VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Pred Zelenskim veliki izazovi

    Pred Zelenskim veliki izazovi

    Ovakve vijesti postale su svakodnevne: na evropskim berzama cijene dionica pale i u ponedjeljak ujutro, peti dan zaredom, jer se ulagači plaše da će najviša inflacija u SAD u 40 godina navesti američku centralnu banku (Fed) na agresivnije povećanje kamata ranije nego što se očekivalo.

    Ina azijskim berzama cijene dionica su oštro pale, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, oko 9.30 sati bio u minusu oko 2,5 odsto. Pritom je na Tokijskoj berzi indeks skliznuo akcija odsto, dok su cijene dionica u Šangaju, Hong Kongu i Južnoj Koreji pale između 0,9 i 3,5 odsto.

    Globalna se ekonomija još nije oporavila od šoka izazvanog pandemijom pa se i dalje nosi s poremećajima koji su doveli do usporavanja rasta najvećih svjetskih ekonomija. Na tu su kritičnu masu došli i geopolitički udari koji su dali dodatni zamah geoekonomskim neizvjesnostima.

    Ruska agresija na Ukrajinu presudni je geopolitički faktor u ovom trenutku, a kako se približava ljeto, a rat ne jenjava, sve je veća zabrinutost za nastavak negativnih efekata, primarno za Evropu koja osjeća najteže posljedice. Otkako se Moskva vratila vojnom modelu koji favorizuje njenu prednost, moćni topovski i raketni udari uz podršku oklopa u Donbasu, ostvarila je i određene uspjehe. Iako u Kijevu i dalje vlada optimizam, realni pogled na odnos snaga, osim kad je riječ o moralu – a u ovakvom modelu ratovanja, za razliku od otvorenog napada na Kijev, neprestane eksplozije granata ne lome, ali slabe moral branitelja jer se ne vidi protivnik – iznosi na vidjelo rusku prednost, malu, ali prednost.

    Vrijeme je, dakle, stvaranja preduslova primirja i to je prioritet Evropi.

    U subotu je u Kijevu, nenajavljeno, osvanula Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije. U nedjelju je njemački Bild am Sontag objavio da će kancelar Olaf Šolc konačno u Kijev. Kao lider jakog tima, uz njega dolaze i francuski predsjednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi. Ni jedan od njih od početka ruske agresije nije bio u Kijevu, a Dragi i Makron su razgovarali s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Kancelar Šolc nije išao u Ukrajinu zbog besramnog napada ukrajinskog ambasadora na njemačkog predsjednika Franka Valtera Štajnmajera. Da bi promišljeno i hladno, ali realno, rekao da ne želi da se slika i vrati kući bez rezultata.

    Evropski povjerenici su u ponedjeljak na sastanku utvrđivali hoće li Ukrajini dati status kandidata. Dijelom je zbog toga predsjednica Lajen bila u Kijevu. Odluka nije laka, Zapadni Balkan osjeća se odbačenim, a u redu stoje Moldavija i Gruzija. Za ovu posljednju, koliko bila važna geopolitički, ipak treba razmisliti može li ispuniti kriterijum- evropska.

    Prema informacijama koje je objavio Fajnenšal tajms mogući ishod je da Ukrajina ove nedjelje dobije status kandidata, ali uz čvrsto utvrđeni spisak obaveza unutrašnjih reformi, a na prvom su mjestu borba protiv korupcije i vladavina prava. Riječ je o političkom ustupku koji bi trebalo da oslabi otpor ukrajinskog vođstva bilo kakvoj ideji pregovora s Moskvom. Nakon toga – datum još nije određen, Volstrit džornal govori o četvrtku – u Kijev bi došla trojka najmoćnijih, koji će biti presudni u obnovi porušene zemlje i njenom približavanju EU.

    To bi svakako bio dosad najteži sastanak ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog jer je Njemačka krenula u proces oslobađanja od ruskih energenata, ali želi da taj proces budu postupan i ne izazove nagle, dubinske udare industriji s negativnim posljedicama. Francuska se dobro oporavlja, postaje važno središte finansijske industrije nakon Bregzita i želi da se taj trend nastavi. Italija je zadužena, a zbog najavljenog rasta referentnih kamata Evropske centralne banke poskupljuje joj zaduživanje i to je brine u svjetlu parlamentarnih izbora iduće godine nakon kojih će Dragi napustiti premijerski položaj.

