Oznaka: ukrajina

Ruske snage zauzele su u četvrtak 42 sela u istočnoj regiji Donjecku, ali bi ih Ukrajina mogla ponovno osloboditi, rekla je novinarima zvaničnica u kabinetu ukrajinskog predsednika.

“Danas je 42 sela dodato na popis okupiranih. To je na štetu regiona Donjecka”, rekla je Olena Simonenko.

“To se dogodilo danas i moguće je da će ih naše snage sutra osloboditi”, dodala je.

Druga visoka ukrajinska zvaničnica je rekla da se nacionalna vojska suočava s “vrlo teškom bitkom” protiv brojnijih i bolje naoružanih ruskih snaga, prenela je agencija Interfaks Ukrajine.

Zamenica ministra odbrane Hana Malajar je državnoj televiziji izjavila da za kupovinu i podelu oružja treba vremena i dodala da “treba biti strpljiv”.

Rusija tvrdi da su uhvatili ukrajinske diverzante koji su, na teritoriji koja je pod kontrolom ruske federacije, spremali teroristički napad na humanitarni konvoju.

Lider ruske Republike Čečenije Ramzan Kadirov, izjavio je da komandanti ukrajinskih nacionalističkih bataljona, koji su blokirani u čeličani “Azovstalj” u Mariupolju, ne dozvoljavaju pripadnicima tih bataljona da se predaju.

Kadirov je na Telegramu napisao da su tokom ispitivanja zarobljenika otkrivenoi detalji o krivičnim delima koje su počinili ukrajinski nacionalistički bataljoni, prenosi TAS S.

Rusija je koncentrisala značajne trupe u Donbasu i otpočela ofanzivu.

Volfgang Rihter iz Fondacije nauka i politika (SWP) govori o tome u kojem pravcu se kreće rat.

Šta su ciljevi ruske ofanzive?
Volfgang Rihter: Prva faza rata za Rusiju se nije odvijala dobro. To što su nameravali, promenu vlasti, verovatno brzim prodiranjem u kvart gde je sedište vlade u Kijevu, nisu postigli. Umesto toga imali su velike gubitke. Moramo da pretpostavimo da četvrtina kopnenih snaga koje su angažovane, sada više nisu sposobne za borbu. Verovatno jer se nije očekivao tako tvrdokoran otpor i da će se Ukrajina boriti tako homogeno.

Sada su se iz toga izvukle pouke. Sada je određena jedinstvena glavna komanda za operaciju na istoku koju Rusija označava kao fazu dva. Znači, koncentrišu se raspoložive rezerve i trupe na cilj koji je možda zaista ostvariv – izlazak na granice obe oblasti, Luganska i Donjecka, a ako može i preko toga. Rusija sada tamo koncentriše masu snaga koje su u Ukrajini. Izabrali su zemljište koje je pogodno za operacije oklopnih jedinica.

Zemljište južno od Harkova, između Izjuma i Luganska je otvoren, ravan teren sa malobrojnim preprekama. Ono je mnogo pogodnije za ofanzive oklopnih jedinica nego da se upletu u gradske borbe kao na početku. To znači da bi u prvom naletu ruske trupe svakako mogle da osvoje teritorije. Međutim, Ukrajina ima sredstva protiv toga. I oni su tamo doveli svoje jedinice. Taktički su do sada bili izuzetno vešti, sa protivnapadima s boka i na dugačke logističke linije. Rusija trenutno nije opet napravila grešku da stvara previše dugačke logističke linije. Sada oni polaze sa područja koja su blizu granice pa će možda uspeti da logistiku dovedu u red.
Ima li Rusija dovoljnu vojnu moć za ovaj udar?

Rihter: Do sada sam zastupao mišljenje da je ruska vojska strateški previše razvučena, jer sada u Ukrajini angažuju dve trećine svih kopnenih snaga koje su im na raspolaganju.To znači da ne mogu stvoriti mnogo dodatnih rezervi, jer ima mnogo važnih konfliktnih tačaka koje Rusija mora da pokrije.
To počinje već na severu, u Murmansku. To je važna baza za atomsku flotu, koja održava ravnotežu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Onda granica sa baltičkim zemljama Severnoatlanskog pakta. A onda dole, do Crnog mora. Ali i na Kavkazu još uvek ima područja u kojima je godinama bilo sukoba. Centralna Azija je takođe važna tačka, jer tamo se mora izaći na kraj sa islamističkim terorizmom koji stiže preko te oblasti. Na Dalekom Istoku, ne smemo da zaboravimo, Japan je čak iskoristio povoljan trenutak i zatražio povratak južnih Kurilskih ostrva. A još nismo spomenuli jako dugačku rusko-kinesku granicu. Sve to se mora imati na oku.

I Rusija i Ukrajina smatraju da bi ishod ofanzive u Donbasu mogao uticati na ukupni ishod rata. Da li i Vi mislite tako?
Rihter: Da, mislim da se radi o odlučujućoj fazi. Iz ruskog ugla, to je odlučujuća faza, jer ako ona ne dovede do vojnog uspeha, onda skoro da nema rezervi koje mogu da se angažuju. Ne vredi da se angažuju plaćenici kao što su Vagner, Sirijci ili Čečeni. Oni znaju da subverzivno ratuju, ali ne umeju da vode bitke združenih oružanih rodova i da dobro komanduju.

