VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Zelenski traži rezultate kontraofanzive: Smijenio jednog od glavnih zapovjednika

    Zelenski traži rezultate kontraofanzive: Smijenio jednog od glavnih zapovjednika

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u nedjelju je zatražio brze promjene u operacijama ukrajinske vojske i smijenio zapovjednika medicinskih snaga vojske.

    Potez Zelenskog najavljen je dok se sastao s ministrom odbrane Rustemom Umerovom, a poklopio se s raspravom o vođenju 20-mjesečnog rata protiv Rusije, s pitanjima o tome koliko brzo se odvija kontraofanziva na istoku i jugu.

    “Na sastanku s ministrom odbrane Umerovom postavljeni su prioriteti”, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju. “Preostalo je još malo vremena za čekanje rezultata. Potrebna je brza akcija za nadolazeće promjene.”

    Zelenski je rekao da je zamijenio generalmajora Tetianu Ostashchenko na mjestu zapovjednika medicinskih snaga oružanih snaga.

    “Zadatak je jasan, kao što je više puta naglašeno u društvu, posebno među borbenim bolničarima, potreban nam je temeljno novi nivo medicinske podrške za naše vojnike”, rekao je.

    To je, rekao je, uključivalo čitav niz pitanja — bolje zavoje, digitalizaciju i bolju komunikaciju.

    Umerov je potvrdio promjenu i kao glavne prioritete postavio digitalizaciju, “taktičku medicinu” i rotaciju vojnika.

    Ukrajinski vrhovni zapovjednik, general Valerij Zalužnij, u eseju objavljenom ovog mjeseca, rekao je da rat ulazi u novu fazu iscrpljivanja i da je Ukrajini potrebna sofisticiranija tehnologija za suprotstavljanje ruskoj vojsci.

    Iako je opetovano govorio da će za napredak trebati vremena, Zelenski je zanijekao da je rat u pat poziciji i pozvao je zapadne partnere Kijeva, uglavnom Sjedinjene Države, da zadrže nivo vojne podrške.

    Ostaščenka je zamijenjena generalmajorom Anatolijem Kazmirčukom, načelnikom vojne klinike u Kijevu.

    Njezina je smjena uslijedila sedmicu nakon što je ukrajinska novinska kuća sugerisala da je njezina smjena, kao i smjena drugih, neizbježna nakon konzultacija s bolničarima i drugim dužnosnicima odgovornim za pružanje podrške vojsci.​

  • Zelenski zna kako da pobjedi?

    Zelenski zna kako da pobjedi?

    Auto-put Oleški – Nova Kahovka služi kao glavni pravac za snabdevanje ruske vojske u tom delu Ukrajine.

    Rusi ne smeju i ne mogu tek tako da odustanu od svojih logističkih planova, dok je Volodimir Zelenski dobro svestan da bi kontrola ovog puta mogla u velikoj meri da preokrene tok rata u korist Ukrajine.

    Ukrajinske trupe su prvi put pokušale da pređu Dnjepar i stignu do leve obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti još 2022. godine, kada su u kontraofanzivi oslobodile celu desnu obalu Dnjepra i naterale Ruse na povlačenje.

    Međutim, ofanzivne operacije započete u proleće 2023. usporene su ruskim napadom na branu Kahovka, što je rezultiralo poplavama sela u regionu.

    U leto 2023. ukrajinske oružane snage su stigle na levu obalu i uspele da se utvrde duž reke. Ove nedelje, međutim, Ukrajinci su saopštili da su Ruse potisnuli “3 do 8 kilometara” duboko na levu obalu Dnjepra.

    “Prvi podaci ukazuju na napredak od 3 do 8 km, u zavisnosti od specifičnosti geografije i topografije leve obale“, rekla je za ukrajinsku televiziju portparolka ukrajinske vojske Natalija Gumenjuk.

