Oznaka: ukrajina

U Ukrajini je stupio na snagu zakon koji zabranjuje ruskim brodovima pristup ukrajinskim lukama, prenose ruski mediji.

Kako se navodi, reč je o zakonu koji je ukrajinska Rada usvojila 3. decembra 2020. godine i odnosi se na sve brodove koji plove pod ruskom zastavom.

“Brodovi koji plove pod zastavom države-agresora više neće moći da prevoze ni putnike ni robu jer neće imati pristup ni morskim ni rečnim lukama”, navodi se na portalu ukrajinskog parlamenta.

To znači da se pored Crnog i Azovskog mora ova zabrana odnosi i na reke kao što su Dnjestar, Dnjepar, Dunav i druge.

Pored toga, novi zakon zabranjuje i svim ruskim državljanima da registruju svoja plovila na teritoriji Ukrajine.

Ruski mediji, međutim, podsećaju da je Kremlj u više navrata naglašavao da ni na koji način nije umešan u situaciju po pitanju građanskog rata na jugoistoku Ukrajine te da je zainteresovan da sa Kijevom reši sva pitanja kada je reč o političkoj i ekonomskoj krizi.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je danas da je neophodno u što kraćem roku rasporediti sistem teritorijalne odbrane u glavnom gradu Ukrajine zbog, kako tvrdi, “prijetnji iz Rusije”.

“Izjave i pretnje koje dolaze iz Rusije primoravaju nas da se pripremimo za različite scenarije događaja. Posebno za najgori”, naveo je Kličko u objavi na zvaničnom sajtu gradske vlade.

Poručio je da mora da postoji jasan plan djelovanja različitih odjeljenja i službi kako bi se grad odbranio u “kritičnoj situaciji”, prenosi agencija RIA Novosti.

Prema saopštenju, u Kijevu je već formiran štab teritorijalne odbrane, a vježbe komande i osoblja biće održane u januaru.

Zamjenik predsjedavajućeg Kijevske gradske državne uprave Andriy Kryshchenko rekao je nakon sastanka sa gradonačelnikom Vitalijem Kličkom da Kijev kreće sa formiranjem štaba Teritorijalne odbrane.

Prema riječima gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, u slučaju napada treba postojati jasan plan, koordinacija i djelovanje svih službi.

“Izjave i prijetnje iz Rusije i koncentracija agresorskih trupa na granicama naše države motivišu nas da se pripremimo za različite moguće scenarije. Posebno na najgore”, rekao je Kličko, prenosi BBC.

Obećano je da će odbrambeni sistem Kijeva biti raspoređen u bliskoj budućnosti. Također, u januaru vlasti planiraju da izvedu komandno-štabne vježbe teritorijalne odbrane glavnog grada te se aktiviraju rezervni sastavi.

U slučaju opasnosti, istaknuto je na sastanku, više od 500 objekata kritične infrastrukture grada bit će uzeto pod zaštitu različitih resora – Nacionalne policije, vojske i jedinica teritorijalne odbrane.

Glavni grad planira 29. decembra provjeriti spremnost sistema za uzbunu.

Prema zapadnim obavještajnim podacima, postoji “velika vjerovatnoća destabilizacije” Ukrajine od strane Rusije ove zime.

Ukrajinski zvaničnici također sugerišu da je moguća invazija Rusije u punom obimu krajem januara.

Službena Moskva traži opravdanje za invaziju?

U međuvremenu zamjenik ruskog ministra odbrane Alkesander Fomin rekao je danas da se NATO priprema za oružani sukob velikih razmjera sa Rusijom.

“Vojna konstrukcija tog vojnog bloka je potpuno preorijentisana na pripreme za veliki i intenzivni oružani sukob sa Rusijom”, rekao je Fomin na vojno-diplomatskom bifingu u Moskvi.

On je naglasio da je u nedavno objavljenim dokumentima o doktrini NATO saveza Rusija identifikovana kao “glavni izvor prijetnji sigurnosti Alijanse”, kaže Formin.

Istovremeno, dodao je Fomin, Deklaracija iz Rima, u kojoj se navodi da Rusija i zapadni savez nisu neprijatelji, i dalje je na snazi, a ta pozicija je potvrđena na samitu Rusija-NATO u Lisabonu 2010. godine.

Zamjenik ministra odbrane rekao je da napori Alijanse da se proširi i ojača svoju vojnu infrastrukturu na svom istočnom krilu negativno utječu na sigurnosnu arhitekturu čitavog evropskog kontinenta i da je to jedna od više akcija koje taj savez preduzima sa takvim efektom u posljednjih nekoliko decenija.

