VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Šolc Orbanu: Možda da popijete kafu ispred

    Šolc Orbanu: Možda da popijete kafu ispred

    Nakon tri sata zastoja u pregovorima lidera Evropske unije o početku pregovora o članstvu Ukrajine, nemački kancelar Olaf Šolc predložio je premijeru Mađarske da napusti prostoriju kako bi razgovori mogli da se nastave, uz reči: “Možda da popijete kafu ispred”.

    Šolc je svoj predlog lideru Mađarske izneo ispred kolega okupljenih na samitu EU, nakon čega je Orban napustio salu, otvorivši put istorijskoj odluci Unije da otvori pregovore s Kijevom, prenosi Politiko.

    Nemački kancelar istakao je da je Orbanovo odsustvo omogućilo da preostalih 26 članica bloka odobre put pridruživanja Ukrajine za koji je potrebna jednoglasnost, za koju pravila EU govore da je ispunjena čak iako jedan lider nije prisutan.

    Ovakav potez ostavlja prostor najvećem savezniku Rusije u EU, Viktoru Orbanu, da se ogradi od odluke drugih članica.

    Mađarski premijer objavio je da njegova zemlja nije želela da učestvuje u “lošoj odluci” Evropskog saveta, budući da se Budimpešta protivi otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom zbog “neispunjenih uslova” i slanju dodatne finansijske pomoći Kijevu do 2027. godine.

  • “Propali su, to je svima jasno”

    Sa Ukrajinom je završeno, a SAD ne znaju kako da se iščupaju, izjavio je bivši poslanik parlamenta Bugarske Volen Siderov za TV “Alfa“.

    “Ukrajina je propala. Istina je da sa Kijevom gotovo. Tu istinu najbolje ilustruje naslovna strana časopisa ‘Tajms’. Na toj naslovnici vidimo Zelenskog. Ali, ne spreda i ne u nekoj herojskoj pozi, već je nisko, negde pri dnu naslovnice i leđima okrenut kameri. Na fotografiji on odlazi“, rekao je Siderov.

    Prema njegovim rečima Zelenski odlazi i to je svima jasno.

    “Američka vrhuška ne zna kako da se bez buke iščupa iz tog ukrajinskog haosa koji je sama napravila. Ali, izbaviće se oni. Imaju iskustvo iz Vijetnama“, naglasio je on, a prenosi ruski portal Sputnjik.

  • Orban: Mađarska nije željela da učestvuje u lošoj odluci Evropskog savjeta

    Orban: Mađarska nije željela da učestvuje u lošoj odluci Evropskog savjeta

    Mađarski premijer Viktor Orban objavio je da Mađarska nije željela da učestvuje danas u “lošoj odluci” Evropskog savjeta da otvori pregovore o članstvu sa Ukrajinom i odaljila se od te odluke.

    “Ali 26 država članica je bilo nepokolebljivo da ova odluka mora biti donesena, pa je Mađarska odlučila da, ako 26 njih tako odluči, onda oni treba da idu sopstvenim putem”, naveo je Orban na svojoj Fejsbuk stranici.

    Prema njegovim riječima, Mađarska nije željela da učestvuje u toj lošoj odluci i stoga se danas sklonila.

    Irski premijer Leo Varadkar izjavio je da je mađarski premijer Viktor Orban odlučio je da ne iskoristi pravo veta na pregovore o pridruživanju Ukrajine tokom današnjeg samita lidera Evropske unije.

    “Premijer Orban je veoma snažno iznio svoje argumente. On se ne slaže sa ovom odlukom i nije promijenio svoje mišljenje, ali je u suštini odlučio da ne iskoristi pravo veta”, istakao je Varadkar, prenio je Rojters.

    Upitan o Orbanovoj ulozi tokom glasanja, Varadkar je kazao da se mađarski premijer nije nalazio u sali.

  • Orban blokirao 50 milijardi evra pomoći Ukrajini

    Orban blokirao 50 milijardi evra pomoći Ukrajini

    Mađarska je blokirala 50 milijardi evra pomoći EU za Ukrajinu, i to samo nekoliko sati nakon što je postignut dogovor o početku pregovora o članstvu. “Sažetak noćne smjene: veto na dodatni novac Ukrajini”, rekao je mađarski premijer Viktor Orban nakon razgovora kasno sinoć u Briselu.