    Ako se ova informacija pokaže tačnom, biće to prvo veće napredovanje ukrajinske vojske u poslednjih nekoliko meseci. Ono što se ne zna je da li ukrajinske snage u potpunosti kontrolišu zonu u oblasti Herson ili su se ruski vojnici jednostavno povukli pred napadima Kijeva.

    Kostjantin Mašovec, ukrajinski vojni analitičar, rekao je ranije da je primarni cilj ukrajinske vojske na ovom frontu presecanje puteva snabdevanja Ruske Federacije. Konkretno, to žele da urade kontrolom autoputa Oleški – Nova Kahovka. Informacija, koja nije proverena, stigla je pre deset dana od proruskih snaga i ukazuje da ukrajinske oružane snage već kontrolišu određeni deo tog autoputa.

    “Dostava oružja i hrane između Oleškog i Nove Kahovke postala nam je problematična. Prinuđeni smo da putujemo zaobilaznim putevima kako bismo dovezli opremu vojsci i drugom osoblju”, priznao je Vladimir Rogov, član ruske administracije u okupiranom delu ukrajinske oblasti Zaporožje.

    Tako bi uništenje ruske logistike moglo da primora Putinove snage da se povuku na istok ka Radensku, napuštajući Kinburnsku raču, što bi moglo da otvori put Ukrajini da povrati teritoriju, nadaju se Ukrajinci. Takav scenario bi verovatno doveo do deblokade mikolajevske i hersonske luke. Štaviše, uz punu kontrolu pomenutog autoputa, Ukrajina bi bila u mogućnosti da blokira logističke rute ka Krimu i tako prekine značajan deo snabdevanja ruske vojske.​

  • Ukrajinci sve jači

    Ukrajinci sve jači

    Ukrajinska vojska saopštila je danas da je gurnula Ruse “3 do 8 kilometara” duboko na levu obalu Dnjepra koju je okupirala Moskva.

    Ovaj uspeh ukrajinske vojske smatra se prvim velikim uspehom posle mnogo meseci razočaravajuće kontraofanzive.

    “Prvi podaci ukazuju na napredak od 3 do 8 km, u zavisnosti od specifičnosti geografije i topografije leve obale”, rekla je ukrajinskoj televiziji portparolka ukrajinske vojske Natalija Gumenjuk.

    Ukoliko se ova informacija potvrdi, biće to prvo veće napredovanje ukrajinske vojske protiv ruskih snaga u poslednjih nekoliko meseci.

    Natalija Gumenjuk, međutim, nije rekla da li ukrajinske snage u potpunosti kontrolišu tu zonu u Hersonskoj oblasti ili su se ruski vojnici jednostavno povukli pred napadima Kijeva.

    “Neprijatelj nastavlja artiljerijske napade na desnu obalu”, rekla je ona i ocenila da se u toj zoni nalazi “nekoliko desetina hiljada” ruskih vojnika.

    “Imamo još puno posla”, rekla je ona.

    Kontraofanziva bez uspeha Ukrajinska vojska je u junu započela kontraofanzivu koju su zvanični Kijev i njegovi zapadni saveznici dugo očekivali, ali nije ispunila očekivanja jer su Ukrajinci vratili samo nekoliko sela na jugu i istoku.

    Poslednji uspeh Ukrajina je postigla u avgustu, kada je pod svoju kontrolu vratila selo Robotine u južnom regionu Zaporožja.

    Kijev se nadao da će mu ovaj povratak omogućiti da prodre u ruske linije i oslobodi okupirane zone, ali ukrajinska vojska nije uspela jer je bila izložena jakoj ruskoj vatri i čvrstim odbrambenim linijama.

    Zauzimanje položaja duboko na levoj obali Dnjepra omogućilo bi ukrajinskoj vojsci da prodre južnije, ali da bi u tome uspela, Ukrajina mora da rasporedi veliki broj ljudi, vozila i opreme u teško pristupačnom peščanom i močvarna zona.

