Oznaka: ukrajina

Jedan vojnik s prve linije fronta dao je otrežnjujući prikaz borbe Ukrajine da zadrži svoje uporište na istočnoj obali reke Dnjepar.

Kao prenosi BBC, nekoliko stotina ukrajinskih vojnika poslato je u taj deo Ukrajine u okviru kontraofanzive pokrenute pre šest meseci.

Pod nemilosrdnom ruskom vatrom, taj vojnik je proveo nekoliko nedelja na ruskoj okupiranoj strani reke dok je Ukrajina pokušavala da uspostavi mostobran oko sela Krink.

BBC koji je preneo njegove reči nije želeo da otkrije njegov identitet kako bi ga zaštitili. S njim su, kako navode, komunicirali preko Vacap aplikacije. Tom prilikom, vojnik im je otkrio da su na Ruse poslati neiskusni vojnici koji su imali osećaj da su ih napustili i komandanti.

“Ceo prelaz reke je pod stalnom vatrom. Video sam kako čamci sa mojim drugovima na brodu jednostavno nestaju u vodi nakon što su pogođeni, zauvek izgubljeni u Dnjepru. Moramo sve da nosimo sa sobom – agregate, gorivo i hranu. Kada postavljate mostobran potrebno vam je mnogo svega, ali nije bilo planirano snabdevanje za ovo područje”, naveo je taj vojnik.

“Mislili smo da će neprijatelj nakon što stignemo da pobegne i da onda mirno prevezemo sve što nam je potrebno, ali nije bilo tako”, dodao je on.

“Kada smo stigli na obalu, neprijatelj je čekao. Rusi koje smo uspeli da uhvatimo rekli su da su njihove snage obaveštene o našem iskrcavanju, tako da su, kada smo stigli tamo, tačno znali gde da nas pronađu. Bacili su sve na nas – artiljerije, minobacače i sistem za bacanje plamena. Mislio sam da nikada neću izaći odatle živ”, nastavio je zatim svoju ispovest.
Ipak, prema njegovim rečima, nekoliko stotina marinaca je uspelo da se ukopa, delimično uz pomoć ukrajinske artiljerijske vatre sa viših, zapadnih obala Dnjepra koji razdvaja delove južne Hersonske oblasti pod ruskom okupacijom i one pod kontrolom Ukrajine.

Ukrajinski generalštab je u svom dnevnom ažuriranju u nedelju izvestio da ukrajinske snage održavaju svoje položaje na istočnoj obali Dnjepra i da izvode “udare u pozadinu neprijatelja”.

Svedočenje ovog vojnika, međutim, otkriva podele između ukrajinske vlade i njenih generala po pitanju ratnog stanja.
Ukrajinski glavnokomandujući general Valerij Zalužni rekao je za magazin Ekonomist u novembru da je situacija takva da je “baš kao i Prvom svetskom ratu, dostignut nivo tehnologije koji dovodi u ćorsokak“.

Kancelarija predsednika Zelenskog brzo je prekorila generala zbog njegovih komentara, negirajući da je na bojnom polju došlo do ćorsokaka.

“Svakog dana smo sedeli u šumi i gađali. Bili smo zarobljeni – putevi i staze su izrešetani minama. Rusi ne mogu sve da kontrolišu, a mi to koristimo. Ali njihovi dronovi stalno zuje u vazduhu, spremni da udare. čim vide kretanje”, naveo je taj vojnik.

“Snabdevanje je bilo najslabija karika. Rusi su pratili naše linije snabdevanja, pa je postalo teže – zaista je nedostajalo vode za piće, uprkos našim isporukama čamcem i dronom. Platili smo dosta sopstvenog kompleta – sami smo kupovali generatore, toplu odeću… Sada dolaze mrazevi, stvari će se samo pogoršavati. Prava situacija se zataškava, tako da niko ništa neće menjati”, naveo je ukrajinski vojnik.

“Niko ne zna ciljeve. Mnogi veruju da nas je komanda jednostavno napustila. Momci veruju da je naše prisustvo imalo više politički nego vojni značaj. Ali mi smo samo radili svoj posao i nismo ulazili u strategiju“, rekao je još taj vojnik.

Kaže i da je većina gubitaka njegove jedinice bila njihova greška, “neko se nije dovoljno brzo popeo u taj rov, drugi se loše sakrio. Ako neko nije uključen, odmah će biti gađan odasvud”.