    Stabilnost tripoda koji predstavlja ovaj trijumvirat od vitalne je važnosti za stabilnost prvo evropodručja, a posljedično i čitave EU. Ukrajina, iako razmišlja u vanrednim, ratnim okolnostima, mora biti svjesna uticaja ovog procesa na vlastitu otpornost. Istočne članice EU prazne skladišta oružja i municije sovjetskog normativa, a za moderno oružje po standardu NATO potrebna je obuka za koju nema vremena. Ni logistike za popravak.

    Nije ni Rusija u idealnim okolnostima, uvodi u borbu zastarele tipove naoružanja, tenkove, ali količinski je i dalje u prednosti, prenosi Blic.

    Severodonjeck je moguća prekretnica jer je sve više znakova da Ukrajina ne može da ga zadrži. Njegovim padom Rusija bi mogla da opravdati uspjeh “specijalne vojne operacije”, a Kijev javnosti da objavi da je potrebno zaustaviti masakr vojnika – predsjednik Zelenski rekao je da dnevno gine 60 do 100 ljudi, što je dugoročno pogubno za zemlju. Jedan od scenarija bilo bi primirje po modelu Korejskog poluostrva. Koji god se model stavio na sto, krucijalni je termin “primirje” koje sada odgovara svima. Predsjednik Zelenski ne jednom je rekao da su pregovori mogući kad se ruske snage vrate na stanje od 23. februara, dan prije napada. Koliko god hladno i bezosjećajno glasila ova rečenica, ali Zelenski mora biti svjestan da se Rusija neće povući s okupiranog, a da se razgovarati mora. Možda bi morao da razmišlja po modelu Nagorno Karabaha za koji je Azerbajdžan čekao godinama, pa ga vratio. Vremenska varijabla bi mogla biti presudna.

    Ukrajina bi, zauzvrat, dobila otvorena vrata prema EU, vremena da se vojno oporavi, Rusija bi mogla da proglasi pobjedu i s njom bi se, kad je riječ o konvencionalnom obliku ratovanja oslabljenom, moglo ozbiljno pregovarati o novoj sigurnosnoj arhitekturi u Evropi kako ne bi, kako je poručio Henri Kisingdžer, postala “kineska predstraža u Evropi”. Zaustavile bi se podjele koje, očekivano, rastu i unutar NATO i EU jer je primarni interes ostvaren, Rusija je zaustavljena i sada članice počinju da gledaju kroz optiku vlastitih interesa.

    Cijena energenata bi pala, ukrajinsko bi žito krenulo put Afrike i Azije, cena bi mu pala. Inflacija bi se smirila. Kijev i Moskva bi morali da uspostave trajne modele komunikacije. Uklonila bi se prijetnja mogućeg sukoba Rusije i NATO koja bi mogla da vodi prema nuklearnom armagedonu.

    Zelenski i njegov tim moraju dobro da poslušaju evropski trijumvirat, a i SAD će tomu biti sklon.

  • Ruska vojska kontroliše veći dio Svjeverodonjecka

    Ruska vojska kontroliše veći dio Svjeverodonjecka

    Čelnik ukrajinske regije Lugansk Serhij Hajdaj izjavio je da ruska vojska kontroliše veći dio grada Sjeverodonjeck.

    Ukazao je da su srušena sva tri mosta kojima je ovaj grad povezan sa gradom Lisičansk, a čime je onemogućen ulazak i izlazak motornim vozilima. Naglasio je da je time ozbiljno ograničena mogućnost evakuacije onih koji žele napustiti grad. Osim toga, prema njegovim riječima, ozbiljno su ugrožene i rute za snabdijevanje.

    Hajdaj je istakao da je ruska vojska rušenjem mostova stekla prednost, jer, kako je kazao, sada je ukrajinskoj vojsci teško dobavljati oružje. Međutim, ocijenio je da je putovanje od Sjeverodonjecka do Lisičanska i dalje moguće, ali nije obrazložio koliko je putovanje sigurno.

    “Lisičansk je pod snažnim granatiranjem. Uništavaju sve – od humanitarnih punktova do bolnica. No, još postoji mogućnost evakuacije iz ovog grada i preuzimanje humanitarne pomoći”, rekao je.