    Agencija AFP dodaje da ne može da potvrdi informacije koje je iznela ukrajinska vojska.

  • Počelo je “čišćenje”

    Počelo je “čišćenje”

    Ukrajinske snage počele su da se povlače iz severnih i južnih oblasti grada Avdejevke nakon što su ruske snage probile njihove odbrambene linije.

    Rusi govore o neurednom povlačenju praćenom slikama užasa:

    U nekoliko mreža rovova ruski vojnici su bili iznenađeni kada su pronašli veliki broj mrtvih žena! Izgleda da su muškarci u Kijevu.., tvrde cinično ruski izvori. Prema Rusima, vladala je panika među ukrajinskim snagama, a neki su se povlačili prema koksari, drugi prema postrojenju za prečišćavanje vode, a treći u urbano područje.

    Rusi su očistili i industrijsku zonu sa fabrikom Promka. Razvoj događaja pokazuje da će Avdejevka uskoro pasti.

  • “Poludjeli su. Misle da je rat igra”

    “Poludjeli su. Misle da je rat igra”

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da većina lidera zemalja Evropske unije sukob u Ukrajini tretira kao kompjutersku igru.

    Mađarski diplomata je ovo rekao tokom kongresa vladajuće partije Fides.

    Prema Sijartu, većina evropske političke elite je poludela.

    Sijarto je pozvao na početak pregovaračkog procesa između Rusije i Ukrajine, a takođe je naglasio da snabdevanje ukrajinske vojske oružjem produžava sukob.

  • Pao dogovor Amerike i Ukrajine

    Pao dogovor Amerike i Ukrajine

    Ukrajina i Sjedinjene Američke Države održaće konferenciju o vojnoj industriji u decembru, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Kijev ulaže napore da proizvodi sopstveno oružje zbog zabrinutosti da se zalihe Zapada tope. On se takođe nada da zajednička ulaganja sa međunarodnim proizvođačima oružja mogu pomoći u oživljavanju domaće industrije.”U decembru ove godine biće održana specijalna konferencija ukrajinske i američke industrije, vladinih zvaničnika i drugih državnih aktera – svih koji su uključeni u organizaciju naše odbran”, rekao je Zelenski u svom obraćanju.

    On nije rekao gde će se konferencija održati.

    Kijev i Vašington “aktivno napreduju” po pitanju zajedničke proizvodnje oružja, dodao je on.

    “Kada sam posetio Vašington, predsednik Bajden i ja smo se dogovorili o konkretnim koracima koje možemo da preduzmemo zajedno. To će nesumnjivo ojačati i Amerikance i Ukrajince, kao i naše partnere”, rekao je Zelenski.

    U oktobru je Ukrajina uspostavila zajednički projekat odbrane sa nemačkim proizvođačem oružja Rheinmetall AG za popravku zapadnog oružja.

    U septembru su bili domaćini međunarodnog foruma odbrambene industrije sa više od 250 zapadnih proizvođača oružja.

    Zelenski je rekao da je u petak sa vojskom razgovarao i o ukrajinskom raketnom programu.

    “Svi mogu da vide da su njegovi rezultati svake godine sve dugoročniji i povoljniji za Ukrajinu”, rekao je on.

  • “Moraćemo da se povučemo…”

    “Moraćemo da se povučemo…”

    Predsednik Ukrajine priznao je da će ukrajinska vojska morati da se povuče ako zapadni saveznici prestanu da šalju pomoć Kijevu, piše “Blumberg”.

    “Sada sam fokusiran na to da dobijemo pomoć sa Zapada. Njihov fokus se pomera zbog situacije na Bliskom istoku i drugih razloga. Bez njihove podrške, mi ćemo se povući”, rekao je Zelenski na sastanku sa predstavnicima stranih medija.

    Kako je istakao, nakon zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, Ukrajina je počela da dobija manje granata kalibra 155 milimetara. “Smanjile su se isporuke za nas”, priznao je Zelenski.

