VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane “predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

    U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

    Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je “izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način”.

    Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

    Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da “nema izgovora” za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

    Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao “promišljenim analitičarem“ je “šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider “izgubio osećaj za meru u ovoj krizi”.

    Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji.

    Fenge je istakao da iako je Kina postigla “značajan napredak” u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži “politike samoodbrane”.

    Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

    Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i “pitanje od velikog međunarodnog značaja”.

    .

    Hladni rat?
    Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gje smo sada?

    Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

    On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. “Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.

    “Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje on.

    Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

    “I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.

    Rešenje za rat
    U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

    Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

    “Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

    Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

    “Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi”.

  • Ukrajinci odlučili da potpuno unište Ruse – imaju novi plan

    Ukrajinci odlučili da potpuno unište Ruse – imaju novi plan

    Ukoliko Oleksandri Kovalovoj, direktorki Ukrajinskog instituta za knjigu, i Aleksandru Tkačenku, ministru kulture iz Kijeva, pođe za rukom da iz biblioteka u delu Ukrajine pod kontrolom Zelenskog izbace i unište 100 miliona knjiga ili pola knjižnog fonda zemlje, to će biti apsolutni svetski rekord “etničkog kulturnog čišćenja” ikad izvedenog.

    Prethodni rekord drže Hrvati koji su od 1990. do 2010. godine, u državno organizovanom knjigocidu izbacili iz svojih fundusa oko 2,9 miliona naslova srpske literature.

    Vest o najavljenom “Magnum knjigocidu” nije nova i došla je još 23. maja. Ipak, nije “očešala” nikog od zapadnih “zaštitnika kulture”, iz recimo Uneska, PEN klubova, velikih svetskih izdavača i knjižara.

    Knjige Dojstojevskog ili Puškina, Oleksandra Kovalova naziva “ideološki štetnom literaturom” i “propagandnim” knjigama.

    “U prvoj fazi do kraja 2022. povući će se knjige objavljene u vreme kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, kao rusku književnost takozvanog antiukrajinskog sadržaja. Drugi krug povlačenja ima za cilj da obuhvati sve knjige objavljene u Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza, i one će verovatno biti različitih žanrova, uključujući knjige za decu, ljubavne romane i detektivske priče”, objasnila je Kovalova.

    Posle odlaganja “štetne” literature, ukrajinske javne i školske biblioteke ostaće sa oko 100 miliona knjiga, ili sa polovinom sadašnjeg ukupnog obima.

    Međutim, dodala je Kovalova, “neke knjige trebalo bi čuvati u univerzitetskim i naučnim bibliotekama” kao, na primer, dečje bajke i ljubavne romane iz sovjetskog doba, “kako bi stručnjaci proučavali korene zla i totalitarizma”.

    Dosadašnja istorija uništavanja knjiga svedoči da su pojedinci koji su se odlučivali na ovakav vid “kulturnih reformi” ostali zapamćeni na planeti kao mračne mrlje. U našoj eri, pre hrvatskog knjigocida, pisane stranice je spaljivala inkvizicija što je inspirisalo nemačkog pesnika Hajnriha Hajnea da 1844. godine u svom spevu “Nemačka mračna zima” predvidi budućnost: “Ko spaljuje knjige – spaljivaće i ljude”, što se dogodilo već 1933. kao uveritira pred “Kristalnu noć”. Nemci, konkretno pomamljeni studenti, su 10. maja u glavnoj berlinskoj ulici spalili 25.000 naslova, među kojima i dela Tomasa Mana.

    Veliki Man, kada je potom pobegao iz Nemačke, preko Bi-Bi-Sija se obratio sunarodnicima kratkom porukom: “Nemci, ja vas upozoravam! Danas je to jedina usluga koju ja kao Nemac mogu da vam pružim!”

    I ranije zabranjivali ruske knjige
    Ovo nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da je ukrajinska vlada zabranila ruske knjige. Tokom 2015. zabranjeno je 38 knjiga objavljenih u Rusiji. Od tada je na listu dodato još knjiga, uključujući dve knjige popularnog savremenog ruskog autora detektivskih romana Borisa Akunjina i memoari voljenog sovjetskog glumca i muzičara Vladimira Visockog.

  • U Mariupolju izbila epidemija?

    U Mariupolju izbila epidemija?

    U Mariupolju, gradu koji su Rusi na kraju uspeli da osvoje, prema ukrajinskim navodima izbila je kolera.

    Takve navode je opovrgnuo predsednik samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Denis Pušilin kazavši da je epidemiološka situacija pod kontrolom, a da paniku šire ukrajinski izvori, kako prenosi agencija Tanjug pozivajući se na RIA Novosti.

  • Pušilin: Završeno deminiranje Marijupolja

    Pušilin: Završeno deminiranje Marijupolja

    Vojni stručnjaci završili su deminiranje luke Marijupolj, saopštio je danas predsednik samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Denis Pušilin.

    “Luka je potpuno očišćena od mina. To se odnosi i na teritoriju i na akvatorij”, rekao je Pušilin novinarima.

    Istakao je da je neutralisano oko 12.000 eksplozivnih naprava, prenosi RIA Novosti.

    Predstavnici ruskih i stranih medija su u organizaciji ministarstva odbrane DNR pregledali akvatorij Marijupolja, a pred njima su uništene i poslednje otkrivene mine.

  • Zelenski: Niko ne zna koliko će trajati rat u Ukrajini

    Zelenski: Niko ne zna koliko će trajati rat u Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da niko ne zna koliko će trajati rat u toj zemlji.