    Potcrtao je da Rusija kontroliše veći dio Sjeverodonjecka. Njegova je procjena da kontroliše 70-80 posto ovog ukrajinskog grada. Kako je izjavio, ukrajinski vojnici još pružaju otpor u pojedinim dijelovima grada.

    Ako bi Ukrajinci uspjeli vratiti kontrolu nad Sjeverodonjeckom, smatra da prije zime ne bi bilo moguće obnoviti najpotrebniju infrastrukturu, prenosi CNN.

  • Zelenski optužio Šolca

    Zelenski optužio Šolca

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je od nemačkog kancelara Olafa Šolca da iskaže punu podršku Kijevu, optužujući nemačkog kancelara da je previše zabrinut zbog posledica koje bi ona imala na veze Berlina sa Moskvom.

    Izjava Zelenskog nemačkoj televiziji ZDF, dolazi u trenutku kada su se pojavile spekulacije da bi Šolc mogao u četvrtak da otputuje u Kijev prvi put od početka rata, preneo je Rojters.

    “Od kancelara Šolca nam je potrebna sigurnost da Nemačka podržava Ukrajinu”, rekao je on.

    Prema riječima Zelenskog, Šolc i njegova vlada moraju da odluče: ne može biti kompromisa između Ukrajine i odnosa sa Rusijom.

  • Peskov: Cilj ruske vojne operacije u UKR zaštita DNR i LNR

    Peskov: Cilj ruske vojne operacije u UKR zaštita DNR i LNR

    Glavni cilj ruske vojne operacije u Ukrajini je zaštita samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, javila je agencija RIA Novosti.

    “Generalno, zaštita republika je glavni cilj specijalne vojne operacije”, rekao je Peskov, preneo je Rojters.

  • Uništeni svi mostovi prema Sjeverodonjecku

    Uništeni svi mostovi prema Sjeverodonjecku

    Svi mostovi prema ukrajinskom gradu Sjeverodonjecku, koji je na prvoj liniji istočnog fronta, su uništeni i evakuacija civila nije moguća, izjavio je regionalni guverner Serhij Gajdaj.

    On je dodao da i dalje postoji određeni “pristup” gradu.

    Gajdaj je napisao na servisu “Telegram” da Rusija nije stekla punu kontrolu nad gradom i da je “jedan dio” i dalje pod ukrajinskom kontrolom.

  • Bitka koja odlučuje ishod rata?

    Bitka koja odlučuje ishod rata?

    Iako Rusija trenutno kontroliše veći deo Severodonjecka, u njemu se i dalje vode žestoke ulične borbe.

    Dok britanski obaveštajci tvrde da ruske snage nisu napredovale u Severodonjecku, Ukrajinci poručuju da “iscrpljuju neprijatelja”, kako je rekao ukrajinski guverner Luganska Serhij Gajdaj.Jedan američki odbrambeni zvaničnik rekao je “Vašington postu” da će Rusija verovatno za nekoliko nedelja da preuzme kontrolu nad čitavom oblasti Luganska na istoku zemlje, ukazujući da Ukrajina trpi velike gubitke i da se njene zalihe municije smanjuju. Takav potez, napominje “Post”, uskratio bi Mokvi njen ratni cilj zauzimanja čitavog Luganska i Donjecka, koji zajedno čine istočni ukrajinski region Donbas. Ali, i dalje bi to bila pobeda za ruske snage i stvaranje de fakto nove linije fronta koja bi mogla da potraje neko vreme.

    “Ukrajinski gradovi Severodonjeck i Lisičansk u Lugansku su pod sve većim pritiskom i mogli bi da padnu pred ruskim snagama za nedelju dana”, rekao je “Postu” zvaničnik koji je govorio anonimno zbog osetljivosti teme.

    “Žestoke borbe”
    Žestoke ulične borbe nastavile su se u Severodonjecku, strateškom gradu pored reke Severski Donjec. Kako je gradonačelnik Aleksander Strijuk rekao za BBC Ukrajina, ukrajinske snage kontrolišu trećinu grada.

    “U gradu na istoku Ukrajine nastavljaju se žestoke borbe. Ruska vojska uništila je drugi most u gradu smeštenom severoistočno od leve obale reke Severski Donjec i žestoko je bombardovala poslednji most”, kako je rekao guverner Luganske oblasti Serhij Gajdaj.

    “Ako se posle novog granatiranja most sruši, grad će zaista biti odsečen. Neće biti načina da napustimo Severodonjeck u vozilu”, istakao je guverner, ukazujući da nema sporazuma o prekidu vatre niti dogovorenih koridora za evakuaciju.