    “Blumberg” takođe piše da je ukrajinski lider tokom ove nedelje ubeđivao zapadne saveznike da će njegova vojska uspeti da se pripremi za borbe ove zime.
    Zapadni mediji sve češće pišu da su SAD i EU počele da se umaraju od ukrajinskog sukoba, te da slabi podrška režimu Zelenskog.

    Prema pisanju televizije NBC, američki i evropski zvaničnici već razgovaraju sa Kijevom o mogućim posledicama mirovnih pregovora sa Rusijom, uključujući i diskusije o tome čega bi Ukrajina, možda, morala da se odrekne da bi postigla sporazum.

  • Sprema se prevrat ili čistka?

    Sprema se prevrat ili čistka?

    Šef CIA-e Vilijam Barns hitno odlazi u Kijev, gde će imati sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, piše “Azia tajms”.

    Sada vredi postaviti pitanje – zašto Barns ide tako hitno, zapitao se novinar “Azia tajmsa” Stiven Brajen, koji je i dao odgovor na to pitanje – jer će Ukrajina implodirati.

    Brajen navodi da se ukrajinski režim urušava, što, kako dodaje, nije iznenađujuće. “Ukrajina je imala previše žrtava da bi preživela mnogo duže. Ukrajina ili mora da pronađe način da sklopi dogovor sa Rusijom ili da se suoči sa unutrašnjom pobunom”, navodi se u tekstu koji je objavljen pre dva dana.

    Takođe se navodi da Zelenski priprema scenu za čistku i hapšenje prvog čoveka ukrajinske vojske generala Valerija Zalužnog. Verovatno će, navodi Brajen, pripremiti teren za otpuštanje trojice generala vezanih za Zalužnog, a podseća i da je glavni pomoćnik Zalužnog već poginuo u onome što je opisano kao nesreća.

    Drugim rečima, Zelenski se sprema da smeni tri glavna komandanta Oružanih snaga Ukrajine Sergeja Naeva, komandanta Operativno-strateške grupe “Tavrija“ Aleksandra Tarnavskog i komandanta sanitetskih snaga Oružanih snaga Ukrajine Tatjane Ostaščenko.

    Ukrajina je, navodi Brajen, prošla kroz “tri faze” vojske, s tim da većinu sadašnjih trupa čine stariji muškarci, žene i dečaci bez obuke. Oni postaju praktično topovsko meso u pokušajima da se zaustave Rusi. “Ali, Rusiji se ne žuri”, navodi se dalje.

    Tihi rat koji već traje
    Ruska strategija je da “ukrajinske oružane snage iskrvare i da se stvori politička kriza u Kijevu. Ti napori im se i ostvaruju, pre roka, što je iznenadilo i same Ruse, ali I Vašington.

    Već je poznato da je u Kijevu izbio unutrašnji rat između Zelenskog i njegove birokratije s jedne strane, i rukovodstva ukrajinske vojske, s druge strane.
    To je postalo toliko očigledno kada je general Zalužni jasno rekao za londonski “Ekonomist”, da je ukrajinskom ratu potrebna pauza ili prekid vatre.

    Međutim, Rusiji se ne žuri ni oko primirja jer za sada nemaju za to nikakav podsticaj ukoliko bi im NATO trupe ostale kraj granice, navodi se dalje u tekstu.

    Autor teksta smatra da je jedna od ključnih grešaka Zelenskog i šefa ukrajinske Vojne obaveštajne službe Kirila Budanova bila napad na rusku teritoriju, miniranje kritične infrastrukture, uništavanje aerodroma nuklearnim bombarderima i slanje dronova kamikaza na Kremlj.

    Jer to je ruskim liderima pokazalo koliko je Ukrajina opasna po rusku nacionalnu bezbednost. Ovi napadi su učinili gotovo nemogućim postizanje modus vivendi između Ukrajine i Rusije osim ako, kako to traže Rusi, NATO ne izađe i Ukrajina ne bude demilitarizovana.

