VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Stigli rezultati prvih anketa izbora u Ukrajini, šta čeka Zelenskog?

    Stigli rezultati prvih anketa izbora u Ukrajini, šta čeka Zelenskog?

    Tenzije u Ukrajini rastu iz dana u dan iako dogovor oko predsjedničkih izbora koji bi trebalo da se održe na proljeće još nije postignut.

    Ukrajinski portal Strana objavio je rezultate nekoliko zatvorenih anketa o rejtingu na predsjedničkim i parlamentarnim izborima ukoliko bi bili sada održani.

    Aktuelni predsjednik Volodimir Zelenski dobio bi prema različitim anketama podršku 30 do 40 odsto građana.

    Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg ukrajinske vojske, koga mnogi vide i priželjkuju kao kandidata na izborima, podržalo bi između 20 i 30 odsto građana.

    Strana, međutim, napominje da Valerij Zalužni nikada nije zvanično najavio svoju namjeru da učestvuje na izborima, a da je praksa pokazala da najava učešća na izborima može naglo da poveća podršku kandidatu.

    Situacija na parlamentarnim izborima bila bi prema posljednjim anketama mnogo izvjesnija.

    Politička grupacija eventualno okupljena oko Zalužnog mogla bi da računa na podršku 20 i 25 odsto birača dok bi vladajuća stranka “Sluga naroda” aktuelnog predsjednika Zelenskog dobila upola manje glasova odnosno između 10 i 12 odsto.

  • Amerika “odustala” od Ukrajine?

    Amerika “odustala” od Ukrajine?

    Nespremnost Predstavničkog doma američkog Kongresa da odobri zahtev administracije za podršku Ukrajini komplikuje pružanje pomoći Kijevu.

    To je izjavio nacionalni savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven.

    “To već utiče na našu sposobnost da isporučimo Ukrajini ono što im je potrebno i samo će biti gore”, rekao je Salivan novinarima.

    Prema njegovim rečima, sa svakom nedeljom kašnjenja SAD su sve manje sposobne da u potpunosti finansiraju transfer onoga što je potrebno Ukrajini.

    Saliven nije naveo kada će biti iscrpljena ranije dogovorena sredstva za podršku Ukrajini, preneo je TASS.

    Bela kuća je prethodno zatražila od Kongresa 105 milijardi dolara za podršku Izraelu, Ukrajini, politici SAD u azijsko-pacifičkom regionu i za druge potrebe.

    Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca do sada je odbijao da zajednički razmatra zahtev, predlažući da se pomoć Ukrajini razmatra u odvojenim raspravama.

  • Propada veliko obećanje EU

    Propada veliko obećanje EU

    Ministarstvo odbrane zemalja članica Evropske unije organizuje sastanak u Briselu na kojem će se razgovarati o nastavku slanja podrške Ukrajini.

    Pre toga će se desiti neformalni radni doručak sa glavnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i sa Upravnim odborom Evropske obrambene agencije.

    U medije je procurila vest da neka od obećanja Unije da će podržati Ukrajinu oružjem i novcem nailaze na probleme.

    Pre svega, prošlogodišnje obećanje da će u roku od godinu dana Kijevu biti isporučeno milion artiljerijskih granata za pomoć u ratu protiv Rusije, a tu su i nove finansijske obaveze namenjene Ukrajincima.

    Anonimni visoki zvaničnik EU rekao je u petak da je Ukrajini do sada isporučeno 300.000 granata, ali to nije ni blizu obećane cifre od milion projektila.

    “Biće veoma teško postići cilj do sredine marta. To ne znači da smo odustali od zacrtanog cilja i da ćemo poslati još hiljade granata, ali naši kapaciteti nisu dovoljni”, priznaju u Evropskoj uniji.

    Međutim, potreba Ukrajine za novim zalihama municije je sve hitnija jer je Rusija povećala svoj budžet za odbranu za 2024. i izgleda da je uspela da nabavi više od milion granata od Severne Koreje, dok političke sukobe u Vašingtonu izazivaju smanjenje američke vojske podrška Kijevu .

    Takođe, objektivni problem je što se zemlje članice Evropske unije suočavaju sa nedostatkom eksploziva i baruta.

    A bez te dve komponente nije moguće povećati proizvodnju u kratkom roku, zbog čega je ugrožen plan snabdevanja Ukrajine obećanim milionima granata.

