VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Bajden uvjeren da će SAD pomoći Ukrajini, ali još nema odluke Kongresa

    Bajden uvjeren da će SAD pomoći Ukrajini, ali još nema odluke Kongresa

    Američki lider Džo Bajden uvjeren je da će pomoć Ukrajini biti odobrena od stranje Kongresa o čemu je već razgovarao sa nekim od članova.

    “Odbijanje prijedloga da pomognemo Ukrajini je čista ludost”, rekao je Džo Bajden novinarima i dodao da je to “protiv interesa SAD”.

    Nastavio je:

    “Uradićemo to”, obećao je, prenosi “The New York Times”.

    Prethodno je ministar finansija Dženet Jelen izjavila da je situacija po pitanju pomoći Kijevu jako loša i, prema njenim riječima, ukoliko Vašington ne izdvoji nova sredstva onda će odgovornost za poraz Ukrajine pasti na SAD.

    U utorak su republikanski senatori napustili brifing o pomoći Ukrajini i Izraelu jer nisu dobili odgovor demokrata na svoje prijedloge.

    Svoje učešće na događaju je u posljednjem trenutku otkazao i predsjednik Ukrajine, Volodimir Zelenski.

    Američki predsjednik je ranije tražio od Kongresa 106 milijardi dolara za pomoć ove dvije dražave, ali nije dobio podršku. Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, glasao je za, ali je Senat, pod kontrolom demokrata, glasao protiv.

    Bajden je rekao da neće potpisati nikakav nacrt zakona o dodjeli pomoći ukoliko ona uključi Izrael bez Ukrajine ako Kongres odobri takav dokument. Međutim, republikanci u Predstavničkom domu insistiraju na odvojenom razmatranju podrške Kijevu.

    Američka administracija je priznala da ranije izdvojeni novac ponestane, stoga se i paketi naoružanja koji se šalju Kijevu smanjuju. Početkom novembra Bijela kuća je saopštila da je Vašington potrošio 96 odsto svih sredstava izdvojenih za podršku Kijevu od početka ruske specijalne vojne operacije.

    Planirano glasanje, koje predstoji samo nekoliko dana nakon što je Bijela kuća upozorila da će Sjedinjene Države uskoro ostati bez novca za slanje oružja Ukrajini, dolazi u možda najneizvjesnijem trenutku.

    Ukoliko Kongres sada ne uspije da se dogovori o pomoći Ukrajini, to će se dogoditi nakon praznika koji počinju 14. decembra za kongresmene i 15. decembra za senatore. Predstavnički dom nastaviće sa radom 9. januara, a Senat 8. januara.

    Ukrajini je hitno potrebno više municije i drugog oružja kako bi pokušala da preokrene tok na bojnom polju. Protivofanziva zemlje protiv ukorijenjenih ruskih snaga na jugu Ukrajine do sada nije ispunila svoje ciljeve, a moskovske snage su krenule u ofanzivu na istoku, prenosi “Telegraf”.

  • “Ne možemo više. Upozorili smo”

    “Ne možemo više. Upozorili smo”

    Njemačka nije saveznik Ukrajine, izjavio je njemački ministar odbrane Boris Pistorijus u intervjuu za televiziju “ZDF“.

    “Pre svega, mi nismo saveznik Ukrajine. To znači da nismo u situaciji koja nas obavezuje da se mešamo u okviru alijanse”, objasnio je on, odgovarajući na pitanje da li nedovoljna vojna pomoć Kijevu znači da “ujedinjeni Zapad” nije u stanju da “pruži otpor”.

    Njemačka je, prema njegovim rečima, na drugom mestu po obimu pružanja pomoći Ukrajini, “daleko ispred drugih”.”Radimo ono što možemo. Isto važi i za skoro sve druge saveznike i partnere”, rekao je ministar, komentarišući navode o nedovoljnom nivou vojne podrške.

    Ali, kako je objasnio, Nemačka je sada suočena sa činjenicom da odbrambena industrija ne može da obezbedi isporuke u određenim oblastima u potrebnim količinama.

    Ministar je dodao da je tok sukoba “teško predvideti”, pozivajući da se treba fokusirati, pre svega, na #stabilnost isporuka, uprkos svim mogućim problemima”.

    Nemački ministar odbrane dodao je da je unapred upozoravao da Evropska unija verovatno neće moći da isporuči Ukrajini milion artiljerijskih granata do proleća.