    Ukrajina sada može da čeka odmazdu, jer postoje infomacije da su Rusi nabavili 1.000 ili više raketa za ispaljivanje na infrastrukturu Ukrajine. U zavisnosti od toga šta će se desiti u narednim danima u Kijevu, Rusija će verovatno koristiti infrastrukturne napade da još više pritisne Ukrajinu.

    Berns će pokušati da ubedi Zelenskog da “ćuti” jer već ima dovoljno uslova za pobunu vojske. Ako odluči da ćuti, naročito dok Kongres uzima milijarde dolara više za Ukrajinu, imaće šanse da opstane, navodi se u tekstu.

    Takođe se ističe i da Zelenski uspeva da opstane na vlasti jer kupuje lojalnost, to jest dozvoljava zvaničnicima da kradu koliko god mogu i na taj način ostaju lojalni.
    Protivnici Zelenskog itekao znaju za tu korupciju i o njoj javno govore I sad se čeka da li bi to moglo da stigne i do američkog Kongresa koji daje novac Ukrajini.


    Berns, koji hitno odlazi u Kijev, ne može da ide protiv politike Vašingtona, a to je da odugovlači rat u Ukrajini dok Bajden ne bude ponovo izabran.

    Štaviše, Vašington želi NATO u Ukrajini. Dok Vašington zna da ne može da uvede Ukrajinu u NATO dok Ukrajina ne pobedi u ratu, nakon što Bajden ponovo bude izabran, SAD mogu da počnu da stavljaju stvarne borbene snage NATO-a, počevši od vazdušnih snaga. Stoga je Vašington spreman da rizikuje dugoročnu stabilnost i održivost NATO-a u ime pokušaja da NATO baze postavi u Ukrajini u oblast za koju Rusija smatra da je izuzetno osetljiva.

    Aliu, politika Vašingtona je fantazija. NATO rat sa Rusijom, ako je to ono kuda smo krenuli, uništiće Evropu. NATO nije spreman za takav rat ni sada, ni u narednih pet godina. Štaviše, nije jasno da politika Vašingtona ima podršku među zemljama članicama NATO-a, navodi se u tekstu “Azia tajmsa”.

    Ni Rusi verovatno ne žele rat u Evropi jer bi sukob takvih razmera lako mogao da uključi taktičko nuklearno oružje. S obzirom na raspored koji Vašington ima na umu, Rusija će biti pod pritiskom da završi rat u Ukrajini u roku od godinu dana. To bi moglo navesti Rusiju da fokusira svoje napade na Kijev ili, alternativno, na druge važne ukrajinske gradove, sa Odesom i Harkovom na čelu liste meta.

  • “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    U februaru 2024. godine navršiće se dvije godine od početka rata u Ukrajini, a trenutno stanje na frontu ne obećava brz završetak sukoba. To je pojedine zapadne medije natjeralo i na razmišljanje o sljedećem – da li je moguće poraziti Rusiju u Ukrajini?

    U tekstu koji potpisuju Eugene Rumer i Andrew S. Weiss, navodi se kako ukrajinska kontraofanziva nije isporučila rezultate kako se očekivalo.

    “Dugoočekivana ukrajinska kontraofanziva nije postigla prodor koji bi Kijevu dao jake argumente za pregovore. Nemir na Bliskom istoku dominira naslovnicama, a dvostranačka podrška Ukrajini u SAD-u narušena je polarizacijom i disfunkcijom u Kongresu”, pojašnjava se.

    Ističu kako Putin ima razloga da vjeruje da je vrijeme na njegovoj strani.

    “Na prvoj liniji fronta nema naznaka da Rusija gubi ono što je postalo rat iscrpljivanja. Ruska ekonomija je pogođena, ali nije u rasulu. Putinova vlast je, paradoksalno, ojačana nakon neuspjele pobune Jevgenija Prigožina u junu. Narodna podrška ratu je i dalje čvrsta, a podrška elite Putinu nije prestala”, ističe se u tekstu.

