VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo je iz Ukrajine od početka rata kako bi izbjegli regrutaciju, otkriva BBC. Još 21.113 muškaraca pokušalo je pobjeći, ali su ih ukrajinske vlasti uhvatile, potvrdio je Kijev.

    Nakon ruske invazije na Ukrajinu većini muškaraca od 18 do 60 godina zabranjen je odlazak. Međutim, podaci do kojih je došao BBC otkrivaju da ih na desetine svakodnevno izlazi.

    Reporteri BBC-a su razgovarali sa nekoliko muškaraca koji su pobjegli kako bi se pridružili porodici u inostranstvu, studirali ili jednostavno zaradili za život.

    “Šta da radim u Ukrajini? Nisu svi ratnici… ne morate cijelu državu držati zaključanu. Ne možete sve grupisati kao što su to radili u Sovjetskom Savezu”, rekao je muškarac koji se zove Jevgenij.

    BBC je utvrdio tražeći podatke o ilegalnim prelazima granice iz susjednih Rumunije, Moldavije, Poljske, Mađarske i Slovačke da je 19.740 muškaraca ilegalno prešlo u ove zemlje između februara 2022. i 31. augusta 2023. godine.

    Oni koji su isključeni iz regrutacije uključuju muškarce sa zdravstvenim problemima te očeve troje ili više djece.

    U augustu su američki zvaničnici procijenili da je broj poginulih ukrajinske vojske do 70.000, iako Kijev ne želi objaviti zvanične podatke.

  • Rusi predali teritoriju?

    Rusi predali teritoriju?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je zahvaljujući pomorskim bespilotnim letelicama Ukrajina preuzela Crno more od Rusije.

    On dodao da je to primoralo Ruse da povuku svoje ratne brodove.

    “Prvi put u svetu na Crnom moru je počela da deluje flota pomorskih dronova – ukrajinska flota”, napisao je Zelenski na Telegramu. “Uspeli smo da preuzmemo inicijativu od Rusije na Crnom moru”, dodao je on.

    Zelenski je rekao da Moskva od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine blokira ukrajinske crnomorske luke i oštećuje njenu infrastrukturu, što remeti globalno tržište hrane. Ali, tvrdi ukrajinski predsednik, od tada je Ukrajina poremetila odnose snaga. On je zahvalio Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji, zemljama koje se nalaze na Crnom moru ili blizu njega, na podršci.

    “Uspeli smo da pokažemo da saradnja zemalja crnomorskog regiona, uz podršku partnera, može da vrati stabilnost svetskom tržištu hrane”, rekao je on na sastanku predstavnika zemalja tog regiona.

    “Ostvarili smo takvu zaštitu zapadnog dela Crnog mora, koja sada omogućava rad naših morskih izvoznih koridora“, dodao je on i istakao novi značaj Dunava.

  • Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Obratite pažnju na Balkan. Vjerujte mi, dobijamo informacije da Rusija ima velike planove. Bliski istok, a drugo odvraćanje pažnje – Balkan. Ukoliko zapadne zemlje i druge države svijeta ništa ne učine, biće ponovo eksplozija tamo, kazao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    On kaže da to nije ništa novo.

    “Među državama Balkana postoji kriza i ona nije od juče. Upravo zato se tamo Rusija miješa, da bi jedna balkanska država ratovala protiv druge. Rusija je zainteresovana u odvraćanju pažnje i pomoći. Ima razlike kada ti pomažeš jednoj državi i kada tu pomoć i pažnju moraš da podijeliš između nekoliko njih”, kazao je Zelenski afričkim novinarima i dodaje:

    “Između nekoliko država, nekoliko kriza, nekoliko humanitarnih izazova. Ne radi se samo o oružju, nego i o humanitarnoj pomoći, takođe, ženama, djeci, koji su postali žrtve rata”, ističe on.

    On je dalje naveo i da se obrati pažnja na Moldaviju.

    “Vjerujte mi, Rusija to isto tamo organizuje. Sada oni počinju da destabilizuju situaciju u Moldaviji. Žele da pokažu da nešto tamo nije bilio u redu sa izborima. Zbog čega? Da bi proglasili izbore nelegitimnim i skinuli proevropsku vladu. To je ono što Rusija radi”, kazao je Zelenski.

  • “Tenkovi abrams ne prave razliku na ratištu”

    “Tenkovi abrams ne prave razliku na ratištu”

    Главни јуришни тенкови “М1А1 абрамс”, које је Украјина добила од САД, нису направили разлику на ратишту, изјавио је украјински предсједник Владимир Зеленски.

    Он је у разговору са новинарима из неколико афричких земаља објаснио да 31 оклопно возило, достављено средином октобра, није довољно.

    Зеленски је похвалио квалитет америчких тенкова, али је истакао да они до сада нису играли важну улогу на ратишту, уз напомену да они чине само “дио флоте” и да Украјина има различите врсте тенкова.