“Ali zahvaljujući našim lekarima, ako uspemo da dovedemo povređenog vojnika do medicinara – on će biti spašen. Oni su titani, bogovi. Ali ne možemo da izvučemo ostatke stradalih. Jednostavno je previše opasno. U isto vreme naši dronovi i projektili nanose velike gubitke neprijatelju. Jednom smo uzeli ratne zarobljenike, ali gde da ih stavimo, ako nemamo načina da pređemo reku ni sa svojim povređenim drugovima“, svedoči ukrajinski vojnik.

Rusija i Ukrajina u tajnosti vode mirovne pregovore preko visokih vojnih lidera, izjavio je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simon Herš.

Kako je naveo, taj dijalog sve više uzima maha, uprkos primedbama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Bele kuće.

On je u člnaku koji je objavio na platformi Sabstek napisao da se pitanje mogućeg utvrđivanja novih granica duž trenutnih linija fronta između Ukrajine i Rusije, može rešiti tako da Rusija zadrži Krim i teritorije samoproglašenih Luganske Narodne Republike i Donjecke Narodne Republike, kao i Hersonsku i Zaporošku oblast, dok bi zauzvrat Ukrajina postala članica NATO, uz niz izvesnih ograničenja.

”Ozbiljni mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine naglo su ubrzani, ali njihova glavna pokretačka snaga nisu ni Vašington ni Moskva, ni Bajden ni Putin, već dvojica visokih generala – načelnik ruskog generalštaba Valerij Gerasimov i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji”, navodi Herš.

Herš tvrdi da se u zamenu za teritoriju razmatra opcija da se Rusija navodno neće protiviti mogućem ulasku Ukrajine u NATO, ali uz jasan uslov da Alijansa tamo neće stacionirati svoje trupe i ofanzivno oružje.

Dodaje da je Bela kuća ”u potpunosti protiv predloženog sporazuma”. Kao još jednu moguću prepreku, američki novinar navodi insistiranje ukrajinskog predsednika Zelenskog da Ukrajina iz rata ”izađe kao pobednik”.

Herš navodi da je jedan američki zvaničnik rekao da je Zelenskom stavljeno do znanja da nije on, već vojska ta koja će rešiti ovaj problem, a pregovori će se nastaviti sa ili bez njega i poručio mu da, ako bude potrebno, Zelenskom će biti ”plaćen put na Karibe”.

Sve su jasnije “pukotine” u ukrajinskom društvu – na jednoj strani su oni koji se moraju boriti u rovu, a na drugoj oni kojima je ring politika.

Poslednji u nizu takvih slučajeva je onaj Antona Droboviča koji je odbio mesto zamenika ministra kulture. Drobovič je bio rujivodilac ukrajinskog Instituta za nacionalno pamćenje i imao je dobre reference, ali se tokom prethodnih meseci zaglavio boreći se u najopasnijim operacijama ukrajinske vojske u regionu Zaporožja.

“Odlučio sam da imam važnijeg posla na prvim linijama”, kazao je odbivši ponudu.

“Ekonomist” navodi da je Drobovič samo jedan u nizu Ukrajinaca koji su se našli između dva sveta koja se sve više razlikuju: sumorne stvarnosti rovovskog rata i sve oštrijeg političkog fronta u Kijevu.

Opozicija, koja je u početku rata u Ukrajini bila skrajnuta, polako diže glavu i upozorava da je to nadmetanje u Kijevu već učinilo Ukrajinu “nestabilnom”, a takođe upozoravaju i da se greške prave “na sve strane”.

Pokušaj predsednika Volodimira Zelenskog da “centralizuje donošenje odluka” i “ućutka protivnike” već je imao suprotan efekat, navodi se dalje u tekstu.

Pukotine su se pojavile ne samo na političkim linijama nego, što je najviše zabrinjavajuće, između vojnog i političkog vođstva.

Već se neko vreme priča da su odnosi između predsednika Zelenskog i njegovog vrhovnog zapovednika Valerija Zalužnog užasni.

O razlikama u mišljenjima prvi put je izveštavano u leto prošle godine, a nedavni iskreni intervju “Ekonomista” s generalom, u kom je izjavio da je rat u Ukrajini došao do mrtve tačke, izneo je taj sukob na videlo.

