VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Bajden će tokom vikenda u Camp Davidu razmatrati pitanje Rusije i Ukrajine

    Bajden će tokom vikenda u Camp Davidu razmatrati pitanje Rusije i Ukrajine

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden (Joe Biden)će ovog vikenda boraviti u odmaralištu Camp David kod Vašingtona i sa timom za nacionalnu sigurnost razmotriti sve aspekte rusko-ukrajinske krize, javlja Anadolu Agency (AA).

    Potparol Bijele kuće Džen Psaki (Jen) podsjetila je da se američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) sastao sa ruskim šefom diplomacije Sergejem Lavrovom u Ženevi te je dodala da mu je predsjednik Bajden ranije kazao da prelazak jednog ili hiljadu ruskih vojnika preko ukrajinske granice predstavlja napad na tu zemlju.

    • Tokom vikenda će biti razgovori u Camp Davidu. Naredne sedmice ćemo Rusiji poslati pisani odgovor. Neće to biti samo u formatu pitanje-odgovor, već ćemo dodati i naše bojazni – kazala je Psaki.

    Ističući kako će Biden tokom boravka u Camp Davidu razgovarati i sa nekim saveznicima i partnerima, Psaki je kazala da će tako biti donesena odluka o najadekvatnijim budućim koracima.

    • Predsjednik Bajden je uvijek spreman sjesti za pregovarački stol – poručila je Psaki.

    Psaki je također kazala da SAD u posljednje vrijeme povećava sigurnosnu podršku Ukrajini te je dodala da je Bijela kuća informirala Kongres i o namjeri davanja helikoptera Mi-17 Ukrajini.

  • Psaki: Nismo dali “zeleno svjetlo” Rusiji da napadne Ukrajinu

    Psaki: Nismo dali “zeleno svjetlo” Rusiji da napadne Ukrajinu

    Američki predsjednik Džozef Bajden, kada je govorio o navodnom ruskom “manjem upadu” u Ukrajinu, nije dao “zeleno svjetlo” Moskvi da to i učini, izjavila je sekretarka za štampu Bijele kuće Džen Psaki.

    Na pitanje voditeljke CNN-a da li Bajdenove izjave na konferenciji za novinare u srijedu, znače da SAD daju Rusiji “zeleno svjetlo” da izvrši “manji upad” u Ukrajinu, Psaki je odgovorila:

    “To apsolutno nije ono što je bila naša namjera, i nije poruka koju je predsjednik poslao predsjedniku Putinu”, navela je ona u odgovoru, a prenosi ruska agencija TAS S.

    Prema njenim riječima, ukrajinsko rukovodstvo zna na kakvim pozicijama stoji američki predsjednik.

    “Ako Rusi uđu u Ukrajinu, ako uđu vojno u Ukrajinu, biće teških posljedica”, izjavila je Psaki.

    Bajden je u srijedu izjavio da bi “manji upad” Rusije u Ukrajinu mogao izazvati uzdržaniju reakciju SAD i njenih saveznika nego što bi bila reakcija na invaziju u punom obimu.

    Nakon ove izjave, Bijela kuća je izdala odvojeno saopštenje navodeći da će SAD svaki prelazak ukrajinske granice od strane ruskih trupa smatrati invazijom.

  • Britanska ministrica upozorila Putina: Invazija na Ukrajinu može dovesti do strašne klaonice

    Britanska ministrica upozorila Putina: Invazija na Ukrajinu može dovesti do strašne klaonice

    Ministrica vanjskih poslova Velike Britanije Elizabeth Truss poslala je novo upozorenje Rusiji, u kojem ističe kako bi svaka invazija ove države na Ukrajinu dovela do stravičnog gubitka života u razmjerama sovjetsko-afganistanskog rata.

    Govoreći na Lowy institutu u Australiji, Truss je izjavila kako je ukrajinski sukob dio šireg spora između onoga što se smatra liberalnim državama i autokratskim sistemima kao što su Rusija i Kina.

    Također, Truss je pozvala Vladimira Putina da odustane i odstupi od Ukrajine prije nego što napravi ogromnu stratešku grešku.

    “Kremlj nije naučio lekcije iz historije. Invazija će dovesti samo do strašne klaonice i gubitka života. To se dogodilo u sovjetsko-afganistanskom sukobu, a to se isto ponovilo u Čečeniji”, pojašnjava ministrica.

    Šefica britanske diplomatije je tokom govora pozvala i saveznike da se ujedine i dodatno podrže Ukrajinu.