    U mnogim zemljama NATO-a zalihe granata su brzo iscrpljene, trenutna proizvodnja očigledno nije dovoljna da pokrije nastali deficit, a još manje da zadovolji rastuće zahteve Oružanih snaga Ukrajine.

    Ovo je posledica zapadne vojne strategije, jer NATO nije nameravao da ratuje protiv potencijalnih neprijatelja oslanjajući se na artiljeriju, već je doktrina pre svega podrazumevala široku upotrebu savremene avijacije.

  • Prave se planovi za “zimski rat”

    Prave se planovi za “zimski rat”

    Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji razgovarao je sa načelnikom Združenog generalštaba SAD, generalom Čarlsom Braunom.

    Oni su razgovarali o planovima za zimski period i hitnim potrebama ukrajinske armije.

    On je detaljno obavestio američkog generala o najnovijim dešavanjima na bojnom polju, napominjući da su pravci Avdijevka, Kupjansk i Marinka i dalje “najužareniji”.

    Prema njegovim rečima, situacija je teška, ali je i dalje “pod kontrolom”.

    Ukrajinske oružane snage nastavljaju ofanzivne napore u određenim oblastima, nanoseći velike gubitke neprijateljskom ljudstvu i vojnoj opremi, dodao je on.

    “Sa generalom Braunom sam takođe razgovarao o našim planovima za zimski period i posebno smo se fokusirali na hitne potrebe ukrajinske vojske. Pre svega, reč je o artiljerijskim mecima, sistemima protivvazdušne odbrane i raketama zemlja-vazduh”, naveo je Zalužnji na Telegram kanalu, prenosi Ukrinform.

    Zalužnji i Braun su razgovarali i o obuci ukrajinskih vojnika i obnavljanju borbene sposobnosti ukrajinskih brigada. Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga je zahvalio američkim partnerima na podršci i pomoći Ukrajini u borbi protiv ruskog agresora.

    Kako navodi ukrajinska državna agencija, ruske snage su u poslednja dva dana intenzivirale vazdušne napade u oblasti Avdijevke, dok je Ukrajina danas odbila sedam neprijateljskih napada u navedenom području.

  • Amerikanci će se pokloniti Putinu?

    Amerikanci će se pokloniti Putinu?

    Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi smatra da SAD imaju dva meseca da sklope mir sa Rusijom.

    Kako je rekao Kedmi, američke vlasti će, u svakom slučaju, morati da se poklone Vladimiru Putinu.

    Govoreći na Jutjubu, na kanalu “Valdman lajn”, on je primetio da je američki predsednik Džo Bajden sada u izuzetno teškoj situaciji zbog ukrajinske krize. Za dva meseca u Americi počinje predizborna kampanja uoči predsedničkih izbora zakazanih za sledeću godinu. A ukrajinska kriza koja je počela pod Bajdenom postaće kritična tačka za demokrate.

    Republikanci će svakako iskoristiti situaciju i reći da sadašnja američka administracija nije u stanju da reši problem koji je sama izazvala kada je odbila da Rusiji da bezbednosne garancije krajem 2021.

    Dakle, demokrate će u svakom slučaju morati da pristanu na primirje sa Rusijom, hteli to ili ne, rekao je Kedmi.

  • Ukrajinu trese sukob dva najvažnija igrača

    Ukrajinu trese sukob dva najvažnija igrača

    I dok se situacija na Bliskom istoku sve više intenzivira i prijeti da se pretvori u veliki regionalni sukob, s početkom zime, nakon više-manje neučinkovite ukrajinske kontraofenzive, ali i neuspješnih ruskih odgovora, i u Moskvi i u Kijevu – “zbrajaju račune” posljednjih šest mjeseci rata.

    Politička dimenzija sve je izraženija, a nagađa se da bi zadnjeg dana narednog marta mogli biti predsjednički izbori u Ukrajini. Na tome posebno insistiraju bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko i nekadašnji bliski saradnik i savjetnik predsjednika Volodimira Zelenskog, Oleksij Arestovič, a sve to začinjeno je (pre)naglašenim sukobom dviju najpopularnijih osoba u Ukrajini – predsjednika Zelenskog i komandanta ukrajinskih snaga, generala Valerija Zalužnog.

    Podsjetimo da se i Brisel i Vašington zalažu za to da uprkos ratnoj situaciji izbori budu održani, kao pokazatelj “snage demokratije” i zapadnih vrijednosti kojima Ukrajina teži, premda je predsjednik Zelenski rekao da “sada nije vrijeme izbora” i on bi ih odgodio za “poslijeratni period”.

