VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Objavljeni novi detalji o američkoj vojnoj pomoći Kijevu

    Objavljeni novi detalji o američkoj vojnoj pomoći Kijevu

    Objavljeni su novi detalji o ukupnoj količini američkog naoružanja i opreme koja je poslata Ukrajini od početka sukoba 24. februara, prenosi BBC.

    Više od četiri milijarde dolara vredne vojne opreme dato je Ukrajini i veliki deo tog naoružanja se u ovom trenutku nalazi u zemlji, a SAD su daleko ispred svih u vojnoj pomoći Kijevu.

    Kako se precizira, donirano naoružanje izmedju ostalog uključuje 6.500 protivtenkovskih projektila džavelin, 20.000 lakog protivoklopnog naoružanja, 1.400 stinger projektila zemlja-vazduh, 108 haubica M777 sa 220.000 granata i četiri visokomobilna artiljerijska raketna sistema M142, poznatija kao HIMARS.

    Američka podrška Ukrajini ukljucucje i 121 Feniks Gost i 700 Svičblejd napadačkih dronova, 200 oklopnih protivpešadijskih transportera, nekoliko stotina visokomobilnih višenamenskih vozila na točkovima (HMMWV), 20 helikoptera Mig-17 sovjetske proizvodnje, kao i 7.200 komada vatrenog oružja sa municijom 50 m i tri protivbaterijska AN/TPK-36 radara, navodi BBC.

    Ova oprema uglavnom je usmerana na istok zemlje, u Donbas, gde je poprište najvećih ratnih dejstava u Ukrajini.

  • Kijev odbacilo izjavu Lavrova o žitu kao “praznu priču”

    Kijev odbacilo izjavu Lavrova o žitu kao “praznu priču”

    Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je danas na izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da Moskva neće iskoristiti situaciju u svoju korist ukoliko Kijev dozvoli da pošiljke žita bezbedno odu preko Crnog mora.

    On je izjavu Lavrova ocenio kao “praznu priču”.

    “Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu”, napisao je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko na Tviteru, prenosi Rojters.

    Lavrov je ranije danas nakon sastanka u Ankari sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom rekao da se nada da bi pitanja u vezi sa isporukama žita iz luka u Ukrajini mogla biti rešena, pod uslovom da Kijev deminira vode oko njih.

    Lavrov je naglasio da je na Ukrajini da reši problem isporuka žitarica deminiranjem svojih luka i da nije potrebna nikakva akcija sa ruske strane, jer je ona već preuzela neophodne obaveze.

    “Svakog dana izjavljujemo da smo spremni da garantujemo bezbednost brodova koji napuštaju ukrajinske luke i kreću ka Bosforskom zalivu, spremni smo da to

  • Lavrov: “Zapad od krize sa žitom pravi katastrofu vasionskih razmera”

    Lavrov: “Zapad od krize sa žitom pravi katastrofu vasionskih razmera”

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari govorio na konferenciji za novinare.

    Situacija u vezi s ukrajinskim žitom nema nikakve veze s prehrambenom krizom, ali Zapad na osnovu nje fabrikuje “katastrofu vasionskih razmera”, ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari, prenosi Sputnjik.

    “Mnogo pažnje smo posvetili izvozu ukrajinskog žita koji naše zapadne kolege, kao i sami Ukrajinci, pokušavaju da podignu na nivo ‘vasionske katastrofe’, iako je njegov udeo u globalnoj proizvodnji manji od jedan odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice i drugih žitarica“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare i upozorio na to da zapadne zemlje “pitanje žita“ koriste u svojstvu stalnog izvora strepnje.

    Lavrov je istakao da Moskva ceni napore Ankare da se otkloni blokada izvoza ukrajinskog žita i istakao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom radi rešavanja tog problema.

    “Veoma cenimo napore turskih kolega koji traže načine da se ukloni blokada, da se izveze žito iz ukrajinskih luka i da iz njih isplovi nekoliko desetina inostranih brodova koji se tamo koriste u svojstvu talaca“, rekao je Lavrov.

    Prema njegovim rečima, predstavnici ruskog i turskog vojnog resora zajedno analiziraju detalje plana za uklanjanje mina iz Ukrajinskih luka, kako bi se omogućio izvoz pšenice.

    “Ukoliko je Ukrajina sazrela da rešava pitanje u vezi sa izvozom žita, Rusija će rado sarađivati“, dodao je Lavrov, navodeći da je, prema podacima turske strane, Ukrajina spremna da osigura prolazak brodova kroz vodene koridore iz kojih su uklonjene mine.

    Ruski ministar je dodao da su se Rusija i Turska složile da je neophodno osigurati bezbednost brodova u Crnom moru.

