VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Preporuka građanima Srbije da razmotre napuštanje Ukrajine

    Preporuka građanima Srbije da razmotre napuštanje Ukrajine

    Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo je sinoć građanima Republike Srbije koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja teritorije te države.

    “Takođe, preporučujemo da državljani Republike Srbije koji planiraju da putuju u Ukrajinu razmotre odlaganje putovanja”, navodi se u preporuci objavljenoj na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

    Iz Ministarstva još apeluju na srpske državljane koji su i dalje u Ukrajini, da budu u stalnom kontaktu sa Ambasadom Republike Srbije u Kijevu.

  • Ukrajina bi mogla odustati od NATO aspiracija kako bi izbjegla rat

    Ukrajina bi mogla odustati od NATO aspiracija kako bi izbjegla rat

    Ukrajina bi mogla odustati od svoje kandidature za pridruživanje NATO-u kako bi izbjegla rat s Rusijom, prenio je BBC riječi ambasadora te zemlje u Britaniji, što bi predstavljalo veliki ustupak Moskvi kao odgovor na povećanje ruskih trupa na svojim granicama.

    Ambasador Vadym Prystaiko rekao je za BBC da je Ukrajina spremna da bude “fleksibilna” u pogledu svog cilja da se pridruži atlantskom vojnom savezu, što je potez za koji je ruski predsjednik Vladimir Putin rekao da bi bio okidač za rat.

    “Mogli bismo, posebno kada bi nam tako prijetili, bili ucijenjeni i tjerani na to”, rekao je Pristaiko na pitanje da li Kijev može promijeniti svoj stav o članstvu u NATO-u.

    Ukrajina nije članica NATO-a, ali ima obećanje iz 2008. da će joj se na kraju dati prilika da se pridruži, korak koji bi doveo alijansu predvođenu SAD-om do granice Rusije.

    Putin kaže da bi sve veće veze Ukrajine sa Alijansom mogle od nje učiniti lansirnu rampu za NATO rakete usmjerene na Rusiju. On kaže da Rusija treba da postavi “crvene linije” kako bi se to spriječilo.

    Rusija je posljednjih sedmica premjestila više od 100.000 vojnika i teškog naoružanja na udaljenosti od Ukrajine, što je navelo Sjedinjene Države i njihove saveznike iz NATO-a da upozore da bi invazija mogla biti neizbježna.

  • Nakon gomilanja trupa duž granice Ukrajina zatražila hitan sigurnosni sastanak s Rusima

    Nakon gomilanja trupa duž granice Ukrajina zatražila hitan sigurnosni sastanak s Rusima

    Ukrajina je pozvala na sastanak s Rusijom i drugim članovima ključne evropske sigurnosne grupe zbog eskalacije tenzija na njenoj granici, piše BBC.

    Ministar vanjskih poslova Dmytro Kuleba rekao je da je Rusija ignorirala zvanične zahtjeve za objašnjenje gomilanja trupa na granici Ukrajine u posljednjem periodu. Rekao je da je “sljedeći korak” traženje sastanka “o ruskoj transparentnosti”, i to u narednih 48 sati, no iz Rusije se ni tim povodom još uvijek nisu oglasili.

    Neke zapadne zemlje upozorile su da se Rusija priprema za vojnu akciju, a SAD kažu da bi Moskva mogla početi zračno bombardovanje “u bilo kojem trenutku”. Ova država je pak negirala bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu uprkos nagomilavanju oko 100.000 vojnika na ukrajinskim granicama.

    Više od deset nacija u svijetu, pozvalo je svoje građane da napuste Ukrajinu, a neke su povukle osoblje iz ambasade u Kijevu. CBS News je objavio i da se Sjedinjene Američke Države spremaju u narednih 48 sati povući sve svoje osoblje iz glavnog grada Ukrajine.

    Tokom jučerašnjeg dana su predsjednik SAD-a Joe Biden i predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski održali višesatni razgovor, prilikom čega je ukrajinski lider kritizirao paniku koja se širi te naveo kako do sada nije vidio dokaz o tome da Rusija planira invaziju u narednim danima.

