VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski izrazio je oštre primedbe zapadnim partnerima.

    On je uveren da toliko ljudi ne bi stradalo u napadima ruskih balističkih raketa da je Zapad Ukrajini isporučio moćnije sisteme protivvazdušne odbrane, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Kako možete mirno da živite i spavate kada shvatite da imate na desetine ovih sistema Patriot? Da ste danas poslali sedam sistema u Ukrajinu, ljudi u Harkovu, Hersonu i Odesi ne bi stradali. Možete li da živite normalnim životom znajući ovo? “, upitao je ukrajinski lider na konferenciji za novinare u Rigi.

    Inače, Zelenski je juče posetio Letoniju, gde se sastao sa letonskim predsednikom Edgarsom Rinkevičsom.

    Ovim se završava njegova turneja po baltičkim državama, nakon posete Estoniji i Litvaniji ranije ove nedelje.

    Ukrajinski predsednik je ukazao na kašnjenje u isporuci zapadnog naoružanja, napominjući da mnogi Ukrajinci ginu dok Kijev čeka pomoć.

    On je rekao da ne razume stavove Zapada, ali je ipak zahvalio zapadnim partnerima na pomoći koju su do sada uputili.

  • Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Većina ljudi u Ukrajini želi da izdrži u odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ali, ove 2024. godine, teret rata bi trebalo drugačije da se preraspodeli.

    Za mnoge ljude u Ukrajini, godina je počela onako kako su mnogi očekivali cele zime: ponovo vazdušni udari Rusa, ponovo rakete i dronovi na infrastrukturu i naselja. Ono što je novo jeste žestina pojedinačnih talasa napada: s više raketa i više dronova, Rusija želi da savlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

    Agencija UN za hitnu pomoć OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) u Ukrajini izveštava da su napadi vojske Kremlja ostavili “stotine hiljada ljudi bez struje i vode”. I to dok bi, “prema prognozama, temperature u narednim danima mogle da padnu do minus 20 stepeni Celzijusa”.

    Napadi Rusije ciljaju na moral Ukrajinaca, njihovu volju da pružaju otpor. Ali, neposredno pred drgu godišnjicu rata, Ukrajinci su se očigledno pripremili za to. Stalno ima izveštaja da uprkos zavijanju sirena za uzbunu, ljudi više ne jure dole u duboke tunele kijevskog metroa. Umesto toga, čuče u svojim hodnicima bez prozora, podalje od spoljnih zidova, što bi trebalo da pruži određenu zaštitu od zidova i prozora koji se razmrskavaju.

    Anketa: 58 odsto želi da nastavi borbu i bez Zapada

    Anketa renomiranog kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja KIIS (Kyiv International Institute of Sociology) takođe pokazuje da su se Ukrajinci psihički pripremili za rat: 58 odsto anketiranih kaže da kontranapadi moraju da se nastave posle zime, čak i ako ne bude pomoći više od 50 nacija predvođenih SAD.

    “Istovremeno, svaki treći ispitanik (32 odsto) smatra da je bolje prekinuti neprijateljstva pod uslovom zaista ozbiljnih bezbednosnih garancija sa Zapada, čak i ako bi se oslobađanje okupiranih teritorija odložilo na neodređeno vreme”, piše KIIS.

    U prethodnoj anketi tog instituta, 80 odsto Ukrajinaca odbacilo je trajno odricanje od ukrajinske teritorije. I to u situaciji u kojoj su vojnici na frontu mesecima morali da racionalizuju municiju, posebno artiljerijske granate – jer su isporuke zapadnih nacija bile mnogo manje od obećanih. Ali, poraz od ruskog agresora očigledno nije opcija za ogromnu većinu u zemlji.

    Oleh (38), koji skoro dve godine služi u sanitetu u vojsci, i kao i većina vojnika hoće da ga citiraju bez prezimena, u intervjuu za DW kaže: Smanjenje zapadne pomoći je potpuno prirodno i očekivano”. Biće ovo “dug rat”. Ukrajina treba sama da proizvodi mnogo više municije i oružja, kaže vojnik.

    Protesti – više pomoći za front

    U Kijevu se često održavaju demonstracije. U decembru, dok se unutra raspravljalo o budžetu za 2024, nekoliko desetina ljudi su ispred zgrade gradske uprave skandirali: “Novac za vojsku!”

