VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Orban: Brisel će morati sam da se snađe u vezi sa sukobom u Ukrajini

    Orban: Brisel će morati sam da se snađe u vezi sa sukobom u Ukrajini

    EU treba da se pripremi da se sama snađe sa sukobom u Ukrajini, jer bi SAD uskoro mogle da izađu iz svega toga, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban.

    “Ako na vlast dođu skeptičniji republikanci, onda će, vrlo je moguće, Evropa morati sama da se nosi sa ogromnim geopolitičkim sukobom, da pronađe gotovo nemoguće političko rješenje problema i snosi sve troškove”, rekao je Orban tokom posjete Cirihu.

    Mađarski premijer smatra da će, ukoliko američka Republikanska partija pobijedi na predsjedničkim i izborima za Kongres SAD 2024. godine, američka politika “naglo promijeniti kurs”.

    Agencija MTI javila je da je Orban naglasio da je Evropa osiromašena i da nema novca za “takvu krizu”.

    Premijer Mađarske ocijenio je da EU neće moći da riješi konflikt u Ukrajini, prenio je TASS.

  • Vode se žestoke borbe na istočnoj obali Dnjepra, Rusi strahuju da Ukrajinci ne prebace oklopnjake

    Vode se žestoke borbe na istočnoj obali Dnjepra, Rusi strahuju da Ukrajinci ne prebace oklopnjake

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije u najnovnijem dnevnom izvještaju sa ukrajinsko-ruskog fronta tvrdi da se vode žestoke borbe na istočnoj obali rijeke Dnjepar, u blizini sela Krinki.

    Selo se nalazi u oblasti Herson, zapadno od Nove Kahovke na istočnoj strani rijeke Dnjepar.

    “Borbe na kopnu su okarakterisane kao konfuzne pješadijske borbe uz razmjenu artiljerije na složenom, šumovitom terenu”, navodi se.

    U njemu se navodi da je Ukrajina uspješno koristila brojne dronove za napad na ruske snage, a Moskva je odgovorila udarima svojih zračnih snaga.

    “Borbe oko Krinkija su manjeg obima od nekih velikih bitaka, ali će ih ruski lideri smatrati veoma nesretnim”, navodi se, dodajući da su moskovske trupe prošle godine prepustile položaje zapadno od rijeke u nadi da će ih spriječiti da napreduju preko rijeke, nešto što izgleda nije uspjelo do sada.

    Institut za proučavanje rata tvrdi da se rusko ministarstvo odbrane i zvaničnici bore da obuzdaju histeriju oko ukrajinskih operacija na istočnoj (lijevo) obali Hersonske oblasti.
    Dodaju da ruski blogeri priznaju ukrajinsko prisustvo na istočnoj obali i žale se da ruske snage nisu u stanju da suzbiju ukrajinske operacije.

    Vojni analitičar Sky News Sean Bell jučer je kazao da Rusi moraju odbiti napade inače će ukrajinska vojska biti u mogućnosti da prebaci oklopnjake preko Dnjepra, čime bi mogli ugroziti zapadni bok ruskih snaga.

    “Ako Ukrajina bude u stanju da pokrene ofanzivu sa Dnjepra, to bi zaobišlo slojevitu rusku odbranu u blizini Zaporožja i potencijalno primoralo Rusiju da povuče svoje snage nazad na Krim. Ovo bi oslobodilo ogroman dio teritorije koju je okupirala Rusija i označilo značajan proboj ukrajinskih snaga”, kazao je Bell.

  • Nebenzja: Ukrajina je izgubila dostojanstvo i nezavisnost

    Nebenzja: Ukrajina je izgubila dostojanstvo i nezavisnost

    Ukrajina je zbog Majdana izgubila dostojanstvo i nezavisnost koje još uvijek nije dobila nazad, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

    “Kada Ukrajina bude prevazišla prvorodni grijeh Majdana, ostaće joj sramota i crna mrlja u istoriji Ukrajine, ali i cijelog svijeta. Ostaće joj zloslutno sjećanje na to koju cijenu nosi napuštanje sopstvenih interesa i potpuno potčinjavanje Zapadu”, kazao je Nebenzja na sastanku Savjeta bezbjednosti UN.

    Kijevski Majdan je bio zamišljen “isključivo kao sredstvo za slabljenje Rusije u interesu Zapada”, dodaje diplomata uvjeren da su Ukrajinci “cinično iskorišćeni i da su zemlju doveli do trenutne situacije u kojoj se ne naslućuju ukrajinski interesi”.

    Prije deset godina, 21. novembra 2013. godine počeli su protesti na Majdanu, centralnom trgu u Kijevu koji su doveli do državnog udara. Povod za masovne proteste bilo je vladino odlaganje potpisivanja sporazuma o pridruživanju sa ЕU.