    Dan ranije je Biden razgovarao i s Putinom, no jednosatna telefonska konverzacija nije donijela puno pomaka u dogovorima SAD-a i Rusije.

  • Masovni prelet helikoptera ka granici; Obustavljeni letovi

    Masovni prelet helikoptera ka granici; Obustavljeni letovi

    Vazdušne snage Rusije rasporedile su transpotne i jurišne helikoptere u mestu Belogorod na severoistoku Rusije prema granici sa Ukrajinom.

    Takva odluka došla je nakon razgovora presednika Bajdena i Putina.

    Svet strahuje od novih poteza obe strane.

    Avion avio-kompanije Skaj ap (SkyUp) koji je leteo iz grada Funšal u Portugaliji za Kijev, prinudno je danas sleteo u Kišinjev u Moldaviji, jer je vlasnik letelice zabranio ulazak aviona u vazdušni prostor Ukrajine.

    Kako prenosi agencija Interfaks-Ukrajina, na sajtu te avio-kompanije je objavljeno da će Skaj ap zajedno sa ambasadom Ukrajine u Moldaviji obezbediti prebacivanje putnika u Ukrajinu.

    Ranije je saopšteno da je holandska avio-kompanija KLM odlučila da obustavi letove za Ukrajinu, kao meru predostrožnosti zbog napete situacije u toj zemlji.

    Poslanik Vrhovne rade Ukrajine iz opozicione stranke Evropska solidarnost Aleksej Gončarenko, izjavio je da će, najverovatnije, od ponedeljka biti obustavljen vazdušni saobraćaj iznad Ukrajine, prenose RIA Novosti.

    Načelnik Centra za evroazijske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Dušan Proroković, izjavio je da “obojene revolucije” ne prolaze više nigde u svetu.

    “Pre svega, nisu ispunjeni uslovi za njihovo izvršenje. Prvo, ostali su naučili da se od tih pokušaja odbrane. Drugo, apsolutna i relativna moć zapadnih država slabi, one više nisu u stanju da organizuju te velike prevrate”, rekao je Proroković za današnju “Politiku”.

    Govoreći o situaciji na rusko-ukrajinskoj granici, Proroković je ocenio da Rusija nema interes da vojno reaguje, osim ako nije vojno napadnuta. On smatra da Zapad “navija” za rat jer, kako je rekao, drugog rešenja nemaju.

    Blinken: “Opravdan odlazak osoblja iz ambasade SAD u Kijevu”
    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je rizik od ruske vojne akcije u Ukrajini dovoljno visok i opravdava odlazak većeg dela osoblja iz američke ambasade u Kijevu.

    “Naredili smo odlazak većine Amerikanaca koji su u ambasadi u Kijevu. Rizik od ruske vojne akcije je dovoljno visok, a pretnja je dovoljno neminovna da je to razumna stvar”, poručio je Blinken na konferenciji za novinare u Honoluluu, prenosi agencija Rojters.

    Većini osoblja ambasade naređeno je da odmah napusti Ukrajinu zbog, kako se navodi, pretnje od ruske invazije, pri čemu je takođe navedeno da je sve verovatnije da situacija vodi ka “nekoj vrsti aktivnog sukoba”.

    “Opoziv predstavnika OEBS-a je priprema za provokacije”
    Povlačenje predstavnika zapadnih zemalja iz Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Donbasu, može biti priprema za provokaciju velikih razmera od strane Kijeva, izjavio je danas predstavnik samoproglašene Luganske Narodne Republike Rodion Mirošnik.

    On je za RIA Novosti rekao da taj potez nije povezan sa vojnom opasnošću, već da predstavlja svestan korak Zapada da blokira protok zvaničnih informacija iz Ukrajine.

    Prema rečima Mirošnika, provokacije pripremaju “Kijev i njegovi zapadni pokrovitelji“.

    Ukazao je da bi povlačenje predstavnika OEBS-a lišilo tu misiju mogućnosti da vrši svoje dužnosti u skladu sa mandatom.

    “Zapad će, bez odluka OEBS-a, zatvoriti svoje, ne baš svevideće, ali medjunarodno posmatračko oko, koje saopštava zvanične podatke o situaciji u Ukrajini”, rekao je Mirošnik.