    Ukrajina je u ponedeljak objavila da su njene snage izgurane iz centra grada.

    “Neprijatelj je uz podršku artiljerije sproveo napad na Severodonjeck, imao je delimičnih uspeha, izgurao je naše jedinice dalje od centra grada” , navela je ukrajinska vojska na “Fejsbuku”.

    On je istakao da Rusija pokušava da pređe Severski Donjec kako bi okružila strateški grad na istoku Ukrajine. Ali, čim su prešli reku, ukrajinske snage su uništile pontonski most i ruski vojnici su “upali u zamku”, kako je preneo BBC pozivajući se na ukrajinsku agenciju InformNapalm.


    Ukrajina je u međuvremenu pozvala na bržu isporuku zapadnog oružja svojoj nadjačanoj vojsci.

    “Rusko napredovanje se generalno povećava i dolazi po velikom trošku za njihove sopstvene snage u smislu smrti i povreda”, istakao je američki zvaničnik za “Vašington post”.

    Ukrajinske snage bore se sa veoma efikasnom “odbranom mobilnog područja” u kojoj Rusija gura napred svoj napad dok se ukrajinske snage povlače, samo da bi ih ukrajinske potom odbile i ponovo zauzele teritoriju.

    “Ukrajinci zaista obavljaju tamo dobar posao”, istakao je neimenovani izvor “Posta”.

    Guverner Luganska rekao je da “situacija ostaje teška”.

    “Borbe se nastavljaju ali, nažalost, većina Severodonjecka je pod ruskom kontrolom. Na ulicama se odvijaju neke pozicione bitke”, istakao je Gajdaj, preneo je CNN.

    Svi mostovi ka ovom gradu na istočnoj liniji fronta su uništeni, što onemogućava evakuaciju civila koji su tamo ostali, izjavio je danas guverner regiona Lugansk Serhij Gajdaj. On je istakao da ipak postoji pristup gradu, preneo je Rojters.

    Borba koja će odrediti ishod
    Najaktivnija područja borbi su bila u Severodonjecku, Popasni i oblasti oko reke Severski Donjec, rekao je Gajdaj u televizijskom obraćanju, dodajući da ruske snage koriste “veoma destruktivnu termobaričku raketnu artiljeriju”. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u svom noćnom video obraćanju u subotu pozdravio svoje snage u regionu, navodeći da je “ponosan na branioce koji su mogli da zaustave napredovanje neprijatelja, okupatora, na mnogo nedelja i održe odbranu jakom”.

    Zelenski je ocenio da će borba za strateški grad, Severodonjeck, možda odrediti ishod rata na istoku zemlje.

    “Severodonjeck ostaje epicentar sukoba u Donbasu. Ovo je veoma žestoka bitka, veoma teška. Verovatno jedna od najtežih u ovom ratu. Na mnoge načine se sudbina našeg Donbasa odlučuje tamo”, rekao je on ranije.


    “Žestoke borbe se nastavljaju u Donbasu. Rusija želi da uništi svaki grad u Donbasu”, istakao je Zelenski, dodajući da “ukrajinske trupe rade sve moguće da zaustave ofanzivu okupatora”.

    Severodonjeck leži u srcu Donbasa. To je industrijski region u kojem se povremeni sukobi vode od 2014, kad su proruski separatist preuzeli kontrolu nad dve teritorije, samoproglašene Narodne Republike Donjeck i Lugansk (DNR i LNR). Gajdaj je u subotu rekao da Ukrajina i dalje kontroliše hemijsku fabriku “Azot” u Severodonjecku gde je sklonište, kako navodi, potražilo oko 800 ljudi. Juče je usled ruskog granatiranja izbio veliki požar u toj fabrici. Gajdaj nije rekao da li je požar stavljen pod kontrolu. Dok ambasador LNR u Moskvi LNR Rodion Mirošnik tvrdi da se u kompleksu fabrike krije i oko 400 ukrajinskih vojnika i da su u toku pregovori za njihovu predaju i evakuaciju civila, Gajdaj je rekao da je “priča o blokadi fabrike Azot potpuna laž koju šire ruski propagandisti”.