    Prema njegovim rečima, ruska strana je spremna za susret sa Ukrajinom u Istanbulu uz posredovanje UN, ali bi taj sastanak bio više simboličan nego da se stvarno reši pitanje sa izvozom žitarica.

    “Cenimo zanimanje UN da se na neki način uključe, obeleže svoje prisustvo, ali, iskreno, to neće dodati ništa osim neke simbolike“, konstatovao je Lavrov.

    Kako je naglasio ruski ministar, da bi se ovaj problem rešio, potrebno je samo da “Ukrajinci puste brodove iz svojih luka ili čišćenjem mina ili utvrđivanjem bezbednih koridora“.

    “Ništa više nije potrebno“, zaključio je on.

  • Zaharova ne vjeruje Zelenskom

    Zaharova ne vjeruje Zelenskom

    Sve što dolazi iz Kijeva treba dvostruko provjeriti, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući izjavu ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog o mogućnosti pregovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

    Sve te izjave treba pažljivo provjeriti i verifikovati – rekla je ona za Radio Sputnjik.

    Ona je dodala da je sasvim jasno da je to što predsjednik Ukrajine govori neko napisao.

    – To je plan koji je neko drugi napisao – rekla je ona, prenosi RIA Novosti.

  • Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas nakon sastanka sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom da vojna operacija u Ukrajini napreduje po planu.

    • Specijalna vojna operacija napreduje po planu i naši ciljevi se ostvaruju – rekao je Lavrov.

    On je takođe rekao da “situacija sa uklrajinskim žitom nema nikakve veze sa krizom hrane”, a zatim je dodao da je “EU prikazuje kao katastrofu velikih razmjera”

    Lavrov se zatim osvrnuo i na zahtjeve Zelenskog oko donacija protivbrodskih sistema.

    • Po mom mišljenju svi su razumjeli adekvatnost takvih izjava – rekao je Lavrov.

    Sa druge strane Čavušoglu je pregovore sa Lavrovim okarakterisao kao produktivne, kao i da je glavna tema njihovog razgovora bila situacija u Ukrajini.

  • Merkel poručila Putinu: Rat je velika greška

    Merkel poručila Putinu: Rat je velika greška

    Bivša njemačka kancelarka Angela Merkel poručila je večeras ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu da je rat u Ukrajini “velika greška”.

    “To je brutalni napad, kojim se krši međunarodno pravo i za šta ne postoji nikakvo opravdanje”, kazala je Merkel u razgovoru s novinarima u pozorištu “Berliner Ensemble”.

    Takođe ona je ukazala i na propuste Zapada.

    Prema njenim riječima, proteklih godina nije stvorena bezbjednosna arhitektura koja bi spriječila ovaj rat, te dodala da i o tome treba razmišljati.

    Merkel je naglasila da nije dijelila mišljenje Putina da Rusiju Zapad stalno ponižava, ali je znala da on tako razmišlja.

    Prisjetila se da se to vidjelo i prilikom njene posljednje posjete Moskvi.

    Tada je Putin Merkelovoj, kako je prenijela, objasnio da je raspad Sovjetskog Saveza bila najgora stvar 20. vijeka.

    Međutim, Merkelova, koja je rođena u Istočnoj Njemačkoj, kaže da je raspad SSSR, bio je najsrećnija okolnost.

    Takođe je prenijela da je u junu prošle godine, kada se američki predsjednik Džozef Bajden sastao sa Putinom, bila saglasna sa francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom, da je iz evropskog ugla važno pokušati uspostaviti dijalog sa šefom ruske države, jer se već tada naaziralo da ne ide dobro oko Sporazuma iz Minska.

    Međutim, prisjeća se, EU tada nije postigla saglasnost, a Merkelova je tada pomislila “svi znaju da uskoro odlazim, a da je to bilo prije nekoliko godina sigurno bih to progurala”.

    Istakla je da nema šta sebi da prebacuje da je premalo pokušala kako se takvi događaji, kao što je rat u Ukrajini, ne bi dogodili.

    Ukazala je i da je njeno shvatanje vrijednosti različito od Putinovih.

    “On smatra demokratiju pogrešnom, a ja je smatram ispravnom”, objasnila je ona.

    Aneksija Krima, prema njenim riječima, bila je prekretnica i dodala da kod Putina uočava stalno prekoračenje linija, kao i da je jasno da on razumije samo jezik vojske.

    Što se njenog današnjeg života tiče, kaže da je potpuno normalna građanka, ali da mora biti obazrivija u izjašnjavanju o aktuelnim stvarima, jer smatra da nije njen zadatak da “daje komentare sa aut linije”.

    Govoreći o aktuelno njemačkoj vladi, rekla je da bi voljela da je vodi CDU, ali i da u vladu Olafa Šolca spoljnopolitički ima puno povjerenje.