    “Provokacija velikih razmera”
    Povlačenje predstavnika zapadnih zemalja iz Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Donbasu, može biti priprema za provokaciju velikih razmera od strane Kijeva, izjavio je danas predstavnik samoproglašene Luganske Narodne Republike Rodion Mirošnik.

    On je za RIA Novosti rekao da taj potez nije povezan sa vojnom opasnošću, već da predstavlja svestan korak Zapada da blokira protok zvaničnih informacija iz Ukrajine

  • SAD povlače vojnike iz Ukrajine; Idu “negdje u Evropu”

    SAD povlače vojnike iz Ukrajine; Idu “negdje u Evropu”

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin naredio je danas pripadnicima Nacionalne garde Floride da napuste Ukrajinu.

    On je zatražio da budu premešteni „negde drugde u Evropi“, saopšteno je iz Pentagona, a prenosi CNN.

    Kako je navedeno, 160 američkih vojnika, pripadnika Nacionalne garde, u Ukrajini je od novembra u misiji obuke ukrajinskih snaga.

    „Oni napuštaju Ukrajinu i biće premešteni na drugo mesto u Evropi. Ministar odbrane je ovu odluku doneo iz predostrožnosti, vodeći se pre svega bezbednosću naših pripadnika i smernicama Stejt departmenta o američkom osoblju u Ukrajini“, navodi se u saopštenju Pentagona.

    Pentagon je poručio da i dalje podržava ukrajinsku vojsku, uprkos ovoj naredbi.

    „Ovo novo pozicioniranje ne znači promenu u našoj odlučnosti da podržimo ukrajinske oružane snage, ali nam omogućava fleksibilnost u obezbeđivanju saveznika i odvraćanju agresije“, navodi se u saopštenju.

    Ministri odbrane SAD i Rusije, Lojd Ostin i Sergej Šojgu, razgovarali su danas telefonom o ukrajinskoj krizi.

    Kako je saopšteno iz Pentagona, u razgovoru je bilo reči “o bezbednosnim pitanjima i nagomilavanju ruskih trupa na Krimu i oko Ukrajine.”

    Ovi potezi Pentagona, u kombinaciji sa evakuacijom neprioritetnog osoblja iz američke ambasade u Kijevu, znak su sve veće zabrinutosti zvaničnika u Vašingtonu za bezbednost državljana SAD u Ukrajini, navodi CNN.

    Hrvatske vlasti savetovale su u subotu svojim državljanima da napuste Ukrajinu, priključivši se brojnim državama koje su to učinile strahujući od mogućeg ruskog napada na tu zemlju.

    Hrvatima se preporučuje i izbegavanje putovanja u Ukrajinu, posebno uz granicu s Rusijom i Belorusijom te blizu linije razdvajanja s privremeno okupiranim područjima Krima i Donbasa, saopštilo je ministarstvo vanjskih i europskih poslova.

    Oni koji ne mogu da napuste Ukrajinu savetujemo oprez i da se jave hrvatskoj ambasadi u Kijevu, kažu na Zrinjevcu.

  • Njemačka nije spremna – Ukrajina razočarana

    Njemačka nije spremna – Ukrajina razočarana

    Ukrajinci su razočarani zbog toga što Njemačka nije spremna da im pošalje oružje.

    Ukrajinski ambasador u Berlinu to je oštro kritikovao, i nije jedini.

    Pa ipak, odnosi između dve zemlje i nisu tako loši.

    Šta god da je ruski predsednik Vladimir Putin planirao s masovnim gomilanjem vojske uz ukrajinsku granicu, u jednom je već uspeo: odnosi između Kijeva i Berlina su pogoršani.

    Ukrajinci trenutno mogu samo da posmatraju kako se oko njih vodi svetska politika.

    To su jasno pokazale posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu.

    Ukrajinska politička elita frustrirana je zbog spornog gasovoda Severni tok 2, ali i zbog toga što Nemačka ne isporučuje Ukrajini oružje.

