VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Ovo je čistilište…”

    “Ovo je čistilište…”

    Ako je Zapad spreman da podrži Ukrajinu onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, navodi za ARD strateg i pukovnik Markus Rajsner.

    “Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih“, dodao je on.

    Na pitanje da li to zanači da će Ukrajina izgubiti rat, Rajsner navodi da će Ukrajina izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku.

    “Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj”, istakao je on,a prenosi Dojče vele.

    Na konstataciju da je Zapad već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava Ukrajinu, Rajsner navodi da je situacija ozbiljna. “Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate”, dodao je on.

    “Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor”, ističe još Rajsner.

    Prema njegovim rečima, izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije, jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. “Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera”, navodi on.

    Nakonstataciju da ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh, kao i da Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu, Rajsner navodi da je situacija gora nego prošle godine.

    “Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede”, ističe.

    Najgore je vojnicima u rovovima I sada je situacija takva da “ako si ranjen, umrećeš”. Na pitanje kako se ta “klanica2 može zaustaviti, Rajsner odgovara:

    “To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.”

  • Ukrajinski artiljerci likvidirali sopstvene vojnike?

    Ukrajinski artiljerci likvidirali sopstvene vojnike?

    Artiljerija Oružanih snaga Ukrajine likvidirala je grupu od 25 svojih vojnika, koji su željeli da se predaju ruskim trupama, izjavio je zamjenik komandanta 1. streljačke čete 1. streljačkog bataljona 110. puka Oružanih snaga Rusije sa pozivnim znakom “Kupola”.

    “Pripadnici Oružanih snaga Ukrajine su se javili i izrazili želju da ostanu živi i vrate se svojim porodicama. Uspjeli smo da uspostavimo kontakt sa njima. Ruska vojska je čak odredila i mjesto gdje je trebalo da dođu i da se predaju”, kazao je ruski oficir.

    On je dodao da to očigledno nije odgovaralo kijevskom režimu i da su ih zbog toga likvidirali.

    “Ukupno je 25 ukrajinskih boraca htjelo da se preda. Međutim, likvidirali su ih sopstveni artiljerci”, istakao je.

    Kako je u oktobru za RIA Novosti rekao borac Južne grupe snaga sa pozivnim znakom “Kortes”, ukrajinska artiljerija dovršava sopstvene diverzantsko-izviđačke grupe koje je neutralisala ruska vojska. Pretpostavlja se da artiljerijske posade koje udaraju na Oružane snage Ukrajine kontrolišu poljski plaćenici, prenosi RT Balkan.

  • Orban traži da se ne odlučuje o pristupanju Ukrajine u EU

    Orban traži da se ne odlučuje o pristupanju Ukrajine u EU

    Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je danas da se na predstojećem samitu lidera Evropske unije sledeće nedelje izbegne donošenje odluke o početku pregovora Ukrajine za članstvo u EU.

    Orban je taj zahtev izneo u pismu predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, i naveo da na samitu ne treba da bude doneta odluka o planiranom budžetu koji uključuje 50 milijardi evra ekonomske podrške Kijevu.

    Kako prenosi Rojters, takav stav je u suprotnosti sa stavom Evropske komisije, koja je prošlog meseca dala preporuku da lideri EU daju ”zeleno svetlo” Ukrajini da započne pregovore o pridruženju, ali da bi se takva odluka usvojila, potrebna je jednoglasna podrška zemalja čanica.

    ”S poštovanjem vas pozivam da ne tražite da Evropski savet odluči o ovim pitanjima u decembru jer bi očigledan nedostatak konsenzusa neizbežno doveo do neuspeha. Evropski savet mora da izbegne ovaj kontraproduktivni scenario zarad jedinstva, naše najvažnije prednosti”, napisao je Orban u pismu Mišelu.

    Britanska agencija navodi da je pristupanje EU od velike važnsoti za Ukrajinu, usled rata protiv Rusije koji je počeo u februaru 2022.

    Diplomate iz zemalja EU koje podržavaju Ukrajinu izrazile su zabrinutost da bi nedostatak dogovora o pregovorima o članstvu i finansijskoj pomoći na samitu bio veliki politički udarac Kijevu usred rata i da bi to mogao biti vid podrške Rusiji.