Ukrajinska perspektiva je potpuno obrnuta. Radi se o tome da se otpor održi tako da Ukrajina može da opstane kao suverena država. I da ima što je moguće bolju početnu poziciju za pregovore. Za sada ni jedna strana, naročito ruska, nije voljna da ozbiljno pregovara. Ali ako vojna situacija to nametne, onda će se morati pokazati spremnost na kompromise. To znači da će se na ratištu odlučiti da li će postojati spremnost za ozbiljne pregovore.

Šta su ciljevi ukrajinske armije u ovoj ofanzivi?
Rihter: Ukrajinska armija mora pokušati da spreči svoje opkoljavanje. Naime, vidni su pokreti s juga, od Zaporožja, i sa severa, od Harkova. Ako ruske trupe naprave iz oba pravca prodor i spoje se u Dnjepru, veliki deo ukrajinske armije koja je sad u Donbasu bio bi opkoljen. To moraju u svakom slučaju sprečiti. Moraju zaštititi svoje bokove.

Drugo, moraju da spreče da u prvom napadu ruskih snaga ne dođe do prevelikih ofanzivnih uspeha, kao se kasnije ne bi moralo odustati od previše područja koja se u pregovorima neće moći vratiti. Znači, i za njih je ulog veliki, radi se o pitanju u kojem će obliku Ukrajina u budućnosti dalje postojati kao suverena država.

To se sad odlučuje bitkom koja se vodi na širokom frontu od 450 do 500 kilometara, u ravnici pogodnoj za tenkovske jedinice. Tada ćemo možda videti prizore koji će više podsećati na Drugi svetski rat, drukčije od toga što smo do sada videli u Evropi.

Ukrajina sada dobija teško naoružanje sa Zapada. Da li je to dovoljno?

Rihter:Ukrajinci mogu odmah da barataju samo oružjem koje poznaju i za koje imaju logistiku – rezervne delove, opravku, odgovarajuću municiju. Diskusija u Nemačkoj o nekoliko desetaka tenkova je pomalo preterana, jer se zaboravlja da je za tenkove potrebna obuka, da oni prethodno moraju da se dovedu u ispravno stanje, a za to će verovatno biti potrebno nekoliko nedelja.
A onda se moraju stvoriti logističke linije i obučavati Ukrajinci. To je proces koji traje i za ovu bitku će doći prekasno. Kružna razmena bi bila bolja. Naime, one države Severnoatlanskog pakta koje još uvek raspolažu starijim naoružanjem morale bi ga staviti na raspolaganje, to se u više slučajeva već desilo. A nedostajući vojni materijal u tim zemljama mogao bi se onda nadoknaditi nemačkim oružjem.

Znači li to, da teško naoružanje koje sada navodno dobija Ukrajina, neće biti dovoljno?
Rihter: Ne kažem da nije dovoljno. Ukrajince ne bi trebalo potceniti. Uoči ruskog napada Ukrajina je imala drugu po snazi vojsku u Evropi, ako izuzmemo Tursku. 250 000 vojnika i 1000 tenkova. To je veoma jaka armija. Sada se Rusija izgleda koncentriše na Donbas jer za celu Ukrajinu naprosto nije dovoljno to što ima. Tako će ostati i u budućnosti.

Pitanje je, za šta će Rusija imati dovoljno snage? Za Donbas, za obe oblasti o kojima se sada radi? Ili za veliki prostor koji seže do Dnjepra? To zavisi od ovih bitaka koje očekuju Ukrajince i Ruse. Pouka: Taktika govori u korist Ukrajinaca. Snaga jedinica koje je grupisala Rusija govori više u korist Rusije. Ali to nije uvek pitanje brojnosti. To je pitanje veštine vođenja bitke kombinovanih oružanih rodova i morala vojnika.

Pukovnik u rezervi Volgang Rihter je naučni saradnik berlinske Fondacije nauka i politika (SWP). Njegova težišta su problemi panevropske bezbednosne saradnje, odnos NATO-a i Rusije, nerešeni teritorijalni sukobi u Evropi, uloga OEBS-a za predupređivanje sukoba i evropsku stabilnost.

Vladimir Putin je danas prilikom razgovora sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom naredio prekid napada ruskih snaga na čeličanu Azovstal u Mariupolju.

Prema diplomatskom dopisniku Bi-Bi-Sija Polu Adamsu, uskoro će biti jasno da li su ruske snage zaista prestale da bombarduju čeličanu i prešle na blokadu.

On podseća da Putinu treba verovati tek kada se njegove reči zaista ostvare na terenu. Ali ako se pokaže da Putin nije lagao, postavlja se pitanje – zašto menja plan?

Adams kaže da Putin želi da što pre nastavi ofanzivu u Donbasu, regionu na istoku Ukrajine. Borba za Mariupolj iscrpila je ključne resurse ruskih snaga u Ukrajini i privukla pažnju ruskih snaga koje bi mogle biti iskorišćene za postizanje Putinovog važnijeg cilja, navodi dopisnik Bi-Bi-Sija.