    Sad se razvila i rasprava o tome koliko je Nemačka uopšte pomagala Ukrajini nakon proevropske revolucije na Majdanu pre sedam godina.

    Račun je izneo kancelar Šolc u jednom TV-intervjuu uoči odlaska u SAD: gotovo dve milijarde evra je uloženo otkako se Ukrajina odlučila za demokratske izbore i pro-evropski kurs, a protiv svoje vlade sklone Kremlju, koja je srušena 2014, rekao je Šolc.

    Kancelar je potom, na konferenciji za novinare u Vašingtonu, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, dodao i da je iz EU, u kojoj je Nemačka najveći neto-platiša, u Ukrajinu otišlo dodatnih 3,8 milijardi evra.

    Štaviše, Šolc kaže da se sa SAD raspravljaju o tome ko je stvarno Ukrajini poslao “veću pomoć” od 2014. – Nemačka ili SAD, koje sada šalju i oružje?

    Oružje za “samoodbranu“

    Nešto pre toga, ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk rekao je da niko ne može da mu objasni od čega se sastojala ta pomoć.

    On pretpostavlja da je Nemačka njegovoj zemlji od 2014. poslala “razvojnu pomoć” u visini od nešto preko 750 miliona evra.

    I da je po tome “Ukrajina na 13. mestu, iza Konga i Tunisa”.

    “Cenimo pomoć koju smo dobili od Nemačke, nema sumnje da smo za to zahvalni”, rekao je ambasador, „samo što sve to mora da bude stavljeno u prave relacije.“

    Ukrajina u svojim zahtevima za odbrambenim oružjem ukazuje na tzv. “Izvozna načela za Ministarstvo privrede”, što je dokument koji je sastavila prethodna nemačka vlada.

    Tamo stoji da ne bi trebalo izvoziti “u zemlje koje su umešane u oružane sukobe”, osim ako se radi o “slučaju iz člana 51 povelje UN”.

    Taj član govori o pravu svake države na samoodbranu.

    Više od reči i saveta
    Na to se poziva i verovatno najpoznatiji Ukrajinac u Nemačkoj – gradonačelnik Kijeva i bivši profesionalni bokser Vitalij Kličko.

    On kaže da može da razume da Nemačka “ne isporučuje oružje nekoj agresivnoj zemlji”.

    Ali, “sasvim je druga stvar ako neko želi da se brani”, rekao je Kličko u intervjuu za nemački nedeljnik “Cajt”.

    A ambasador Melnik dodaje:

    “Radi se o tome da nam se pomogne defanzivnim oružjem, a ne samo lepim rečima i savetima.”

    Ta formulacija ima dublji smisao:

    Nemačka zaista Ukrajini, nakon “Majdanske revolucije”, pomaže kroz stotine savetničkih ugovora i programa pomoći, kako bi ta zemlja ostala na “evropskom kursu“.

    U Kijevskim hotelima samo se smenjuju pre svega nemački stručnjaci za ekonomiju.

    Preko Međunarodnog monetarnog fonda Nemačka pomaže po pitanju stabilizacije ukrajinske privrede i tamošnje valute grivne.

    Bez te pomoći, Kijev bi verovatno već odavno morao da sprovede monetarnu reformu.

    Pomoć civilnom društvu

    Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, Nemačka je od 2014. Ukrajinu bilateralno pomogla sa “ukupno više od 1,8 milijardi evra”.

    Uz to dolaze još i “projekti političkih fondacija, saveza i nevladinih organizacija”.

    Na te milione je očigledno mislio kancelar Olaf Šolc u onom TV-intervjuu.

    Finansiraju se i “reformski projekti “civilnim društvom u zemljama istočnog partnerstva i Rusije”.

    U pola od preko 200 projekata učestvuju ljudi iz Ukrajine.

    U to spada i izgradnja “nezavisnog javno-pravne radiotelevizije” u Ukrajini i jačanje razmene mladih.

    Trgovinski bilans na nivou od pre pandemije

    Njemačka se zaista angažuje u Ukrajini više nego ijedna druga zemlja Evropske unije.

    To je razumljivo, s obzirom na to da je Nemačka najveća zemlja među 27 članica EU.