  • Stoltenberg: Zima će zakomplikovati borbe, saveznici će pomoći Ukrajini

    Stoltenberg: Zima će zakomplikovati borbe, saveznici će pomoći Ukrajini

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao je danas nepokolebljivu podršku Alijanse Ukrajini.

    On je ovo istakao tokom sastanka sa ukrajinskim ministrom odbrane Rustemom Umerovom u Briselu.

    Stoltenberg i Umerov su razgovarali o najnovijim dešavanjima na ratištu i hitnim vojnim potrebama Ukrajine.

    “S obzirom da se očekuje da će zima zakomplikovati borbe, Stoltenberg je naglasio da su saveznici posvećeni jačanju političke i praktične podrške Ukrajini dok se brani od ruske invazije. Generalni sekretar je ponovio da će NATO pružiti dugoročnu podršku Ukrajini kako bi ukrajinske snage bile potpuno interoperabilne unutar NATO-a i još više ih približile Alijansi”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu NATO.

    Na sastanku je bilo reči i o putu Ukrajine ka članstvu u NATO-u i reformskim naporima Ukrajine. Stoltenberg je ponovio da će Ukrajina postati članica NATO-a kada se svi saveznici slože i kada se ispune uslovi.

  • U ovaj ukrajinski grad nikad nije pala bomba; To je dogovor Putina i Orbana?

    U ovaj ukrajinski grad nikad nije pala bomba; To je dogovor Putina i Orbana?

    Kafei, barovi i restorani na šetalištu uz ukrajinsku reku Už rade do kasno u noć i prilično su zauzeti.

    Iako se Ušgorod nalazi u zemlji koja se poslednjih godinu i pobrani od ruske invazije, njegovi stanovnici ne osećaju preveliki strah, a kućama ih tera hladnoća, a ne zvuk sirena.

    Ušgorod, administrativni centar Zakarpatske oblasti, nalazi se na samom jugozapadu Ukrajine. To je jedini glavni grad ukrajinskog regiona u kome nema policijskog časa i koji nije pogođen nijednom ruskom raketom.

    Ljubitelji teorija zavere kažu da je razlog izostanka raketnih napada na Zakarpatje dogovor Orbana i Putina. Međutim, sami stanovnici Zakarpatja smatraju da je pravi razlog nedostatak strateških objekata u regionu i blizina nekoliko država članica EU i NATO.

    Ušgorod se nalazi na samoj granici sa Slovačkom, a udaljen je oko 30 kilometara od Mađarske. Istorija grada seže u 9. vek. Drevni Ušgorod su često nazivali “prozorom u Evropu” jer se nalazi u srcu Zakarpatja, a njegova lokacija i multikulturalni uticaj učinili su ga jednim od najatraktivnijih mesta u zapadnoj Ukrajini. Bio je pod ugarskom kontrolom od 11. do kasnog 17. veka, kada je pripadao Austrougarskoj monarhiji.

    Postao je deo Čehoslovačke 1919. godine, zatim Mađarske 1938. godine, a potom i Sovjetskog saveza tokom Drugog svetskog rata. Baš kao što je istočna Ukrajina gledala ka Rusiji, Ušgorod je posle Drugog svetskog rata bio pogleda čvrsto uperenog u Zapad. Čak i pre sveopšte ruske invazije na Ukrajinu, to je bio grad poslastičarnica, kafića i restorana.

    “Ovde se sve dešava tako sporo i tiho. Ljudi usporavaju za pešake i strpljivo čekaju na kasama da im se vrati kusur. Čak govore tiše. Ljudi ovde žive u raju i ne shvataju to”, rekla je Špiglu učiteljica Elena, koja je u leto 2022. pobegla u Ušgorod iz Hersona sa svojim unukom.

    Od samog početka ruske invazije, mnogi Ukrajinci su pobegli ovamo iz Marijupolja i Harkova, a mnoge kompanije iz Kijeva premestile su svoje sedište u Ušgorod. Ovde dolaze cele porodice, posebno muškarci kojima nije dozvoljeno da napuste zemlju. Na početku rata broj stanovnika je za samo nedelju dana skočio sa 110.000 na 150.000.