Adams podseća da je čeličanu Azovstal od centra Mariupolja deli reka Kalmijus, pa bi trebalo da bude relativno laka za izolaciju.

Ali ako Putin želi da bude siguran da “nijedna muva ne može da prođe“, kako je rekao u razgovoru sa Šojguom, ipak će morati da ostavi značajne snage oko čeličane.

Postoji još jedan faktor.

Naime, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je najavio da će otkazati mirovne pregovore sa Rusijom u slučaju da ruske snage unište preostale branioce Mariupolja, pa je moguće da Putin želi da zadrži diplomatski proces, ili bar iluziju diplomatskog procesa, živim.

Adams navodi da bi u Putinovu odluku mogao biti uključen i ekonomski faktor. Naime, Azovstal je jedna od najvećih čeličana u Evropi. Čak i posle nedelja neverovatnog razaranja, Moskva se možda nada da se nešto može spasiti iz Azovstala, navodi dopisnik Bi-Bi-Sija u svojoj analizi najnovijeg poteza Vladimira Putina.

Čečenski lider Ramzan Kadirov je navodno dobio instrukcije za likvidaciju najviših ukrajinskih zvaničnika 3. februara, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tvrdi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine (RNBOU) Aleksij Danilov, a prenosi Ukrinform.

Prema rečima ukrajinskog bezbednosnog zvaničnika, na tom sastanku je dogovoren plan likvidacije predsednika Volodimira Zelenskog, a Kadirov se obavezao da njegova čečenska jedinica izvrši misiju. Danilov je za Radio NV rekao i da je ukrajinska obaveštajna služba pratila ove procese, a da su za ispunjenje tog zadataka tri grupe raspoređene u Ukrajinu 26. februara.

Kako je naveo, trebalo im je dva dana od početka ruske vojne operacije u punom obimu 24. februara da se rasporede, jer se veruje da su čekali “zeleni koridor“ da bezbedno stignu do sedišta vlade u Kijevu.

“Pratili smo sve tri grupe. Jednu je eliminisala naša vojska, a druge dve su se kasnije povukle iz naše zemlje. Jedna je sada u Donjeckoj oblasti, druga u gradu Mariupolju, ali nisu na liniji fronta, već u trećem ili četvrtom ešalonu, gde je potpuno bezbedno“, saopštio je Danilov.

Ukrajinski bezbednosni zvaničnik je napomenuo i da ne zna gde se trenutno nalazi Kadirov.

“Mogu sa sigurnošću da kažem da nikada nije boravio ovde. Sve ove montirane fotografije na kojima se pretpostavlja da je u ratnoj zoni su potpuna glupost“, dodao je Danilov, navodi Ukrinform.

U tunelima fabrike čelika “Azovstal” ostalo je još 2.000 boraca Ukrajine, potvdrila je ruska strana.

Kako prenose hrvatski mediji, među njima je i njihov državljanin iz Dalmacije.

Prema njihovim navodima, on se javio pre tri dana i naveo da nije jedini Hrvat koji je u toj fabrici u Marioupolju.

Rekao je da su ostali na minimunu po pitanju municije, te da je otimaju od poginulih Rusa kako bi mogli da nastave borbu.

“Od tada ni glasa od njih, bojim se scenarija Ovčare”, ispričao je bivši vojni specijalac za Slobodnu Dalmaciju.

On je otkrio kako se u opkoljenoj čeličani Azovstal u Mariupolju uz ukrajinske vojnike i strane plaćenike bore i najmanje četiri Hrvata. Jedan Dalmatinac i tri Slavonca bore se tako na strani jedinice Azov.

“Toni i ovi Slavonci su u Mariupolju, bojim se da neće dobro proći jer su Čečeni pod vodstvom Kadirova spremni da odu na njih, kao i ovi iz vojne obaveštajne služba Ruske Federacije. Rekao je da ima puno civila u tunelima, a nemaju ni hrane ni vode, o municiji ne treba ni govoriti”, pojasnio je bivši vojnik.

“Ostala naša ekipa je oko Kijeva i Donbasa, bar nisu u okruženju… Nije mi jasno zašto su ovi azovci ljuti na Zelenskog, evo nekoliko dana nemam kontakte s njima, mislim na naše”, govori nekadašnji vojni specijalac.

U sredu je u javnost objavljena videoporuka vojnika Serhija Voline, zapovednika ukrajinskih marinaca u Azovstalu, koji je rekao da je moguće da su im preostali “samo dani ili sati”.

“Ovo je naš apel svetu. Ovo može biti naš poslednji apel. Možda nam ostaju zadnji dani ili sati. Neprijateljske snage su deset puta brojnije od naših. Oni imaju dominaciju u vazduhu, u municiji i u ljudstvu… Molimo svetske čelnike da nam pomognu. Molimo vas da na nas primenite proceduru “vađenja” i dovedete nas na teritoriju treće zemlje”, poručio je on.