    Nebenzja je najavio da će 8. oktobra biti održana sjednica Savjeta bezbjednosti UN o Ukrajini.

  • Zelenskom se ljulja tron: Vojska kreće na njega?

    Zelenskom se ljulja tron: Vojska kreće na njega?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je vojne komandante svoje zemlje da se ne mešaju u politiku.

    U intervjuu za britanski tabloid San (The Sun), Zelenski je govorio o svom odnosu sa višim komandantima, koji vode odbranu od ruske invazije.

    U kijevskim političkim krugovima mesecima se spekuliše o razdoru između Zelenskog i Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga.

    General je dobio pohvale za svoje vojne kampanje i već se smatra rivalom Zelenskom za predsednika.

    Prema ustavu, redovni predsednički izbori morali bi da budu održani 31. marta, ali je Zelenski pozvao na odlaganje zbog rata koji besni u zemlji.

    “Ako vojnik odluči da se bavi politikom, to je njegovo pravo, ali onda mora da uđe u politiku i ne može da se bavi ratom”, rekao je Zelenski za San.

    “Ako vodite rat imajući u vidu da ćete se sutra baviti politikom ili izborima, onda se u svojim izjavama i na liniji fronta ponašate kao političar, a ne kao vojnik i mislim da je to velika greška”, nastavio je.

    “Uz poštovanje generala Zalužnog i svih komandanata koji su na bojnom polju, postoji apsolutno razumevanje hijerarhije i to je to, a ona ne može biti druga, treća, četvrta, peta”, dodao je ukrajinski predsednik.

    Zelenski, koji objavljuje dnevne novosti o borbama, izgleda aludirao na intervju koji je Zalužni dao za Ekonomist (The Economist) ranije ovog meseca u kojem je upozorio da je rat u zastoju.

    “Nema zastoja”, uzvratio je Zelenski.

  • Putin naređuje opštu mobilizaciju?

    Putin naređuje opštu mobilizaciju?

    Vladimir Putin planira da intenzivira rat protiv Ukrajine i možda će pozvati na opštu mobilizaciju u Rusiji nakon što pobedi na predsedničkim izborima 2024.

    U međuvremenu, širom zemlje raste bes među članovima porodica ruskih vojnika – desetine hiljada majki i supruga potpisale su peticiju tražeći da se njihovi prisilno mobilisani sinovi i partneri vrate kući, a mnogi od njih izašli su na ulice da protestuju protiv Putina.

    Njegovu paranoju dodatno pojačava svest da je pobuna koju su predvodile majke vojnika dovela do kraja sovjetske okupacije u Avganistanu 1979. godine i ubrzala raspad SSSR-a. Upravo zbog toga je Putin naredio svim svojim regionalnim zvaničnicima i tajnim službama da po svaku cenu iskorene „antiratno neslaganje“.

    Zloglasna služba bezbednosti FSC redovno kontaktira organizatore protesta i preti im sankcijama ako nastave sa aktivnostima za koje se vlasti plaše da bi mogle da izmaknu kontroli.

    Ukoliko pobedi na izborima, ruski diktator će moći da ostane na vlasti do 2030. godine, što će mu takođe dati odriješene ruke da uvede vojni rok u celoj zemlji, prenosi Dejli mejl. A upravo toga se Ukrajina najviše plaši. Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC), nedavno je rekao da je “Rusija u potpunosti posvećena svom cilju, a to je uništenje Ukrajine kao nacije“.

    “Ruska privreda sve više prelazi na ratnu osnovu i opšta mobilizacija bi mogla da usledi nakon izbora 2024. godine. Osim toga, Rusija se pokazala mnogo otpornijom na sankcije Zapada nego što se očekivalo. Ukrajina i njeni saveznici imaju tri do četiri meseca da se pripreme jer bi izbori, koji će biti održani 17. marta, mogli da budu potencijalna prekretnica za Kremlj”, upozorava Danilov.

    Nakon što je preživeo pobunu Vagnerove grupe u junu, ruski lider želi da ojača svoju moć kandidovanjem na predstojećim izborima. Očekuje se da će Putin doživotno ostati na vlasti, uprkos sistematskom ućutkivanju kritičara, uključujući i opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

    Olga Cukanova (47), osnivač Saveta žena i majki, uvrštena je u tzv. registar stranih agenata, protiv nje je pokrenuto krivično gonjenje i preti joj represija.