    Sada je, prema nezvaničnim podacima, njegova populacija narasla na 400.000 do 500.000 i gotovo je nemoguće naći mesto za iznajmljivanje. Cene na tržištu nekretnina u Zakarpatju znatno su nadmašile one u Kijevu od početka sveopšte invazije, pošto su bogati Ukrajinci spremni da plate više za iznajmljivanje nekretnina u jednom od najbezbednijih regiona Ukrajine.

    Tražnja za nekretninama u Ušgorodu je ogromna.

    Valentin Štefanjo, najpoznatiji poslastičar u Ušgorodu, školovao se u Francuskoj i predstavljao je Ukrajinu na svetskom prvenstvu konditora 2008. Godinu dana kasnije vratio se u rodni Ušgorod i sa sestrom otvorio poslastičarnicu Štefanjo. Svakog dana u njihovoj poslastičarnici ljudi uživaju u ukusima makarona, u voćnim kupovima i raznim poslasticama od marcipana. U blizini Štefanija nalaze se espreso bar Biron, kafe Tokio i irski pab Egan.

    Rat ovde stiže samo zaobilaznim putem, kroz priče ljudi koji su pobegli sa prve linije fronta. Ljudi ovde kažu da nisu upoznati sa ratom, ali to nije tačno. Rat možda do njih ne stiže u vidu tupog zvižduka raketa, ali se manifestuje u tužnoj pesmi koja dopire iz kola.

    Skoro svaki dan glavnom ulicom voze mrtvačka kola sa vojnicima. Zatim se pušta pesma “Pače pliva tisom”, narodna pesma Zakarpatja koja je postala zadušnica za poginule borce.

    “Uvek je sviraju. Živimo na devetom spratu, ali to čujemo svaki put”, kaže Elena iz Hersona.

    Groblje u Ušgorodu je odavno postalo premalo za tela svih muškaraca koji su poginuli u ratu, pa je obližnja livada prenamenjena. kao večni dom vojnika.

    Ali kada bi se građani Ušgoroda pitali kakva je situacija u zemlji, popularan odgovor bi bio “normalna”. Ušgorod je oličenje ambivalentnosti prema ratu. Ukrajinci smatraju da normalnost treba održati bez obzira na cenu i ne žele da dopuste da ih pokolebaju svakodnevne ratne strahote, jer bi to bilo ravno kapitulaciji pred neprijateljem.

    “U proleće 2022. svi smo osetili egzistencijalnu pretnju. Danas se opasnost od ruskih raketnih napada nije smanjila. Ali možete potpuno pobeći u iluziju alternativne realnosti”, napisao je nedavno vojni kapelan Andrij Zelinski za Ukrajinsku pravdu.

    Fedir Šandor, profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu Ušgorod, dobrovoljno se prijavio za vojnu službu odmah nakon početka invazije i ubrzo se našao na prvim linijama fronta u Donbasu. Nakon što je ranjen, Šandor je postao zadužen za “vojno-civilnu saradnju”, odnosno vraćanje mrtvih vojnika kući, transportujući ih po zemlji.

    “Mogu da razumem zašto ljudi žele da izbegnu sve to, a ja volim dokolicu Ušgoroda. Ne smeta mi da mladi piju cele noći. U stvari, borim se za takav način života! Ali ponekad morate biti spremni da umrete za način na koji želite da živite”, zaključio je Šandor.

  • Roboti spasavaju Ruse na frontu

    Roboti spasavaju Ruse na frontu

    Slike koje su ruski izvori podelili na Telegramu otkrivaju da ruska vojska koristi kopnene robote da bezbedno preveze povređene vojnike sa bojnih polja.

    Na jednoj upečatljivoj slici vidi se robot na zemlji sa gusenicama dok manevrišu kroz blatnjavu liniju fronta. U centralnom nosaču robota koje služi kao “nosilo” nalazi se ranjeni vojnik sa povređenom levom nogom.

    Iako konkretna lokacija fotografije ostaje neoznačena, mnogi američki izvori sugerišu da je ovo bespilotno kopneno vozilo operativno u 87. streljačkom puku, koji se trenutno nalazi u regionu Avdejevke.

    Oslanjajući se na ove informacije, pretpostavlja se da je fotografija možda snimljena dok je povređeni ruski vojnik evakuisan sa linije fronta u Avdejevki.

