VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Njemačka zaprijetila Rusiji uključivanje oštrih sankcija zbog Ukrajine

    Njemačka zaprijetila Rusiji uključivanje oštrih sankcija zbog Ukrajine

    Njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht ocijenila je da je u situaciji sa Ukrajinom Rusija agresor i da je potrebno učiniti sve da se zaustavi eskalacija, navodeći da to uključuje i prijetnju oštrim sankcijama.

    Lambreht je za Bild rekla da je zabrinuta zbog situacije u Ukrajini, ali nije direktno odgovorila na pitanje da li je spremna da pošalje vojnike Bundesvera u Ukrajinu.

    “Moramo da iscrpimo sve opcije diplomatije i ekonomskih sankcija. I svi dalji koraci moraju biti blisko koordinirani u NATO”, istakla je Lambreht pred posjetu Litvaniji.

    Na pitanje može li gasovod Severni tok 2 biti dio paketa sankcija, njemačka ministarka je odgovorila da je neophodno koristiti čitav set instrumenata koji su na raspolaganju.

    “Sada moramo da ciljamo na Putina i njegovo okruženje. Oni koji su odgovorni za agresiju moraju da osjete lične posljedice, na primjer da više ne mogu da idu na Jelisejska polja u Parizu u kupovinu”, rekla je Lambreht.

    NATO neće dozvoliti Moskvi da diktira vojni stav Alijanse
    NATO će razgovarati o bezbjednosnim prijedlozima Rusije, ali neće dozvoliti Moskvi da diktira vojni stav Alijanse, izjavila je danas njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht tokom posjete njemačkim trupama u Litvaniji, prenosi Srna.

    Moskva je juče postavila listu zahtjeva za Zapad koji uključuje povlačenje bataljona NATO-a iz Poljske i Estonije, Letonije i Litvanije, nekada u sastavu Sovjetskog Saveza.

    Rusija, takođe, zahtijeva pravno obavezujuću garanciju da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini i efektivni ruski veto na buduće članstvo Ukrajine u NATO – što je Zapad već isključio.

    “Razgovaraćemo o ruskim prijedlozima. Ali ne može biti da Rusija diktira partnerima u NATO-u njihov stav, i to je nešto što ćemo vrlo jasno istaći u razgovorima sljedeće nedjelje na Savjetu NATO-a”, rekla je Lambrehtova novinarima u Rukli tokom svoje prve posjete njemačkim trupama u inostranstvu.

    Ona je dodala da se trenutne tenzije moraju riješiti na diplomatskom nivou, ali isto tako i putem kredibilnog odvraćanja.

    Zapad je zaprijetio oštrim ekonomskim sankcijama Rusiji ukoliko Moskva eskalira svoje vojno prisustvo na granici Ukrajine. Moskva kaže da samo odgovara na prijetnje svojoj bezbjednosti iz sve bližih odnosa Kijeva sa NATO-om.

    Govoreći danas zajedno sa Lambrehtovom, litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas je rekao da NATO ne smije da dozvoli Moskvi da podijeli Evropu na sfere uticaja.

  • “Ukrajinci su svijesni, trudimo se da kažemo Putinu”

    “Ukrajinci su svijesni, trudimo se da kažemo Putinu”

    Ako Rusija izvrši invaziju Ukrajine, “malo je vjerovatno” da će Velika Britanija i njeni saveznici poslati trupe u odbranu te zemlje, rekao je Ben Volas.

    “Ne bi trebalo da zavaravamo ljude da ćemo to uraditi”, rekao je britanski sekretar za odbranu Volas za časopis Spektator, navodeći da su “Ukrajinci toga svesni”, preneo je BBC.

    Britanski sekretar za odbranu je kazao da Ukrajina “nije članica NATO, tako da je malo verovatno da će neko poslati trupe u Ukrajinu da izazove Rusiju”.

    “Zato se diplomatski trudimo da kažemo Putinu da to ne radi”, rekao je on i naglasio da su “oštre ekonomske sankcije” najverovatniji oblik odvraćanja.

    Rusija je premestila hiljade vojnika blizu istočnih granica Ukrajine, što je navelo zapadne sile da apeluju na predsednika Vladimira Putina da deeskalira tenzije.

    Moskva je negirala planove za napad i zatražila hitne razgovore sa SAD.

    Rusija je u petak zatražila striktna ograničenja aktivnosti vojnog saveza NATO predvođenog SAD u zemljama istočne Evrope.

  • Ukrajina najavila kako će uskoro priznati Jerusalem kao glavni grad Izraela

    Ukrajina najavila kako će uskoro priznati Jerusalem kao glavni grad Izraela

    Ambasador Ukrajine u Izraelu Jevgen Kornijčuk izjavio je kako bi ova zemlja uskoro mogla priznati Jerusalem kao prijestolnicu Izraela što je pitanje koje je u prošlosti izazivalo brojne kontroverze.