    Изјава Зеленског потврдила је оно што је портпарол европског и афричког контигента америчке војске Мартин О'Донел раније рекао, а то је да је тенк “абрамс” одлично оклопно возило, али да “није сребрни метак”, подсјећа “Раша тудеј”.

    САД су у јануару пристале да пошаљу Украјини довољно тенкова “абрамс” за наоружавање једног батаљона. Испорука је започета у септембру и завршена је прошлог мјесеца.

    Коментаришући испоруку тенкова, портпарол Кремља Дмитриј Песков тада је рекао да ће “и они да горе”.

  • Kineski mirovni plan za Ukrajinu slaže se sa viđenjem Rusije

    Kineski mirovni plan za Ukrajinu slaže se sa viđenjem Rusije

    Ideje za rješavanje krize u Ukrajini koje je iznijela Kina slične su viđenju Rusije, izjavio je ruski ambasador u Kini Igor Morgulov.

    • Peking ima izbalansiran pristup situaciji oko Ukrajine, razumije realne geopolitičke razloge koji su doveli do ove krize, prije svega destruktivnu ulogu igrača van regiona. Protivi se isporukama oružja koje vode produžavanju sukoba. Ideje za rješavanje krize koje Kina predlaže dobro su osmišljene i generalno su slične našem viđenju situacije. Značajan dio toga može biti uključen u rad koji, međutim, ne može biti započet dok Kijev i njegovi zapadni gospodari ne pokažu želju za političko-diplomatskim rješavanjem sukoba – rekao je Morgulov, govoreći na naučnoj konferenciji u Šangaju.

    Kako je dodao, Rusija i Kina po gotovo svim međunarodnim pitanjima zauzimaju identične ili veoma bliske stavove.

    • Savremeni svijet prolazi kroz kardinalne, tektonske promjene. Pred našim očima se stvara novi, pravedniji multipolarni svjetski poredak. U takvim uslovima naše zemlje blisko sarađuju u UN, Savjetu bezbjednosti UN, G20, snažno braneći principe međunarodnog prava i multipolarnosti, pružajući uzajamnu podršku u pitanjima koja se tiču nacionalnih interesa. U okviru organizacija kao što su ŠOS i BRIKS, Rusija i Kina djeluju kao lokomotive, aktivno promovišući različite inicijative što je donijelo opipljive rezultate u vidu primjetnog povećanja značaja tih mehanizama u svjetskim i regionalnim poslovima i broja onih koji su spremni da učestvuju u njihovom radu – zaključio je ruski ambasador.

    Kina je 24. februara objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o rješavanju konflikta u Ukrajini, a kao najvažnija stavka navodi se momentalni prekid neprijateljstava i prelazak na mirovne pregovore.

    U dokumentu pod nazivom “Stav Kine o političkom rješavanju ukrajinske krize“ kineski spoljnopolitički resor navodi i da će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u nastavku mirovnih pregovora.

  • “Završena era ruskog uticaja”

    “Završena era ruskog uticaja”

    Rusija je prvi put u istoriji isključena iz Izvršnog saveta Uneska, objavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na društvenoj mreži X (Tviter).

    Ukrajinski predsednik smatra da će međunarodna uloga Rusije samo slabiti.

    “Prvi put u istoriji Rusija je isključena iz Izvršnog saveta Uneska. Era ruskog uticaja je završena, i to je tačno: ruskim teroristima nije mesto na čelu značajnih međunarodnih organizacija”, napisao je sinoć Zelenski.

    Kako je preneo Ukrinform, ruski predstavnici nisu mogli da učestvuju na događajima 42. zasedanja Generalne konferencije Uneska, koja je otvorena 7. novembra u Parizu, zbog kašnjenja u dobijanju viza.

  • Ukrajinci prešli Dnjepar

    Ukrajinci prešli Dnjepar

    Ukrajinske trupe prešle su ogromnu reku Dnjepar i došle u okupirana područja Hersonske oblasti i deluju u malim grupama, priznala je danas Rusija.

    Rusija je dodala da je poslala još vojnika da ih zaustavi.

    Ukrajina je u utorak saopštila da je obezbedila uporište na istočnoj obali Dnjepra “protiv svih izgleda”, što je potencijalno veliki poraz za ruske okupacione snage na jugu, gde Kijev pokušava da otvori novu liniju fronta.

    Portparol ukrajinske vojske dodao je danas da ukrajinske trupe pokušavaju da potisnu ruske snage sa istočne obale reke, koja služi kao velika prirodna barijera na bojnom polju.

    Vladimir Saldo, guverner dela Hersonske oblasti koji kontroliše Moskva, priznao je u saopštenju da su ukrajinske snage uspele da pređu reku, ali je rekao da im nanose velike gubitke.

    Ukrajinske snage, kako je rekao, deluju u malim grupama raspoređenim na području od železničkog mosta u regionu do sela Krinki, na udaljenosti od oko 20 km.

