VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Gađaćemo zapadne gradove ako nas pogode američke rakete”

    “Gađaćemo zapadne gradove ako nas pogode američke rakete”

    Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev kaže da se šanse za političko rješavanje konflikta u Ukrajini smanjuju pod uticajem Vašingtona i Brisela i napominje da će Rusija morati da djeluje po centrima odlučivanja u slučaju da Kijev upotrijebi bacače raketa koje je dobio od SAD za napade na objekte na ruskoj teritoriji.

    On je upozorio da bi Moskva mogla da gađa zapadne gradove ako Ukrajina upotrijebi američke raketne sisteme za izvođenje udara na rusku teritoriju. Vašington je ove nedjelje saopštio da šalje visokomobilne artiljerijske raketne sisteme M142 u Ukrajinu, što će više nego udvostručiti domet artiljerije njene vojske, prenosi Tajms.

    Ako se, ne daj Bože, ovo oružje upotrijebi protiv ruske teritorije, onda naše oružane snage neće imati drugog izbora osim da napadnu centre odlučivanja – rekao je Medvedev.

    Kako je dodao, krajnji centri donošenja odluka u ovom slučaju se “ne nalaze čak ni na teritoriji Kijeva”.

    On je precizirao da se kada je riječ o centrima donošenja odluka to odnosi na ministarstva odbrane i generalštabove.

    Medvedev je rekao da se šanse za političko rješavanje konflikta u Ukrajini pogoršavaju pod uticajem Vašingtona i Brisela.

    – Šanse se, na žalost, ne poboljšavaju već pogoršavaju i to je nemoguće ne primjetiti – istakao je Medvedev.

    Podsjetio je da je Kijev prije nekog vremena pokazao u izvjesnoj mjeri želju za dogovorom o ključnim pitanjima i to na realističnoj osnovi koja se ogledala i u spremnosti da se priznaju Krim i Donbas, odustane od članstva u NATO i obavi delimična demilitarizacija.

    – Ali, onda, očigledno pod uticajem tih poziva koje Kijev čuje iz Vašingtona i Brisela, ti pregovori su obustavljeni. Situacija se, međutim, nije popravila, u izvesnoj mjeri se pogoršala. Situacija se odvija po sasvim drugačijem scenariju. Tj. dalje se razvija specijalna vojna operacija, mada su imali šansu da pokušaju da se dogovore sa nama po tom pitanju – zaključio je Medvedev.

    Kritike zbog sankcija
    Medvedev je danas kritikovao Zapad zbog “nelegitimnih” sankcija članovima porodica ruskih političara.

    – Izgleda da je Zapad odlučio da reprodukuje najbolje prakse iz prošlosti – napisao je on na Telegramu.

    Medvedev je naveo da kada je riječ o sankcijama, one su dvostruko nezakonite.

    – Sada su, po njihovom modelu, odgovorni ne samo učesnici političkih događaja, državnici ili poslanici, već i njihove porodice, koje ni na koji ničan nisu sposobne da utiču na svoje bližnje za mitske povrede koje je izmislio Zapad – istakao je Medvedev.

    Ako evropski i američki polanici odluče, onda će porodice biti odgovorne, dodao je on.

    – U potpunosti i bez greške. Hajde da blokiramo račune članova porodica, njihovu imovinu, zabranimo im prelazak granice ka zapadnim vrijednostima – naveo je Medvedev.

  • Zelenski želi još?

    Zelenski želi još?

    Skoro svakog dana ukrajinski predsednik Zelenski traži moćnije oružje od Zapada.

    Sada su neke zemlje, uključujući SAD i Nemačku, najavile da će isporučiti još sistema naoružanja. Evo ko šta isporučuje…

    Bitka za Donbas se može dobiti samo teškim naoružanjem – to je konsenzus među vojnim stručnjacima. Da bi smanjili brojčanu nadmoć ruske vojske u tom pogledu, zapadni saveznici Ukrajine su već isporučili hiljade komada oružja sa municijom. Ali jedno je jasno: zemlja se ne može braniti bez daljih isporuka oružja.

    Istovremeno, NATO ne želi da rizikuje rat sa Rusijom. Moskva je već više puta naglašavala da se isporuke oružja takođe mogu računati kao napad – posebno ako je oružje pogodno za napad na rusku teritoriju. Zato države koje podržavaju Ukrajinu veoma pažljivo vagaju koje sisteme naoružanja isporučuju toj zemlji.