    Čelnici EU rekli su da će se pregovori o pomoći nastaviti početkom sljedeće godine. Ukrajina kritično zavisi o finanswiranju EU i Amerike dok se nastavlja boriti protiv ruskih snaga. Orban je najavio blokadu pomoći ubrzo nakon što su čelnici EU odlučili otvoriti pregovore o članstvu s Ukrajinom i Moldavijom i dodijeliti status kandidata Gruziji.

    Mađarska – koja održava bliske veze s Rusijom – dugo se protivila članstvu Ukrajine, ali nije stavila veto na taj potez. Orban je na trenutak napustio pregovaračku sobu, što su dzvaničnici opisali kao “unaprijed dogovoreno” i “konstruktivno”, dok je ostalih 26 čelnika nastavilo s glasanjem.

    Potparol Šarla Mišela, predsjednika Evropskog savjeta, rekao je da je dogovor postignut jednoglasno. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozdravio je odluku EU o pregovorima o članstvu kao “pobjedu”.

    Komentarišući Orbanovo protivljenje finansijskoj pomoći Ukrajini, nizozemski premijer Mark Rute rekao je: “Imamo još malo vremena, Ukrajina neće ostati bez novca u sljedećih nekoliko sedmica.”

    “Dogovorili smo se s 26 zemalja. Viktor Orban to još nije mogao učiniti. Prilično sam uvjeren da možemo postići dogovor početkom sljedeće godine. Mislimo na kraj januara.”

    Na brifingu za novinare u ranim jutarnjim satima u petak Mišel je potvrdio da su se svi čelnici EU osim jednog složili oko paketa pomoći i širih prijedloga budžeta za blok – iako se Švedska još uvijek mora konsultovati sa svojim parlamentom.

    “Vratićemo se na ovo pitanje početkom sljedeće godine i pokušaćemo postići jednoglasnost”, rekao je.

    Odluku o novom paketu pomoći za Ukrajinu otežala je činjenica da je nastavak finansijske podrške Kijevu dio zakonodavnog prijedloga opsežne revizije dugoročnog budžeta EU. Evropska unija radi sa sedmogodišnjim budžetskim sistemima, a trenutno period zajedničkog budžćeta je do 2027. godine.

    Evropska komisija je ranije ove godine predložila Ukrajini do 2027. finansijsku podršku od 50 milijardi evra, od čega bi 33 milijarde evra bile izdane kao zajmovi, a 17 miliona evra kao bespovratna sredstva.

    Ukrajina takođe očajnički traži odobrenje američkog paketa odbrambene pomoći, vrijednog 61 milijardu dolara – ali ta se odluka takođe odgađa zbog velikih neslaganja između demokratskih i republikanskih zastupnika.

    Ukrajinska protivofanziva protiv ruskih snaga zaustavljena je početkom zime, a postoje strahovi da bi Rusi mogli brojčano nadmašiti Ukrajinu na frontu.

    Prošle sedmice supruga predsjednika Zelenskog, Olena upozorila je u intervjuu za “BBC” da će Ukrajinci biti u “smrtnoj opasnosti” ako zapadne zemlje ne nastave pružati finansijsku podršku.

    Ukrajina i susjedna Moldavija podnijele su zahtjev za pridruživanje EU nakon što je Rusija pokrenula svoju specijalnu vojnu operaciju na Ukrajinu u februaru 2022. Obje su dobile status kandidata prošlog juna, dok je Gruzija tada zaobiđena.

    Zelenski je bio oduševljen objavom EU o članstvu. “Ovo je pobjeda za Ukrajinu. Pobjeda za cijelu Evropu. Pobjeda koja motiviše, nadahnjuje i jača”, napisao je u objavi na Twitteru.

    Predsjednica Moldavije, Maia Sandu rekla je da je čast dijeliti put ka pristupanju EU s Ukrajinom. “Danas ne bismo bili ovdje bez hrabrog otpora Ukrajine brutalnoj invaziji Rusije”, napisala je. Ranije ove godine Moldavija je tvrdila da Rusija želi preuzeti vlast u Kišinjevu.

    Savjetnik Bijele kuće za nacionalnu sigurnost Džejk Saliven pozdravio je “istorijski” potez EU da otvori pristupne pregovore s Ukrajinom i Moldavijom, nazivajući to “ključnim korakom prema ispunjavanju njihovih evroatlantskih težnji”.

    Njemački kancelar Olaf Šolc pohvalio je svoje kolege čelnike jer su pokazali “snažan znak podrške”, dodavši da je jasno da i Ukrajina i Moldavija pripadaju “evropskoj porodici”. Diplomata na samitu rekao je da je bila Šolcova ideja da Orban napusti prostoriju kako bi se omogućilo da glasanje prođe.