  • Pismo iz Bijele kuće koje će zaprepastiti Ukrajince

    Pismo iz Bijele kuće koje će zaprepastiti Ukrajince

    Zvaničnik Bijele kuće, Šalanda Jang u ponedjeljak je u pismu predsjedniku Zastupničkog doma, republikancu Majku Džonsonu i čelnicima Kongresa upozorila da Sjedinjenim Državama ponestaje i vremena i novca u pomoći Ukrajini u sukobu s Rusijom.

    Administracija predsjednika Džoa Bajdena u oktobru je od Kongresa zatražila gotovo 106 milijarda dolara za finansiranje ambicioznih planova namijenjenih Ukrajini, Izraelu i sigurnosti granica SAD-a.

    Zastupnički dom vrlo malom većinom kontrolišu republikanci, koji smatraju da je finansiranje Ukrajine postalo politički kontroverzno.

    Jangova je u pismu koje je objavila Bijela kuća istakla da bi prekid finansiranja i slanja oružja Ukrajini mogao povećati vjerovatnost ruske pobjede. “Želim biti jasna: bez akcije Kongresa do kraja godine ponestaće nam resursa za nabavku veće količine oružja i opreme za Ukrajinu, kao i za nabavku opreme iz američkih vojnih zaliha”, napisala je.

    Još je dodala:

    “Nema čarobnog fonda sa sredstvima koje su u ovome trenutku na raspolaganju. Ostali smo bez novca, a gotovo i bez vremena.”

    Do sredine novembra američko ministarstvo odbrane iskoristilo je 97 odsto od 62.3 milijarde dolara dodatnih sredstava koje je primilo, a Stejt Department je iskoristio svih 4.7 milijardi dolara iz fonda za vojnu pomoć koji mu je dodijeljen, napisala je Jangova.

    Potrošeno je oko 27.2 milijarde dolara za ekonomsku i još deset milijarda za humanitarnu pomoć, prenosi “Telegram.hr”.

  • Američki ministar šokiran nakon posjete Ukrajini

    Američki ministar šokiran nakon posjete Ukrajini

    Načelnik generalštaba ukrajinske vojske Valerij Zalužni se požalio ministru odbrane SAD Lojdu Ostinu, tokom novembarske posete Ukrajini.

    Ukrajinska pravda navodi da je od Ostina zatražena i pomoć od 17 miliona granata vrednosti 350 do 400 miliona dolara, što je, prema izvoru ukrajinskog lista, šefa Pentagona ostavilo bez reči.

    “Ostinu je rečeno da postoji potreba za 17 miliona granata u odbrani od Rusije. On je, da kažem to blago, bio šokiran, jer ne biste mogli da sakupite toliko granata i da ih tražite po celom svetu”, rekao je neimenovani izvor.

    Takođe, kako je navedeno, “Zalužni se požalio Ostinu kako ga svi ometaju, pa i iz kancelarije predsednika, ‘ovaj, onaj'”.

    “Jasno je da je predsednik (Zelenski) čuo za taj razgovor, a njih dvojica (Zelenski i Zalužni) nemaju poverenje jedan u drugog”, kazao je izvor.

    Izvori Ukrajinske pravde iz pratnje Zelenskog kažu da se predsednik Ukrajine kategorično protivi ostavci načelnika generalštaba.

  • Zelenski zaobilazi Zalužnog

    Zelenski zaobilazi Zalužnog

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zaobilazi načelnika Glavnog stožera Valerija Zalužnog u komunikaciji s komandantima oružanih snaga, piše Ukrajinska pravda pozivajući se na svoje izvore.

    O napetosti između političkog vodstva i vojne komande zemlje, koja se suočava s 649. danom ruske agresije, špekulira se već najmanje nekoliko sedmica, u pozadini neispunjenih očekivanja ukrajinske protuofanzive, koja je započela 19. početak ljeta.

    “Ponekad se stječe dojam da Zelenski ima dvije vrste oružanih snaga: ‘dobru’, kojom komanduje (komandant kopnenih snaga general Oleksandr) Sirskij i drugi favoriti, i ‘lošu’, podređenu Zalužnom. To je vrlo demotivirajuće za vrhovnog komandanta i uglavnom ometa komandovanje cijelom vojskom”, kazao je izvor iz uskog kruga Zalužnog za Pravdu.