    “Vrlo rano sam upozorio na ovu cifru, jer sam video da ta cifra verovatno neće biti dostignuta”, rekao je Pistorijus.

    Ovaj broj, kako je rekao, stvorio je očekivanja koja na kraju nisu ispunjena.

    “Vojna industrija nastala u mirnodopskim uslovima ne može tako lako da proizvede milion”, ocenio je ministar.

    Međutim, on je sugerisao da će “stvari krenuti nabolje u narednih nekoliko meseci”.

    “Samo Nemačka će isporučiti skoro 200 hiljada granata. Ali za sve je potrebno vreme i to nije pitanje političkih odluka ili finansijskih sredstava”, naglasio je nemački ministar.

    Osim toga, on tvrdi da će, ako Rusija pobedi u sukobu u Ukrajini, nastati “potpuno nova bezbednosna situacija u Nemačkoj”.

    Prema njegovom mišljenju, jedini koji mogu da odluče da li će pregovarati ili ne su Ukrajina i Rusija, preneo je ruski portal Sputnjik.

  • Zaharova poručila: Bićete meta, i to legitimna

    Zaharova poručila: Bićete meta, i to legitimna

    Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila da će i piloti američkih aviona F-16 biti legitimna meta ruske vojske.

    “Zemlje članice NATO-a nastavljaju intenzivno da naoružavaju Ukrajinu, a sledeći su taktički lovci F-16. O njima se već dugo priča, stvorili su čitavu zasebnu ‘koaliciju’ zemalja koja će predati avione kijevskom režimu i obučavati ukrajinske pilote”, kazala je Zaharova na današnjem brifingu.

    Kako je ocenila, pošto je veliki deo aerodromske infrastrukture Ukrajine uništen, moguće je da će američki lovci F-16 biti bazirani van te zemlje – u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji.

    Ona je istakla da na taj način Severnoatlantska alijansa sve dublje ulazi u ukrajinski sukob, dok sa druge strane licemerno tvrdi da joj je cilj da spreči sukob sa Rusijom.

    “U stvarnosti, rizici od direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO-a se samo povećavaju. Za ruske oružane snage, borci koji učestvuju u sukobu na strani Oružanih snaga Ukrajine, bez obzira na to odakle lete, biće legitimna meta za uništenje”, poručila je.

  • Ukrajina srlja u propast?

    Ukrajina srlja u propast?

    Za nešto manje od dve godine rata u Ukrajini, zapadni mediji su se uglavnom suzdržavali da pišu loše o ukrajinskoj vojsci.

    Tekstovi su bili pozitivni i kada je bilo jasno da prolećno/letnja kontraofanziva nije uspela.

    Strah da će potpora zapadne javnosti oslabiti ako se se otvoreno govori o ukrajinskim problemima nametao je svojevrsnu autocenzuru.

    Kako se na Zapadu menja odnos prema ratu u Ukrajini tako se menjaju i izveštaji medija.

    Tako je britanski BBC 4. decembra objavio vrlo kritičnu reportažu o ukrajinskim uspesima na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Takve kritičke priloge BBC-ja donedavno nismo mogli da vidimo.

    Protiv svih pravila ratovanja, ukrajinska vojska je pokrenula niz veoma ograničenih desantnih operacija u toj oblasti kako bi obezbedila mostobrane i desantne baze za moguće napredovanje ka jugu Hersonske oblasti.

    Problem je u tome što se desantne operacije izvode isključivo nasilno i u kontinuitetu u cilju probijanja protivničke odbrane, obezbeđenja mostobrana, a zatim i duboke desantne baze za bezbedno dopremanje dodatnih snaga koje će nastaviti da prodiru u dubinu. Ukrajinci su radili, ko zna zašto, sve drugačije.

    Ukrajina osvaja veliku močvaru
    Problem je što je područje oko Dnjepra, posebno na levoj obali, zapravo velika močvara koja ne dozvoljava prebacivanje velikih oklopnih snaga.

    To je moguće samo u kraju gde postoje dobri putevi, odnosno kod drumskog i železničkog mosta (oba su Rusi srušili u povlačenju) i eventualno kod nekadašnje brane (nju su Rusi razorili na samom početku ukrajinske ofanzive). Ovakvi ograničeni desanti ne ugrožavaju rusku obranu.