    Demonstranti su zahtevali da se odustane od infrastrukturnih projekata u gradu i da se novac upotrebi za vojnike na frontu. Među njima je bio i Ilja, koji je kritikovao politički spor u prestonici. “Lokalne vlasti ne vode rat. Bave se politikom”, rekao je 26-godišnjak u intervjuu za DW.

    Na jednom drugom protestu, porodice vojnika pozvale su na demobilizaciju onih koji služe više od godinu dana. “Moj muž je otišao vojsku na početku velike invazije”, rekla je za DW 18-godišnja Alina Straško. Kao i mnogi dobrovoljci, mislio je da će posle nekog vremena stići zamena. Ali, on se bori već skoro dve godine. „Odsustvo kući nije dovoljno da se oporave od svega što su doživeli na frontu“, kaže Alina.

    Nova mobilizacija – poziv na zamenu boraca na prvoj liniji
    Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je pozvao na mobilizaciju 500.000 novih vojnika. U ukrajinskom parlamentu postoji nacrt zakona kojim bi mobilizacija trebalo drugačije da se reguliše. Poslanici procenjuju da neće biti procesa lutrije, niti će biti pozivane žene. Mnoge žene se inače bore dobrovoljno, ali i njihov broj je sve manji.

    Veliki pritisak se vrši na Zelenskog da rastereti posebno dugogodišnje borce. To primećuje Vasilina Duman, koja, kao i mnogi drugi, prikuplja donacije za jedinice na frontu – još od 2014. od ruskog pokušaja da osvoji Donbas. Te grupe pomagača često na front donose toplu odeću, hranu, pa čak i dronove kupljene od donacija.

    “Ljudi koji se bore dve godine zaslužuju da budu demobilisani”, kaže 37-godišnja žena u intervjuu za DW. “Moraju da znaju da će užasnim uslovima u kojima žive, jednog dana doći kraj”.

    Rusija: “Izvor problema za svet”
    Nešto slično kaže i 38-godišnji sanitetlija Oleh: “Nije demotivisan, kaže, ali jeste umoran”. Želi da bude demobilisan, dodaje za DW. Istovremeno, jasno mu je da se to neće dogoditi brzo, jer: “nema ko da nas zameni”.

    Pa ipak, Oleh i Vasilina Duman se slažu: lak i ako se zapadna pomoć smanji, “Ukrajina će nastaviti da se bori”. Čak i ako se poveća pritisak na vođstvo njihove države da uđe u pregovore, “to Rusiju neće promeniti”.

    Štaviše, Vasilina Duman odlučno izjavljuje: “Ako ostane nekažnjeno, zlo raste. Rusija mora da izgubi ovaj rat da bi se promenila. U suprotnom će biti stalni izvor problema za ceo svet.”

    Za to vreme, rasplamsava se rasprava o tome kako će se u Ukrajini podeliti teret te borbe.

  • SAD se povlače; Zelenski očajan

    SAD se povlače; Zelenski očajan

    Pomoć SAD za Ukrajinu je obustavljena, saopštila je Bela kuća, navodeći da se nastavljaju pregovori o paketu za bezbednosne mere na granici.

    “Pomoć koju smo pružali trenutno je obustavljena”, rekao je novinarima u četvrtak portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

    Američki Stejt department objavio je pomoć od 250 miliona dolara za Ukrajinu, 27. decembra, čime je iscrpeo preostala sredstva koja su bila određena. Nacrt zakona, u kojem je i 61,4 milijarda dolara pomoći za Ukrajinu, blokrali su republikanci u Senatu ranije u decembru jer nije sadržao striktne mere o američkim granicama i imigracionoj politici.

    Kirbi je ranije rekao da će zbog kašnjenja između potpisivanja paketa finansiranja i njihove stvarne isporuke, Ukrajina i dalje primati stavke dodeljene 27. decembra “narednih dana i sedmica”. Nakon toga, Kirbi nije siguran da se išta može uraditi bez odluke Kongresa.

    Nezavisna američka senatorka Kirsten Sinema rekla je 3. januara da je Senat “blizu” dogovora o pograničnim bezbednosnim merama, koji bi otvorio put za odobravanje pomoći Ukrajini. Međutim, pojedini republikanski poslanici sumnjaju da će nacrt proći u Predstavničkom domu i Senat

  • Oružje koje su SAD slali Ukrajini je… ukradeno?

    Oružje koje su SAD slali Ukrajini je… ukradeno?

