Vojni sukob u Ukrajini je gotovo neizbežan, ali je pitanje kakve će biti razmere tog sukoba, kaže Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
On je ocenio da je najnovija kriza u Donbasu ”poslednja crvena linija” za Rusiju.
Gajić kaže da će Moskva morati da reaguje ukoliko se Kijev i oni koji guraju Ukrajinu i narod u rat odluče za eskalaciju i pokušaju da sprovedu ‘neku vrstu Oluje’ u Donbasu.
”To će biti ili operacija ‘srednjeg dometa’ da se stane na granice republika Donjeck i Lugansk ili će rešenje biti dugoročno tako što će se promeniti vlast u Kijevu. Čini se da je neka vrsta vojne eskalacije gotovo neizbežna”, kazao je Gajić.
Komentarišući izjavu ukrajinskog ministra odbrane da je ”mala verovatnoća za sukob širih razmera”, Gajić je rekao da je ukrajinska vlast svesna šta može da znači rat sa Rusijom, kao i da joj je jasno da ih njihovi saveznici vide kao ”topovsko meso” u prebijanju računa sa Rusijom.
“I Vašington kaže da je Rusiji potrebno tri dana da zauzme Kijev, što verovatno odgovara istini. Sem toga, nisu to Amerikanci u Iraku koje dočekuje neprijateljski orijentisano stanovništvo, u Ukrajini žive milioni ljudi koji bi rusku vojsku dočekali kao oslobodioce”, rekao je Gajić.
Istakao je da su SAD strana koja najviše može da utiče na to da li će biti mir ili će sukob eskalirati, ali Vašington, kako kaže, nije spreman da izađe u susret Moskvi koja, uveren je, neće odustati od zahteva iznetih u pregovorima.
Zato, kako je rekao, ne očekuje mnogo od eventualnog susreta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je predložio sastanak krajem sledeće sedmice.
”Do tog susreta ne očekujem veću eskalaciju, ali napetosti nisu prošle. Procena je da će se dogoditi neka vrsta sukoba, ali je pitanje koje će biti njegove razmere”, kazao je.
Naglasio je da je zahtev Rusije vrlo transparentan i da Moskva ne želi raketne sisteme NATO-a u Rumuniji i Poljskoj, odnosno, želi da se NATO drži ugovornih obaveza i da se stanje u Evropi vrati na stanje od 1997.godine.
”Rusija će morati da obezbedi svoje interese, da rakete srednjeg dometa, koje su se približile ruskim granicama, tu ne budu, i oni će ih se osloboditi milom ili silom”, smatra.
S druge strane, kako kaže, ne postoji spremnost Vašingtona za dijalog koji bi zadovoljio interese Rusije ističući da je cilj SAD da ponovo pokore Nemačku i Francusku.
Gajić smatra da suština krize nije u Ukrajini, već da je u pitanju sudbina Nemačke i Francuske i to da li će SAD uspeti da ”miniraju” Severni tok 2 i prinude Nemačku da, umesto ruskog, kupuje četiri puta skuplji gas od SAD.
Gubitnik, dodaje, može da bude i Francuska, čiji je predsednik Emanuel Makron rekao da je NATO ”klinički mrtav” i koja teži stvaranju evropskih bezbednosnih snaga, odnosno novog saveza posle NATO-a.
”Ukoliko dođe do eskalacije sukoba, Amerika će to iskoristiti da ponovo okupira Zapadnu Evropu i da taj blok učvrsti pod svojom čizmom, slično vremenu Hladnog rata”, naveo je Gajić i ukazao da se Nemačka i Francuska zato najviše i trude da posreduju u rešavanju ukrajinske krize.
”Očigledno je njima najviše stalo da se ne desi eskalacija je bi to značilo američku vojnu okupaciju. Naravno, to ne smeju da kažu, jer su SAD njiihovi nominalni saveznici u NATO-u, ali pitanje je u tome da li će opstati njihov suverenitet”, zaključio je.