    Međutim ukrajinski gubici, kako je pokazala BBC-jeva reportaža, nesrazmerno su veliki prema postignućima.

    Kako svedoči ukrajinski vojnik, na frontu je potpuna neorganizovanost. Istovremeno, ukrajinsko Ministarstvo odbrane u svojim izveštajima pominje samo uspehe (koji nisu baš veliki), prikrivajući gubitke, koji se obično nekritički prenose dalje.

    Prolećno/letnja ofanziva, koja je trebalo da reši ceo rat i natera Ruse na povlačenje, katastrofalno je propala. Zelenski, naravno, za sve krivi druge, ali ne sebe.

    Uglavnom zapadni saveznici koji, po njegovom mišljenju, nisu isporučili dovoljno naoružanja i municije. Doduše, i Zelenski priznaje da je problem nedovoljan nivo obučenosti vojnika.

    Pad poverenja
    Istovremeno sa neuspehom ofanzive, palo je i poverenje Ukrajinaca u Zelenskog. Prema ukrajinskoj anketi, koju je prošlog meseca citirao The Economist, samo 32 odsto Ukrajinaca veruje Zelenskom. Najviše poverenja dobio je glavnokomandujući oružanih snaga general Valerij Zalužni – 70 odsto. Stoga ne čudi što Zelenski ne želi da ide na izbore.

    Kao izgovor navodi ratno stanje, pa su mu opcije primirja ili mirovnog sporazuma neprihvatljive.

    U skladu sa tim, 30. novembra sve parlamentarne stranke potpisale su dokument kojim se potvrđuje da predsednički i parlamentarni izbori neće biti održani pre kraja rata.

    Stoga se logično postavlja pitanje šta će biti ako se rat oduži još deset godina? I ko će biti taj koji će procieniti kad se rat završio? Ako se pita Zelenski, neće tako skoro.

    Odlaganje izbora bez novog datuma izaziva sve burnije političke reakcije.

    Tako gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko sve više napada Zelenskog u zapadnim medijima. Čak ga je optužio za uvođenje autokratije.

    Kličko je za Der Spiegel rekao: “U jednom trenutku više se nećemo razlikovati od Rusije, gde sve zavisi od hira jednog čoveka”.

    Sve ide u korist Rusije
    U međuvremenu, odnos snaga na bojnom polju ponovo se polako okreće u korist Rusije. Doduše, ni u jednom trenutku tokom skoro dve godine rata šanse Ukrajine za pobedu u ratu nisu prešle 50 odsto. A sada su mnogo, mnogo manje.

    Glavni razlog je, naravno, odbijanje republikanaca u Predstavničkom domu da nastave da finansiraju Ukrajinu.

    Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang poslala je pismo Kongresu u kome upozorava da više nema novca za pomoć Ukrajini.

    U pismu se navodi: “Bez akcije Kongresa, do kraja ove godine ćemo ostati bez resursa za nabavku oružja i opreme za Ukrajinu i nastaviti da ih snabdevamo iz zaliha američkih oružanih snaga”.

    U pismu se navodi da “ne postoji čarobni ćup iz kojeg bi u ovom trenutku nadomestili sredstva. Ponestaje novca – i vremena”.

    SAD osigurao više pomoći Ukrajini nego svi ostali zajedno
    Ukupna vojna pomoć 41 države članice alijanse za pomoć Ukrajini do 31. avgusta ove godine premašila je 83 milijarde dolara. Od toga su SAD dale polovinu – 42 milijarde. Uz isporuke novog naoružanja i municije i najavljenih (posebno borbenih aviona F-16 sa pripadajućim naoružanjem), vrednost vojne pomoći će premašiti 100 milijardi dolara. A onda Zelenski kaže da im nije dosta.

    Upravo je ta ogromna zavisnost od strane pomoći najveći problem Ukrajine. Ruska vojna industrija uspela je da prevaziđe početne teškoće i značajno poveća proizvodnju. Problem sa zapadnim embargom rešen je uvozom preko trećih zemalja koje na tome zarađuju velike pare. Rusija može sebi da priušti povećanje proizvodnje u vojnoj industriji jer su njeni prihodi od izvoza nafte i gasa i dalje dovoljno veliki.