    “Nastavit ćemo podržavati Ukrajinu i pozivati Rusiju da se uključi u smislene razgovore. Ono što se dešava na istoku Evrope važno je za cijeli svijet. Autokrati su ohrabreni na način kakav nismo vidjeli još od Hladnog rata. Oni nastoje da izvoze diktaturu širom svijeta. Zbog toga, režimi poput Bjelorusije, Sjeverne Koreje i Mijanmara nalaze svoje najbliže saveznike u Pekingu i Moskvi”, rekla je Truss.

    Njeni komentari uslijedili su nekoliko sati uoči sastanka državnog sekretara SAD-a Antonyja Blinkena i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u Švicarskoj, gdje će razgovarati o mogućnostima povlačenja ruske vojske s ukrajinskih granica i o drugim sigurnosnim zahtjevima Rusije, koje je Moskva predstavila prije nekoliko sedmica.

    Sastanak Lavrova i Blinkena predstavlja nastavak diplomatskih aktivnosti između Ruske Federacije i Zapada, koje su započete prethodne sedmice organizacijom nekoliko sastanaka između predstavnika Rusije s jedne te OSCE-a, NATO saveza i Sjedinjenih Američkih Država s druge strane.

  • Gutereš: Vjerujem da Rusija neće napasti Ukrajinu

    Gutereš: Vjerujem da Rusija neće napasti Ukrajinu

    • Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da je situacija u svetu danas znatno gora nego pre pet godina zbog pandemije kovida-19, klimatske krize i geopolitičkih tenzija koje su izazvale brojne sukobe, ali da, za razliku od američkog predsednika DŽoa Bajdena, on smatra da Rusija neće napasti Ukrajinu.

    Gutereš je u intervjuu za agenciju Asošiejted pres rekao da se njegovi prioriteti, izneti još 1. januara 2017. godine kada je prvi put stupio na poziciju šefa UN, nisu promenili i da će nastojati da se uhvati u koštac sa globalnim nejednakostima, krizom kovida-19 i problemom zagrevanja planete, kao i da ostaje pri svom apelu za mir u svetu.

    “Generalni sekretar UN nema moć. Možemo imati uticaj. Mogu da ubedim, mogu da posredujem, ali nemam moć”, izjavio je Gutereš, koji je 1. januara započeo drugi petogodišnji mandat na mestu šefa svetske organozacije.

    Na pitanje AP da li misli da će Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu, Gutereš je rekao:

    “Ne mislim da će Rusija napasti Ukrajinu, i nadam se da je moje uverenje tacno”.

    Napominje da ne veruje u vojno rešenje problema koji postoje i da je najracionalniji način da se ti problemi reše diplomatskim putem i kroz ozbiljan dijalog.

    Poručio je i da bi potencjalna invazija imala “strašne posledice”.

    “Bili smo u kontaku sa najvišim zvaničnicima u Rusiji”, izjavio je Gutereš, iako UN, kako naglašava, nisu direktno angažovane u ukrajinskoj krizi.

    Pre nego što je postao generalni dekretar UN, Gutereš kaže da je tu funkciju zamišljao kao “graditelja mostova i poštenog posrednika koji će pomoći u pronalaženju rešenja koja su od koristi svim uključenim stranama”.

    “To su stvari na kojima moram da radim svakog dana”, poručio je on u intervjuu za AP.

    Gutereš je rekao da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji ima ovlašćenja da održava međunarodni mir i bezbednost, ali i da uvodi sankcije, podeljen, a posebno njegovih pet stalnih članica sa pravom veta.

    Rusija i Kina su često u sukobu sa SAD, Britanijom i Francuskom kada je reč o nekim ključnim pitanjima, kao što je to bio slučaj juče kada se govorilo o uvođenju sankcija Severnoj Koreji.

    Gutereš bi danas u Generalnoj skupštini trebalo da održi govor pred predstavnicima 193 članice o svojim prioritetima za 2022. godinu, a izdvojio je tri ključna prioriteta, koji ga, kako kaže, izuzetno zabrinjavaju.

    To su, prema njegovim rečima, nedostatak vakcinacije u velikim delovima sveta, posebno u Africi, zatim potreba za smanjenjem emisija štetnih gasova za 45 odsto u ovoj deceniji i “krajnje nepravedna”” finansijska situacija u svetu koja, kako navodi, favorizuje bogate zemlje.

  • “Ako i jedan vojnik pređe granicu…”

    “Ako i jedan vojnik pređe granicu…”

    Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je Rusiju da bi SAD smatrale napadom ako bi makar jedan ruski vojnik prešao granicu Ukrajine.

    Blinken se inače danas sastaje sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim,

    “Ako bi i jedan ruski vojnik prešao granicu Ukrajine, onda bismo imali posla sa ozbiljnim problemom”, rekao je Blinken u intervjuu za nemački ZDF nakon sastanka sa kancelarom Olafom Šolcom.