    Zelenski je u dnevnom obraćanju rekao da ukrajinske snage prkose očekivanjima, sprečavajući ruske trupe da “pregaze” istočnu Ukrajinu, gdje su nedjeljama borbe bile najžešće, prenosi agencija AP.

    Naveo je da je ponosan zato što su ukrajinski vojnici uspjeli da obustave rusko napredovanje u regionu Donbasa.

    “Sjećate se kako su se u Rusiji početkom maja nadali da će zauzeti cijeli Donbas? Već je 108. dan rata, već je jun. Donbas se drži”, poručio je ukrajinski lider.

  • Crnogorski premijer ide u Kijev

    Crnogorski premijer ide u Kijev

    Predsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović prihvatio je poziv ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da posjeti glavni grad Ukrajine, saopšteno je iz njegovog kabineta.

    Zelenski je u četvrtak 9. juna pozvao Abazovića da posjeti Kijev.

    “Kao što je najavio, predsjednik Vlade Abazović će pokrenuti ideju o zajedničkoj posjeti Kijevu premijera sa Zapadnog Balkana, naročito NATO zemalja iz regiona, s ciljem da se uputi snažnija i jedinstvenija poruka podrške sa Zapadnog Balkana suverenitetu i integritetu Ukrajine”, piše u saopštenju iz Abazovićevog kabineta.

    Abazović je u četvrtak razgovarao sa Zelenskim prilikom čega je istakao da Crna Gora od samog početka pruža otvorenu podršku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, naglašavajući da se evropske vrijednosti slobode i prava na sopstveni izbor danas brane izvan granica Evropske unije i da Crna Gora stoprocentno podržava odnos EU prema ruskoj invaziji na Ukrajinu.

  • Kina saopštila šta želi

    Kina saopštila šta želi

    Kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize.

    To je izjavio ministar odbrane Vej Fenge u Singapuru.”Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim”, kazao je Vej, prenosi TAS S.

    On je dodao da Kina nikada nije pružila bilo kakvu materijalnu pomoć Rusiji povodom krize u Ukrajini.

  • Kineska delegacija napustila salu tokom govora Zelenskog

    Kineska delegacija napustila salu tokom govora Zelenskog

    Kineska delegacija na azijskom samitu o bezbjednosti u Singapuru napustila je salu tokom govora predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, javlja “Strana”, a prenosi RIA Novosti.

    Događaj se održava od 10. do 12. juna, a Zelenski je učestvovao onlajn, gdje je posebno je najavio opasnost od gladi u Aziji i Africi zbog prestanka isporuke žitarica iz Ukrajine.

    Predstavnici Rusije takođe nisu bili prisutni, primjećuje list “Strana”.

    Mediji su ranije pisali da se kineska delegacija na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu nije pridružila aplauzima ukrajinskom lideru poslije njegovog govora, ali je tada kineska novinska agencija Sinhua demantovala ove izvještaje.

  • Lajen: Mišljenje o kandidaturi UKR do kraja sledeće nedelje

    Lajen: Mišljenje o kandidaturi UKR do kraja sledeće nedelje

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas u Kijevu da će to telo do kraja sledeće nedelje dati mišljenje o tome da li Ukrajini treba dati status kandidata za pridruživanje EU.

    “Današnji razgovori pomoći će nam da završimo procenu do kraja sledeće nedelje” rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ona je ocenila da su ukrajinske vlasti “uradile mnogo u pravcu kandidature”, ali da postoji potreba da se primene reforem, na primer u borbi protiv korupcije”, prenosi Gardijan.

    Ona je istakla da je u toj oblasti neophodno ojačati ukrajinsko zakonodavstvo u borbi protiv korupcije.

    “Uradili ste mnogo da obezbedite vladavinu prava, ali morate dodatno da ojačate antikorupcijsko zakonodavstvo i obezbedite bolje funkcionisanje administracije da biste stvorili neophodne uslove za borbu protiv korupcije i da obezbedite nesmetano funkcionisanje biznisa”, rekla je Fon der Lajen.

    Ukazala je na potrebu da se platforma za rekonstrukciju Ukrajine iskoristi za stvaranje zajedničkog pravca, za jasnu mapu puta prema kojoj bi se sinhronizovao zajednički rad na rekonstrukciji Ukrajine da bi se zemlja “podigla iz ruševina”, prenosi Interfaks Ukrajina.

    „Ovo mora biti proces koji Ukrajina mora u potpunosti da uradi. Evropska komisija ima veliko iskustvo u upravljanju takvim situacijama i ulaganjima u reforme“, dodala je ona.

    Naglasila je da EU želi da usmeri investicije i obezbedi sprovođenje reformi kako bi se poboljšao život Ukrajinaca, da bi uspela da obnovi Ukrajinu, učini je privlačn

  • “Bajdenov pokušaj je neubjedljiv i uzaludan…”

    “Bajdenov pokušaj je neubjedljiv i uzaludan…”

    “Pokušaj predsednika SAD Džozefa Bajdena da okrivi Moskvu za visoku stopu inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama je neubedljiv i uzaludan.”

    To je na Tviteru napisao prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.

    “Izgleda da predsednik Putin, takođe, vlada Sjedinjenim Državama, jer može da nametne poreze na hranu i gas. Neubedljiv i uzaludan pokušaj predsednika SAD da prebaci krivicu i izbegne svoje odgovornosti”, naveo je Poljanski, preneo je TAS S.

    Bajden je ranije izjavio da je inflacija pravi izazov za američke porodice.

    “Nikada nismo videli ništa poput Putinovog poreza na hranu i na gas”, dodao je on, prema navodima ruske agencije.

    Ministarstvo rada SAD ranije je saopštilo da potrošački indeks cena povećan za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.