    Od čega zavisi?
    Ukrajina je ponovo apelovala na brže i veće isporuke zapadnog oružja, jer je rat na istoku prvenstveno artiljerijska bitka u kojoj su Ukrajinci teško nadjačani, piše Rojters pozivajući se na zvaničnike zemlje.

    “Sada sve zavisi od toga šta nam (Zapad) da. Ukrajina ima jedno na 10-15 ruskih artiljerijskih oruđa”, izjavio je za “Gardijan” zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki.

    Kijev je sada svoje nade fokusirao na raketne sisteme koje su mu obećali Vašington i London. Dok je Britanija najavila da će Ukrajini poslati višecevne raketne sisteme koji mogu da gađaju mete udaljene do 80 kilometara, SAD su rekle da će obezbediti artiljerijske raketne sisteme visoke mobilnosti, koji mogu da pređu preko 70 km.

    Predsednica Evropske komisije boravila je u subotu u Kijev u nenajavljenoj poseti radi razgovora o članstvu u Evopskoj uniji, dok je dan ranije predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila da ovo telo podržava kandidaturu Ukrajine. Ipak, neke evropske diplomate ukazuju da je članstvo Ukrajine možda decenijama daleko.

    “Vašington post ukazuje da je tokom vikenda izbila i retka tenzija između SAD i Ukrajine, nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da Zelenski “nije želeo da sluša” kad su američki pobaveštajci upozoravali na ruski napad pre početka invazije 24. februara. Ukrajinski zvaničnici su to odbacili. Savetnik Zelenskog Mihailo Podoljak rekao je ukrajinskom sajtu Liga.net da je Ukrajina znala da Moskva planira invaziju ali da je ostala neizvesnost oko obima bilo kakvog napada. Bela kuća još nije komentarisala ovo.


    Kontraofanziva u Hersonu
    “Vašington post” navodi da su ukrajinske trupe u subotu nastavile kontraofanzivu u regionu Hersona na jugu zemlje, preuzimajući punu kontrolu nad selom Tavriske, kako je gradsko veće Hersona navelo na “Fejsbuku”. Još nema nezavisnih potvrda tih navoda. U međuvremenu su u gradu Hersonu ukrajinskim građanima na ceremoniji u subotu podeljena prva 23 ruska pasoša.

    Proruske vlasti ponudile su pasoše po ubrzanoj proceduri stanovnicima oblasti Herson i regiona Zaporožje, koji su pod kontrolom Rusije. Ukrajinski zvaničnici se plaše da Moskva namerava da aneksira zahvaćene oblasti. “Post” podseća da je Rusija poslednje dve godine delila pasoše Ukrajincima koji žive u separatističkim delovima na istoku zemlje u pokušaju da stvori uslove kako bi opravdala novu invaziju. Dok je Rusija preduzela niz mera da ispolji administrativnu kontrolu nad okupiranim ukrajinskim regionima, i dalje se muči da stanovnicima obezbedi osnovne usluge, uključujući medicinsku brigu, kako je u petak izvestio Institut za proučavanje rata.

    Kako je ruska invazija ušla u četvrti mesec, vojni savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič rekao je u subotu da je od početka ruske invazije poginulo oko 10.000 ukrajinskih vojnika.

    “Dnevno pogine najmanje 200-300 ukrajinskih vojnika”, istakao je on, dodajući da je Rusija pretrpela još veće gubitke od februara.

    Redak sukob sa Vašingtonom
    Ni ove brojke još nije moguće nezavisno potvrditi, ukazuje “Post”. Zelenski je u subotu još rekao da je “prekasno” da se Rusija ubedi da okonča svoju invaziju, pozivajući svet da izbegava kompromise sa Moskvom i da preduzme snažniju akciju protiv nje.

    Njegovi komentari, isporučeni u video obraćanju tokom samita u Singapuru “Šangri La dijalog”, dolaze nedelju dana nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron izazvao gnev Ukrajine kad je rekao da se Rusija “ne sme ponižavati” kako bi se sačuvala opcija diplomatskog rešenja konflikta.

  • Putinova čistka

    Putinova čistka

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin smenio je danas zamenicu ruske agencije za saradnju sa dijasporom (Rosotrudničestvo) Nataliju Poklonsku.

    Poklonska je ranije oštro kritikovala ruski napad na Ukrajinu. Putin u ukazu nije naveo razlog njene smene, a na tu dužnost je imenovana 2. februara.