  • Tajanstveni ukrajinski partizani

    Tajanstveni ukrajinski partizani

    Sve je više izveštaja da teritoriju Ukrajine pod ruskom kontrolom maha uzimaju gerilski napadi na ruske vojnike i novoinstaliranu političku elitu.

    Strani mediji prenose izjave analitičara o tome da je sve uočljiviji trend partizanskog delovanja protiv ruske vlasti u Ukrajini te da o događajima većinom u oblastima Herson i Zaporožje, ali i šire, vesti stižu i s ruske i s ukrajinske strane.

    Iako je očigledno da su deo tih unutrašnjih udara izvele specijalne jedinice ukrajinskih oružanih snaga, neki analitičari kažu kako postoje dokazi da su deo napada izvele ilegalne gerilske organizacije, oformljene duboko na teritoriju pod kontrolom Rusa.

    Ruskim snagama neće biti lako vladati novoosvojenim područjem. To je na teži način krajem maja saznao Andrej Ševčik, gradonačelnik Enerhodara kojeg su postavili Rusi.

    Pred majčinom kućom Ševčik je teško ranjen u snažnoj eksploziji podmetnute bombe zbog čega je, piše Njujork Tajms, bio primoran da prepusti gradonačelničku stolicu zameniku.

    On danas upravlja gradom iz hotela oko kojeg je dao podignuti betonsku ogradu. Samo nedelju dana posle događaja u Enerhodaru, u 100 kilometara udaljenom Melitopolju autobomba eksplodirala je blizu kancelarije Jevgenija Baličkog, političara bliskog Moskvi. Pisalo se još i o napadu na ruske granične čuvare, a praktično od samog početka rata čuje se o požarima u ruskim skladištima nafte i vojnim kompleksima.

    Pišući o toj temi, britanski Gardijan upozorava da je partizansko ratovanje u Ukrajini tema u kojoj je mnogo nepoznanica.

    Ukrajinskoj strani stalo je do što veće promocije uspešnih napada, a ruskoj stani da se o njima čuje što manje, osim u slučajevima kada im mogu poslužiti kao opravdanje za strože postupanje na osvojenim teritorijima. Teško je, razlaže dalje Gardijan, znati u kojoj su meri za napade odgovorne specijalne ekipe ukrajinske vojske, a koliko je reč o unutarnjem pokretu otpora poput onoga koji je izrastao u borbi protiv nacista u vreme Drugoga svetskog rata.

    Ipak, neki analitičari veruju da su za rastući broj incidenta na okupiranoj teritoriji zaslužni ukrajinski partizani. Među njima je Aleksandar Motul, istoričar i stručnjak za Ukrajinu sa Univerziteta Rutgers.

    U članku za portal 1945 Motul navodi da je prikupio podatke s ukrajinskih medija u kojima se kao počinitelji eksplicitno navode partizani.

    “Moguće je, naravno, da je delom reč o akcijama ukrajinskih specijalaca. Takođe, i da su podaci nepotpuni te da mnoge akcije uopšte nisu medijski zabežene. Ali, uzimajući sve to u obzir, broj gerilskih akcija je impresivan i ocrtava trend jačanja partizanskog delovanja na područjima pod ruskom vlašću”, napisao je Mouyl.

    Plod mašte
    Međutim, neke vesti sigurno su samo plod mašte. Kao maštovita priča pokazala se ona o misterioznom ukrajinskom pilotu, prozvanom “Duh Kijeva”, i njegovu obaranju 40 ruskih letelica. U urbane legende zasad spada i priča da su se Ukrajinci rešavali ruskih vojnika dajući im otrovane pite. Međutim, opravdano se sumnja da su mnoge priče o ubijenim i nestalim ruskim vojnicima istinite.

    Prema navodima Gardijana, prilično je očigledno da je plan za partizansko ratovanje odavno i pomno isplaniran. Sergej Kuzan, šef Ukrajinskog centra za bezbednost i saadnju, ukrajinskog think tanka specijalizovanog za vojnu analizu, kaže da su se ukrajinske partizanske snage počele da se obučavaju nakon ruske intervencije 2014. godine.

    Deo službene strukture nastale su prošlo leto. Partizanske snage su, uz teritorijalnu odbranu, uvedene kao mera širom zemlje, objašnjava on. I dok su hiljade Ukrajinaca ušle u teritorijalnu odbranu, stotine su se dobrovoljno javile za partizansku obuku. Kuzan navodi kako su partizanske snage obučene za pružanje otpora u slučaju da njihova oblast padne pod okupaciju.