Najnoviji satelitski snimci američke privatne kompanije pokazuju da Rusija i dalje gomila svoje snage na aneksiranom Krimu i u blizini Ukrajine.

Istovremeno, Moskva vrši pritisak na SAD da pristanu na razgovore o bezbednosnim garancijama.

Rojters nije mogao da proveri najnovije snimke kompanije Maxar Technologies.

Kremlj je više puta ponavljao da zadržava pravo da po volji rasporedi sopstvene vojne snage na ruskoj teritoriji i optužuje zapadne zemlje da sprovode provokativne vojne manevre u blizini svojih granica.

Rusija, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, “razmešta svoje trupe na svoju teritoriju zbog neprijateljskih dejstava njenih rivala u NATO-u, SAD i nekim evropskim zemljama, koje izvode veoma ambiciozne manevre u blizini naših granica”.

Baza puna tenkova
Satelitski snimci od 13. decembra pokazuju bazu na Krimu, koju je Rusija anektirala 2014. godine, punu oklopnih vozila i tenkova.

Maxar je tu bazu snimio u oktobru i bila je prazna.

“Tokom prošlog meseca, naši satelitski snimci visoke rezolucije zabeležili su višestruko raspoređivanje ruskih snaga na Krimu i nekoliko centara za obuku u zapadnoj Rusiji duž granice sa Ukrajinom”, rečeno je iz Maxara.

Kako iz Maxara tvrde, aktivnosti su intenzivirane na tri lokacije na Krimu i pet lokacija na zapadu Rusije.

Američki predsednik Džo Bajden i drugi zapadni lideri optužili su Moskvu da razmatra napad na Ukrajinu još u januaru, ali je Rusija to oštro odbacila.

Nedeljama se govori o stotinak hiljada ruskih vojnika koji su grupisani na granici ka Ukrajini. Da li se sprema invazija?

U baltičkim zemljama takođe strahuju, ali kažu da im prisustvo snaga NATO daje samopouzdanje.

Tri predsednika koja su se sastala u Kijevu početkom božićne sedmice su na vrlo različite načine pogođena istim problemom: Ukrajina pod vođstvom Volodimira Zelenskog suočava se s masovnim grupisanjem ruskih trupa na svojoj granici.

Poljska je pak domaćin američke baze sa protivvazdušnim raketama, koje bi države NATO trebalo da štite od ruskih pretnji. Stoga bi tamošnji predsednik Andžej Duda, u slučaju zaoštravanja situacije, morao strahovati da bi se Poljska bukvalno mogla naći na vatrenoj liniji.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda doneo je u Kijev drugu perspektivu: nakon decenija sovjetske vladavine, njegova zemlja je, kao i Poljska, postala članica EU i NATO.

Litvanija je 1990. godine postala prva zemlja koja se oslobodila vladavine Moskve; pre nego što je uspostavljena definitivna nezavisnost te zemlje, sovjetski tenkovi su 1991. još jednom protutnjali kroz glavni grad Vilnjus.

Trojica predsednika su u svojoj zajedničkoj izjavi pozvala na “oštrije sankcije protiv Rusije zbog trajne agresije protiv Ukrajine”.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je još jednom zatražio od NATO da nijednu istočnoevropsku državu ne prihvata više kao članicu, zahtevao je “dugoročne, pravne bezbednosne garancije”.

“U slučaju nastavka agresivnog kursa naših zapadnih kolega, odgovorićemo adekvatnim vojno-tehničkim merama, oštrom reakcijom na neprijateljske korake”, rekao je Putin.

Zabrinutost je izazvao i propagandni video-snimak u kojem se prikazuje da ruska bespilotna letelica izvodi manevar iznad Krima.

Iako ulazak Ukrajine u NATO trenutno ne dolazi u obzir – pogled bivše sovjetske republike ka Zapadu zabrinjava Kremlj. Deo razloga je što bi krstarećim raketama iz Ukrajine trebalo samo nekoliko minuta do Moskve.
Istočno krilo NATO u baltičkim državama

“Prema mom mišljenju, ovo je najopasnija situacija od 2014. godine”, kaže litvanski politikolog Tomas Janelijunas, profesor na Institutu za međunarodne odnose Univerziteta u Vilnjusu. Tada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

“Postoje mnoge indicije da Rusija ne smanjuje spremnost svoje vojske – naprotiv. Postoje naznake da se, ne samo vojska, već i sanitetsko osoblje, inženjeri i propagandni stručnjaci grupišu na ukrajinskoj granici”, kaže Janelijunas za DW. U ovako napetoj situaciji, kako ističe, rizik da greške dovedu do neplaniranih sukoba postaje vrlo visok.