    Mađarski čelnik kasnije se ogradio od svojih kolega videoporukom na Facebooku: “Članstvo Ukrajine u EU je loša odluka. Mađarska ne želi učestvovati u ovoj lošoj odluci.”

    Orban je takođe tvrdio da Ukrajina ne bi trebala dobiti velika sredstva od EU jer nije dio bloka.

    Ranije juče predsjednik Vladimir Putin skrenuo je pažnju na Ukrajinu i utvrdio da zapadna podrška ponestaje: “Oprostite na mojoj vulgarnosti, ali sve to njima stiže besplatno. Ali ta besplatna pomoć bi u jednom trenutku mogla nestati.”

    Zemlje kandidati za članstvo u EU moraju sprovesti niz reformi kako bi se pridržavale standarda u rasponu od vladavine prava do privrede, iako je izvršna vlast EU već pohvalila Ukrajinu jer je dovršila više od 90 odsto do sada preduzetih koraka na području pravosuđa i borbe protiv korupcije, prenosi “Index”.

  • Nova strategija za slom Rusije

    Nova strategija za slom Rusije

    Američki i ukrajinski vojni zvaničnici traže novu strategiju koju bi mogli da počnu da sprovode početkom iduće godine kako bi preokrenuli tok rata.

    Ovaj potez usledio je jer ukrajinska višemesečna kontraofanziva nije uspela da ostvari cilj ponovnog preuzimanja teritorija izgubljenih u napadima ruske vojske. Neuspesi Ukrajine dolaze u trenutku kada opada podrška Kijevu u američkom Kongresu.

    Ruska vojska, s druge strane, napravila je zaokret i ponovo gradi svoju moć. Moskva sada ima više vojnika, municije i projektila, a povećala je i svoju prednost u vatrenoj moći s flotom borbenih bespilotnih letelica, od kojih je mnoge isporučio Iran.

    SAD su poslale visokog generala u Kijev kako bi proveo više vremena na terenu. I američki i ukrajinski vojni zvaničnici kažu da se nadaju da će razraditi detalje nove strategije idućeg meseca u nizu ratnih simulacija koje će biti sprovedene u nemačkom gradu Vizbadenu, piše Njujork tajms.

    Amerikanci se, prema tvrdnjama tog lista, zalažu za konzervativnu strategiju koja bi se fokusirala na očuvanje teritorija koje Ukrajina ima u svojim rukama, ukopavanje i punjenje zaliha i povećanje snaga tokom godine. Ukrajinci, pak, žele da krenu u napad, bilo kopnenim putem ili udarima dalekog dometa, u nadi da će opet pridobiti pažnju sveta.

    Pritom, ulozi su veliki. Bez nove strategije i dodatnog finansiranja, američki zvaničnici navode da bi Ukrajina mogla da izgubi rat.

    Službenici administracije tvrde da se Putin kladi na smanjenje američke podrške Ukrajini, ukazujući na svoje nedavne izjave da će Rusija, ako Ukrajina ostane bez municije koju osigurava NATO, prevladati u nekoliko dana.

    Mnogi ukrajinski zvaničnici ne shvataju koliko je neizvestan nastavak finansiranja od SAD, navode američki zvaničnici. Ti ukrajinski generali i visoki civilni zvaničnici, kako navode, imaju nerealna očekivanja o tome šta će Sjedinjene Države isporučiti. Oni, na primer, traže milione artiljerijskih projektila iz zapadnih zaliha koje ne postoje.

    Američki stratezi smatraju da bi bez promene strategije 2024. mogla biti slična 1916, najsmrtonosnijoj godini Prvog svetskog rata, kada su hiljade mladih ljudi izgubili živote, a borbene linije su se vrlo malo pomerile.

    Ovogodišnja kontraofanziva već je građena oko preoblikovanja ukrajinske vojske po uzoru na Ameriku. Bio je to, rekli su kritičari, pristup koji su Sjedinjene Države pokušale u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu, uglavnom neuspešno.

    Navodi se da ni Amerikanci, koji su obučavali Ukrajince, a ni Ukrajinci, uopšte nisu bili svesni koliko je jaka ruska odbrana, a probleme Ukrajine dodatno su pogoršale oštre nesuglasice s američkim generalima o tome kako i gde angažovati nove mehanizovane jedinice.