    To bi, kako je naglasio, bio sasvim jasan napad na Ukrajinu, bilo da se radi o jednom ili 1.000 vojnika.

    Pema njegovim rečima, postoji veliki rizik, ne samo u Ukrajini već su odnevno ruski vojnici poslati i u Belorusiju.

    Blinken i Lavrov sastaće se danas u Ženevi, a američki zvaničnik istakao je da nema velika očekivanja od tih razgovora.

  • Rusija i NATO: Bajden tvrdi – Putin će krenuti na Ukrajinu, ali ne želi totalni rat

    Rusija i NATO: Bajden tvrdi – Putin će krenuti na Ukrajinu, ali ne želi totalni rat

    Iz Bijele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada.

    Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da misli da će njegov ruski kolega Vladimir Putin “krenuti” na Ukrajinu, ali da ne želi “totalni rat”.

    Putin će platiti “ozbiljnu i skupu cenu” za invaziju, naveo je Bajden na konferenciji za novinare, ali je ukazao da bi manji prepad mogao biti tretiran drugačije.

    Iz Bele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada.

    Kremlj je upozorio da bi komentari mogli dodatno destabilizovati situaciju.

    Rusija ima oko 100.000 vojnika u blizini granice, ali poriče da planira invaziju.

    “Rusija bi uskoro mogla da napadne Ukrajinu” – tvrdi visoki američki diplomata
    “Putin je manijak, on je ubica” – kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
    Može li američka “Srebrna lisica“ da nadmudri Vladimira Putina

    Predsednik Putin je postavio niz zahteva zapadnim vladama, insistirajući da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u i da ovaj savez prekine vojne aktivnosti u istočnoj Evropi.

    “Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo”, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.

    Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.

    ‘Novi bezbednosni poredak u Evropi’

    U pregovorima između Zapada i Rusije do sada nije došlo do pomaka, a neki od zahteva Moskve u početku su odbačeni kao neostvarivi.

    Entoni Blinken, američki državni sekretar, trebalo bi u petak da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova u Ženevi posle upozorenja da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu “u veoma kratkom roku”.

    Međutim, Bajden je na konferenciji za novinare u sredu rekao da postoje razlike u NATO-u u pogledu toga šta su zemlje spremne da urade, a u zavisnosti od toga šta se dešava.

    “Ako ruske snage pređu granicu… Mislim da to menja sve.

    “Ono što ćete videti jeste da će Rusija snositi odgovornost ako izvrši invaziju i zavisi od toga šta ona uradi

    “Jedna je stvar ako je u pitanju manji upad, a onda na kraju moramo da se svađamo oko toga šta da radimo, a šta ne”, rekao je on.

    Zvaničnici Bele kuće požurili su da razjasne stav SAD posle Bajdenovih komentara.

    “Ako bilo koje ruske vojne snage pređu ukrajinsku granicu, to je ponovna invazija i naići će na brz, ozbiljan i zajednički odgovor SAD i naših saveznika”, rekla je Džen Psaki, portparolka Bele kuće.

    Kremlj je odgovorio da bilo kakva upozorenja o katastrofalnim posledicama po Rusiju neće pomoći u smanjenju napetosti, već bi čak mogla dodatno destabilizovati situaciju.

    Analiza
    Barbara Plet Ašer, BBC dopisnica iz Stejt departmenta

    Zvaničnici američke administracije i NATO saveznici ne mogu biti srećni što Bajden tako javno i jasno iznosi razlike unutar NATO-a.

    Nemilosrdne javne poruke bile su o jedinstvu.

    Ali predsednik je otkrio skrivene pukotine, što je dovelo do pitanja da li on Putin daje Putinu za upad na ukrajinsku teritoriju.

    Sada je predsednik jasno rekao ono što su svi privatno znali – da je NATO jedinstven oko toga kakav bi trebalo da bude odgovor na invaziju, ali ne i na upad.

    “Postoje razlike u tome šta su zemlje spremne da urade u zavisnosti od toga šta se dešava.

    “Ako ruske snage pređu granicu ubijajući Ukrajince, to menja sve.

    “To zavisi od toga šta će on uraditi u smislu postizanja jedinstva u NATO-u”, naveo je Bajden.

    Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili svog proruskog predsednika.

    Od tada, ukrajinska vojska je uključena u rat sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.

    Strahuje se da bi se sukob, koji je odneo 14.000 života i prouzrokovao da najmanje dva miliona ljudi napusti domove, ponovo razbuktao i da će ruska vojska preći granicu.

