Oznaka: ukrajina

Ukrajinske snage koje brane golemu čeličanu Azovstal u opkoljenom i razorenom Mariupolju mogle bi dugo izdržati koristeći gerilske taktike, utvrđene pozicije i tunele, rekao je vojni analitičar Justin Crump za BBC.

Crump, koji radi u Sibyllineu, konsultantskoj kompaniji za pitanja sigurnosti, rekao je da su ukrajinske snage “itekako spremne na obranu”, dodavši kako su imali duže od 50 dana da utvrde svoje položaje i pripreme rute za bijeg.

“Ako ih ne unište, mislim da bi mogli izdržati tamo dugo. Noću bi mogli izlaziti u gerilske prepade, a potom se vratiti”, rekao je Crump.

“Ne žele biti zarobljeni, ne vjerujem da će se predati”
Procjenjuje da Azovstal brani još oko 800 boraca. Predvode ih vojnici Azova, pukovnije koja se povezuje s krajnjom desnicom, a Rusi je smatraju neonacističkom.

“Ti vojnici ne žele biti zarobljeni, ne vjerujem da će se predati. A Rusi ne žele ući unutra i čistiti čeličanu metar po metar u tunelima, to je užasno”, rekao je.

Navodi da je Ukrajina izuzetno rizičnim noćnim misijama uspjela opskrbiti borce u Azovstalu zalihama, oružjem i streljivom.

Čeličana Azovstal je ključan industrijski pogon u toj regiji i ako je se Rusi dokopaju, možda bi im Kina mogla pomoći da je vrate u funkciju jer Kinezima treba čelik, rekao je Crump, dodajući kako će obnova razorenog Mariupolja trajati godinama.

Visokopreciznim raketama iz vazduha u rejonu naselja Barvenkovo i Dobropolje uništena su skladišta goriva i maziva i municije, saopštio je portparol Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov.

Konašenkov je dodao da su ruske raketne snage i artiljerija uništile četiri komandna mesta, četiri artiljerijske baterije, dva skladišta goriva i maziva i 113 drugih ukrajinskih objekata.

Prema njegovim rečima, ruska avijacija uništila je još 44 vojna objekta Ukrajine.

“Među njima su: u rejonu Avdejevke dva komandna mesta i lokator za osvetljavanje i navođenje protivvazdušnog raketnog sistema S-300; u oblastima Zavgorodnje i Protopopovka uništena su tri skladišta raketno-artiljerijskog naoružanja; u rejonima Krasni Liman, Novoselovka, Rubežno, Ugledar, Popasna, Prišib i Gusarovka – 23 mesta koncentrisanja ljudstva i ukrajinske vojne tehnike”, naveo je general.

Oružane snage Rusije takođe su oborile dva ukrajinska lovca MiG-29 u Harkovskoj oblasti, dok je u blizini sela Preobražensko Pavlogradske oblasti oborena ukrajinska bespilotna letelica.

Ruska državna novinska agencija RIA objavila je da je ubijen zapovednik 36. jedinice ukrajinskih marinaca u Mariupolju.

Navedena jedinica zajedno s Azovom brane grad i smatraju ih braniteljima Mariupolja.

Treba napomenuti da ne postoji potvrda da je zapovednik ubijen.

Ranije su naveli da ukaze u čeličanu u kojoj se nalazi 36. jedinica i Azov.

“Situacija na prvoj liniji je napeta, ali mi stalno napredujemo. Već ulazimo u čeličanu Azovstal, dok je železara već praktično naša. Primirje? Kakvo primirje. Oni su našu inicijativu ignorisali”, rekao je zapovednik jedinice snaga Narodne republike Donjeck.

Ruski proseparatisti se bore zajedno s ruskim snagama.

Iz ruskog ministarstva odbrane izjavili su da je 400 plaćenika okruženo u ovome dijelu Mariupolja i dio su ukrajinskih oružanih snaga, istakao je general major Igor Konašenkov.

“Prema izjavama ukrajinskih vojnika koji su se predali, oko 400 stranih plaćenika sada su okruženi na teritoriji Azovstal tvornice i bore se kao dio ukrajinske grupe”, istakao je Konašenkov.

Dodao je kako su uglavnom građani EU a da ima i Kanađana te da u skladu sa odredbama međunarodnog prava, strani plaćenici nemaju status boraca i ono što ih u najboljem scenariju čeka su krivična odgovornost i dugotrajne kazne zatvora.