    To se pre svega uočava kod nemačko-ukrajinskih ekonomskih odnosa.

    Oni se učvršćuju, uprkos pretnjama velikog suseda, Rusije.

    Interesovanje nemačkih preduzeća za poslovanje u Ukrajini se ne smanjuje.

    “Nikad ranije nismo imali toliko upita kao poslednjih meseci”, kaže za DW Aleksander Markus, predsednik Njemačko-ukrajinske industrijske i trgovinske komore u Kijevu.

    Štaviše, trgovinska razmena između Nemačke i Ukrajine 2021. potpuno se oporavila od pada zbog pandemije, kaže Markus.

    To je ponovo oko 7,7 milijardi evra, što je gotovo isti bilans kao i sa Rumunijom, susednom zemljom-članicom EU, ali sa upola manje stanovnika nego Ukrajina.

    Ukrajina izvozi u Njemačku robu i usluge u vrednosti od 2,8 milijardi eura, a nemačka preduzeća su u Ukrajini ostvarila poslove vredne 4,9 milijardi evra.

    Ekonomska povezanost Ukrajine i Nemačke je tolika da se teško može porediti sa bilo kojom zemljom EU.

    Prema navodima komore, u Ukrajini posluje 2.000 njemačkih preduzeća.

    I ona isporučuju sve što proizvodi njemačka industrija – samo ne oružje.

  • Vrhunac tenzija: NATO vjeruje da će Rusija sljedeće sedmice napasti Ukrajinu

    Vrhunac tenzija: NATO vjeruje da će Rusija sljedeće sedmice napasti Ukrajinu

    Novinarka CNN-a Christiane Amanpour kazala je da je dobila informaciju kako je predsjednik Rusije Vladimir Putin odlučio iduće sedmice napasti Ukrajinu.

    “Zvaničnik iz NATO saveza mi je rekao da im je predsjednik Biden danas rekao da SAD vjeruju da je Vladimir Putin odlučio da napadne Ukrajinu. Sljedeće sedmice”, rekla je Amanpour.
    Također, Američki državni sekretar Antony Blinken kazao je danas kako je Rusija poslala još vojnika na svoju granicu s Ukrajinom i mogla bi pokrenuti invaziju u bilo kojem trenutku, uključujući i za vrijeme Zimskih olimpijskih igara.

    “Jednostavno rečeno, i dalje vidimo vrlo zabrinjavajuće znakove ruske eskalacije, uključujući i to da još vojnika stiže na ukrajinsku granicu”, rekao je Blinken.


    Osim toga iz SAD-a su istakli da Rusija ima trupe za invaziju na Ukrajinu “u bilo koje vrijeme”, te da bi američki građani trebali napustiti Ukrajinu u narednih 48 sati.

    Invazija bi mogla početi zračnim bombardovanjem koje bi otežalo odlaske i ugrozilo civile, saopćila je u petak Bijela kuća. Niz drugih zemalja također je pozvalo svoje državljane da napuste Ukrajinu.

    “Očigledno je da ne možemo predvidjeti budućnost, ne znamo tačno šta će se dogoditi, ali rizik je sada dovoljno visok, a prijetnja je sada dovoljno neposredna da je odlazak razborit”, rekao je.

  • Ukrajina dala Rusiji 48 sati

    Ukrajina dala Rusiji 48 sati

    Ukrajina je zatražila od Rusije objašnjenje u roku od 48 sati o njenim “vojnim aktivnostima” u oblastima blizu granice sa Ukrajinom.

    To je izjavio u petak ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

    Kuleba je na Tviteru rekao da je Kijev zvanično pokrenuo mehanizam smanjenja rizika u skladu sa stavom III Bečkog dokumenta i zatražio od Moskve da pruži detaljna objašnjenja o vojnim aktivnostima u oblastima blizu teritorije Ukrajine i na Krimu, prenosi TASS.

    On je rekao da Rusija ima 48 sati da odgovori.

    “U slučaju da ne bude odgovora ili da on bude nedovoljan ili nebitan, Ukrajina će se obratiti Rusiji kao i drugim državama potpisnicama Bečkog dokumenta, kako bi se održao vanredni sastanak na kojem će Rusija morati da pruži objašnjenje”, naveo je Kuleba.