Neposredno nakon aneksije Krima, vladala je velika zabrinutost da bi još jedan napad ruske vojske mogao pogoditi baltičke zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija su jedine članice NATO koje su svojevremeno pripadale Sovjetskom savezu, a nakon njegovog raspada, one su poboljšavale povezanost sa Zapadom.

Sa baltičkim državama Moskva je izgubila geopolitičku tampon-zonu – i direktnu vezu sa zapadnom Kalinjingradskom oblašću, koja od tada do danas predstavlja rusku eksklavu. Pri tome, etnički Rusi i dalje čine veliki deo tamošnjeg stanovništva, posebno u Letoniji i Estoniji.

Te 2014. se na Baltiku bukvalno mogla osetiti napetost – drugačije nego danas, kaže politikolog Janelijunas. “Rekao bih da je društvo sada mnogo mirnije. Prisustvo trupa NATO na Baltiku je važan izvor tog samopouzdanja.”

Usled aneksije Krima, NATO je “pojačao prisustvo” u baltičkim državama i poslao borbene jedinice od po hiljadu vojnika, koje se smenjuju svakih šest meseci, u svaku od ove tri zemlje, kao i u Poljsku. U litvanskoj Rukli polovina tog kontingenta dolazi iz nemačkog Bundesvera.

Međutim, u poređenju sa tim jedinicama NATO, Rusija je “okupila deset puta više vojnika” samo u Kalinjingradu, upozorio je nedavno litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas.

Za Tomasa Janelijunasa, međutim, veličina trupa nije odlučujuća: “Sama činjenica da zemlje NATO šalju trupe u baltičke države potvrđuje da će NATO u slučaju sukoba skoro automatski intervenisati”, objašnjava litvanski politikolog. “To je simbolična, ali vrlo važna garancija da Član 5 ne stoji samo na papiru, već da funkcioniše u stvarnosti.”

Ta klauzula koja važi u NATO garantuje da će sve članice priteći u pomoć, ako jedan od partnera bude napadnut.

Solidarnost sa Baltima

Tako se i nova nemačka vlada potrudila da iskaže podršku. Prva destinacija Kristine Lambreht, nove nemačke ministarke odbrane, bila je Rukla, gde je potvrdila da Nemačka “čvrsto stoji na strani naših partnera i prijatelja”. “Situacija u Ukrajini je vrlo ozbiljna i mogu da razumem zabrinutost naših baltičkih saveznika”, rekla je Kristina Lambreht.

Ukoliko bi situacija eskalirala, NATO bi imao geografsku prednost: “Baltik bi bio prva linija fronta mogućeg sukoba između NATO i Rusije, a sve trupe koje su tamo stacionirane ne bi bile dovoljne da se suprotstave Rusiji”, kaže Janelijunas. “Ali već je bilo mnogo vojnih vežbi i postoje konkretni planovi o tome kako će se trupe premeštati u to područje – i to ne samo na papiru, već je to isprobano i u stvarnosti.”

Sve tri baltičke države su od 2014. povećale izdvajanja za vojsku i ona sada prelaze dva procenta BDP, što je cilj NATO. Litvanija je ponovo uvela obavezu služenja vojnog roka, a u druge dve države ona nikada nije ni bila ukidana.

Tako je za mnoge stanovnike Baltika briga zbog moguće ruske invazije tek jedna od mnogih tema: kao i u brojnim drugim evropskim zemljama, napeta je situacija zbog širenja korone. Litvanija se pak nalazi i u do sada neviđenom trgovinskom sukobu sa Kinom, a odnos sa autoritarnim režimom u susednoj Belorusiji dovodi do dodatnih napetosti.

Ipak, u Litvaniji se nadaju da sankcije neće biti samo izgovorene pretnje, kaže Tomas Janelijunas: “Rusija se neće primiriti upozorenjima, samo oštro delovanje može dovesti do pomaka”, smatra politikolog. “Naravno, to ne znači vojnu akciju, ali bi upotreba oštrih ekonomskih mera poslala jak signal.”

Na sastanku predsednika u Kijevu, Ukrajina, Poljska i Litvanija izjasnile su se za “preventivne” sankcije – u nadi da će Evropa tako biti “zaštićena od agresivne politike Rusije”.