    Šta želi Putin?
    Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.

    “Jednostavno su nas prevarili”, požalio se on na prošlomesečnoj konferenciji za novinare.

    Tumačenja se razlikuju oko toga šta je tačno obećano tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.

    Ali jasno je da Putin veruje da je NATO dao garancije.

    Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.

    Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.

    Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.

  • Bajden: Stavio sam do znanja Putinu da će snositi posljedice

    Bajden: Stavio sam do znanja Putinu da će snositi posljedice

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da je jasno stavio do znanja ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu da će se svako kretanje ruskih vojnih snaga u Ukrajini smatrati invazijom.

    Bajden je na konferenciji za medije istakao da će Rusija platiti visoku cijenu u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu, kao i da su SAD pripremile paket sankcija koje će im uvesti ukoliko se to desi, prenosi agencija Rojters.

    Ruske vlasti saopštile su ranije danas da upozorenje predsjednika Bajdena o mogućim razornim posljedicama ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, neće pomoći smanjenju tenzija, već bi moglo dodatno da destabilizuje situaciju.

    Na molbu da prokomentariše Bajdenovu izjavu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Rusija dobija slična upozorenja već više od jednog mjeseca.

    “Mislimo da ona ni na koji način ne doprinose smanjenju tenzije koja je sada podignuta u Evropi i šta više, mogu da dovedu do destabilizacije situacije”, rekao je Peskov.

    Zapad optužuje Rusiju da priprema napad na Ukrajinu i da u prilog tome ide i činjenica da je Moskva značajno pojačala vojno prisustvo kod granica Ukrajine, što Rusija odlučno odbacuje kao neosnovane i opasne optužbe i ističe da vojne snage premešta na svojoj teritoriji u skladu sa Ustavom, a da Zapad sve to koristi kao izgovor za dalje širenje na Istok.

    Zbog toga je ruski predsjednik Vladimir Putin zatražio pisane, pravno obavezujuće, garancije Zapada da se neće dalje širiti prema ruskim granicama i da u tom dijelu Evrope neće raspoređivati naoružanje.

  • Blinken: Zajednički front u slučaju dejstva Rusije protiv Ukrajine

    Blinken: Zajednički front u slučaju dejstva Rusije protiv Ukrajine

    SAD i njihovi evropski saveznici će formirati ujedinjeni front ukoliko Rusija bude djelovala protiv Ukrajine, rekao je danas američki državni sekretar Entoni Blinken nakon sastanaka sa njemačkim zvaničnicima.

    Blinken je na konferenciji za novinare rekao da će se Moskva suočiti sa “brzim i ozbiljnim” ujedinjenim odgovorom ukoliko njene snage pređu u Ukrajinu.

    “Osim toga, Vašington i njegovi partneri će predstaviti zajednički odgovor u smislu potencijalnih sankcija i rade na koordinisanom odgovoru povodom bilo kakvog budućeg poteza koji Rusija može da preduzme da bi destabilizovala Ukrajinu”, dodao je on.

    Šef njemačke diplomatije Analena Berbok pozvala je Moskvu je na istoj konferenciji za novinare da preduzme korake za deeskalaciju situacije u vezi sa Ukrajinom i upozorila da će se Rusija suočiti sa serijom sankcija ukoliko tenzije dodatno eskaliraju.

    “Urgentno zahtijevamo da Rusija preduzme korake prema deeskalaciji. Bilo kakvo dodatno agresivno ponašanje ili agresija rezultovaće ozbiljnim posljedicama”, rekla je Berbokova.

    Ona je napomenula da je u pitanju “očuvanje mira u Evropi” i da je to egzistencijalno pitanje.

  • Blinken traži evropsko jedinstvo i podršku zbog moguće ruske invazije na Ukrajinu

    Blinken traži evropsko jedinstvo i podršku zbog moguće ruske invazije na Ukrajinu

    Američki državni sekretar Antony Blinken otputovao je u četvrtak u Berlin na sastanke s ključnim evropskim saveznicima, u sklopu burne diplomatske turneje, kako bi se spriječilo da Rusija izvrši napad na Ukrajinu.

    Blinken će tražiti jedinstveni front s kolegama iz Francuske i Njemačke, kao i s mlađim britanskim ministrom vanjskih poslova prije nego što u petak razgovara s ruskim predsjednikom Sergejem Lavrovom.

    Svoju turneju je započeo u srijedu prvim zaustavljanjem u Kijevu u znak podrške, jer je pozvao Vladimira Putina da ostane na “diplomatskom i mirnom putu”. U Washingtonu je predsjednik Joe Biden rekao da će Rusija platiti visoku cijenu za invaziju na Ukrajinu, uključujući veliki ljudski danak i veliku štetu njenoj ekonomiji.