    Amerika
    To je ponovo postalo jasno krajem maja, kada je predsednik SAD najavio da će udovoljiti zahtevu vlade u Kijevu da se ukrajinskim oružanim snagama isporuče mobilni raketni bacači.

    Konkretno se verovatno radilo o višecevnim raketnim bacačima tipa MLRS (Multiple Launch Rocket System) ili lakšoj verziji HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System). Obe platforme su pokretne i mogu da ispaljuju veći broj različitih raketa. Glavna razlika je u tome što je kod HIMARS-a raketni bacač montiran na oklopni kamion umesto na gusenično vozilo. Iako ovo ograničava mobilnost van puteva, vozila sa gumama troše znatno manje goriva. Prednost je i to što je za trećinu lakši i može da se transportuje avionom. Oba sistema su sposobna da ispaljuju rakete srednjeg dometa, od nekoliko stotina kilometara.

    Međutim, američka vlada je odbila da isporuči ovo naoružanje. Umesto toga, ukrajinske oružane snage treba da dobiju rakete maksimalnog dometa od 80 kilometara. Cilj je da se odbije ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Osim toga, trebalo bi da Ukrajina iz SAD dobije i radarski sistem za protivartiljerijsku odbranu. Američka vlada kaže da se Ukrajina obavezala da neće koristiti oružje za napad na rusku teritoriju.

    Od početka ruskog napada, SAD su daleko najveći liferant oružja Ukrajini. Konkretno, prenosivi raketni sistem Džavelin (za protivtenkovske) i Stinger (protiv vazdušnih ciljeva) verovatno su dali odlučujući doprinos blokiranju ruske invazije u ranoj fazi. SAD i druge zemlje NATO su takođe isporučile jurišne helikoptere i haubice kalibra 155 milimetara za borbu u Donbasu. Predviđeno je da se isporuči još jedinica ovih sistema naoružanja.


    Nemačka
    Ukrajina i NATO partneri optužuju Nemačku da okleva u isporukama oružja. Iz Berlina pak poručuju da se savezna vlada veoma precizno pridržava internih NATO sporazuma. Činjenica je da je Nemačka do sada isporučila Ukrajini hiljade komada oružja poput pušaka, mina i protivtenkovskih, bunkerskih i vazdušnih raketnih bacača – uključujući nekoliko miliona bojeve municije – ali ne i teško naoružanje.

    Pre nekoliko nedelja, savezna vlada je obećala isporuku 50 povučenih protivavionskih tenkova Gepard i sedam samohodnih haubica 2000 (Pancerhaubica 2000). Za razliku od poljskih haubica koje vuku vozila, one mogu nezavisno da menjaju položaj nakon svakog hica.

    Kancelar Olaf Šolc je sada najavio isporuku najsavremenijeg sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i radara za praćenje. Pored toga, Nemačka će takođe obezbediti četiri višecevna bacača raketa iz zaliha Bundesvera.

    Jedan od problema sa snabdevanjem zapadnog oružja je taj što ga ukrajinski vojnici uglavnom ne poznaju. Iako je kratak brifing dovoljan za jednostavnije uređaje, stručnjaci kažu da obuka za složenije sisteme, kao što je tenk tipa Gepard, može trajati nekoliko nedelja ili čak meseci. To je jedan od razloga zašto Nemačka učestvuje u takozvanim „kružnim razmenama”. Na primer, Češka, Slovenija i Grčka isporučuju Ukrajini tenkove i oklopne transportere sovetskog tipa, a zauzvrat dobijaju modele „Marder” i „Leopard 2” iz zaliha Bundesvera.

    Danska
    No, ne vode se borbe samo oko Donbasa. Ruska Crnomorska flota takođe vrši opsadu jugozapadne obale Ukrajine. Ukrajina je do sada Odesu i druge primorske gradove štitila pre svega morskim minama. Međutim, obala je uglavnom nezaštićena od invazije sa mora, pošto sama Ukrajina nema značajniju mornaricu.

    Protivbrodske rakete tipa Harpun za sve vremenske prilike, koje je obećala Danska, značajno bi poboljšale šanse za odbranu ukrajinske obale Crnog mora. To bi čak moglo da prekine pomorsku blokadu koja u velikoj meri odsijeca Ukrajinu od svetskih tržišta.