  • Dan odluke za Ukrajinu, sve zavisi od Orbana

    Dan odluke za Ukrajinu, sve zavisi od Orbana

    Ako Ukrajina želi išta izvući iz važnog samita čelnika EU koji se održava danas, trebat će joj podrška mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se dosad snažno opirao naporima Kijeva da se pridruži EU, ali i njegovim molbama za pomoć.

    “Mi smo glas zdravog razuma u Europi”, rekao je Orban u mađarskom parlamentu uoči samita pa dodao: “Rat, korupcija, veliki poljoprivredni sektor i loše postupanje s mađarskom manjinom diskvalifikuju Ukrajinu od skorog pridruživanja EU.”

    Simboličan poziv Ukrajini da započne službene pregovore na vrhu je dnevnog reda dvodnevnog sastanka u Briselu, zajedno s obećanim iznosom od 54 milijarde evra iz fondova EU za snabdijevanje ukrajinske privrede do 2024. te dodatne 24 milijarde evra u vojnoj podršci.

    Mađarski prigovori prijete da će lošu sedmicu učiniti još gorom za ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog. Njegova posjeta Vašingtonu nije uspjela osigurati 61 milijardu dolara američkih vojnih sredstava. Blokirali su ih republikanski poslanici.

    “Ako ne bude pozitivnih vijesti iz Brisela, to će značiti da je Putin stavio veto na ovu odluku”, upozorio je ukrajinski čelnik, izričito optuživši Budimpeštu da stoji na putu.

    Mađarska bi mogla blokirati sve što Kijev traži, uprkos širokoj podršci Ukrajini iz drugih prijestonica EU. Novi poljski premijer Donald Tusk upozorio je da je “apatija prema Ukrajini neprihvatljiva”.

    Međutim, kako su čelnici EU počeli pristizati u Brisel kasno sinoć, naznake mogućeg kompromisa počele su izlaziti na vidjelo. Tako je Evropska komisija objavila da deblokira oko 10,2 milijarde evra od više od 30 milijardi evra sredstava EU za Mađarsku koja su bila zamrznuta zbog zaostajanja u vladavini prava.

    Iako se otključavanje sredstava smatra pokušajem omekšavanja Orbanove pozicije, funkcioneri u Briselu poriču da su bili ucijenjeni. I mogu pokazati na dan ranije donesen zakon u Mađarskoj koji vraća pravo mađarskim sudijama da se obrate Evropskom sudu za preliminarnu odluku.

    Promjena krivičnog zakona bila je jedna od mnogih promjena koje je zahtijevao Brisel. Većina drugih čelnika EU čvrsto stoji iza Kijeva. Čak i slovački Robert Fico, koji je zaustavio vojnu pomoć Ukrajini, kaže da će podržati početak pregovora o ulasku Kijeva u EU.

    Nekoliko sati nakon što je predsjednik Zelenski napustio Vašington, gdje nije uspio deblokirati američku pomoć, predsjednica Komisije Ursula von der Lajen rekla je Evropskom parlamentu: “Moramo dati Ukrajini ono što joj treba da bude jaka danas, tako da može biti jača sutra za stolom, kada bude pregovarala o dugotrajnom i pravednom miru za Ukrajinu.”

    Zelenskom je očajnički potreban napredak na samitu EU i pokušao je zvučati optimistično tokom posjeta Norveškoj: “Bili smo vrlo konstruktivni. Učinili smo apsolutno sve, ispunili smo preporuke Evropske unije.”

    Evropska komisija je sugerisala da je sada ispunjeno šest od sedam preduslova za početak službenih pregovora o pristupanju.

    Budimpešta to osporava, optužujući Brisel da je spustio ljestvicu kako bi pomogao Kijevu. Predsjednik Zelenski viđen je u nedjelju u intenzivnim razgovorima licem u lice s Viktorom Orbanom u Argentini. Razgovor je ukrajinski predsjednik kasnije opisao kao “krajnje iskren”.

    Kako bi izašao ususret Budimpešti, ukrajinski parlament prošle je sedmice donio zakon kojim se Mađarima i drugim manjinama garantuje pravo studiranja na vlastitom jeziku. Takođe je usvojen novi ukrajinski antikorupcijski zakon, koji zahtijeva EU, čime je Orbanova vlada lišena dijela municije protiv Kijeva

    Niko u Briselu ne sugeriše da je Ukrajina spremna pridružiti se sutra. Početak pregovora o članstvu simboličan je čin solidarnosti Evropske unije.

    Orban je rekao francuskom nedjeljniku Le Point da njegov stav “nije baš veto” pa dodao: “Recimo da ne pridonosim donošenju onoga što mi se čini kao loša odluka.”

