Konsultacije ruskog predsednika za dugim stolovima i beskonačni sastanci putem video veze non-stop su na državnoj televiziji.
Ali, kada je u pitanju rat u Ukrajini, Vladimir Putin verovatno ima malo ljudi od poverenja.
Ruski mediji neprestano prikazuju Putina na sastancima s mnoštvom saradnika. Ali kako se čini, sve je manje ljudi kojima ruski predsjednik uopće otkriva što namjerava učiniti.
No, posle sastanka (u četvrtak u Turskoj) s ruskim ministrom Sergejem Lavrovom, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba požalio se – do sporazuma nije ni moglo doći, jer ruski ministar “uopštee nema mandat da pregovara. Čini se da o tome u Rusiji odlučuju drugi ljudi”.
I mnogi analitičari se slažu da je ovo stvarno samo “Putinov rat” i da o gotovo svemu odlučuje sam.
“Putinova uloga u donošenju odluka se promenila. Pre je bio nešto kao predsednik uprave ‘Rusija d.d.’ gde je slušao glavne deoničare, a sad je počeo da se ponaša kao car”, procena je Nikolaja Petrova iz instituta Chatham House.
“Sve češće Putin donosi odluke potpuno sam, ne trudeći se oko kompromisa s ostalim važnim igračima u toj zemlji.”
Ko je znao…
Koga Putin još uopšte sluša? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, vredi se vratiti u rane sate 24. februara. Ko je zapravo znao da će invazija početi?
U tom trenutku je Putin već javno objavio nezavisnost separatističkih pokrajina na istoku Ukrajine. Ali posmatrči kažu da je čak i elita Kremlja postavljena na čelo državnih medija u Rusiji bila potpuno iznenađena invazijom.
Ali medijski posmatrači istakli su da je čak i kremaljsku elitu zaduženu za ruske državne medije iznenadila vest o invaziji, uključujući i one medije koji su direktno povezani sa predsedničkom administracijom.
“Obično je naša propagandna mašina dobro pripremljena za sve velike događaje”, rekao je Roman Dobrohotov, osnivač renomiranog istraživačkog medija Insajder. “Svakog četvrtka u Kremlju se okupljaju direktori naših državnih TV kanala i drugih velikih državnih medija i dobijaju uputstva kako da izveštavaju o ovom ili onom. Ali niko im nije objasnio da će biti rata u Ukrajini. Svi su mislili da se radi samo o priznanju Donbasa kao nezavisne države”.
On je istakao da je stav državnih medija bio da će se ruske trupe stacionirane na ukrajinskoj granici uskoro vratiti kući, a priče o mogućem ratu su tretirane kao “lažna histerija zapada”.
“Vladimir Putin, ministar odbrane i bezbednosne službe. Samo su oni znali”, rekao je Dobrohotov za DW.
Moćni ljudi Kremlja
S tim se slaže i politički analitičar Nikolaj Petrov. On smatra da su među onima koji su definitivno znali za rat i takozvani “siloviki”, pripadnici ruskih agencija za sprovođenje zakona, za koje se navodi da poslednjih godina dobijaju sve veći uticaj u zemlji.
U toj grupi su ministar odbrane Sergej Šojgu i Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije. Obojica verovatno sada vode neke od svakodnevnih operacija invazije. Krajem septembra Šojgu je sa Putinom otišao na izlet u sibirsku tajgu. Postoje izveštaji medija da je Putin svog ministra odbrane tada obavestio o svojim planovima da zauzme Kijev.
Prema analitičaru, Aleksandar Bortnikov, šef Federalne službe bezbednosti (FSB), i Sergej Nariškin, šef Spoljne obaveštajne službe (SVR), verovatno su takođe znali da je na stolu invazija na Ukrajinu u punom obimu. Sam Putin je bivši oficir spoljne obaveštajne službe KGB i obojica su sa njim radili od 1970-ih. Ali analičar Petrov tvrdi da Bortnikov i Nariškin “ne deluju kao neko ko bi razvio bilo kakvu strategiju” kada je u pitanju invazija.
Petrov je s tim u vezi ukazao na drugog čoveka koji je radio sa Putinom u KGB-u u sovjetsko vreme: Nikolaja Patruševa, poznatog po svojim antizapadnim stavovima. On je sekretar Saveta bezbednosti (SB), tela koje vodi lično Putin. On “prilično često komunicira sa Putinom jer se sastanci SB održavaju svake sedmice”, rekao je Petrov.
Patrušev je bio vodeća ličnost iza nove bezbednosne strategije Rusije, objavljene u maju 2021. U njoj se navodi da Rusija može koristiti „metode sile” da odgovori na neprijateljske akcije stranih zemalja.
Sve veća izolovanost
Ako je krug ljudi sa kojima se Putin konsultuje mali, onda je broj ljudi koji lično razgovaraju sa ruskim liderom još manji. Poznato je da je Putin preduzeo ekstremne mere da se zaštiti od kovida. Od početka pandemije obično se na TV javlja iz svoje rezidencije u Novo-Ogarjevu u Moskovskoj oblasti koja je opremljena posebnim tunelom za dezinfekciju za posetioce.
Opozicioni političar Aleksej Navaljni koji služi zatvorsku kaznu počeo je da podrugljivo naziva Putina „starcem u bunkeru”. Svi koji žele da se lično sretnu sa Putinom moraju se, navodno, prethodno izolovati na 14 dana — ili sedeti za veoma dugim stolom daleko od njega.
Analitičar Petrov je rekao da zbog ovih mera predostrožnosti većina onih koji se bave državnim poslovima razgovaraju sa njim putem video-linka, jer nemaju toliko često vremena za karantin.
Da li slede čistke?
Zapadne bezbednosne službe su javno izjavljivale da se tempo napredovanja invazije ruske vojske naizgled usporava.
Ako je to tačno, to bi moglo značiti da bi oni iz Putinovog užeg kruga na kraju mogli da postanu meta njegovog besa, smatra Abas Galjamov, politički analitičar i bivši pisac govora ruskog predsednika. “On definitivno želi da se reši čelnika Ministarstva odbrane, možda i FSB-a. Ljudi koji ga nisu upozorili da će ovo biti dug, krvav rat, a ne lak ‘blickrig'”, rekao je Galajmov za DW.
“Ali on to neće uraditi sada, jer je u ratu. A kazniti, na primer, ministra odbrane ili načelnika Generalštaba značilo bi priznati neuspeh”, kaže Galajmov.