“Ranije smo presreli radio vezu između militanata regije Mariupolj i razgovarali su na barem šest različitih jezika. U slučaju da i dalje budu pružali otpor, bit će uništeni”, dodao je Konašenkov.
Ranije je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio da će se povući iz mirovnih pregovora sa Rusijom ukoliko borci koji su zatočeni u kompleksu tvornice čelika Azovstal budu ubijeni.

Bez obzira na to što se nakon potonuća ruske krstarice “Moskva” zvanični stavovi zaračenih strana o razlozima takvog ishoda razlikuju, sigurno je da je “Moskva” van pogona – zauvijek. Međutim, kakav će to utjecaj, ako ga ima, imati na rat u Ukrajini?

“Moskva”, opremljena raketama zemlja-vazduh, pružala je dalekometnu i mobilnu vazdušnu odbranu za cijelu rusku flotu u Crnom moru. Štitio je krstarice, fregate, raketne korvete i amfibijske desantne brodove sposobne da nose hiljade vojnika, piše Reuters.

Bez odbrambene vatrene moći “Moskve”, ova flota će biti podložnija napadima, posebno ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Ipak, Rusija ima moćne sisteme protivvazdušne odbrane raspoređene na Krimu, koji je zaplijenila od Ukrajine 2014. Oni mogu da brane flotu od napada dok ona djeluje u tom području.

Može li se “Moskva” zamijeniti?

Rusija neće moći uskoro da zamjeni sposobnosti “Moskve”. Ima samo još dva broda iste klase, Maršal Ustinov i Varjag, koji služe u sklopu sjeverne i pacifičke flote Rusije.

Da bi došli do ukrajinskog ratišta, brodovi bi morali da prođu kroz Bosfor u Crno more. Plovni put između Istanbula kontroliše Turska, koja kaže da neće pustiti ratne brodove iz bilo koje države.

“Kada Turska nije zaraćena strana u sukobu, ona ima ovlasti da ograniči prolaz ratnim brodovima zaraćenih država preko moreuza”, rekao je u februaru Mevlut Cavusoglu, ministar vanjskih poslova Turske.

Koliko je brod uopšte bio dobar?

“Moskva” je bila stara i zastarjela. Krstarica dizajnirana 1970-ih tokom Hladnog rata, izgrađena je da uništi američke nosače aviona i bila je na talasima skoro četiri decenije.

Iako je ratni brod prošao opsežni remont, vraćajući se u operativni status 2021. godine, dio njegovog hardvera zastario je, kako tvrdi britansko Ministarstvo odbrane.

Oko 500 ruskih mornara bilo je u posadi na “Moskvi” kada je izbio požar. Iako je Rusija uspješno evakuisala mnoge na brodu u luku Sevastopolj na Krimu, Ukrajina je sugerisala da je vjerovatno bilo smrtnih slučajeva. Ni Rusija ni SAD nisu komentarisale broj mogućih žrtava, niti da li ih uopšte ima.

Udarac ruskom ponosu

Gubitak ruskog vodećeg broda je gorak udarac za Rusiju i sramotan na međunarodnom planu. Iako star, bio je simbol ruske dominacije na moru i vojne moći zemlje.

Da je brod uništen ukrajinskim projektilom, kako tvrde i Ukrajina i SAD, to bi bio najveći izgubljeni ruski ratni brod od Drugog svjetskog rata, kada su njemački bombarderi uništili sovjetski ratni brod Marat u luci Kronštat.

Pogled na potonuće ruskog broda “velika je propagandna pobjeda” Ukrajine, navodi se u procjeni američkog Instituta za proučavanje rata (ISW-a). Zapadne diplomate i eksperti pretpostavljaju da će se “glave padati” u Moskvi zbog gubitka broda.

Za šta je trebala poslužiti “Moskva” u nastavku rata?

Analitičari sugerišu da je Moskva trebala igrati ulogu u potencijalnom ruskom amfibijskom napadu na ukrajinsku luku Odesa, što se još nije dogodilo zbog otpora ukrajinskih snaga.

Šanse da se to dogodi sada se smatraju manjim u nekim krugovima, a to bi moglo omogućiti Ukrajini da prerasporedi neke od svojih trupa negdje drugdje. Ipak, ovo je samo jedna od teorija. Nije jasno u kojoj mjeri je to bio plan Rusije.

Hoće li potonuće “Moskve” promijeniti ishod sukoba?

Rat u Ukrajini je prvenstveno kopneni rat. More do sada nije igralo veliku ulogu u sukobu. Američki zvaničnici su istakli da, iako će potonuće krstarice imati simboličan utjecaj tepotencijalno podići ukrajinski moral nauštrb ruskog, ono neće imati veliki utjecaj na tok sukoba.