  • SAD: Ruska invazija na Ukrajinu je moguća u bilo kojem trenutku

    SAD: Ruska invazija na Ukrajinu je moguća u bilo kojem trenutku

    Američki državni sekretar Antony Blinken kazao je danas kako je Rusija poslala još vojnika na svoju granicu s Ukrajinom i mogla bi pokrenuti invaziju u bilo kojem trenutku, uključujući i za vrijeme Zimskih olimpijskih igara.

    On je za vrijeme svoje posjete Australiji kazao da Washington nastavlja povlačiti osoblje svoje ambasade u Ukrajini i ponovio je poziv State Departmenta svim američkim državljanima u Ukrajini da odmah napuste zemlju.

    “Jednostavno rečeno, i dalje vidimo vrlo zabrinjavajuće znakove ruske eskalacije, uključujući i to da još vojnika stiže na ukrajinsku granicu”, rekao je Blinken na konferenciji za medije u australskom gradu Melbourneu.

    Dodao je da kao što je već rekao, invazija bi mogla početi u bilo kojem trenutku, i da budemo jasni, to uključuje i vrijeme održavanja Olimpijskih igara.

    Rusija, koja ima više od 100.000 vojnika pored ukrajinske granice, poriče optužbe Zapada da planira napasti Ukrajinu, podsjeća Reuters.

    Američki State Department pozvao je Amerikance u Ukrajini da odmah napuste zemlju zbog, kako su rekli, povećanih prijetnji ruske vojne akcije i Blinken je rekao da će Washington nastaviti povlačiti svoju ambasadu.

    “Nastavit ćemo taj proces i bili smo vrlo jasni, svi američki državljani koji su još u Ukrajini trebali bi sad napustiti tu zemlju”, poručio je Blinken.

    Sličnih stavova o stanju na ukrajinskim granicama je u Velika Britanija.

  • Biden pozvao Amerikance da napuste Ukrajinu: Neću slati vojsku po vas

    Biden pozvao Amerikance da napuste Ukrajinu: Neću slati vojsku po vas

    Američki predsjednik Joe Biden pozvao je sve američke državljane koji borave u Ukrajini da odmah napuste tu zemlju zbog pojačanih prijetnji ruskom vojnom akcijom. Upozorio je kako svjetski rat znači momenat kada Amerikanci i Rusi zapucaju jedni na druge.

    Biden je rekao da neće slati vojne trupe da spašavaju Amerikance ako Moskva napadne Ukrajinu. On je upozorio da bi “stvari mogle brzo da polude” u regionu.
    Američki State Department također je pozvao sve Amerikance da što prije izađu iz Ukrajine.

    “Imamo posla s jednom od najvećih vojski na svijetu. To je sasvim drugačija situacija i stvari bi brzo mogle ‘poludjeti'”, rekao je Biden.

    Upitan da li postoji scenarij koji bi ga mogao navesti da pošalje vojsku u spašavanje Amerikanaca koji bježe iz Ukrajine, Biden je odgovorio da ne postoji.

    “To je svjetski rat kada Amerikanci i Rusi počnu pucati jedni na druge. Mi smo u potpuno drugačijem svijetu, drugačijem nego je iko ikada bio”, rekao je, prenosi BBC.


    Svjetski lideri su u međuvremenu nastavili ofanzivnu diplomatiju kako bi ublažili trenutnu krizu oko Ukrajine i spriječili eskalaciju i rat.

    Rusija je više puta poricala bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu uprkos tome što je na granici nagomilala više od 100.000 vojnika.

    Upravo juče je započela velike vojne vježbe sa susjednom Bjelorusijom, a Ukrajina je optužila Rusiju da joj blokira pristup moru.

    Kremlj ne krije kako želi uvesti “crvene linije” kako bi osigurao da Ukrajina nikada ne pristupi NATO-u.


    Britanski premijer Boris Johnson izjavio je u četvrtak da se Evropa suočila s najvećom sigurnosnom krizom u posljednjih nekoliko decenija usred tenzija.