    Naime, pojavila se informacija da su se Zelenski i Zalužni “ozbiljno zakačili”. General Zalužni rekao je da “kontraofanziva nije polučila željene rezultate”, da je “rat ušao u slijepu ulicu”, da je rat prešao u “pozicionu fazu” i da se Ukrajina mora pripremiti za “stratešku odbranu”.

    Takav stav izazvao je kritike, a i Volodimir Zelenski je izrazio otvoreno negodovanje zbog defetističkog stava glavnog komandanta, iako je ipak napomenuo da se na Zapadu primjećuje “određeni umor od rata u Ukrajini” i veća “opterećenost zbivanjima na Bliskom istoku”.

    S druge strane, to nije prošlo neprimijećeno, pa je i bliski saradnik bivšeg predsjednika Porošenka, Volodimir Ariev čak na svom Facebooku napisao kako su Zelenski i njegov ministar obrane Rustem Umerov već “pripremili rješenje” o smjeni Zalužnog.

    To je pak izazvalo konsternaciju u ukrajinskoj javnosti jer Zalužni, poput predsjednika Zelenskog, uživa veliku popularnost. Obojica se smatraju polugama ukrajinske odbrane i međunarodne prezentacije. Neki mediji čak su spekulisali da bi se Zalužni, u slučaju da se ipak održe predsjednički izbori, mogao suprotstaviti Zelenskom, što je potreslo ukrajinsku političku scenu jer se smatra da bi to oslabilo odbrambenu sposobnost Ukrajine te bi eventualno sučeljavanje – dvojice najbitnijih ljudi – na izborima usred rata išlo samo na ruku Rusiji.

    No, Ariev je, nedugo nakon toga, prvo obrisao svoj post o tome da se sprema smjena Zalužnog, a potom dodao da “se informacija o smjeni ne može potvrditi”. To je samo uzburkalo duhove i naštetilo ugledu Porošenka, kojeg sada već optužuju da u ovakvom trenutku želi zbog svojih politikantskih interesa oslabiti ukrajinsku odbranu i zabiti klin između Zelenskog i Zalužnog, koji su dobro funkcionisali – Zelenski je vodio politiku i nije se miješao u poslove Zalužnog, kao i obratno, prenosi Jutarnji.

  • Šojgu je rješenje za sve?

    Šojgu je rješenje za sve?

    Komunikacija ministara odbrane Rusije i Francuske pomogla je da se spreči eskalacija između dve zemlje u teškim trenucima.

    To je rekao šef francuskog vojnog resora Sebastijan Lekornju.

    On je pojasnio da je spreman da nastavi kontakte ako budu “korisni i efikasni”. Ministar je rekao da je sa šefom ruskog Ministarstva odbrane Sergejem Šojguom razgovarao dva ili tri puta.

    Prema njegovim rečima, tokom ovih razgovora “bilo je reči o veoma konkretnim stvarima u oblasti rešavanja potencijalne eskalacije”.

    “Nuklearne sile imaju određene međusobne obaveze. Niz razgovora su nam omogućili da sprečimo eskalaciju u veoma osetljivim trenucima”, rekao je Lekornju na televiziji LCI.

    U avgustu 2022. godine ministri odbrane Rusije i Francuske razgovarali su o situaciji oko Zaporoške nuklearke. U oktobru iste godine ponovo su obavili telefonske razgovore, tokom kojih je Šojgu preneo svom kolegi “svoju zabrinutost zbog mogućih provokacija iz Ukrajine, upotrebom prljave bombe”.

    Od tada se ministri dve zemlje više nisu javljali.

  • Francuzi povukli ručnu! Nema više oružja za Ukrajinu iz našeg skladišta

    Francuzi povukli ručnu! Nema više oružja za Ukrajinu iz našeg skladišta

    Francuska više ne želi da Ukrajini daje svoje oružje iz sopstvenog skladišta, poručio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
    Umjesto toga, Kijev bi trebalo da ubuduće traži oružje direktno od proizvođača.

    “Mi sada pregovaramo sa ukrajinskim kolegama kako bi ih stimulisali da kupuju nove haubice na račun sredstava iz specijalnog fonda i kako francuski vojnici više ne bi morali da daju oružje iz svojih arsenala”, rekao je on za televiziju LCI.