    Još jedna antiratna demonstranka, kozmetičarka Olga Kac, obećala je da će nastaviti da izaziva Putina nakon što je on glatko odbio njenu peticiju koju je potpisalo 100.000 žena u kojoj se zahteva da se regrutovanim muškarcima dozvoli povratak kući. Olga je u kampanju krenula zbog brata Aleksandra (26), koji je na prvoj liniji fronta više od godinu dana.

    Tražimo određivanje maksimalnog roka službe za mobilizaciju. Krajnje je vreme da se civili koji su pali pod delimičnu mobilizaciju vrate kućama. Predsednička administracija je jednostavno odlučila da ne brine o njima – rekla je Olga Kac, koju Putinova administracija još nije uspela da ućutka.

    Mnogi Rusi su se donedavno plašili protesta, ali situacija se menja. U Moskvi su žene izašle na ulice noseći natpise “Vratite očeve deci“, “Vreme je da se mobilisani vrate kući“ i “Pravda je demobilizacija za mobilisane“.

    “Deca stalno pitaju gde im je tata, kada se vraća, a mi nemamo odgovore. Živimo u paklu”, žali se Inna.

    Još jedna hrabra žena, Olga Belanovskaja, supruga mobilisanog vojnika, letela je preko sedam vremenskih zona širom Rusije kako bi uputila poruku Putinovim vlastima u ime stotina žena i majki.

    “Uslovi u kojima se drže su odvratni. Prinuđeni su da leže goli u jami ako odbiju da se bore zbog nedostatka osnovne vojne opreme i hrane. Ne znam da li je moj muž Maksim (28) uopšte živ… Ako hoće da se odmore, vojnici moraju da plate 200.000 rubalja ili 2225 dolara mita. Daju im se najkraće vreme da iskopaju rovove, a tek posle toga vojnici dobijaju flašu vode i neke osnovne namirnice, do tada hrane jednostavno nema. Čak ni ranjenicima, koji su smešteni u prljavim podrumima, ne daju hranu, odnosno dokrajče ih, svoje ranjene drugove. Ranjenici, čak i oni na štakama i u invalidskim kolicima, vraćaju se na front. Nemoguće je dobiti medicinsko izuzeće”, otkrila je Olga.

  • Zelenski: Ukrajina donijela sve odluke za početak pregovora sa EU

    Zelenski: Ukrajina donijela sve odluke za početak pregovora sa EU

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajina donela sve odluke koje je trebalo doneti za početak pregovora o pristupanju zemlje Evropskoj uniji.

    Zelenski je podsjetio da su u utorak u Kijevu boravili predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsjednica Moldavije Maja Sandu na desetogodišnjicu početka Majdana, što je, kako je naveo, posebno simbolično.

    “Glavna tema bila je naša integracija u Evropsku uniju. Naša država čini sve što je potrebno za pravi početak pristupnih pregovora. Sve odluke koje smo morali da donesemo su već donesene. A sada ćemo čak i odobriti ono što je trebalo da se uradi prije proljeća”, kazao je Zelenski u video obraćanju.

    Prema njegovim riječima, Ukrajina je apsolutno odlučna da sve sprovede i bude potpuno spremna za početak pregovora.

    “Veoma je važno da Evropska unija ispuni svoje obećanje tako što će doneti odluku za početak pregovora sa Ukrajinom“, naglasio je on.

    Zelenski je izrazio zahvalnost predsjedniku Evropskog savjeta Šarlu Mišelu i svim partnerima u Evropi na njihovoj podršci“ i istakao da je „sada vrijeme za jačanje solidarnosti“.

    Evropska komisija je 8. novembra preporučila Evropskom savetu da otvori pregovore o pristupanju Ukrajine i Moldavije EU.

    Takođe je preporučila, pod određenim uslovima, otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji.

    U decembru Evropski savet bi trebalo da razmotri pitanje otpočinjanja pregovora o pristupanju Ukrajine EU.

  • “Prvi pokušaj atentata bio je interesantan”

    “Prvi pokušaj atentata bio je interesantan”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da više ne računa ni pokušaje atentata. Uporedio ih je sa infekcijom koronavirusa.

    On je rekao da su ukrajinske obaveštajne službe osujetile najmanje pet ili šest pokušaja atentata.

    “Prvi (atentat) je veoma interesantan, jer je prvi put, a posle je kao kovid”, rekao je on u intervjuu za britanski The Sun.

    Prvi pokušaj je sa sobom doneo paniku, dodao je on.

    “Pre svega, ljudi ne znaju šta da rade sa tim i izgleda veoma zastrašujuće. A posle toga, to je samo obaveštajna informacija gde vam daju detalje da je druga grupa došla u Ukrajinu da to pokuša”, rekao je Zelenski.

    Poznata je priča da su ruski specijalci sleteli padobranom u Kijev prvog dana Putinove invazije prošle godine, navodno da ubiju Zelenskog.