    “Naše dodatne snage su sada dovedene. Neprijatelj je zarobljen u naselju Krinki i za njih je pripremljen vatreni pakao: bombe, rakete, teški sistemi za bacanje plamena, artiljerijske granate i dronovi”, rekao je Saldo.

    Navodeći ono što je rekao da su informacije iz prve ruke ruske vojne grupacije “Dnjepar”, rekao je da su ukrajinske snage prikovane u podrumima i predvideo da će ukrajinski napad biti osujećen.

    Selo Krinki leži blizu Dnjepra, oko 30 km severoistočno od grada Hersona, koji je Ukrajina ponovo zauzela pre skoro tačno godinu dana.

  • Njemačka značajno povećava pomoć Ukrajini

    Njemačka značajno povećava pomoć Ukrajini

    Njemačka vlada planira da sledeće godine značajno poveća vojnu pomoć Ukrajini, prenose nemački mediji.

    “Povećanje nemačke vojne pomoći je snažan i jasan signal Ukrajini da smo i dalje na njihovoj strani”, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus na marginama sastanka u Briselu.

    On je dodao da očekuje da to učine i njegovi partneri, “pa i više”.

    Nemački mediji prenose, pozivajući se na nacrt budžeta za 2024. godinu, da nemačka vlada planira da poveća vojnu pomoć Ukrajini sa prvobitno planiranih četiri na osam milijardi evra.

    Prema Ministarstvu odbrane, planirani iznos trebalo bi da bude iskorišćen kako za direktnu nabavku naoružanja za Ukrajinu, tako i za popunjavanje rezervi Bundesvera za opremu koja će biti isporučena ukrajinskim oružanim snagama.

    Pistorijus je izrazio nadu da će Bundestag prihvatiti budžet za narednu godinu.

    “Svima mora biti jasno da je, kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, to egzistencijalno pitanje i za Nemačku”, rekao je Pistorijus.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je da bi tokom 2023. vrednost vojne pomoći Ukrajini trebalo da dostigne vrednost od 5,4 milijarde evra.

    U 2022. vojna pomoć iznosila je 2 milijarde. Istovremeno, nemački vojni koncern Rajnmetal saopštio je da je od ukrajinske vlade dobio porudžbinu za 30 tenkova tipa Leopard I, koji će biti finansirani sredstvima nemačke vlade.

  • Otkriveni detalji o masakru ukrajinskih vojnika

    Otkriveni detalji o masakru ukrajinskih vojnika

    Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov izvestio je o rezultatima istrage o ruskom raketnom napadu bkoji se desio trećeg novembra.

    U napadu je poginulo najmanje 19 vojnika 128. brdske jurišne brigade u regionu Zaporožja, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Glavni inspektorat Ministarstva odbrane prijavio mi je rezultate istrage o okolnostima raketnog napada na 128. brdsko-jurišnu brigadu. Sada znamo šta je bilo i kako se sve dešavalo iz minuta u minut. Morali smo znati šta je dovelo do tragedije i kako se to moglo desiti sprečiti”, napisao je on na društvenim mrežama.

    “Da, zaista su okupili vojnike u dvorištu da im uruče nagrade. Sva pravila o maskiranju su ignorisana. U blizini je bilo parkirano više od deset automobila. U to vreme na nebu je bio ruski izviđački dron. Detektovan je. Za čitavo područje izdato je upozorenje na opasnost od napada”, dodao je on.

    “Vojnici su upozoreni na sektor gde je dejstvovao neprijateljski dron. Čim je otkriveno lansiranje rakete, upućen im je odgovarajući signal. Na dodeli nisu preduzete mere bezbednosti. Istraga o ovom slučaju je u toku, sprovodi ga Državni istražni biro. Svi odgovorni za ovu tragediju biće kažnjeni po zakonu”, najavio je on.

    Umerov tvrdi da je naredio Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine da proveri sprovođenje bezbednosnih protokola u svim jedinicama.

    “Apelujem na sve komandante odgovorne za bezbednost vojnika: zanemarivanje osnovnih mera bezbednosti je nedopustivo”, rekao je on.

    Podsetimo se, tokom ceremonije dodele nagrada trećeg novembra nastradalo je 19 ukrajinskih vojnika nakon ruskog raketnog napada.

  • Ukrajinska vojska: Ne odustaju; Okršaj za okršajem

    Ukrajinska vojska: Ne odustaju; Okršaj za okršajem

    Ruske snage ne odustaju od pokušaja opkoljavanja Avdijevke, saopštila je danas ukrajinska vojska.

    Kako se navodi u objavi na Fejsbuk stranici Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, u protekla 24 sata došlo je do više od 60 vojnih okršaja, prenosi Unian.

    Vazdušni udari izvedeni su na 19 naselja u Harkovskoj, Luganskoj, Donjeckoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

    Više od 140 naselja ovih regiona, kao i Černigovske, Sumske i Nikolajevske oblasti našlo se pod artiljerijskom vatrom, saopštila je ukrajinska vojska.