    Velika Britanija
    Britanska vlada je, kako je saopšteno, isporučila čitav niz sistema naoružanja Ukrajini. Ovo uključuje različite vođene rakete, poput Dževelina i Stingera, koje, nakon kratke obuke, mogu da koriste pešadinci protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva. Ali i teži raketni sistemi koji se mogu lansirati sa vozila ili sa zemlje, takođe su otišli u ruke ukrajinske vojske.

    Prema rečima ministra odbrane Džejmsa Hepija, Ukrajini treba da budu isporučene i „stotine” projektila Brimstone-1, koji mogu da unište tenkove, artiljerijske položaje, ali i lake oklopne čamce. Pored toga, tu je i 120 oklopnih transportera tipa Mastif sa jakim protivminskim oklopom i malim transportnim dronom za snabdevanje pozicija na frontu hranom i municijom.

    Češka
    Navodi se da je Češka već isporučila Ukrajini nepoznat broj oklopnih transportera i borbenih tenkova, višecevnih raketnih bacača i haubica, a možda i borbenih helikoptera sovjetskog tipa. I očigledno zemlja želi da isporuči više teškog naoružanja. Kontinuitet je važan, izjavila je krajem maja ministarka odbrane Jana Černočova.

    Ostali
    Iz različitih izvora se saznaje da i brojne druge zemlje planiraju da isporuče Ukrajini artiljerijske sisteme, uključujući desetine hiljada metaka artiljerijske municije kalibra 155 mm, uključujući Kanadu, Italiju, Grčku, Norvešku i Poljsku. Kao i Nemačka, Holandija želi da isporuči nekoliko samohodnih haubica 2000.

  • Putin: Rusija garantuje prolaz za izvoz žita iz Ukrajine

    Putin: Rusija garantuje prolaz za izvoz žita iz Ukrajine

    Rusija garantuje nesmetan prolaz brodova koji prevoze ukrajinsko žito i može da obezbIJedi njegov izvoz kroz luke koje kontroliše, kao što su Berđansk i Marijupolj, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    On je rekao da Rusija ne ometa izvoz žitarica iz Ukrajine i da se to može učiniti preko crnomorskih luka i susjednih zemalja.

    “Što se tiče ukrajinskog izvoza žitarica, mi tome ne postavljamo prepreke”, naglasio je Putin, prenosi TAS S.

    On je u u intervjuu za TV kanal Rusija 1, rekao da je to moguće i iz luke Odesa pod kontrolom Kijeva, kada Ukrajina “očisti vode od mina”.

    “Kijev može da izvozi žito i kopnenim putem, a najlogičniji put je Bjelorusija, međutim, zapadne sankcije bi morale da budu ukinute za tu zemlju”, naveo je Putin.

    Ruski predsjednik je podsjetio i da su problemi na globalnom tržištu hrane počeli u februaru 2020. godine, a da uzroci energetske krize leže u kratkovidoj politici Zapada.

    Govoreći o problemima sa hranom na globalnom tržištu, on je među uzrocima naveo “kratkovidu politiku evropskih naroda, a prije svega Evropske komisije u energetskoj sferi”.

    “Evropljani su se oglušili o naš snažan zahtjev da zadržimo dugoročne ugovore o snabdijevanju evropskim zemljama prirodnim gasom i počeli da ih zatvaraju. Mnogi su i dalje na snazi, ali su oni počeli da ih ukidaju. To se negativno odrazilo i na evropsko tržište energije: cijene su počele da rastu”, izjavio je ruski predsednik, navodi TAS S.

    UN su upozorile da se posebno afričke zemlje, koje su uvozile više od polovine svoje potrošnje pšenice iz Ukrajine i Rusije, suočavaju sa krizom “bez presedana” izazvanom sukobom.

  • Otkriveno koliko će trajati rat?

    Otkriveno koliko će trajati rat?

    Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Mihajlo Podoljak rekao je da bi sukob s Rusijom mogao da traje i do pola godine.

    “Ovo bi se moglo odužiti još dva do šest meseci”, rekao je predsednikov savetnik Podoljak u intervjuu za opozicioni ruski portal Medusa kasno u petak.