    To zvuči kao suzdržan glas. Njegova je vlada već potiho odobrila 11 paketa sankcija protiv Rusije, iako pripitomljeni provladini mađarski mediji o tome rijetko izvještavaju.

    Do još jedne pukotine u protivukrajinskom frontu mađarske vlade došlo je juče, kada je šef njegovog kabineta Balazs Orban, koji nije u rodbinskom odnosu s premijerom, rekao da su finansiranje Mađarske iz EU i finansiranje Ukrajine odvojena pitanja.

    “Ali ako EU inzistira na tome da finansiranje Ukrajine treba dolaziti iz izmijenjenog budžeta EU, ta dva pitanja postaju povezana”, rekao je za Bloomberg.

    Viktor Orban je uporan da se Mađarska “ne može ucjenjivati” i da se finansijska pitanja “ne mogu miješati s načelnim pitanjima”.

    On, kao i Zelenski, insistira na tome da je učinio sve što je Komisija od njega tražila da učini. No ulozi za Ukrajinu daleko su veći. Predsjednik Zelenski rizikuje da izgubi rat s Rusijom, dok Orban želi steći veći uticaj u Evropi. Njegov fokus prebacuje se na izbore za Evropski parlament u junu 2024., kada se nada da će trijumfovati njegove kolege iz nacionalističkih stranaka.

    Najbolji ishod za Zelenskog bio bi da se vrati u Kijev s pozivom za početak pristupnih pregovora i čekom na 78 milijardi evra vojne i ekonomske pomoći.

    Za mađarskog čelnika uspješan samit bi bio da EU i Ukrajina dogovore “strateško partnerstvo”, korak na putu ka pridruživanju EU za Ukrajinu, ali samo mali. Kao i milijarde evra otključanih EU fondova.

    “Nećemo napustiti Brisel”, rekao je sinoć za web-stranicu Mandiner pa dodao: “Okupiraćemo ga”, prenosi Index.

  • Kadirov najavio kraj rata

    Kadirov najavio kraj rata

    Lider Čečenije Ramzan Kadirov rekao je u direktnom prenosu na svom Instagram profilu da bi rat u Ukrajini mogao da se završi sledeće godine.

    “Mislim da završetak treba očekivati na proleće sledeće godine, u junu ili julu. Sve mogućnosti su već iscrpljene, nema dovoljno ljudskih resursa, novca takođe, imaju problema sa oružjem. Da sam doneo odluku, to bi moglo da se završi u roku od tri meseca”, rekao je Kadirov.

    Čečenski lider je dodao da bi zauzimanje Kijeva bilo “čak i lakše” nego Mariupolj, “ali je ruska vojska fokusirana na očuvanje gradova i pregovore sa onima koji žele da odustanu”.

  • Zelenski: Dobili smo “pozitivan signal” od Amerike

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je dobio “pozitivan signal” od SAD u vezi sa kontinuiranom podrškom Ukrajini.

    “Tokom sastanaka u SAD sa predstavnicima Predstavničkog doma i senatorima, liderima obe stranke, administracijom predsednika i njim lično, dobio sam pozitivan signal u vezi sa podrškom i pomoći Ukrajini od strane SAD. Postoji pitanje vremenskog okvira i unutrašnje političke situacije – to se podrazumeva. Ali svi imamo poverenje“, rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare u Oslu sa liderima Norveške, Švedske, Finske, Danske i Islanda, odgovarajući na sugestiju novinara da njegova poseta SAD nije donela željeni rezultat u vezi sa izdvajanjem bezbednosne pomoći Ukrajini, prenosi Ukrinform.

    Zelenski je nakon Sjedinjenih Američkih Država doputovao u iznenadnu posetu Norveškoj.

    On se u Vašingtonu sastao sa vojnim i političkim rukovodstvom SAD, uključujući američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je najavio dodelu 200 miliona dolara hitne vojne pomoći Ukrajini.

    Sa liderima Norveške, Danske, Islanda, Finske i Švedske, predsednik Ukrajine je na ukrajinsko-nordijskom samitu u Oslu razgovarao o jačanju odbrambene, političke i ekonomske saradnje.

  • Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju na bojnom polju, dodavši da se svako ko misli drugačije zavarava.

    “Sve više ljudi govori da Ukrajina neće pobediti na bojnom polju”, rekao je Orban u intervjuu za nedeljnik “Mandiner”.