    Kako je naveo ambasador u razgovoru za The Times of Israel, Ukrajina u naerdnom periodu želi ojačati odnose s Izraelom, naročito u sigurnosnom i odbrambenom sektoru, a priznanje Jerusalema kao glavnog grada trebao bi predstavljati dio “paketa” koji se tiče unapređenja odnosa.

    “Vjerujem da je pitanje priznanja stvar mjeseci, a ne godina. Čim dobijemo dozvolu, odmah ćemo to učiniti. Naravno, jasno je kako moramo čekati službeno priznanje”, rekao je ambasador.

    O mogućem priznanju Jerusalema kao glavnog grada Izraela nedavno su razgovarali i predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski i predsjednik Izraela Isaac Herzog na obilježavanju 80. godišnjice masakra u Babi Jaru u Ukrajini.

    “Znamo kako je nemati svoju državu. Znamo i šta znači braniti vlastitu državu po cijenu života. Ukrajinci i Jevreji cijene slobodu i podjednako rade na tome da budućnost naših država bude po našem ukusu, a ne prema ukusu kakav drugi žele za nas. Izrael je često primjer za Ukrajinu”, rekao je Zelenski.

    O odnosima Izraela i Ukrajine govorio je i ukrajinski premijer Denis Šmihal koji je naglasio kako je ova država zahvalna Izraelu za podršku.

    “Želio bih da se posebno zahvalim Izraelu za stalnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Glas civilnih i vjerskih organizacija o ovom pitanju jednako je važan kako bi se dalo do znanja svijetu da se Ukrajina trenutno bori za svoju nezavisnost”, rekao je Šmihal.

  • Zelenski: Berlin sprečava Kijev da nabavi naoružanje, zar nemamo pravo

    Zelenski: Berlin sprečava Kijev da nabavi naoružanje, zar nemamo pravo

    Njemačka vlada blokira nastojanja Ukrajine da od NATO-a kupi sisteme za odbranu od bespilotnih letjelica i drugo defanzivno naoružanje, izjavio je predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

    Ova izjava ukrajinskog predsjednika prenesena je u intervjuu za italijanski dnevnik “Republika” koji je preveden na ukrajinski i postavljen na sajt predsjednikove pres-službe, prenosi portal Ukrinform.

    “Njemačka nas je nedavno spriječila da od NATO nabavimo sisteme protiv bespilotnih letjelica i naoružanje za neutralisanje snajperista isključivo u odbrambene svrhe. Zar nemamo pravo da imamo ovo naoružanje dok ističe osma godina rata? Očigledno da nemamo. Svaka demokratija koja se brani od agresije trebalo bi da ima pravo da nabavi takvo odbrambeno naoružanje, međutim u nekim (evropskim) prijestonicama i dalje je prisutan strah”, ocijenio je Zelenski.

    On je rekao da Ukrajina nije iznenađena dešavanjima na svojim istočnim granicama, tvrdeći da je Rusija započela rat 2014. godine i da je od tada Ukrajina spremna za svaki scenario.

    “Čemu služe trupe nagomilane u blizini naše granice? To je potencijalna ucjena, prije svega uperena protiv zapadnih sila. Ako se dodatno poveća ruski vojni kontingent, ucjena će postati žešća, što se može smatrati pripremama za širenje agresije na našu zemlju i moguće na cijeli region”, ocijenio je Zelenski.

    Ranije je njemački nedjeljnik “Bild” izvijestio da Berlin od maja 2021. godine koristi mehanizme NATO kako bi spriječio druge saveznike da Ukrajini prodaju odbrambeno naoružanje.

  • Borelj: Ruski napad na Ukrajinu neće proći bez posljedica

    Borelj: Ruski napad na Ukrajinu neće proći bez posljedica

    Bilo kakva agresija protiv Ukrajine neće proći bez političkih posljedica i visokih ekonomskih troškova za Rusiju, rekao je danas u Evropskom parlamentu visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbjednosnu politiku Džozef Borelj, ali i dodao da će EU prije svega nastojati da spriječi eskalaciju napetosti između dvije zemlje.

    “Bilo kakva agresija protiv Ukrajine neće proći bez političkih posljedica i visokih ekonomskih troškova za Rusiju”, rekao je Borelj evroparlamentarcima. Ukrajina, Evropska unija i Sjedinjene Države već nedjeljama optužuju Rusiju da planira napad na Ukrajinu.

    “Rusija od novembra na neobičan način gomila vojnike i oružje uz granicu s Ukrajinom. Ukrajina je naš strateški partner i naravno da nas zabrinjava gomilanje ruskih snaga”, rekao je Borelj i ponovio nepokolebljivu podršku Unije suverenitetu i teritorijalnoj cjelovitosti Ukrajine.