    Rekao je da je ključni faktor u trajanju sukoba količina zaliha oružja, a drugi je raspoloženje u Evropi, Ukrajini i Rusiji koje bi se moglo promeniti tokom vremena.

    “Mirovnih pregovora bi moglo biti samo kad bi se situacija na terenu promenila i kad Rusija više ne bude smatrala da može da diktira uslove”, dodao je on.

    Upozorio je da teritorijalni ustupci Rusiji neće okončati sukob. Neki gradovi, poput Mariupolja i sada Severodonjecka u kojima se vode najžešće borbe, zapravo više ne postoje, rekao je.

    Podoljak je ruske gubitke do sada procenio na ukupno 80.000 ljudi. To uključuje mrtve i ranjene iz redovne vojske, separatista i pripadnike plaćeničkih snaga Vagnera.

    Rekao je da su nakon katastrofalne početne faze sukoba za Moskvu, s do 1.000 mrtvih u ratu dnevno, sadašnji gubici ruskih i ukrajinskih vojnika “uporedivi”.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je naveo ukrajinske gubitke na do 100 mrtvih i 500 ranjenih dnevno.

  • Pet mogućih ishoda ruske invazije

    Pet mogućih ishoda ruske invazije

    Prošlo je više od sto dana od kad je predsjednik Rusije Vladimir Putin odlučio napasti Ukrajinu. Još uvijek je nejasno u kojem smjeru bi ovaj rat mogao krenuti. Evo pet potencijalnih scenarija – oni se međusobno ne isključuju, ali su svi u granicama mogućeg, piše BBC.

    Rat iscrpljivanja

    Rat bi se mogao nastaviti mjesecima – ako ne i godinama – dok ruske i ukrajinske snage uništavaju jedna drugu.

    Zamah se pomjera tamo-vamo kako obje strane ostvaruju dobitke i gubitke. Nijedna strana nije voljna da odustane. Ruski predsjednik Putin procjenjuje da može dobiti pokazujući strateško strpljenje, kockajući se da će zapadne zemlje patiti od “zamora Ukrajine” i više se fokusirati na svoju ekonomsku krizu i prijetnju od Kine.

    Zapad, međutim, pokazuje odlučnost i nastavlja da snadbijeva Ukrajinu oružjem. Uspostavljene su polustalne linije fronta. Rat postepeno postaje zamrznuti sukob, “vječni rat”.

    Mick Ryan, penzionisani australijski general i vojni analitiča ističe da je malo izgleda za odlučnu operativnu ili stratešku pobjedu bilo koje strane u kratkom roku.

    “Nijedna zaraćena strana nije pokazala sposobnost da zada strateški odlučujući udarac”, rekao je Ryan.

    Rusko jednostrano proglašenje primirija

    Šta ako bi predsjednik Putin iznenadio svijet jednostranim prekidom vatre? Mogao bi staviti u džep svoje teritorijalne dobitke i proglasiti “pobjedu”.

    Mogao bi tvrditi da je njegova “vojna operacija” završena: zaštićeni separatisti u Donbasu koje podržava Rusija; uspostavljen kopneni koridor za Krim. To bi predstavljalo dodatni pritisak na Ukrajinu da prestane da se bori.

    “Ovo je trik koji bi Rusija mogla iskoristiti u bilo kojem trenutku, ako želi da iskoristi evropski pritisak na Ukrajinu da se preda i odrekne teritorije u zamjenu za zamišljeni mir”, kaže Keir Giles, stručnjak za Rusiju u istraživačkom centru Chatham House.

    Argumenti se već čuju u Parizu, Berlinu i Rimu: nema potrebe za odugovlačenjem rata, vrijeme je da se okonča globalna ekonomska patnja, založimo se za prekid vatre.

    Tome bi se, međutim, usprotivile SAD, Velika Britanija i veći dio istočne Evrope, gdje kreatori politike vjeruju da ruska invazija mora propasti, zbog Ukrajine i međunarodnog poretka.

    Pat pozicija na bojnom polju

    Šta ako i Ukrajina i Rusija zaključe da ne mogu postići više u vojnom smislu i uđu u pregovore za političko rješenje?

    Šta ako rukovodstvo u Kijevu ne bude vjerovalo više u kontinuiranu podršku Zapada i odluči da je došlo vrijeme za razgovor? Američki predsjednik Joe Biden otvoreno priznaje da je cilj Amerike da Ukrajina bude “u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom”.