    Prema izvorima Pravde, Zelenski koji je na temelju položaja šefa države ujedno i vrhovni komandant oružanih snaga, stvorio je paralelne puteve za pregovore sa komandantima različitih vrsta oružanih snaga, zaobilazeći vrhovnog komandanta glavnog štaba. To se, na primjer, odnosi na komunikaciju sa komandantom kopnenih snaga Sirskim ili komandantom zračnih snaga Mykolom Oleschukom.

    “Direktan kontakt s komandantima ubrzava predsjednikov rad, ali destabilizira rad vrhovnog komandanta oružanih snaga (Zalužni), koji dio informacija saznaje od svojih podređenih na sastancima visoke komande, ako ih uopće sazna”, piše Ukrajinska Pravda.

    Brza odluka s lošim posljedicama

    Još jedan primjer ponašanja Zelenskog, prema novinama, bila je medijski poznata priča o smjeni komesara regionalne vojne uprave. Nakon što je Ukrajinska pravda otkrila ratno bogaćenje komesara uprave Ode, predsjednik je zatražio smjenu svih šefova regionalnih mobilizacijskih centara i provjeru stanja njihove imovine.

    Prema anonimnom izvoru, sudionik sastanka, šef istražitelja Oleksij Suchačov, podnio je izvještaj na sastanku vrhovne komande o tome kako je smijenjen komandant vojne uprave. A onda su riječ dali Zalužnom koji je čestitao policijskim službenicima i rekao je problem korupcije važan.

    Ali također je želio ukazati na najnovije podatke o stanju mobilizacije, gdje je regrutovanje novih vojnika naglo palo u svim segmentima. Dakle, ono što se s političkog gledišta činilo brzim i odlučnim ispunjenjem javnog zahtjeva, imalo je loše posljedice s vojnog gledišta.

    Prema Pravdi, sličan učinak imaju i kadrovske promjene u oružanim snagama, koje utiču na suradnike Zalužnog i destabiliziraju komandu. Posebno poglavlje je istraživanje neuspjeha južne grupacije snaga na početku rata, koji je izgleda bio usmjeren protiv Zalužnog.

    Popularnost Zalužnog raste

    Nezadovoljstvo Zelenskog također može biti potaknuto sve većom popularnošću Zalužnog u ispitivanjima javnog mnijenja, što sugerira da sadašnji predsjednik možda neće uspjeti ako se kandidira za ponovni izbor i ima Zalužnog za protukandidata.

    Prema Pravdi, sličan učinak imaju i kadrovske promjene oružanim snagama, koje utječu na suradnike Zalužnog i destabiliziraju komandu. Posebno poglavlje je istraživanje neuspjeha južne grupacije snaga na početku rata, koji je izgleda bio usmjeren protiv Zalužnog.

    Zelenski je u medijima izjavio da ne smatra da je situacija pat pozicija i da vojnici koji će ući u politiku ne bi trebali u isto vrijeme ratovati. Magazin The Economist je krajem novembra napisao da Zelenski Zalužnog vidi kao suparnika i da su politička prepucavanja štetna za Ukrajinu.

  • “Ukrajina će izgubiti rat ako…”

    “Ukrajina će izgubiti rat ako…”

    Da li je Zapad spreman da podrži Ukrajinu? Ako jeste onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, kazao je pukovnik Markus Rajsner za ARD.

    On je dodao da “ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih”.

    ARD: Da li će Ukrajina izgubiti rat?

    Markus Rajsner: Ukrajina će izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku. Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj.

    Ali, Zapad je već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava. Da li je još veća podrška uopšte moguća?

    Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor.

    Iz neutralne perspektive, situacija je ozbiljna. Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate.

    Zapad shvata da će biti skuplje ali se ne usuđuje da to kaže svom narodu
    Pre otprilike godinu dana već ste kritikovali isporuke oružja kao “previše za smrt, premalo za život”.

    To sam rekao relativno kratko nakon početka rata. Kada je bilo jasno da su Rusi počeli da se oporavljaju od šoka neuspeha na početku. Već tada se videlo da se stvaraju svi uslovi za rat iscrpljivanja. Ne možete da vodite rat iscrpljivanja usput, morate da date sve od sebe.