    Više od milijardu dolara vredne vojne pomoći koju su SAD poslale Ukrajini američki zvaničnici nisu pravilno pratili, navodi se u izveštaju Pentagona.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, zaključci Pentagona izazivaju zabrinutost da su vredni projektili, dronovi i uređaji za noćno osmatranje ukradeni ili prokrijumčareni, u trenutku kada Kongres raspravlja o tome da li da pošalje još vojne pomoći Ukrajini.

    U izveštaju se navode dokazi o tome da li je neko oružje zloupotrebljeno nakon što je otpremljeno u Poljsku, odakle je poslato u Ukrajinu.

    “Bilo je van naših mogućnosti da utvrdimo da li je došlo do preusmeravanja takve pomoći”, piše u izveštaju.

    Međutim, otkriveno je da američki odbrambeni zvaničnici i diplomate u Vašingtonu i Evropi nisu uspeli da obračunaju skoro 40.000 komada oružja koje je po zakonu trebalo pomno pratiti jer ih njihova osetljiva tehnologija i relativno mala veličina čine privlačnim za krijumčare oružja, piše američki list.

    Iz Pentagona ističu da veliki broj komada oružja koje je nestalo “može povećati rizik od krađe ili preusmeravanja”.

    Naoružanje koje se razmatra u izveštaju predstavlja samo mali deo od oko 50 milijardi dolara vredne vojne opreme koju su Sjedinjene Države poslale Ukrajini od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim.

  • Zelenski na “udaru”

    Tenzije između SAD i Ukrajine su sve veće iz dana u dan, prenose mediji. Očekuje se i jačanje pritiska na Zelenskog.

    Amerika želi da Ukrajina jasno definiše svoj plan za borbu protiv ruske invazije kako rat ulazi u treću godinu, a očekuje se da će Džejk Salivan, savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost, sledeće nedelje pokrenuti to pitanje sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, prenosi Blumberg.

    Američki zvaničnici će nastaviti da insistiraju na ovoj temi i narednih nedelja, potvrdili su Blumbergu izvori upućeni u temu, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

    Nove tenzije između Ukrajine i ključnog saveznika
    Kako navodi Blumberg, ovo je najnoviji znak napetosti između Ukrajine i njenog najvažnijeg saveznika.

    Više od 110 milijardi dolara evropske i američke pomoći Kijevu je i dalje blokirano, a prošlogodišnja ukrajinska kontraofanziva, snažno podržana američkim i evropskim naoružanjem i obukom, nije donela značajniji teritorijalni napredak.

    Zvaničnici u Vašingtonu su zabrinuti da neslaganja između Zelenskog i njegovog najvišeg generala Valerija Zalužnog usporavaju napore da se kristalizuje nova strategija, rekli su izvori iz Vašingtona za Blumberg.

    Portparoli Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće odbili su da komentarišu te informacije. Podsetimo, Zelenski je juče upozorio da oklevanje saveznika “samo povećava hrabrost i snagu Rusije”.

    Govoreći u Litvaniji, on je upozorio da je ukrajinska protivvazdušna odbrana manjkava jer je Rusija poslednjih nedelja pojačala raketne napade.

    Ukrajinci prave planove
    Saveznici se i dalje nadaju da bi pomoć Ukrajini mogla biti isplaćena do sledećeg meseca, rekli su Blumbergovi izvori, iako još nema znakova dogovora u Vašingtonu.

    Ukrajinska vojska trenutno razvija planove za ovu godinu i razmatra niz opcija, rekao je jedan od izvora. SAD žele da odrede kako najbolje uskladiti svoju podršku kako bi pomogle Ukrajini da se odbrani u narednoj godini, dodali su oni.

    Uz odlučujući prodor koji je malo verovatan u narednim mesecima, saveznici Kijeva kažu da je ključno osmisliti jasnu vojnu strategiju za odbranu trenutnih pozicija i probijanje ruskih linija.

    Tenzije između ključnih ljudi u Kijevu
    Tenzije između Zelenskog i njegovog vrhovnog komandanta pojavile su se u novembru, kada je Zalužni javno rekao da je rat u ćorsokaku, iritirajući predsednika, koji je više puta obećavao da će proterati ruske snage sa ukrajinske teritorije.

    Zalužni to kasnije nije želeo da komentariše, ali su tenzije i dalje prisutne uprkos zvaničnim tvrdnjama da je ukrajinsko rukovodstvo jedinstveno. Njih dvojica su se sukobili oko potrebe da se snizi starosna granica za regrutaciju da bi se obnovila ukrajinska vojska, koja je pretrpela velike gubitke.