    Također, pojašnjava se kako ruski predsjednik može sa zadovoljstvom posmatrati i vanjskopolitičku situaciju.

    “Njegova ulaganja u ključne odnose su se isplatila. Kina i Indija pružile su važnu podršku ruskoj ekonomiji povećanjem uvoza. Umjesto da se brine o izgubljenom tržištu na zapadu Evrope, Putin je odlučio da je kratkoročno korisnije jednostavno postati ‘mlađi’ partner Kine u ekonomskom području. Roba iz Kine čini skoro 50 posto uvoza”, navodi se.

    Putin ne osjeća nikakav pritisak da okonča rat niti brine o njegovoj sposobnosti da ga održava manje-više na neodređeno vrijeme.

    “Kako se zima približava, ruska vojska je pokrenula vlastitu ograničenu kopnenu ofanzivu i sigurno će proširiti raketne i bespilotne napade na ukrajinske gradove, elektrane, industrijska mjesta i drugu kritičnu infrastrukturu. U najmanju ruku, Putin očekuje da će američka i evropska podrška Ukrajini nestati, da će se Ukrajinci umoriti od beskrajnog terora i razaranja koji im se nanosi, i da će mu kombinacija to dvoje omogućiti da diktira uslove za dogovor o okončanju rata. Iz njegove perspektive, idealna osoba za sklapanje takvog dogovora je Donald Trump, ako se vrati u Bijelu kuću u januaru 2025. godine”, analiziraju u američkom listu.

    Ovo stanje stvari predstavlja izazov bez presedana za zapadne lidere.

    “Washington i njegovi saveznici bili su izuzetno učinkoviti u rješavanju najhitnijih aspekata ovog problema: sprečavanju kolapsa Ukrajine, održavanju dobrog snabdijevanja naprednim oružjem i obavještajnim podacima u realnom vremenu, te osmišljavanju sankcija Rusiji. Sada je vrijeme za prelazak na dugoročnu strategiju koja povećava i održava pritisak na odmetnički režim u Kremlju. Ne treba imati iluzije da će svaka moguća kombinacija kratkoročnih koraka biti dovoljna da primora Putina da odustane od rata”, objašnjava se.

    Također, upućena je i kritika zapadnim liderima.

    “Ono što zapadni lideri očigledno nisu uradili jeste da se izjednače sa svojom javnošću o trajnoj prirodi prijetnje od ohrabrene, revizionističke Rusije. Prečesto su se prepuštali magičnom razmišljanju, kladeći se na sankcije, uspješnu ukrajinsku kontraofanzivu ili transfer novih vrsta oružja kako bi natjerali Kremlj da sjedne za pregovarački sto. Također, neki su se nadali da će Putina svrgnuti u puču u palati”, piše WSJ.

    Na kraju teksta, ističe se da završetak rata, kad god se to dogodi, malo je vjeroatno da će ugušiti konfrontaciju između Rusije i ostatka Evrope.

    “Ukrajinci i njihovi prijatelji s pravom žele da vide uspon prosperitetne, nezavisne Ukrajine koja je sigurna i potpuno integrisana u politički i ekonomski život kontinenta. Putin i njegovi nasljednici bi to vidjeli kao konačni poraz Rusije. Oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da to spriječe”, zaključuje se.

  • Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da su isporuke ključnih artiljerijskih granata njegovoj zemlji smanjene nakon početka rata između Izraela i Hamasa.
    -Isporuke su smanjene. Svako se bori za svoje zalihe. To je život, ne kažem da je to pozitivno, ali to je život, i mi moramo da branimo ono što je naše -rekao je Zelenski, a prenosi Tajms of Izrael.

    On je kazao da je smanjena isporuka granata prečnika 155 milimetara, koje se koriste na istočnoj i južnoj liniji fronta u Ukrajini.