    Iako Rusija gomila snage na svojoj teritoriji i time ne krši međunarodno pravo, Borelj smatra da je s obzirom na ranija događanja zabrinutost Ukrajinaca sasvim opravdana. Najavio je novi finansijski instrument kojim će se pružiti sanitetska i logistička podrška Ukrajini za jačanje njene otpornosti koja ne uključuje i oružje.

    Prema NATO-u, Rusija je rasporedila između 75.000 i 100.000 vojnika, a Zapad strahuje da će se ponoviti 2014. godina, kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim. Proruski separatisti iste godine su zauzeli dio istočne Ukrajine, regije Donjeck i Lugansk. U sukobima koji traju već sedam godina poginulo je više od 13.000 ljudi.

    “Treba očekivati najbolje, a pripremiti se za najgore”
    Borrelj je pozvao Rusiju da se vrati za pregovarački sto uz posredništvo Francuske i Njemačke. Istakao je da EU ne želi pridonijeti nikakvoj eskalaciji i za kraj dodao da treba očekivati najbolje, a pripremiti se za najgore.

    Kremlj poriče da priprema invaziju na Ukrajinu i tvrdi da je gomilanje ruskih vojnika uz granicu s tom zemljom isključivo obrambene naravi te traži sigurnosna jamstva za vlastitu sigurnost. Rusija je pozvala NATO da ne raspoređuje oružje u zemljama koje graniče s Rusijom i protivi se eventualnom članstvu Ukrajine i Gruzije u tom savezu. Ta zemlja prijeti i da će rasporediti nuklearne rakete u Evropi kao odgovor na slične planove NATO-a, koje Sjevernoatlantski savez odbacuje.

  • “Pripremamo se da Putin da naredbu za početak rata – hitno potrebna pomoć”

    “Pripremamo se da Putin da naredbu za početak rata – hitno potrebna pomoć”

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko upozorava na rusku invaziju na Ukrajinu.

    “Mi u čitavoj Ukrajini se pripremamo na to da ruski predsednik Vladimir Putin da naredbu za početak rata”, upozorava bivši bokser u tekstu za nemački Bild.

    “Kao vojnik jednom sam se zakleo da ću braniti ovu zemlju, i sad sam spreman boriti se za domovinu”, istakao je gradonačelnik glavnog grada Ukrajine.

    Rusija je proteklih nedelja nagomilala svoje vojnike na granici sa Ukrajinom, što je izazvalo strah od moguće invazije. Moskva to demantuje i optužuje vlasti u Ukrajini za provokacije.

    Nasuprot tome, Kličko poziva na hitnu međunarodnu pomoć: na “internacionalnu podršku i vojnu pomoć”, kako je napisao u tekstu objavljenom u visokotiražnom Bildu.

    “Mi smo jedna evropska zemlja, koja više nego ikad treba evropsku podršku”, poručio je Kličko, koji je od 2014. gradonačelnik Kijeva.

    Prema nedavnim objavama NATO-a, Rusija drži između 75.000 i 100.000 vojnika u blizini ukrajinske granice, prenosi Šipigl.

  • Britanija razmatra sve mogućnosti ako Rusija napadne Ukrajinu

    Britanija razmatra sve mogućnosti ako Rusija napadne Ukrajinu

    Velika Britanija razmatra sve opcije o tome kako da odgovori ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, rekla je danas ministarka spoljnih poslova Liz Tras, ističući da se ta zemlja u prošlosti već koristila ekonomskim sankcijama kako bi poslala diplomatske poruke Moskvi.

    “Kada je Velika Britanija htjela da pošalje jasne poruke i postigne jasne ciljeve, bili smo spremni da upotrijebimo ekonomske sankcije”, rekla je ministarka Tras novinarima na sastanku ministara spoljnih poslova Grupe sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja (G7), prenosi agencija Rojters.

    Ona je dodala da se razmatraju sve opcije o tome kako će se Britanija odgovoriti ukoliko Rusija odluči da napadne Ukrajinu.

    Ministri spoljnih poslova Grupe sedam okupili su se u subotu u Liverpulu u Engleskoj, na sastanku kojim je dominiralo pitanje gomilanja ruskih trupa u blizini ukrajinske granice i pozvali Moskvu na deeskalaciju.

    Ukrajina se nalazi u centru krize u odnosima Istoka i Zapada, jer zapadne zemlje optužuju Rusiju za gomilanje desetina hiljada vojnika u pripremi za moguću vojnu ofanzivu velikih razmjera.

    Sa druge strane, Rusija poriče da je planirala bilo kakav napad i optužuje Ukrajinu i Sjedinjene Američke Države za destabilizirajuće ponašanje i kaže da su joj potrebne bezbjednosne garancije za sopstvenu zaštitu, navodi britanska agencija.