    On je naveo da se slaže sa tim mišljenjem i istakao da je to govorio od samog početka.

    “Nemojmo se zavaravati da Ukrajinci uz našu podršku mogu dobiti ovaj rat”, poručio je Orban.

    Dodao je da se Evropska unija “našla u zamci” kada je počela da šalje vojnu pomoć Ukrajini, računajući na uspehe Kijeva na frontu.

    Međutim, prema njegovim rečima, EU nije imala nikakav plan za vanredne situacije u slučaju da to ne uspe.

    “Nije bilo plana B jer je postojao samo ovaj plan pobede, koji je propao”, rekao je Orban.

    On je naveo da lideri Evropske unije i dalje ne žele da priznaju tu grešku i nastavljaju da šalju oružje Ukrajini.

  • “Očaj”

    “Očaj”

    Jučerašnju posetu Vladimira Zelenskog Vašingtonu od početka rata u Ukrajini, najbolje opisuje jedna reč – očaj.

    To je, zapravo, bio poslednji pokušaj Ukrajine da dobije novu vojnu pomoć od američkog Kongresa pre nego što presuši trenutno odobreni iznos, piše Index.hr.

    Ukrajinski predsednik je očajan jer bi sudbina njegove nacije mogla da visi o koncu. Njegov američki kolega Džo Bajden je očajan jer ukrajinski rat vidi kao ključno bojno polje u svetskom sukobu između demokratija i autokratskih režima, navodi se u tekstu.

    Podseća se da je Zelenskog prošle godine dočekao crveni tepih, ali je ovog puta sve bilo drugačije.

    Razgovarao je sa američkim senatorima iza zatvorenih vrata. Seo je sa republikanskim predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom, koji se nije ni pojavio u javnosti sa ukrajinskim predsednikom.

    Njegov prijem u Beloj kući bio je izuzeto skroman, uz minimalnu pompu.


    Atmosfera njegove posete odgovarala je raspoloženju u Vašingtonu, gde je dodatno finansiranje Ukrajine povezano sa unutrašnjom borbom oko imigracione politike SAD.

    Dok su demokrate bile spremne da potroše više novca na bezbednost granica kao deo vojnog paketa pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vrednom 110 milijardi dolara, republikanci žele fundamentalnu reformu načina na koji američka vlada obrađuje migrante bez dokumenata koji traže politički azil.

    Nakon sastanka sa Zelenskim u utorak ujutro, republikanski senatori su jasno stavili do znanja da, iako saosećaju sa teškom situacijom Ukrajine, situaciju na američkoj granici vide kao hitnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

    Bajden će ili morati da ubedi republikance da odustanu od ove borbe protiv imigracije – ili da učini ustupke koje će demokrate na levici smatrati izuzetno neprijatnim.
    U ovom trenutku, barem, republikanci, čiji su birači mesecima ljuti zbog kontinuirane podrške Ukrajini, izgleda da su spremniji da dozvole da pomoć Ukrajini istekne kako bi ostvarili pobedu koju će slaviti njihova baza. A ako pritom još više razbiju koaliciju demokrata, tim bolje za izborne nade sledeće godine.


    Reforma imigracije možda nije jedina prepreka za dalju pomoć Ukrajini. U svom obraćanju nakon sastanka sa Zelenskim, Džonson je rekao da veća vojna podrška zavisi od “jasne strategije“ i adekvatnog nadzora Kongresa. “Nisu nam objasnili kako oni vide kraj rata”, rekao je on.

    To izaziva strahove da čak i ako Senat postigne dogovor, nema garancije da se on neće raspasti u blisko podeljenom Predstavničkom domu.

    Tokom zajedničke konferencije za novinare na kraju dugog dana sastanaka, i Zelenski i Bajden pokušali su da daju optimističnu sliku onoga što se čini kao uzaludan napor. Američki predsednik je rekao da se nada da će rešenje biti pronađeno, ali ne može ništa da obeća.

    Njegov ukrajinski kolega je naveo da je Amerikancima rekao šta želi da uradi i da je odgovor bio pozitivan. Ipak, možda je on jedini stekao takav utisak.

    “U nekoliko tačaka tokom posete, Zelenski je, dok se obraćao američkim senatorima na engleskom, morao da traži objašnjenje reči čije značenje nije razumeo”, kaže Liza Dežardin iz PBS-a. Jedna od tih reči bila je – tezga.

    To je termin koji bi ukrajinski predsednik mogao naučiti na teži način. U ovom vremenu podeljene američke vlade, zastoj je tipično političko stanje.