oblastima Hersona ima eksplozija! Neprijatelj napada sa privremeno okupirane leve obale“, navodi se u objavi na Telegramu, prenosi Ukrinform.

Kako podseća kijevska agencija, četiri osobe su povređene u Hersonu od neprijateljskih udara na stambene zgrade.

Sve je veći raskol između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i vojnog zapovedništva zemlje.

Igor Žovka, zamenik šefa kancelarije Zelenskog u subotu je osudio procenu ukrajinskog vojnog zapovednika da je rat s Rusijom u “zastoju”. Žovka je reagovao na intervju s vojnim zapovednikom Valerijem Zalužnim, koji je za “Ekonomist” rekao da je Ukrajina u pat-poziciji i da najverovatnije neće biti dubokog proboja u ratu.

Žovka je za ukrajinsku televiziju rekao da će Rusi Zalužnijev intervju “pažljivo pročitati, zabeležiti i izvući zaključke”. Rekao je da je primio pozive od kolega iz partnerskih zemalja “koji su u panici” i ispituju dali je rat zaista na mrtvoj tačci, kao što je opisao Zalužni.

“Da li ehto ono što smo hteli da postigemo ovim člankom?” pitao je Žovka. “Možda je ovo vrlo dubok strateški plan i tako ćemo postići određeni usjeh. Ali da budem iskren, jako sam iznenađen”, dodao je.

Napetosti dolaze u ključnom trenutku rata. Kntraofanziva Kijeva je spora, a rat na Bliskom istoku je podstakao strahove da bi finansijska i vojna pomoć Zapada mogla da posustane.

Zelenski se takođe nije složio sa Zalužnijevom procenom na konferenciji za medije s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ali je priznao da su ljudi umorni nakon 18 meseci rata u zemlji.

“Svi se moramo okupiti i rešiti probleme, više raditi s našim partnerima na protivvazdušnoj odbrani, deblokirati nebo i omogućiti našim momcima da preduzmu akcije. To je ono o čemu moramo razmišljati. Samo o tome. Ne o tome gde ćemo biti sutra”, rekao je Zelenski.

Zalužni je u svom intervjuu takođe izneo viziju onoga što bi Ukrajina trebalo da učiniti i vrstu podrške koja je potrebna od partnera da bi se pomakla s mrtve tačke.

Ukrajina za zimu sprema napad veliki napad dronovima na različite regione Rusije.

Ovo je izjavio načelnik Glavne uprave za borbene udarne sisteme Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Serhij Baranov.

Baranov je za Independent rekao da će ti napadi “izazvati mnogo problema” za Rusiju u narednih nekoliko meseci.

Naveo je da će na udaru ukrajinskih dronova biti i poluostrvo Krim, čije je pripajanje Rusija proglasila 2014. godine, prenosi agencija Unian.

Prema rečima ukrajinskog generala, Ukrajina tim napadima želi da konsoliduje “značajne uspehe” poslednjih nedelja, kada su, kako je naveo, “pogođeni mnogi od najvažnijih vojnih objekata” na Krimu i u ruskim gradovima.

Rusija od početka napada na Ukrajinu 24. februara 2022. godine saopštava da Ukrajina izvodi napade dronovima na oblasti u Rusiji duž granice i na Krim, ali i na Moskvu.

Američki i evropski zvaničnici razgovarali su sa ukrajinskom vladom o tome šta bi mogući mirovni pregovori sa Rusijom mogli da obuhvate kako bi se okončao rat.

Kako navodi NBC, to su navodno kazali neidentifikovani visoki američki zvaničnik i bivši američki zvaničnik.

U ratu u Ukrajini, koji sada traje 21 mesec, stotine hiljada ljudi je ubijeno ili ranjeno, a delovi zemlje su razoreni.

Rat je izazvao najdublju krizu u odnosima Moskve sa Zapadom od Kubanske raketne krize 1962. godine.

NBC je rekao da su razgovori uključivali veoma široke okvire onoga od čega bi Ukrajina možda morala da odustane da bi postigla dogovor sa Rusijom. Rojters nije mogao nezavisno da proveri razgovore.

Razgovori s Ukrajinom dolaze u jeku zabrinutosti američkih i evropskih zvaničnika da je rat dosegao mrtvu tačku, kao i zbog sposobnosti Zapada da nastavi da pruža pomoć Ukrajini, rekao je zvaničnik, a prenosi NBC.

Rusija trenutno kontroliše oko 17,5 odsto međunarodno priznate teritorije Ukrajine.