    Telohranitelji ukrajinskog predsednika zapečatili su njegovu kancelariju improvizovanim barikadama i komadima šperploče.

    Ali kada su britanski i američki zvaničnici ponudili da predsednika odlete iz prestonice zbog straha da bi to moglo pasti za nekoliko sati, on je odgovorio dobro poznatom linijom: “Treba mi municija, a ne transport”.

    Kasnije, dok su besnele bitke oko Kijeva, Zelenski je izašao iz baze kako bi snimio prkosan selfi video koji je okupio otpor Ukrajine dokazujući da je još uvek u prestonici.

    Skoro dve godine kasnije, Zelenski je rekao da Rusija i dalje “veoma želi” da ga zbaci sa vlasti. Rekao je da čak zna i kodno ime njihove najnovije misije da ga svrgnu, koja treba da bude krajem godine.

    “Naziv operacije je Majdan 3. Namera je da se promeni predsednik, ali možda ne ubijanjem. Mislim, menja se. Koristiće sve instrumente koje imaju.”

    Na pitanje da li bi Ukrajina rizikovala da ubije Putina ako se ukaže prilika, Zelenski je rekao: “To je rat i Ukrajina ima svako pravo da se brani”.

  • Prvi put upotrebljeno zastrašujuće i razorno oružje protiv Ukrajinaca

    Prvi put upotrebljeno zastrašujuće i razorno oružje protiv Ukrajinaca

    Rusija je prvi put upotrebila modifikovane kasetne bombe kao klizno oružje protiv ukrajinskih snaga na jugu zemlje.

    Na snimku koji je uveliko kruži internetom, a koji je u aplikaciji za razmenu poruka Telegram objavio ruski kanal za koji se smatra da je povezan sa vojskom Moskve, ono što izgleda kao napad kasetnom municijom širom ukrajinskog sela pokazuje na desetine skoro istovremenih eksplozija.

    Međutim, postoji nekoliko dostupnih detalja o snimku, a mediji nisu mogli da ih nezavisno provere.

    Bombe RBK-500 korišćene su protiv ukrajinskih snaga u blizini donjeckog sela Staromajorske, saopštio je ISV, istraživački centar sa sedištem u SAD.

    Naselje, koje se nalazi blizu granice sa južnim regionom Zaporožja, ponovo su zauzele ukrajinske snage krajem jula, pošto je kijevska kontraofanziva oslobodila nekoliko sela iz ruku Moskve.

    Podsećamo, Ukrajina je septembra dobila od Amerikanaca međunarodno zabranjene kasetne bombe i Rusija je upozorila da će na to odgovoriti.

  • Izvršen napad na Rusiju

    Izvršen napad na Rusiju

    Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su ukrajinski dron iznad Brjanske oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije na Telegram kanalu.

    Oni navode da je reč o terorističkom napadu.”Danas, oko 21.30 po moskovskom vremenu, sprečen je pokušaj kijevskog režima da izvrši teroristički napad bespilotnom letelicom na teritoriju Ruske Federacije. Ukrajinsku bespilotnu letelicu uništile su dežurne snage PVO nad teritorijom Brjanske oblasti”, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

  • Amerika ima zahtjev za Ukrajinu

    Amerika ima zahtjev za Ukrajinu

    Direkor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je da SAD teraju Ukrajinu da sprovede maksimalnu mobilizaciju.

    I da pozovu u rat žene, maloletnike i starija lica.

    “Zapad traži od režima ukrajinskog predsednika Zelenskog da zanemari gubitke i da demonstrira svetskoj zajednici nemogućnost ruske pobede u ukrajinskom konfliktu. Konkretno, podaci do kojih je došao SVR pokazuju da SAD usmeravaju ukrajinsko liderstvo ka maksimalnoj mobilizaciji, kako bi kompenzovali velike gubitke u ukrajinskoj vojsci tokom neuspele kontraofanzive”, naveo je Nariškin, preneo je Tas.

    On je dodao da “američki i britanski kustosi” Kijeva preporučuju ukrajinskom vojno-političkom rukovodstvu da uruči pozive u vojsku osobama od 17 do 70 godina.

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je danas u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o hitnim potrebama Ukrajine na bojnom polju i dugoročnoj odbrani.

    Ostin je napisao na platformi Iks (X, nekadašnji Tviter) da će SAD, zajedno sa saveznicima i partnerima, nastaviti da pružaju vojnu pomoć Ukrajini, preneo je Rojters.

    “Bila mi je čast da se danas sretnem sa predsednikom Zelenskim u Kijevu i da ponovo potvrdim snažnu podršku SAD Ukrajini”, naveo je Ostin.