U razgovoru za Reuters, jedan američki zvaničnik je dodao da je Rusija koristila brod samo u ograničenim prilikama, kao što je opskrba trupa na jugu i izvođenje povremenih napada.

Ipak, britansko ministarstvo odbrane saopćilo je da će gubitak vjerovatno navesti Rusiju da preispita svoju pomorsku poziciju u Crnom moru.

Nakon navodnog raketnog udara, ruski brodovi su se udaljili od ukrajinske obale za oko 80 nautičkih milja, iako na ovoj udaljenosti još uvijek mogu pogoditi Ukrajinu.

Režim u Kijevu je zabranio pregovore o predaji u Marijupolju i naredio da se puca na sve koji žele da se predaju, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Prema njegovim rečima, u nekadašnjem metalurškom kombinatu “Azovstalj” zajedno sa ukrajinskim snagama blokirano je i oko 400 stranih plaćenika, među kojima je najviše državljana evropskih zemalja, a ima i državljana Kanade, piše Izvestija.

Preostale ukrajinske snage u južnoj luci Mariupolj i dalje se bore, izjavio je danas ukrajinski premijer Denis Šmihal.

On je naveo da ukrajinske snage nastavljaju da prkose zahtevu Rusije da se predaju.

“Grad još uvek nije pao”, rekao je Šmihal za ABC, dodajući da ukrajinski vojnici i dalje kontrolišu neke delove grada, preneo je Rojters. Prema njegovim rečima, ruske snage ne kontorlišu u potpunosti Mariupolj.

Šmihal je kazao da će on i ukrajinski finansijski zvaničnici tražiti veću finansijsku pomoć ove nedelje tokom sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu.

“Potrebno nam je više novca za izvršavanje naših humanitarnih i socijalnih obaveza”, naveo je on.

Sada samo pola naše ekonomije posluje, pa nam je potrebna finansijska podrška, dodao je Šmihal.

On je istakao da Ukrajina trenutno ima budžetski deficit od oko pet milijardi dolara mesečno.

Ultimatum koji su iz Moskve dali pripadnicima jedinice “Azov” u Marijupolju je istekao i ruske snage su navodno započele napade.

Ukrajinski borci su zablokirani u tvornici metala “Azovstal”, a rano jutros Rusija im je dala rok od nekoliko sati da polože oružje i predaju se.

Kasnije je portparol oružanih snaga Rusije Igor Konašenkov rekao da je Kijev naredio svojim vojnicima da se ne predaju i ne pristaju na zahtjev Moskve.

Na društvenoj mreži Telegram objavljeno je da je počeo napad na zabarikadirane vojnice koji se nalaze u industrijskoj zoni i čeličani.

Navodno Vazdušno kosmičke snage bombarduju njihove položaje.

Na pomenutoj društvenoj mreži je objavljen i video snimak na kojem se čuju snažne eksplozije.

Rusija je kabinetu predsjednika Ukrajine uputila ultimatum da će, ako ne bude dogovorena predaja Azovstalja, fabrika biti sravnjena sa zemljom vakuumskim bombama, prenosi “B92”.

Navodno su dali rok od 4 sata da se predaju.

“Uzimajući u obzir katastrofalnu situaciju u metalurškoj fabrici Azovstal i rukovodeći se čisto humanim principima, Oružane snage Rusije nude militantima nacionalističkih bataljona i stranim plaćenicima da prekinu neprijateljstva i polože oružje počevši od 6.00 po moskovskom vremenu 17. aprila 2022. godine”, objavilo je rusko Ministarstvo odbrane u subotu kasno uveče.

“Svi će biti živi zakopani, a na Zelenskom je izbor šta će učiniti”, navodi se u ruskom izvještaju, prenosi “B92”.

Ukrajinci odbili?
“Kijev je zabranio da se vode pregovore o predaji u Marijupolju, naredivši ekstremistima “Azova” da pucaju na sve one koji pokušaju da polože oružje”, saopštio je ruski general Igor Konašenkov.

U Marijupolju je u sastavu ukrajinskih snaga okruženo oko 400 stranih plaćenika, saopštio je zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov.

“Prema riječima ukrajinskih vojnika koji su se predali, na teritoriji preduzeća ‘Azovstalj’, u sastavu ukrajinskih snaga, sada je okruženo oko 400 stranih plaćenika”, rekao je Konašenkov, prenosi “Sputnjik”.