    Uzmimo sistem HIMARS. Umesto potrebnih 100 do 150 jedinica, do sada je isporučeno 38. Borbeni avioni su mogli da budu isporučeni i ranije. Isporučuje se najstarija verzija ATACM-a, u malim količinama. Možete više, ali se plašite eskalacije.

    Sada otrežnjen Zapad shvata da će to sve biti mnogo skuplje. Ali niko se u ovom trenutku ne usuđuje da ovu poruku prenese svom narodu, iz straha da će ohrabriti radikale.

    Evropska unija stalno ističe da će stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i podržavati je u obnavljanju međunarodno priznatih nacionalnih granica iz 1991, uključujući Krim i Donbas.

    Onda mora da uradi ono što je neophodno. Uprkos jedanaest paketa sankcija, ruska vojna industrija je sve više u stanju da se prilagodi. A Rusija nije izolovana, nego ima dovoljno podrške globalnog juga da može duže da vodi ovaj rat.

    Kaže se da Rusija proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje i da je, prema južnokorejskim informacijama, od avgusta dobila dodatnih milion granata od Severne Koreje. EU, s druge strane, nije uspela da održi obećanja i do sada je isporučila samo 300.000.

    Izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije. Zašto? Jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera.

    Situacija je gora nego prošle godine
    Ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh. A Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu. Da li im se tako nudi prilika da razviju jake odbrambene linije, kao prošle godine?

    Mislim da je situacija još gora nego prošle godine. Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede.

    Relativno nov fenomen su takozvani FPV-dronovi, odnosno bespilotne letelice sa eksplozivnim uređajima kojima se upravlja preko monitora ili VR-naočara, odnosno pomoću kojih piloti imaju direktan pogled na protivnika, skoro kao u kompjuterskoj igrici. Kako ti sistemi menjaju rat?

    Istovremena upotreba hiljada dronova stvara stakleno bojno polje. Svi znaju šta ovi drugi rade. Sada se pokušava da ovo stakleno ratište zamrači kako bi se omogućilo kretanje vojske. Za to se mora savladati elektromagnetno polje. Ali i ovde su Rusi uspeli da prošire svoju ogromnu dominaciju.

    Ako si ranjen ujutro, umrećeš
    Šta to konkretno znači za vojnike u rovovima?

    To je pakao. Doživljavamo poteru za pojedincima. Tokom Prvog svetskog rata još uvek ste mogli da pobegnete u rovove ako niste bili pod direktnom vatrom iz mitraljeza. Ali na staklenom bojnom polju sada preko drona možemo sa udaljenosti od dva metra da gledamo kako ljudi umiru.

    Sa relativno jeftinim malim dronom možete napasti i ubiti pojedinačne ljude, ali i uništiti tešku vojnu tehniku kao što su borbeni tenkovi. Možete leteti u skloništa i zgrade.

    Dronovi imaju i direktan uticaj na zbrinjavanje ranjenika. Tu smo praktično stigli u 19. vek, gotovo kao u Napoleonovo vreme, gde su životi spasavani amputacijama. Nismo na “Zlatnom satu” – posle sat vremena si u bolnici kod specijalista. Ne. Ako si ranjen ujutru, umrećeš, jer ne mogu da te evakuišu. Ako te pogodi uveče, imaš sreće, noću te mogu izvući. U najbližoj medicinskoj ustanovi biće amputirani udovi kako bi se spasio život. I to više od 100 godina nakon završetka Prvog svetskog rata. Više od 200 godina nakon Napoleonovih ratova.

    Paralele sa Korejskim ratom – “večito” primirje
    Kako se ova klanica može zaustaviti? Rusija ne želi da pregovara – naprotiv…

    To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.

    A šta sada treba da urade države Evropske unije?
    Dobra vremena su za sada verovatno prošlost. I moramo razmišljati o tome kako oblikovati ova nova vremena. Ako dođemo do zaključka da nismo spremni da podržimo Ukrajinu onoliko koliko je potrebno, onda po mom mišljenju to moramo da saopštimo i eventualno otpočnemo pregovore. Ali, onda je Rusija s nama uradila baš ono što je htela, i nastaviće da radi šta hoće. A to je uništenje Ukrajine.