    Ukrajinci imaju sreće
    Na sreću Ukrajinaca ruska vojska je nakon skoro dve godine ratovanja u groznom stanju (jednako kao i ukrajinska), stoga trenutno nije sposobna da pobedi.

    Međutim, zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, ruska vojska će se vrlo brzo oporaviti, dok će ukrajinska, ako strana pomoć presahne, početi da atrofira.

  • Zelenski ne može, nešto se dogodilo

    Zelenski ne može, nešto se dogodilo

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otkazao je neočekivano danas svoje predviđeno obraćanje pred američkim Kongresom.

    Obraćanje je otkazano zbog događaja koji je iskrsao u “poslednjem trenutku”, rekao je šef demokrata u Senatu Čak Šumer.

    “Zelenski ne može da se pojavi na našem brifingu u 15.00, nešto se dogodilo u poslednjem trenutku”, rekao je Šumer novinarima.

    Ukrajinski predsednik je trebalo virtuelno da govori pred američkim Kongresom u nadi da će uticati na to da Kongres odobri novi paket pomoći njegovoj zemlji.

    Vašington daje najviše vojne pomoći Kijevu, i dao je desetine milijardi dolara od početka ruske invazije u febrauru 2022.

    Ali obećanje američkog demokratskog predsednika Džoa Bajdena da će nastaviti finansijski da podržava Ukrajinu ozbiljno je dovedeno u pitanje, što bi bilo katastrofalno za Kijev čija razočaravajuća kontraofanziva nije donela očekivane teritorijalno napredovanje.

    Američki Kongres koji je do sada odobravao ogromne pakete vojne, humanitarne i makroekonomske pomoći Kijevu sastavljen je iz dva doma. U Predstavničkom domu većinu imaju republikanci, i jedan broj njih traže da se odmah prekine davanje pomoći Kijevu.

    U Senatu, gde su demokrate u večini, opozicioni republikanci su za pružanje podrške Ukrajini.

    Ukrajinski zvaničnici kažu da im je potrebno još oružja da izbegnu da se u ruskim udarima ne uništi energetska infrastruktura i dovede do toga da milioni ljudi ostanu u mraku ove zime, kao što se desilo prošle godine.

    Sama Bela kuća je juče upozorila da bi američka vojna pomoć Ukrajini mogla da bude prekinuta narednih nedelja ako se ne postigne budžetski dogovor sa republikancima.

    Republikanci traže, da bi odobrili pomoć, da se zaoštri politika prema migrantima na granici sa Meksikom, što za sada demokrate odbijaju da urade.

    Predsednik Predsrtavničkog doma republikanac Majk Džonson je danas rekao u pismu Beloj kući da nikakva nova pomoć Ukrajini neće biti odobrena bez „radikalne promene“ američke migrantske politike.

    Predviđajući zamor velikog američkog saveznika Zelenski je lično došao u Vašington u septembru kada se sastao sa predsednikom Bajdenom ali i sa članovima Kongresa. Ali poseta nije imala očekivan rezultat, Kongres, zaokupljen sopstvenim problemima oko smene predsednika, nije odobrio nova sredstva za Ukrajinu i njenu ofanzivu

  • Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Sastanak u Briselu 15. juna između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i ukrajinskog kolege Oleksija Reznikova otkrio je da je Vašington nezadovoljan potezima koje je Kijev u tom trenutku povlačio na terenu.

    Ostin je Reznikovog rešetao pitanjima, od toga zašto ukrajinske snage ne koriste opremu za razminiranje koju im je Zapad isporučio i zašto Ukrajinci ne upotrebljavaju dim za prikrivanje napredovanja. Suočen sa sve većim frustracijama američkog kolege, Reznikov je poručio da su ukrajinski vojni komandanti ti koji donose odluke te da su bez vazdušne podrške ograničeni u napredovanju.

    List “The Washington Post” je intervjuisao više od 30 visokih zvaničnika iz Ukrajine, Amerike i zemalja članica EU, koji su otkrili da je Vašington otpočetka bio uključen u vojno planiranje ukrajinske protivofanzive. Konačne odluke ipak su donosili ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, vrhovni vojni komandant Valerij Zalužni i drugi ukrajinski zapovjednici.

    Razgovori o proljetnoj protivofanzivi počeli su još u jesen 2022. Na Ostinovo pitanje što je ukrajinskim snagama potrebno u kontraofanzivi, Zalužni je kao iz topa odgovorio: “Hiljadu oklopnih vozila i devet novih brigada, obučenih u Njemačkoj i spremnih za bitku”.