    Zalužni je u decembru kritikovao sporost zapošljavanja nakon što je Zelenski odložio potpisivanje zakona kojim bi se snizila starosna granica za zapošljavanje. U međuvremenu, vlada je poslala parlamentu novi nacrt zakona, a Zelenski je rekao da su ukrajinski vojni lideri zatražili mobilizaciju čak 500.000 ljudi.

    Savezničko odugovlačenje usporava Ukrajinu Istini za volju, pokušaji ukrajinske vojske da se probije na prve linije fronta znatno su otežani sporim isporukama ključnih zaliha, poput raketa većeg dometa i borbenih aviona, a neke zemlje saveznice čak ni ne ispunjavaju obećanja koja su ranije dale.

    Ukrajinu, posebno one sa više naoružanja i artiljerijske municije. Poslednjih nedelja Rusija je izvela svoje najveće raketne napade od početka invazije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se još više ohrabri nakon što je ponovo izabran za predsednika u martu, rekao je zvaničnik G7 za Blumberg.

    Cela ukrajinska vojska, a posebno protivvazdušna odbrana, koja je ovih nedelja pod ogromnim pritiskom ruskih napada, zavisi od stalne pomoći zapadnih saveznika.

    Amerika želi jasan plan
    SAD i njihovi saveznici iz G7 takođe rade sa Ukrajinom na finalizaciji dugoročnih bilateralnih bezbednosnih obaveza, za koje se nadaju da će zaključiti u narednih mesec dana, rekli su izvori Blumbergu.

    Republikanska opozicija u Kongresu mesecima je blokirala zahtev Bajdenove administracije za pomoć Ukrajini od 61 milijarde dolara ove godine. Republikanci su, između ostalog, pozvali Ukrajinu da dostavi SAD jasne planove za nastavak borbe.

    “Moramo da znamo kakav je njihov plan, a siguran sam da je to ono što Bajdenova administracija traži”, rekao je juče republikanski senator iz Ajove Džoni Ernst i dodao:

    “Izgleda da im je takođe teško da definišu kako pobeda treba da izgleda.”

    SAD i Ukrajina su se i ranije razlikovale u vojnoj strategiji. Američki zvaničnici, prema Blumbergu, sugerisali su da je Ukrajina trebalo da fokusira prošlogodišnju kontraofanzivu na probijanje ruskih odbrambenih linija u južnoj Ukrajini umesto da širi svoje resurse na veći front.

    Kijev, ali i pojedini saveznici, smatraju da je pristup Ukrajine, zasnovan na iscrpljivanju ruskih snaga i zaliha, bio ispravan s obzirom na to da nisu imali borbene avione i da bi Ukrajina pretrpela još veće gubitke da je nemilosrdno napadala bez vazdušne podrške. .

  • Mask: SAD žrtvuje omladinu zbog pomoći Ukrajini

    Mask: SAD žrtvuje omladinu zbog pomoći Ukrajini

    Američki preduzetnik Ilon Mask izjavio je danas da se zbog finansijske podrške Sjedinjenih Američkih Država Ukrajini žrtvuje omladina zemlje.

    “Još 65 milijardi dolara Ukrajini? Koja je izlazna strategija? Podržavam Ukrajinu, ali ovo izgleda kao vječni rat bez napretka. Samo žrtvovanje mladosti zemlje bez teritorijalnih dobitaka”, napisao je Mask na platformi X, u komentaru na snimak koji je objavio jedan korisnik, a na kome je prikazana verzija američkog prijedloga zakona o dodatnim budžetskim izdvajanjima, uključujući 65,5 milijardi dolara za potrebe Ukrajine.

    Autori prijedloga zakona u Senatu predložili su da se Ukrajini dodijeli 65,5 milijardi dolara, naspram 61 milijarde dolara koje je tražila Bijela kuća.

    Zakon je u decembru blokirala republikanska opozicija, koja je zahtjevala od američke administracije da sprovede radikalnu migrantsku reformu, u zamjenu za odobravanje dodatnih izdvajanja za Ukrajinu.

    Američki Stejt department objavio je pomoć od 250 miliona dolara za Ukrajinu, 27. decembra, čime je iscrpio preostala sredstva koja su bila predviđena.

  • Žene masovno kreću u rat – Ukrajinci napravili prvi korak?

    Žene masovno kreću u rat – Ukrajinci napravili prvi korak?

    Ministarstvo odbrane Ukrajine je prvi put nabavilo 50 hiljada kompleta vojnih uniformi za žene, saopštio je ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov.