Zelenski je potom javno ukorio svog generala zbog naslova, a onda je u kasnijem intervjuu upozorio Zalužnog da se drži vojnih poslova umesto da se “bavi politikom”.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik iz tamošnje vlade rekao je “Ekonomistu” da je sukob Zelenskog i Zalužnog rezultat propale kontraofanzive. Isti zvaničnik međutim kritikuje Zalužnog, tvrdeći da mu je bilo mudrije da nije protivrečio optimističnijim javnim stavovima svog predsednika.

Ipak, priznao je da bi malo ko u vladi mogao prigovarati zaključčcima Zalužnog.

“Političari kažu da su njihovi generali kreteni obučeni u Sovjetskom savezu. A generali govore da su političari “budale” koje se mešaju. Pobeda ima mnogo očeva, ali niko ne želi biti roditelj zastoja.”

Drugi faktor u sukobu na liniji predsednika i Generalšataba je prijavljena kriminalistička istraga o odbrani južne Ukrajine. To je bilo jedino područje na kom su ruske snage uspele da ostvare brzu i važnu pobedu u februaru i martu 2022, stvarajući novi kopneni koridor do Krima u nekoliko sedmica.

Zalužni je, kažu neki izveštaji, trenutno imenovan samo kao svedok istrage, ali to se može promeniti u nešto ozbiljnije. Neki kažu da je mogućnost podizanja krivične prijave osmišljena da bi ga “ukrotili”.

Zalužni nije iskazao nikakve političke ambicije, a njegovih nekoliko koraka u političkoj areni bilo je sve samo ne spretno.

Ali to ne znači da on ne predstavlja pretnju Zelenskom. Interna anketa u koju je imao uvid “Ekonomist” pokazuje da predsednik, nekada hvaljen, sada je upleten u korupcionaške afere i ima podršku od oko 32 odsto, dok još uvek cenjeni general Zalužni ima oko 70 odsto. Ukrajinski obaveštajac Kirilo Budanov takođe ima bolje ocene od predsednika 45%.

Ista anketa sugeriše da Zelenski veoma rizikuje da izgubi predsedničku poziciju ako se ikada sukobi sa svojim vrhovnim zapovednikom.

Po prvi put otkako je izvršila oružanu agresiju na Ukrajinu 24. februara 2022, stiče se utisak da Rusija može da pobedi u tom ratu.

Ovu procenu je dao londonski “Ekonomist”.Ruski predsednik Vladimir Putin postavio je zemlju na ratni kolosek i ojačao svoju vlast, on nabavlja vojna sredstva u inostranstvu i podstiče globalni jug da se okrene protiv Amerike, a što je najvažnije, on podriva uverenje na Zapadu da Ukrajina može i mora da izađe iz rata kao uspešna evropska demokratija, piše britanski list.

Kako se navodi, razlog zašto je Putinova pobeda moguća je taj što će se ona postići na osnovu izdržljivosti, a ne na osvajanju teritorije, pošto nijedna od vojska nije u poziciji da istera drugu sa zemlje koju trenutno kontrolišu.

“Ekonomist” ocenjuje da je ukrajinska kontraofanziva zastala, a da Rusija može da podnese da gubi preko 900 ljudi dnevno u borbi za zauzimanje Avdijevke, grada u regionu Donbasa, i zaključuje da je ovaj rat odbrambeni i da može trajati mnogo godina.

U tim okolnostima, prema pisanju britanskog lista, ako se Ukrajina povuče, politička neslaganja u Kijevu će biti sve glasnija, kao i mišljenja na Zapadu po kojima je slanje novca i oružja Ukrajini samo trošak. Tokom 2024.

Rusija će biti u jačoj poziciji da vodi rat, jer će imati više dronova i artiljerijskih granata, i zbog toga što je njena vojska razvila uspešnu taktiku elektronskog ratovanja protiv određenih vrsta ukrajinskog oružja, kao i zato i što može da podnese užasne žrtve među svojim ljudstvom.

“Ekonomist” podseća da je Moskva nabavila dronove iz Irana i granate iz Severne Koreje, kao i da je Putin radio na tome da ubedi veći deo globalnog juga da ne uključuje previše u ono što se dešava sa Ukrajinom.

