Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič, predložio je specijalnu rundu pregovora sa Rusijom.
Ona bi podrazumevala razgovore o sudbini civila i ukrajinskih vojnika koji su još zarobljeni u gradu Marijupolju.
“Pregovori bi imali za cilj uspostavljanje trenutnog primirja u Marijupolju, višednevne humanitarne koridore i oslobađanje ili razmenu ukrajinskih boraca zarobljenih u fabrici Azovstalj”, rekao je Arestovič u video obraćanju, prenosi agencija Rojters.
Rusija je danas saopštila da je selo Otradnoje u regionu Belgoroda, koje se graniči sa Ukrajinom, granatirano sa druge strane granice, izjavio je lokalni zvaničnik Vladimir Percen.
On je naveo na Telegramu da je reč o jednoj granati, da nije bilo žrtava niti je pričinjena materijalna šteta i da je situacija mirna, prenela je agencija RIA Novosti.
Selo na čiju teritoriju je pala granata nalazi se sedam kilometara od granice sa Ukraijnom, a projektil je pao u polje.
Velika Britanija će Ukrajini poslati 20 haubica AS-90 i desetine hiljada granata, piše britanski Ekspres pozivajući se na neimenovane izvore.
Navodi se da će Ukrajini biti poslato 45.000 visokoeksplozivnih granata britanske proizvodnje i da će haubice i granate prvo biti prebačene u Poljsku, gdje će ukrajinski vojnici proći obuku kako bi mogli da ih koriste.
Briatnski premijer Boris Džonson najavio je prošle nedjelje da će London Ukrajini poslati artiljeriju, a nakon poziva ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da Kijevu bude poslato oružje veće vatrene moći, kako bi se suprotstavio ofanzivi Rusije u Donbasu.
“Ovo će biti artiljerijski sukob, potrebna im je podrška sa više artiljerije, to ćemo im dati”, rekao je Džonson.
Savjetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič tvrdi da ruske snage pokušavaju da napadnu fabriku “Azovstalj” u Marijupolju kopnenim putem, pomoću artiljerije i uz podršku iz vazduha.
Arestovič je na Fejsbuku objavio da “ruske trupe pokušavaju da dokrajče branioce Azovstalja i više od hiljadu civila koji se kriju u fabrici”.
Fabrika čelika “Azovstalj” je glavno preostalo ukrajinsko uporište u jugoistočnoj luci Marijupolj.
Turski predsednik Redžeo Tajip Erdogan rekao je danas tokom telefonskog razgovora sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim da pozitivno gleda na to da Turska bude zemlja garant bezbednosti Ukrajini, saopšteno je iz kabineta turskog predsednika.
“Tokom telefonskog razgovora razgovarano je o nedavnim dogadjajima u ratu izmedju Rusije i Ukrajine, kao i o pregovaračkom procesu”, navodi se u saopštenju i ističe da je Erdogan izrazio spremnost da pruži svu moguću pomoć u pregovaračkom procesu, uključujući i posredničku ulogu.
On je pokazao principijelan stav po pitanju ukrajinskog bezbednosnog garanta, prenosi TAS S.
Erdogan je istakao da mora biti omogućena evakuacija ranjenih i civila iz Mariupolja.
Ruska vojska je pogodila ukrajinsku fabriku eksploziva, nekoliko artiljerijskih skladišta i stotine drugih ciljeva, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane.
Ruska vojska je koristila precizno navođene rakete da uništi fabriku za proizvodnju baruta i eksploziva u blizini Pavlograda u oblasti Dnjepra u centralnoj Ukrajini.
U saopštenju se navodi da su ruske snage takođe pogodile nekoliko skladišta artiljerijskim granatama i raketama u Barvinkovi, Novoj Dmitrivki, Ivanivki, Husarivki i Velikoj Komišvahi u regionu Harkova.
“Imao sam važan telefonski razgovor sa predsednikom Turske Redžep Tajip Erdogan. Uoči njegovih razgovora sa Putinom, naglasio sam potrebu hitne evakuacije civila iz Mariupolja, uključujući Azovstal, i hitne razmene blokirane vojske“, napisao je predsednik.
Predsednici su razgovarali i o toku pregovaračkog procesa, koordinaciji sa Turskom i drugim zemljama bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
Lideri dve države razgovarali su i o pitanjima koja se odnose na odbrambenu sposobnost Ukrajine i globalnu bezbednost hrane, koja je ugrožena zbog ruskog blokiranja brodova u Crnom moru.
Aktivna faza rata može da se završi “za dve-tri nedelje”, pošto ruske trupe nemaju više šta da napadnu. O tome je za Meduzu rekao Aleksij Arestovič, glavni umiritelj Ukrajine i honorarni savetnik šefa kabineta predsednika. Prema njegovim rečima, ruska vojska se već bori sa poslednjim operativnim rezervama.
Bivši nejmački kancelar Gerhard Šreder dao je intervju za Njujork tajms i time se prvi put oglasio od kako je počela ruska operacija u Ukrajini.
Delove intervjua su preneli mnogi njemački mediji.