    “To je bilo gotovo nemoguće osigurati”, rekao je tad Ostin.

    Početkom godine ukrajinski, američki i britanski zvaničnici počeli su s ratnim vježbama u Njemačkoj. Održali su ukupno osam vježbi, koristeći se specijalizovanim softverima, proračunskim tablicama u Excelu ili jednostavno pomičući figure po karti.

    Kroz simulacije ratnih operacija, zapadnim zvaničnicima ubrzo je postalo jasno da bi za Ukrajinu najbolje bilo da koncentriše svoje snage na jedan strateški cilj, odnosno da pokrene masovni napad do Azovskog mora, čime bi prekinula kopneni most od Rusije do Krima, kritičnu rusku liniju snabdijevanja. Najoptimističniji scenario za presijecanje tog kopnenog mosta bio je 60-90 dana. Vježbe su predviđale da će to biti teška borba u kojoj će Ukrajina izgubiti 30-40 odsto svojih vojnika i opreme.

    Američki zvaničnici bili su uvjereni da će još više ukrajinskih vojnika biti ubijeno ako se protivofanziva pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja. Pentagon je htio da napad započne sredinom aprila, ali Ukrajinci su oklijevali, insistirajući da nisu spremni za ofanzivu bez dodatnog oružja i obuke.

    Umjesto usmjerenog napada prema Azovskom moru, ukrajinski zvaničnici su vjerovali da njihove snage moraju napasti tri različite tačke duž fronta od oko hiljadu kilometara – južno prema Melitopolju i Berdjansku te istočno prema Bahmutu. Amerikanci su na kraju ipak popustili i pristali podržati Ukrajince u njihovom naumu, prenosi “Jutarnji list”.

    “Oni poznaju teren. Oni poznaju Ruse. To nije naš rat”, rekao je visoki američki zvaničnik za “Washington Post”.

    Na kraju se pokazalo da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu podcijenili sposobnost Rusije da se oporavi od gubitaka na bojnom polju, što je dovelo do toga da je ukrajinska protivofanziva napredovala vrlo sporo i postigla male dobitke.

  • “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    Sjedinjene Američke Države biće “odgovorne za poraz Ukrajine” ukoliko Kongres ne odobri nov zahtjev Bajdenove administracije za višemilionsko finansiranje ratom razorene zemlje, izjavila je Sekretar finansija Dženet Jelen, nakon što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski otkazao obraćanje američkom Kongresu.

    Ona je u utorak novinarima u Meksiko Sitiju kazala da je finansiranje, naročito opšteg državnog budžeta Ukrajine, “potpuno neophodno”, i da predstavlja preduslov da podrška Međunarodnog monetarnog fonda nastavi da stiže Ukrajini, prenosi Tanjug.

    Jelen je rekla da je finansiranje Ukrajine od suštinskog značaja za sve američke saveznike u Evropi, koji su pružali pomoć toj zemlji da pobjedi u svojoj borbi protiv ruske invazije.

    Šef kabineta ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog rekao je ranije da je odlaganje pomoći Sjedinjenih američkih država stvorilo “veliki rizik” da će Ukrajina izgubiti taj skoro dvogodišnji rat.

    Lider Ukrajine kasnije je otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongresmeni raspravljali oko republikanskog zahtjeva da se ta pomoć poveže sa izmjenom američke imigracione i granične politike.

    Kasnije je ukrajinski predsjednik Zelenski otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongremeni raspravljali o dodatnom paketu potrošnje od preko 100 milijardi dolara koji bi uključio pomoć Ukrajini i Izraelu, kao i finansiranje zaštite granice.

  • Zakazan sastanak SB UN na zahtjev Rusije

    Zakazan sastanak SB UN na zahtjev Rusije

    Savjet bezbjednosti UN sastaće se 11. decembra kako bi razmotrio zapadne isporuke oružja Ukrajini, izjavio je zamjenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski.

    “Sastanak će biti održan 11. decembra u 15 časova po lokalnom vremenu po pitanju isporuka oružja Zapada Ukrajini”, rekao je Poljanski.

    On je dodao da se sastanak održava na zahtjev Rusije.

  • CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    Gotovo sedam nedelja otkako je Bajden zatražio od Kongresa 60 milijardi dolara za Ukrajinu, sa još 14 milijardi dolara za Izrael, ništa se nije dogodilo.

    Kako navodi CNN, sada su republikanci zapretili da će blokirati paket pomoći Ukrajini i Izraelu ako promene granične politike ne budu uključene. Zastoju doprinosi i činjenica da se bliže praznici, vremena je sve manje, dok je Bela kuća u ponedeljak najavila “kritičan trenutak u ratu“.

    “Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena“, rekao je novinarima savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, Džejk Salivan.

    Pooštravanje administrativne retorike sugeriše da je svaki kongresmen koji se protivi finansiranju Ukrajine na strani ruskog lidera.

    Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang u pismu je već upozorila predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da “prekid protoka američkog oružja i opreme Ukrajini ne samo što će ugroziti dobitke koje je Ukrajina ostvarila već i povećati verovatnoću ruske vojne pobede“.

    Sad se postavlja pitanje, navodi dalje CNN, da li je ovakva frustracija administracije zapravo politička taktika, osmišljena da podstakne Kongres na akciju ili odražava istinsku zabrinutost da je vojna pomoć SAD koja podržava ukrajinski otpor zaista ugrožena.

    S obzirom na neuspeh Kongresa i, posebno haotične većine u Predstavničkom domu, da ispune čak i najosnovnije dužnosti vlade, zabrinutost koja se graniči sa panikom mogla bi biti opravdana u zapadnom krilu.

    Sve veće sumnje u posvećenost SAD poklapaju se sa gorkom zimom u kojoj se očekuje da će Rusija ponovo gađati ukrajinske civile i elektrane koje ih greju.

    Postoje novi znaci da je Moskva uspela da povrati svoje iscrpljene snage i naoružanje i da razmešta nove rakete i bespilotne letelice, koje je dobila od saveznika kao što su Severna Koreja i Iran.

    Izraelski rat protiv Hamasa je, u međuvremenu, zasenio Ukrajinu poslednjih nedelja – situacija zbog koje je predsednik Volodimir Zelenski javno zabrinut poslednjih dana.

    Ali u pitanju je ne samo opstanak Ukrajine već i reputacija Sjedinjenih Država kao globalnog lidera. Pre samo dve nedelje ministar odbrane Lojd Ostin u Kijevu je javno rekao Zelenskom: “Ostaćemo sa vama na duge staze“.


    Sada je realan scenario i da se Donald Tramp vrati u Belu kuću, a on je neprijateljski nastrojen prema Ukrajini i ima naklonost Putina.

    Takav scenario ne samo da bi razbio zapadnu odlučnost u Ukrajini; mogao bi i poslati znak protivnicima poput Rusije i Kine da američke bezbednosne garancije saveznicima ne znače ništa.

    Političke snage koje bi mogle da preoblikuju svet u Trampovom drugom mandatu već su u igri u Vašingtonu, posebno u Predstavničkom domu, i prete da transformišu spoljnu politiku SAD.

    Pristalice nastavka pomoći Ukrajini upozoravaju da ih Putin posmatra. Republikanski senator Džim Riš iz Ajdaha, koji radi u odborima za obaveštajne poslove i spoljne poslove, rekao je prošlog meseca na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu da “Vladimir Putin ima razloga da veruje da će pobediti u ovom ratu tako što će nas nadživeti“.

    Penzionisani general-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis ponovio je da Moskva prati svaki korak u američkom Kongresu.

    “Veliki test volje je između Kremlja i zapadnih prestonica — Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona i drugih“, rekao je Hodžiz na brifingu koji je prošle nedelje organizovao Spirit of America, neprofitna grupa koja radi zajedno sa vojnicima i diplomatama na promovišu vrednosti SAD.

    Iste političke snage koje su razjedinile i pretvorile Kongres u ćorsokak i koje podstiču mogućnost drugog Trampovog mandata, udružile su se da ugroze američko finansiranje ukrajinskog otpora.

    Desničarski republikanci zahtevaju paket čvrstih promena imigracione politike na južnoj granici u zamenu za finansiranje Ukrajine koje su neprihvatljive za demokrate u Senatu.