Navodi se i da su Turska i Kazahstan postali kanali za robu kojom se snabdeva ruska ratna mašinerija, kao i da se ograničenje cene ruske nafte koje su nametnule zapadne države skoro potpuno zaobilazi.

Prema oceni britanskog lista, Putin pobeđuje jer je ojačao i svoju poziciju kod kuće.

On sada poručuje Rusima da je ovaj rat borba za njihov za opstanak protiv Zapada, a obični građani su se već navikli na ratno stanje, dok je elita iskoristila i ovaj momenat da zarađuje više novca, navodi “Ekonomist”, uz konstataciju da Rusija može sebi da priuštiti da plaća doživotne penzije porodicama poginulih boraca.

U takvim okolnostima, raspoloženje u Kijevu je sve mračnije uz nove političke podele i borbu za uticaj, a na Zapadu, iako vlade insistiraju na tome da su posvećene pomoći Ukrajini kao i do sada, ankete širom sveta pokazuju da mnogi sumnjaju u to.

Kao primer, “Ekonomist” navodi borbu Bajdenove administracije da natera Kongres da odobri sredstva u vrednosti od preko 60 milijardi dolara Kijevu, kao i mogućnost da u slučaju da Donald Tramp bude izabran za predsednika, koji je obećao mir u kratkom roku, SAD odjednom mogu u potpunosti da prestanu da isporučuju oružje.

Prema oceni britanskog lista, Evropa bi trebalo da se pripremi za takvu mogućnost, da će američka pomoć usporiti, ko god da bude u narednom periodu u Beloj kući.

“Ekonomist” konstatuje i da bi do 2025. pritisak vođenja rata mogao da ima negativne posledice po Putina, i da bi Rusi mogli početi sve više da negoduju zbog prisilne mobilizacije, inflacije i preusmeravanja socijalnih davanja na vojsku, ali da taktika po kojoj treba čekati da se njegov režim uruši, nema smisla.

Evropa mora da posmatra Putina kao glavnu dugoročnu pretnju svojoj bezbednosti, a njeno planiranje odbrane treba da bude osmišljeno tako da ne pokaže Rusiji da postoje slabosti na njenom istočnom krilu, a posebno ako sumnja u spremnost mogućeg budućeg predsednika SAD Trampa da uđe u potencijalni rat u slučaju da neka od država NATO saveza bude napadnuta, zaključuje britanski list.

Takođe navodi da bi najbolji način da se odvrati Putin bio da Evropa demonstrira svoju odlučnost pokazujući da je u potpunosti posvećena naprednoj, demokratskoj Ukrajini koja gleda na zapad, kao i da se nastave nove tranše vojne pomoći Kijevu, pre svega one iz SAD, uz efikasnije ciljane sankcije kojim bi se ruski režim udaljio od ekonomske elite koja ga finansira.

Ukrajinske snage su za pola godine kontraofanzive izgubile preko 125.000 ljudi i 16.000 jedinica naoružanja, saopštio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

Borbene mogućnosti Oružanih snaga Ukrajine značajno su smanjene zbog moćnih i efikasnih napada ruske vojske, dodao je Šojgu.

“Naša vojska deluje kompetentno i odlučno, zauzima povoljnije položaje i širi zone kontrole u svim pravcima”, rekao je ruski ministar odbrane na sastanku sa rukovodstvom Oružanih snaga Rusije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je da je rat sa Rusijom u novoj fazi, prenosi AP.

Zelenski je kazao da će zima zakomplikovati borbe nakon letnje kontraofanzive. Međutim, uprkos neuspesima, on je rekao da Ukrajina neće odustati.

“Rat sa Rusijom ušao je u novu fazu i očekuje se da će zima otežati borbe nakon letnje kontraofanzive koja nije donela željene rezultate zbog stalnog deficita u oružju i kopnenim snagama”, rekao je Zelenski i dodao:

“Zima kao celina je nova faza rata”.

Upitan da li je zadovoljan rezultatima kontraofanzive, Zelenski je kazao da kontraofanziva nije donela željene rezultate zbog stalne nestašice naoružanja i trupa. Zelenski je dodao da ne može biti zadovoljan rezultatima.

“Nismo dobili svo oružje koje smo želeli, ne mogu da budem zadovoljan, ali takođe ne mogu da se žalim previše”, rekao je Zelenski.