    “Ministarstvo odbrane je prvi put kupilo 50 hiljada kompleta ženskih uniformi, 100 hiljada električnih grejnih jastučića, 15 hiljada aktivnih slušalica”, napisao je on na društvenim mrežama.

    Poslanica iz vladajuće stranke predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Marijana Bezuglaja, ranije je istakla i pozvala žene da se na dobrovoljnoj bazi pridruže redovima Oružanih snaga Ukrajine. Potpukovnik Luganske Narodne Republike u penziji Andrej Maročko je krajem oktobra potvrdio da se u redovima ukrajinskih trupa na liniji fronta povećava broj žena.

  • Ukrajina će biti podjeljena na djelove?

    Ukrajina će biti podjeljena na djelove?

    Ukrajina će biti 2024. biti podeljena na delove, a mogla bi da izgubi još teritorija, piše politikolog i šef istraživačkog centra Eurasia Group Jan Bremer.

    Bremer je u članku za časopis Tajm napisao da “Rusija sada ima inicijativu i materijalnu prednost na bojnom polju”. “Ako Ukrajina ne reši problem sa ljudstvom, ne poveća proizvodnju naoružanja i ne napravi realnu vojnu strategiju u bliskoj budućnosti, njeni teritorijalni gubici biće konstantni i mogu se povećati”, rekao je on.

    S tim u vezi, prema mišljenju analitičara, Kijev bi u novoj godini mogao da preuzme više rizika, uključujući napade na rusku teritoriju, preneo je ruski portal Sputnjik.

  • “Postoje dva ključna izazova kako se suprotstaviti ruskoj agresiji”

    “Postoje dva ključna izazova kako se suprotstaviti ruskoj agresiji”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da veruje da su dva ključna izazova sa kojima se svet susreće danas u borbi protiv ruske agresije.

    Kako je naveo, to su borba protiv ruskih dezinformacije i sprečavanje Moskve da zaobilazi sankcije koje su joj uvedene.

    “Nažalost, danas Rusija kontroliše veliki informacioni prostor. Ne pričam o Ukrajini, već o društvenim mrežama svuda u civilizovanom svetu – Evropi, SAD, u Africi i Latinskoj Americi. Rusija ulaže mnogo novca u razne medije u drugim zemljama, kao i u društvene mreže”, rekao je Zelenski tokom onlajn učešća na švedskoj nacionalnoj konferenciji o društvu i odbrani.

    Kako je dodao, nezavisni mediji u tim zemaljama uzimaju ruske priče koje šire “propagandisti” i predstavljaju ih javnosti, ne kao nečije mišljenje, već kao realnost.

    “Zato, uveren sam da je jedan od najvećih izazova danas da boriti se protiv ruskih dezinormacija širom sveta. Na nama, profesionalcima je, počev od obaveštajaca, do nezavisnih novinara, da prate to i ‘očiste’ dezinformacije”, naveo je Zelenski, prenela je Ukrajinska pravda.

    Drugi izazov, ističe Zelenski, je da se spreči Rusija da zaobilazi sankcije koje su joj uvedene.

    “Rusija je naučila da zaobilazi sankcije. Po projektilima koji su korišćeni protiv nas, videli smo da su proizvedeni u mnogim zemljama sveta. Nažalost, proizvođači, ili posredničke kompanije u Evropi, SAD ili šire, pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije. Na ovo bih obratio pažnju, konkretno, na pažnju vlasti kako sprovode sankcije”, poručio je Zelenski.

  • “Ubijaju nas kao komarce”

    “Ubijaju nas kao komarce”

    Ruska vojska masovno koristi bespilotneletelice za napad i izviđanješto stvara Ukrajini sve više problema na bojnom polju.

    Ovo je izjavio pukovnik ukrajinske vojske Ivan Pavlenko u intervjuu britanskom listu Fajnenšel tajms.

    “Rusi su u poslednje vreme počeli da proizvode toliko dronova da to postaje ogromna pretnja. Masovno korišćenje dronova je nešto novo”, rekao je on.

    Pavlenko je dodao da u ovim uslovima sistemi za elektronsko ratovanje postaju još važniji.

    Jedan od ukrajinskih vojnika rekao je listu da zbog nedostatka opreme za elektronsko ratovanje u Oružanim snagama Ukrajine, ruske trupe uništavaju protivnika “kao komarce”.

    S tim u vezi, Pavlenko je pozvao zapadne saveznike Ukrajine da isporuče opremu koja može da ometa rad ruskog satelitskog sistem za navođenje ruskih raketa i dronova.