    I malo je toga zajedničkog ali i poverenja između Predstavničkog doma koji vode republikanci i Senata koji vode demokrate. Bajdenov rejting koji opada ograničava njegovu sposobnost da kontinuirano prodaje ogromnu pomoć Ukrajini dok američka javnosti postaje sve skeptičnija usred svakodnevnih borbi u SAD, uključujući i visoke cene hrane.

    Neuspeh Ukrajine da svoju dugo obećanu kontraofanzivu pretvori u konkretne dobitke, u međuvremenu, naveo je skeptike u pogledu veće pomoći da se zapitaju da li se ona efikasno koristi i koliko dugo će rat trajati.

    Putin, sa svojom visokom tolerancijom prema ogromnim ruskim žrtvama, izgleda spreman da vodi rat na iscrpljivanje kako bi pustio svog neprijatelja da iskrvari i da sačeka političke promene u SAD i Evropi.

    Paket pomoći Ukrajini sada je upleten u najnerešivije političko pitanje SAD – o imigraciji.

    Bajden je zatražio 13,6 milijardi dolara za bezbednost na granici između SAD i Meksika, zajedno sa svojim zahtevima za pomoć Izraelu i Ukrajini, u pokušaju da olakša usvajanje mere, koja takođe uključuje 7,4 milijarde dolara za Tajvan.

    Ali republikanci žele promene politike, kao i nova sredstva. Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer pojačaće pritisak na republikance u Senatu koji se zalažu za veću pomoć Ukrajini, ali su taoci baze naklonjene Trampu.

    On planira da ove nedelje iznese paket pomoći Ukrajini i Izraelu na glasanje bez imigracionih mera.

    “Nacionalna bezbednost Amerike je na kocki širom sveta, u Evropi, na Bliskom istoku, na Indo-Pacifiku. Autokrate, diktatori vode rat protiv demokratije, protiv naših vrednosti, protiv našeg načina života“, kazao je njujorški demokrata.

  • Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Nastala bezizlazna situacija na frontu zaoštrila je borbu unutar Ukrajine za mesto predsednika zemlje Vladimira Zelenskog, piše španski list “Mondo”.

    Prema pisanju lista, sukob u Ukrajini se nastavlja “usled paralize na frontu, ali i zbog početka borbi u pozadini”.

    “Suočivši se sa mogućim opozivom predsedničkih izbora, predviđenih za mart 2024. godine, nekoliko kandidata koji pretenduju na mesto Zelenskog počinju da preduzimaju korake kako bi ga primorali da ih sazove”, uprkos ratu, objavio je “Mondo”.

    Prema listu, do leta 2023. godine između ukrajinskih vlasti i opozicije postojao je manje-više javni konsenzus o tome da ne treba održavati izbore, ali “ćorsokak u kojem se našla ukrajinska strana u sukobu menja stav nekih mogućih kandidata”.

    List smatra da je jedan od ključnih igrača u borbi za mesto Zelenskog njegov bivši savetnik Aleksej Arestovič (u Rusiji uključen na spisak terorista i ekstremista), koji je izjavio da izbore u Ukrajini treba održati da bi se Zelenski sklonio sa vlasti.

    Drugi kandidat je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, koji je za “Mondo” izjavio da nije spreman da zvanično kaže sve što misli o Zelenskom.

    Treći pretendent je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, o čijem sukobu sa aktuelnim ukrajinskim liderom već neko vreme pišu kako zapadni, tako i ukrajinski mediji.

    Pored njih pominje se i bivši predsednik zemlje Petro Porošenko.

    Istovremeno, “Mondo” takođe navodi niz problema sa kojima se Ukrajina može suočiti u slučaju odluke o održavanju izbora 2024. godine, a prvi je neophodnost ukidanja ratnog stanja, što će muškarcima otvoriti “prolaz ka graničnim prelazima”.

    Drugi glavni problem je, kako se navodi u članku, nemogućnost konsultovanja sa biračima u regionima koji su pripojeni Rusiji, kao i to što je šest miliona Ukrajinaca otišlo u Evropu.

    “Mondo” ističe da se u istočnim regionima Ukrajine, za razliku od zapadnih, stanovništvo ne odnosi tako negativno prema početku pregovora sa Rusijom.

    “Oponenti Zelenskog ulaze u trku sa neizvesnom završnicom koju je teško predvideti”, naglašava list.

    Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe u proleće 2024. godine. Ipak, vlasti su produžile važenje ratnog stanja i opšte mobilizacije, zbog čega su izbori otkazani.