    Ruski svet
    Njihov je zadatakda izgrade mreže doušnika, pokreću informacione kampanje protiv okupacijskih snaga, dojavljuju informacije ukrajinskim vlastima i izvode atentate na visokopozicionirane kolaborante i zapovednike okupatorske vojske. Partizanske snage su obučile specijalne jedinice, koje izvode najteže akcije, a ideja iza stvaranja “pokreta otpora” jest da se neprijatelj nikad ne oseća sigurno.

    “Nedavno su partizanske snage u Harkovu, Zaporižji i Hersonu izvele koordiniranu akciju širenja letaka i nalepnica protiv tzv. ruskog sveta”, rekao je Kuzan za Gardijan. Kako kaže, porodice partizanskih snaga evakuisane su s posle osvojenih područja te je država preuzela obavezu da se za njih pobrine.

    Partizanske snage nisu, kaže, učestvovale u akcijama na teritoriji Rusije.

    Međutim, akcija s druge strane granice je bilo. Osim napada na granične čuvare, javljano je o napadima na skladišta goriva, železnice i zgrade Ministarstva obrane.

    “Svi znamo da već mesecima takva mesta u Rusiji prijavljuju eksplozije. Međutim, objašnjenje ukrajinskih zvaničnika je da mora da je neko pušio na zabranjenom mestu. Time daju do znanja da to nije vaš posao”, kaže Kuzan.

  • Velika Britanija brani optužene u DNR

    Velika Britanija brani optužene u DNR

    Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da “pripremi sve predstavke” odbrane u vezi sa mogućom smrtnom presudom, koju bi sud samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) mogao da izrekne dvojici britanskih državljana, optuženih da su na strani Ukrajine učestvovali u sukobima u Donbasu, izjavio je Dominik Rab, zamenik premijera i ministar pravde.

    “Ne znam sve detalje u vezi s tim slučajem, ali naravno očekivali bismo da se poštuju zakoni o oružanim sukobima. Znam da će se Forin ofis pobrinuti da pripremi sve predstavke za odbranu”, poručio je Rab u utorak, prenosi TAS S.

    Britanski državljani Ajden Ejzlin i Šon Piner, kao i državljanin Maroka Sadun Brahim, pojavili su se juče pred Vrhovnim sudom DNR i dali izjave, a nakon toga su saslušani i svedoci.

    Državno tužilaštvo DNR je saopštilo da je završilo istražni postupak u krivičnim predmetima protiv Pinera, Ejzlina i Brahima i sud je u ponedeljak počeo da razmatra njihove optužnice.

    Portparol državnog tužilaštva ukazao je da bi se optuženi mogli suočiti sa smrtnom kaznom.

  • Najveća isporuka oružja Poljske Ukrajini u poslednjih 30 godina

    Najveća isporuka oružja Poljske Ukrajini u poslednjih 30 godina

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da Poljska sklapa sa Ukrajinom najveći ugovor o isporuci oružja Kijevu u poslednjih 30 godina.

    Moravjecki je tokom posete fabrici oružja Huta Stalova Vola (HSV) u Stalovoj Voli objasnio da ugovor podrazumeva isporuku više od 50 haubica Ukrajini u vrednosti od 650 miliona evra.

    Moravjecki je rekao da će Ukrajina platiti samo deo cene poljskog naoružanja, a da će ostatak pokriti Evropska unija, prenosi Intefaks. Poljska je Ukrajini već isporučila oko 250 tenkova T-72, višecevne raketne sisteme Grad i samohodne haubice.

  • Ukrajina se nada podršci Beča za status kandidata za EU

    Ukrajina se nada podršci Beča za status kandidata za EU

    Ukrajinci se nadaju da će austrijska vlada, na narednom Savetu EU, podržati status kandidata za Ukrajinu, poručio je ambasador te zemlje u Beču Vasil Himenec.

    Himenec je u saopštenju istakao da se radi o statusu kandidata i da Ukrajina zna da je pristupni proces dug put i da nema brzog postupka.

    Pozdravio je izjavu austrijskog kancelara Karla Nehamera, koji se izjasnio za “snažnu, nezavisnu i privredno uspešnu Ukrajinu”, ali je kazao da taj cilj može biti postignut na osnovana evropskog procesa integracije.

    Prema njegovim rečima, prvi logični korak s tim u vezi, a od ogromnog je strateškog značaja, jeste dodela statusa kandidata.

    Himenec je upozorio da bi sve drugo od dobijanja statusa kandidata uništio nade Ukrajinaca, koji se već više od 100 dana suprostavljaju ruskoj agresiji i bore za budućnost zemlje i bezbednost Evrope.

    Ambasador smatra da bi odbijanje davanja statusa kandidata Ukrajini bilo ohrabrenje za Vladimira Putina da nastavo rat protiv ukrajinskog naroda i slabljenja Evrope.