    Ali možda neće biti zastoja na bojnom polju tokom mnogo mjeseci i bilo kakvo političko rješenje bi bilo teško, ne samo zbog nepovjerenja Ukrajine prema Rusiji. Mirovni sporazum možda neće izdržati i mogao bi biti praćen novim sukobima.

    Dakle, jednostrani ruski prekid vatre mogao bi promijeniti narativ, ali ne i okončati borbe.

    Pobjeda Ukrajine

    Može li Ukrajina – uprkos izgledima – postići nešto približno pobjedi? Može li Ukrajina natjerati ruske trupe da se povuku tamo gdje su bile prije invazije?

    “Ukrajina će definitivno pobijediti u ovom ratu”, rekao je ove sedmice holandskoj televiziji predsjednik te zemlje Volodimir Zelenski.

    Šta ako Rusija ne uspije da zauzme cijeli Donbas i pretrpi još gubitaka? Zapadne sankcije pogodile su rusku ratnu mašinu. Ako Ukrajina izvode kontranapade, koristeći svoje nove rakete dugog dometa, vraćajući teritoriju na kojoj su ruske linije snabdijevanja istegnute. Također, ako uspije transformisati svoju vojsku iz defanzivne u ofanzivnu.

    Ovaj scenario je dovoljno uvjerljiv da kreatori politike već brinu o njegovim posljedicama. Da se Putin suoči sa porazom, da li bi mogao eskalirati, potencijalno koristeći hemijsko ili nuklearno oružje?

    Historičar Niall Ferguson rekao je nedavno na seminaru na Kings koledžu u Londonu rekao: “Čini mi se malo vjerojatnim da će Putin prihvatiti konvencionalni vojni poraz kada ima nuklearnu opciju.”

    Pobjeda Rusije

    A šta je sa mogućom ruskom “pobjedom”?

    Zapadni zvaničnici naglašavaju da Rusija, uprkos ranim neuspjesima, i dalje planira da zauzme glavni grad Kijev i potčini veliki deo Ukrajine. “Ti maksimalistički ciljevi ostaju na snazi”, rekao je jedan zvaničnik.

    Rusija bi mogla kapitalizirati svoje dobitke u Donbasu, oslobađajući snage za upotrebu na drugim mjestima, možda čak i ponovo ciljajući Kijev. Ogromna težina ruskih brojeva došla bi do izražaja.

    Predsjednik Zelenski već priznaje da do 100 ukrajinskih vojnika umire, a još 500 je ranjeno svakog dana.

    Narod Ukrajine bi se mogao podijeliti, jedni žele da se bore, drugi traže mir. Neke zapadne zemlje bi se mogle umoriti od podrške Ukrajini. Ali isto tako, ako pomisle da Rusija pobjeđuje, drugi bi možda željeli eskalirati.

    Jedan zapadni diplomata je rekao da bi Zapad trebao testirati nuklearno oružje na Pacifiku kao upozorenje Rusiji.

    “Budućnost ovog rata još nije napisana”, zaključuje BBC.

  • Zelenski proziva Ameriku

    Zelenski proziva Ameriku

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski je pozvao gradonačelnike SAD da prekinu veze sa ruskim gradovima pobratimima, saopštio je list „Njujork tajms“ pozivajući se na video obraćanje ukrajinskog predsjednika gradonačelnicima SAD.
    „Šta vam daju te veze? Vjerovatno niša. Međutim, one omogućavaju Rusiji da kaže da nije izolovana“, rekao je Zelenski.

    Prema podacima „Njujork tajmsa“, zvaničnici Portlanda u državi Oregon, grada pobratima Arhangelsku, su se pozvali na međunarodni program gradova pobratima u kome se navodi, da suspenzija ili prekid odnosa sa ruskim pobratimskim gradom ne bi trebalo da bude odgovor na specijalnu operaciju u Ukrajini.

    Zvaničnici drugih američkih gradova, kojima se Zelenski obratio, nisu komentarisali njegovu izjavu.

    Navodi se da su vlasti grada San Hoze u Kaliforniji ranije saopštile da namjeravaju da sačuvaju dobre odnose sa gradom pobratimom – Jekaterinburgom. Na zvaničnim sajtovima gradova San Dijego u Kaliforniji i Džeksonvil na Floridi i dalje stoji informacija da su njihovi ruski gradovi pobratimi – Vladivostok i Murmansk, prenosi “Sputnik”.