    Među onima koji nisu podržali rusku agresiju na Ukrajinu bila je i Poklonska.

    Ona je izjavila da ne želi da bombe padaju na Kijev ili bilo koji drugi ukrajinski grad, a takođe je rekla da slovo Z koje koristi vojska simbolizuje “tugu i tragediju”.

    Ona je rekla da čeka rešavanje “strašnog sukoba”, povratak ruskih vojnika i civila “na svoju zemlju”, kao i obnovu porušene infrastrukture i odnosa.

    Šef Rosotrudničestva Jevgenij Primakov je posle poslednje izjave obećao da će izvući zaključke i rekao da su simboli Z i V postali “popularni simbol podrške” ruskoj vojsci.

    Državni savet Krima, gde je ona posle aneksije Krima bila na funkciji državnog tužioca, predložio je da se Poklonskoj oduzmu državne nagrade.

    Početkom juna predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je četvoricu generala Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za vanredne situacije Rusije, među kojima je i Viktor Polovnjikov, koji je osumnjičen za primanje mita.

    Ruski predsednik tada je potpisao ukaz na osnovu kojeg će biti izvršen niz kadrovskih promena u resorima bezbednosti.

  • NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    Svaki mirovno dogovor ima svoju cenu, a na Ukrajini je da odredi koju, poručio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    On je u nedelju, nakon razgovora s finskim predsednikom, rekao da je cilj Alijanse da ojača poziciju Ukrajine tokom mirovnih pregovora sa Rusijom, ali je dodao i jednu “bolnu rečenicu”.

    “Svaki mirovni dogovor uključuje kompromis, uključujući i teritoriju.”

    Zatim je dodao da je Zapad spreman na to da plati cenu za to što vojno pomaže Ukrajinu, te da će KIjev morati da, u tom smislu, napravi neki kompromis prema Moskvi ukoliko želi da se konflikt okonča.

    “Mir je moguć. Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite. Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… ste spremni da žrtvujete za mir”, poručio je Stoltenberg.

    On, međutim, nije naznačio koje bi to kompromise Ukrajina trebalo da napravi, ističući da je “na onima koji će platiti najveću cenu toga da donesu odluku”, a da će za sve to vreme NATO i saveznici nastaviti da dostavljaju oružje, kako bi “ojačali njihovu ruku kada se mirovni pregovor eventualno postigne, navodi Raša tudej.

  • Generalštab: Protjerani smo

    Generalštab: Protjerani smo

    Ruske snage isterale su ukrajinsku vojsku iz centra Severodonjecka, ključnog grada na istoku Ukrajine, saopštio je danas Generalštab ukrajinske vojske.

    Oko tog grada, podsetimo, dve vojske bore se nedeljama,”Uz artiljerijsku podršku, neprijatelj je izvršio napad na Severodonjeck, postigao delimičan uspeh i potisnuo naše jedinice iz centra grada. Neprijateljstva se nastavljaju”, naveo je generalštab na Fejsbuku.

    Ruska vojska trenutno pokušava da osvoji ceo Donbas, rudarski basen u istočnoj Ukrajini, koji je delom u rukama proruskih separatista od 2014. godine.

    Rusija je 24. februara pokrenula rat u Ukrajini.

  • Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da su rast cijena nafte i inflacija u SAD neželjeni efekat pomoći Kijevu, saopšteno je iz Bijele kuće.

    “U vrijeme kada smo donijeli odluku da pomognemo Ukrajini govorio sam da će to imati određenu cijenu za nas, NATO, zapadne i evropske zemlje. Znalo se šta će se desiti, rast cijene benzina i nafte te prehrambenih proizvoda”, rekao je Bajden na prijemu organizovanom za Nacionalni komitet Demokratske stranke.

    On je naglasio da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici žitarica na svjetsko tržište, a jedan od načina za borbu protiv inflacije je osiguranje bezbjednog pristupa žitaricama i đubrivu, što dovodi do smanjenja troškova hrane.

    Prema njegovim riječima, administracija pokušava da smanji cijenu goriva i ubrzan rast.

    On je podsjetio da je nedavno na tržište pušteno milion barela dnevno iz Strateških rezervi i da su od saveznika tražili da puste dodatnih 240 miliona barela kako bi spriječili dalji rast cijena.

    Bajden je upozorio da će Amerikanci određeni period morati da žive sa inflacijom do čijeg će pada dolaziti postepeno.