    “To će biti katastrofa za Rusiju”, rekao je Biden, dodajući da bi Moskva na kraju mogla pobijediti, ali će njeni gubici “biti teški”.

    Biden je insistirao da Putin “još uvek ne želi potpuni rat”, ali je rekao da bi sukob mogao “lako izmaći kontroli”.

    Američki lider je dodao da je otvoren za samit s Putinom o ovoj situaciji. Uz desetine hiljada ruskih vojnika nagomilanih na ukrajinskoj granici raste strah da bi u Evropi mogao izbiti veliki sukob. Biden je izazvao kontroverzu u srijedu, kada je sugerirao da će “nešto znatno manje od značajne invazije” biti dočekano manjim odbijanjem NATO-a.

    “Jedna je stvar ako je uriječ o manjem upadu, a onda završimo u svađi šta da radimo, a šta ne, itd.”, rekao je on.

    Ali Bijela kuća je brzo krenula da razjasni komentare, a sekretarica za štampu Jen Psaki obećala je da će se svaki ruski pokret u Ukrajini suočiti s “oštrom” odmazdom.

    Moskva insistira da ne planira invaziju, ali je istovremeno postavila niz zahtjeva, uključujući zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u, u zamjenu za deeskalaciju. Washington je odbacio zahtjeve Moskve, a šef NATO-a Jens Stoltenberg ove sedmice je insistirao da alijansa “neće napraviti kompromis u vezi s ključnim principima, kao što je pravo svake nacije da izabere svoj vlastiti put”.

    Zapad je više puta upozoravao Rusiju da će platiti “visoku cijenu” ekonomskih i političkih sankcija ako napadne Ukrajinu. S učvršćenim pozicijama obje strane, niz razgovora između zapadnih i ruskih zvaničnika u Ženevi, Briselu i Beču nije donio nikakav pomak.

    Ukrajina se bori protiv snaga koje podržava Moskva u dva otcijepljena istočna regiona od 2014. godine, kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim od Ukrajine. Više od 13.000 ljudi je ubijeno, a posljednje gomilanje ruskih trupa također je jako uznemirilo susjede na Baltiku.

    Kao ilustraciju rastućih uloga, Britanija je rekla da će poslati odbrambeno oružje Ukrajini kao dio paketa koji će pomoći zemlji da osigura svoje granice. Kijev je u više navrata molio Njemačku da pošalje oružje, a poziv je do sada odbijen.

    Tokom svoje prve posjete Ukrajini u ponedjeljak, ministrica vanjskih poslova Annalena Baerbock rekla je da će Njemačka “učiniti sve da garantuje sigurnost Ukrajine”, ali je ponovo odbacila poziv za isporuku oružja.

  • Predsjednik Ukrajine se obratio naciji: Ostanite mirni!

    Predsjednik Ukrajine se obratio naciji: Ostanite mirni!

    Prema riječima Zelenskog, informativni prostor preplavile su vijesti o mogućem sukobu sa Rusijom koji navodno može da počne „koliko je sutra.

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski u svom obraćanju naciji pozvao je stanovnike zemlje da ne paniče zbog vijesti o takozvanoj „ruskoj prijetnji“.

    Prema riječima Zelenskog, informativni prostor preplavile su vijesti o mogućem sukobu sa Rusijom koji navodno može da počne „koliko je sutra“. On je pozvao Ukrajince da ne paniče i da ne vjeruju lažnim vijestima.

    „Rat traje već osmu godinu, nije vrijeme za paničenje, eskalaciju situacije, pravljenje zaliha heljde i šibica“, poručio je ukrajinski lider u video-obraćanju, objavljenom na njegovom zvaničnom sajtu.

    Također je pozvao Ukrajince, posebno starije, „da odahnu i da se smire“, a medije da se ne pretvaraju u sredstva masovne histerije.

    Predsjednik je istakao da Ukrajina ne želi rat, ali da uvijek treba da bude spremna za njega.

    „Sve znamo i na sve smo spremni, ali činimo sve da nam to ne zatreba. Preduzimamo sve kako bi smo to riješili diplomatskim putem. Šta je vama činiti? Samo jedno – ostanite mirni“, poručio je Zelenski.

    On je istakao da zemlja stalno jača svoje odbrambene sposobnosti, te da je njena vojska svakodnevno spremna na sve.

    Ukrajina se, dodao je Zelenski, oslanja samo na sebe, jer ima dostojanstvo i ponos, uprkos velikoj podršci. Partnere je pozvao da budu efikasni na djelima.