U Njemačkoj je bivši kancelar i Putinov prijatelj Gerhard Šreder veoma kritikovan. U intervjuu američkom listu “Njujork tajms” objavljenom u subotu, oglasio se prvi put od početka rata Rusije protiv Ukrajine.
Šreder je, između ostalog, izjavio da je ponovo voljan da posreduje u ratu u Ukrajini, te da se mirovno rešenje mora postići što je pre moguće.
“Mislim da je ovaj rat bio greška i to sam uvek govorio”, rekao je Šreder, a prenose nemački mediji.
O posredovanju u Moskvi
Putin je definitivno „zainteresovan za okončanje rata”, rekao je Šreder, misleći na svoj neuspeli pokušaj posredovanja. “Ali to nije tako lako. Postoji nekoliko tačaka koje treba razjasniti”, rekao je Šreder – ne objašnjavajući, međutim, o kojim tačkama je reč.
“Uvek sam zastupao nemačke interese. Uradiću šta mogu. Bar mi jedna strana veruje.”
Šreder je u razgovoru ponovio da je put u Moskvu nastao kao rezultat inicijative ukrajinske strane. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Andrij Melnik, mu je svojevremeno tu protivrečio.
Prema rečima Šredera, pre puta u Moskvu, na sastanku u Istanbulu ukrajinski parlamentarac Rustem Umerov ga je upoznao sa ukrajinskim stavovima. Posle razgovora sa Putinom, usledio je još jedan sastanak sa Umerovom u turskoj metropoli – nakon toga je kontakt prekinut. Ali spreman je da ponovo razgovara sa obe strane, rekao je Šreder za Njujork tajms.
Bivši kancelar Nemačke takođe ne veruje da Putin snosi odgovornost za sve očiglednije ruske ratne zločine u Ukrajini. Zločini, poput navodnog ubistva civila u Buči, morali bi da budu istraženi, rekao je Šreder, ali on ne veruje da je naređenje došlo od Putina. Odgovorne su „niže pozicije”, prenosi ARD Njujork Tajms.
Rusija se ne može dugoročno izolovati
Šreder se u razgovoru za američki list zalagao se za održavanje odnosa sa Rusijom uprkos agresiji na Ukrajinu.
“Ne možete dugoročno izolovati zemlju poput Rusije, ni politički ni ekonomski”, rekao je Šreder i dodao: “Nemačkoj industriji su potrebne sirovine koje ima Rusija. Ne radi se samo o nafti i gasu, nego i o retkim metalima. A to su sirovine koje se ne mogu lako zameniti.”
Šreder je branio nemačku energetsku politiku poslednjih decenija, koja je zemlju učinila zavisnom od ruskog gasa. Žestoka debata u Nemačkoj ga čudi: „Svi su u tome učestvovali poslednjih 30 godina, a sad se prave pametni. Ja se sada neću posipati pepelom. To nije moj stil.”
Ostavka – samo ako Rusija ukine gas Nemačkoj
Šreder je još jednom potvrdio da neće odustati od rada za ruske energetske kompanije. O ostavci na svoje funkcije će razmilsliti samo ako Putin zaista prekine snabdevanje Nemačke i Evropske unije gasom. Međutim, Šreder ne veruje da će se to dogoditi.
Bivši kancelar je predsednik nadzornog odbora ruske naftne kompanije Rosnjeft, a nedavno je radio i za gasovodne kompanije Severni tok i Severni tok 2. Zbog toga je u SPD-u u toku postupak isključenja Šredera iz stranke.
Ali to nije sve: godišnja generalna skupština ruskog energetskog giganta Gasproma održaće se 30. juna – i Šreder bi trebalo da bude izabran u upravni odbor – ako prihvati nominaciju. U intervjuu za „Njujork tajms”, bivši kancelar je ostavio otvorenim da li će preuzeti tu funkciju ili ne.
Prema pisanju američkog lista, Njujork tajms je dva puta razgovarao sa bivšim kancelarom i liderom SPD-a Gerhardom Šrederom (78) u njegovom rodnom gradu Hanoveru.
Britanski premijer Boris Džonson “priziva zlo” svojim izjavama o obuci ukrajinske vojske u inostranstvu, rekao je poljski general Valdemar Škržipščak.
Škržipščak je za poljski list “Fakt” rekao da je teško zamisliti da jedan političar, kada je u pitanju misija u inostranstvu, govori na televiziji o planovima i obuci.
Prema njegovim riječima, Džonson je time otkrio vojne tajne Rusiji.
“Obuka je vojno pitanje i treba je držati u tajnosti. Treba dobro promisliti prije nego što se nešto slično iznese u javnost”, naglasio je Škržipščak, koji je ponašanje britanskog premijera ocijenio kao “veoma neodgovorno” i da bi moglo dovesti do “katastrofalnih posljedica”.
Džonson je tokom nedavne posjete Indiji rekao da je trenutno u toku obuka Ukrajinaca u Poljskoj o upotrebi protivavionske odbrane, a da se u Britaniji vrši obuka za oklopna vozila.