    Ukrajinski mediji podsjećaju da je Francuska za potrebe pomenutog fonda izdvojila 200 miliona evra, iz budžeta države. Pariz želi da se ovaj novac troši samo na porudžbinu oružja od francuskih proizvođača, koji povećavaju proizvodnju.

    “Nastavak podrške Ukrajini je najbolje što možemo da uradimo, to je ono što im može dati šansu da pobjede”, dodao je Lekornu.

    Prema njegovim riječima, vojna pomoć Kijevu iznosi tri milijarde evra, od kojih je 200 miliona izdvojeno za specijalni fond podrške Ukrajini, koji Pariz želi da Kijev počne da koristi.

    Govoreći o glavnim pravcima na koje je francuska vojna pomoć usmjerena, ministar odbrane kaže da su to PVO sistemi, uključujući i one za borbu protiv dronova, i oprema za kopnene jedinice, što podrazumijeva artiljeriju i prevoz.

    Lekornu još dodaje da trenutno nije nastupilo vrijeme za pregovore i prekid vatre, ali i priznaje da ukrajinska kontraofanziva “teško napreduje”. Prema njegovim riječima, Kijev će možda morati da upotrebi dva ili čak tri puta više snaga od ruskih kako bi probio rusku odbrambenu liniju i zadržao svoje pozicije. Sljedeće nedjelje biće kritički važne kada je riječ o zimi koja uskoro nastupa, i koja će promijeniti karakter borbi, ocijenio je on, prenosi TASS.

  • “Moramo biti spremni, Rusi će pojačati napade

    “Moramo biti spremni, Rusi će pojačati napade

    Ukrajina treba da bude spremna na to da će Rusi povećati broj udara dronovima ili raketama, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    “Moramo da budemo spremni na činjenicu da neprijatelj može povećati broj udara bespilotnim letelicama ili raketama na našu infrastrukturu. Rusija se sprema za zimu“, rekao je Zelenski u večerašnjem obraćanju.

    On je naglasio da sada svu pažnju treba usmeriti na odbranu i odgovor teroristima, kao i na sve što država može da učini da Ukrajinci lakše prebrode ovu zimu i povećaju sposobnosti ukrajinskih vojnika, prenosi Ukrinform.Kako je ranije izjavio ministar energetike German Galuščenko, Rusija može da izvrši masivne raketne udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kada temperatura duže vreme bude ispod nule.

  • “Zapad traži načine da se riješi Zelenskog”

    “Zapad traži načine da se riješi Zelenskog”

    Zapadne zemlje aktivno traže priliku da prestanu da pomažu ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, tvrdi bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.

    Kako je naveo, Zapad shvata da je sukob izgubljen.

    “U narednim nedeljama i mesecima, kolektivni Zapad će morati da pronađe načine da se reši Zelenskog i Ukrajine“, naglasio je on u autorskom tekstu za Sputnjik. Riter je naveo da je Kijev oduvek bio interesantan zapadnim zemljama samo kao sredstvo za slabljenje Rusije.

    Međutim, dodao je, to nisu uspeli da postignu, pa im Zelenski i Ukrajina više nisu potrebni.

    “Ukrajina je bila, jeste i uvek će biti malo više od oruđa u glavama zapadnih lidera sa kojima se Zelenski uskladio, koje će se koristiti kada to bude zgodno, a biće odbačeno kada više ne bude tako. Činjenica je da je kolektivni Zapad iscrpljen ukrajinskim sukobom…S druge strane, Rusija nije oslabila, naprotiv, postala je jača na svim nivoima: ekonomskom, vojnom i političkom”, dodao je on.

    Prema njegovim rečima, trenutni sukob između Hamasa i Izraela pružio je “zgodan izgovor za ubrzanje ovog procesa”, jer su, kako je dodao, vojni resursi koji bi inače mogli biti stavljeni na raspolaganje Ukrajini preusmereni na Izrael, što je realnost koja će postojati u doglednoj budućnosti.

    “Možda je krajnje vreme da scenaristi CIA osmisle kraj tragedije u čijem su stvaranju pomogli”, poručio je Riter.

    Ranije je televizijski kanal NBC, pozivajući se na zvaničnike, preneo da SAD i Evropa razgovaraju sa Kijevom o mogućnosti mirovnih pregovora sa Moskvom.

    Prema pisanju medija, američki i evropski zvaničnici zabrinuti su što je sukob, po njihovom mišljenju, ”zapao u ćorsokak”.

    Oni, takođe, nisu sigurni u svoju sposobnost da pruže dalju pomoć Ukrajini, naveo je NBC.