  • Panika u Kijevu: Dokument stoji na Bajdenovom stolu, a Amerika odlaže konačnu odluku

    Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena pripremila je paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 200 miliona dolara, ali je obustavila isporuku.

    Iako su vlasti u Kijevu uputile brojne apele, pomoć nije poslata, saopštila je televizija En-Bi-Si, pozivajući se na izvore.

    Kako se navodi, očekivalo se da će prošle sedmice biti zvanično objavljeno o dodeli tog paketa pomoći, ali Bela kuća je rešila da odloži donošenje konačne odluke.

    Izvori televizije tvrde da Vašington želi da pokuša da smanji tenzije oko situacije sa Ukrajinom diplomatskim putem.

    Neimenovani sagovornik tvrdi da dokument kojim se odobrava paket vojne pomoći Kijevu “već tri-četiri sedmice stoji na stolu predsednika Bajdena”.

    Još uvek nije poznato šta obuhvata paket od 200 miliona dolara vojne pomoći.

    Sagovornici ističu da je Ukrajina tražila sisteme PVO, protivbrodske rakete, protivtenkovske rakete “džavelin”, radare, modernizovanu artiljerijsku municiju i lekove.

    Ukrajinska vlada zbunjena
    En-Bi-Si podseća da je Kijev pre oko mesec dana dobio pozitivan odgovor na taj zahtev, stoga je sada ukrajinska vlada “zbunjena” i ne razume zašto pomoć nije stigla, kako je očekivano.

    Izvori televizije smatraju da je moguće da Bela kuća ovu partiju pomoći vidi kao instrument pritiska na Moskvu, te da će biti isporučena Ukrajini ako Rusija preduzme vojne akcije protiv Ukrajine.

    Podsetimo, zapadne zemlje i Kijev u poslednje vreme optužuju Rusiju da priprema navodnu invaziju na Ukrajinu zbog čega sve češće govore o spremnosti da Moskvi u tom slučaju uvedu do sada neviđene sankcije.

    Rusija je u više navrata opovrgla da planira tako nešto, ističući da je pomeranje vojnih snaga na njenoj teritoriji, koje izaziva uznemirenost Zapada a posebno susednih država, njeno suvereno i ustavno pravo.

  • Nove optužbe: Evropa je kriva? “Rusija je moćna jer se plašite”

    Nove optužbe: Evropa je kriva? “Rusija je moćna jer se plašite”

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski smatra da Evropa sama stvara kult Rusije svojim priznanjima da je se plaši.

    “Tamo čovek ima jednu od najmoćnijih armija na svetu, tako je ispalo. Sami smo krivi za to. To sam otvoreno govorio našim evropskim kolegama: oni svi kažu da je Rusija veoma moćna, veoma jaka. A ko je pravi takvom? Svi vi, kada se plašite. Svi vi pričate o tome u medijima, a onda predsednik Rusije veruje u to da Rusija može da radi šta želi. Sami to radimo, zajedno… Sami stvaramo kult”, rekao je ukrajinski lider u intervjuu za televiziju “1+1”.

    Kako je dodao, u Evropi ima dovoljno zemalja koje trpe zbog sankcione politike protiv Rusije.

    “Još niko nikome nije ukinuo snažne sankcije. Drugo, svi treba da shvate da druge države trpe kroz tu sankcionu politiku i ne misle sve zemlje o Ukrajini ili ljudima. Postoji mnogo prilično ciničnih ljudi koji razmišljaju o svom tržištu, o poslovanju njihovog biznisa, jer poslovni krugovi u njihovoj zemlji vrše pritisak na njih. Zato, nije svima lako”, ocenio je Zelenski.

    Podsetimo, američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je juče sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i tom prilikom izrazio zabrinutost Vašingtona i evropskih država zbog “aktivnosti Rusije”.

  • NATO odbacio zahtjev Rusije: Obećanje dato Ukrajini ostaje nepromijenjeno

    NATO odbacio zahtjev Rusije: Obećanje dato Ukrajini ostaje nepromijenjeno

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbaco je danas zahtjev Rusije da povuče obećanje dato Ukrajini 2008. godine da će ta zemlja jednog dana postati članica Alijanse.

    “Stav NATO-a kada je riječ o našem odnosu sa Ukrajinom ostaje nepromijenjen. Fundamentalni je princip da svaka zemlja ima pravo da izabere svoj put, uključujući dio kog bezbjednosnog aranžmana želi da bude”, rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu.
    On je dodao da će o odnosu Alijanse sa Ukrajinom odlučivati 30 saveznika iz NATO-a i Ukrajina “i niko drugi”.

    “Ne možemo prihvatiti da Rusija pokušava da ponovo uspostavi sistem u kojem velike sile poput Rusije imaju sfere uticaja, gdje mogu da kontrolišu i odlučuju šta će druge članice da urade”, rekao je Stoltenberg.