  • Kremlj: Idemo do kraja

    Kremlj: Idemo do kraja

    Rusija će nastaviti svoju vojnu operaciju u Ukrajini dok se ne ostvare svi njeni ciljevi, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Jedan od glavnih ciljeva operacije je zaštita ljudi u DNR i LNR. Preduzete su mere da se obezbedi njihova zaštita i postignuti određeni rezultati”, rekao je Peskov, misleći na dva samoproglašena regiona u Ukrajini koje podržava Rusija, prenosi Rojters.

    On je još rekao da nema dogovora oko datuma mogućeg referenduma u Donbasu i drugim regionima Ukrajine pod kontrolom ruskih trupa.

    „Ne, još nema dogovora u pogledu vremenskog okvira“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje o stavu Kremlja o tome kada bi se mogli održati referendumi o prijemu ovih teritorija u sastav Rusije, preneo je Tass.

  • “Potpuno kontrolišemo Herson”

    “Potpuno kontrolišemo Herson”

    Zamenik vojno-civilne administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov izjavio je da su svi pokušaji kontraofanzive ukrajinskih trupa na tu oblast bili odbijeni i propali su.

    “Potpuno kontrolišemo teritoriju Hersonske oblasti. Sve izjave na temu zauzimanja teritorija su čist populizam. Sve su to neistine. Svi pokušaji kontraofanzive ukrajinskih snaga bili su odbijeni i propali su.Hersonska oblast u okviru svih svojih granica u potpunosti ostaje pod kontrolom vojske Ruske Federacije”, istakao je Stremousov.

  • Rusi izdali dekret o nacionalizaciji u Zaporožju

    Rusi izdali dekret o nacionalizaciji u Zaporožju

    Proruski zvaničnici u okupiranoj ukrajinskoj oblasti Zaporožje izdali su dekret o nacionalizaciji državne imovine u jugoistočnom regionu.

    Uredbu su potpisali zvaničnici koje je imenovala Moskva i odnosi se na strateške kompanije, zemljište i prirodne resurse, citirala je tamošnju administraciju ruska novinska agencija RIA.

    “Oslobođeni region Zaporožje će nacionalizovati državnu imovinu Ukrajine”, napisao je u telegramu Vladimir Rogov, član promoskovske vojno-civilne administracije tog regiona.

    Zamjenik šefa tamošnje administracije Andrej Trofimov, rekao je da će nacionalizacija uticati na zemljišta, prirodne resurse, objekte u strateškim sektorima privrede, kao i imovinu u vlasništvu Ukrajine nakon 24. Februara, kada je počela vojna akcija u Ukrajini.

    “Uredba je potpisana kako bi se zadovoljile državne potrebe vezane za poboljšanje ukupne učinkovitosti i društvene orijentacije privrede, kao i za očuvanje nacionalne baštine za stanovnike regije Zaporižje”, rekao je Trofimov.

    Rusija je preuzela punu kontrolu nad regijom Herson u martu i drži značajne dijelove Zaporožja.

  • Stoltenberg: NATO neće diktirati Ukrajini kako da pregovara

    Stoltenberg: NATO neće diktirati Ukrajini kako da pregovara

    NATO neće diktirati Ukrajini na koje uslove treba da pristane u pregovorima sa Rusijom, rekao je danas generalni sekretar Sjevernoatlanske alijanse Jens Stoltenberg.

    “Vjerujem političkom rukovodstvu u Ukrajini, ono treba da donese teške odluke. Mi ne treba da odlučujemo ili da imamo čvrsto mišljenje o tome šta Ukrajinci treba da prihvate, a šta ne. Treba da im pomognemo da ostvare svoje pravo na samoodbranu”, rekao je Stoltenberg u Vašingtonu poslije razgovora sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom, prenijela je agencija RIA Novosti.

    Prema riječima generalnog sekretara, sukobi se uvijek završavaju za pregovaračkim stolom.

    “Ipak, ono što se dešava za pregovaračkim stolom u velikoj mjeri zavisi od situacije na terenu, na bojnom polju. Moramo da pomognemo Ukrajincima kako bi postigli što bolji rezultat u ovom sukobu”, poručio je on.