Entoni Bivor je primetio da Zapad “nije mogao da se odluči” i da su zemlje koje su stale na stranu protivnika boljševika bile podeljene i kolebljive.
Vojni istoričar je to kazao, upitan nedavno zašto međunarodne sile koje su se postrojile na strani Bele armije u ruskom građanskom ratu nisu uspele da utiču na ishod.”Drugi ključni faktor u porazu Кozaka i Bele armije na jugu Rusije bila je teškoća u njihovom snabdevanju. Crveni su imali ogromnu prednost sa unutrašnjim linijama snabdevanja”, rekao je Bivor.
To je ono što je spaslo boljševike krajem 1919. godine, na užas tadašnjeg britanskog državnog sekretara za rat Vinstona Čerčila.
“Ne mogu da verujem u ovo. Crveni su se potpuno povlačili, a sada se odjednom čini da pobeđuju na svim frontovima. Šta se desilo?”, primetio je ogorčeni Čerčil u memorandumu.
Danas se čini da je rat u Ukrajini na ivici sličnog preokreta.
Ruske snage ne pobeđuju Ukrajince na svim frontovima, ali njihova vojna kampanja napreduje, iako su mnogi zapadni vojni stratezi računali da će “preambiciozna” ofanziva završiti u ćorsokaku. Sada, usredsređene na proširenje teritorije koju kontrolišu u regionu Donbasa i konsolidaciju kopnenog mosta između ukrajinskog kopna i Кrima, ruske snage polako beleže sve veće dobitke.
Ukrajinci danas imaju prednosti koje nije imala Bela armija, piše “Politiko”.
Oni su ujedinjeni i brane domaći teren, i još uvek su ohrabreni svojom uspešnom odbranom Кijeva, koja je demoralisala ionako nedovoljno motivisane ruske trupe.
Ali samopouzdanje ukrajinskih snaga počinje da erodira.
Postoji osećaj da Rusija sprovodi veliki vojni preokret. Sukob je evoluirao u rat iscrpljivanja u kojiem se ruske snage oslanjaju na lakšu liniju snabdevanja. Moskva na liniji fronta napreduje sporo, ali stabilno.
Iako rusko napredovanje nije dramatično, ono je istrajno i odražava novu strategiju. Odustalo se od neuspelih pokušaja šireg opkoljavanja ukrajinskih snaga u Donbasu, a umesto toga ruske jedinice se fokusiraju na manja opkoljavanja – ili “kotlove”.
Ovo je potvrdio portparol separatističke donjecke operativne komande Eduard Basurin, koji je rekao da su ruske snage usvojile taktiku stvaranja manjih obruča oko ukrajinskih jedinica kako bi im uskratile logistiku i dolazak pojačanja umesto da pokušavaju da ih opkole na jednom velikom terenu.
Ukrajina sada trpi sve veće žrtve, približno isto kao i Rusija, prema zapadnim zvaničnicima. Prošle nedelje ukrajinski zvaničnici su priznali da u borbama u Donbasu svakog dana gine oko 150 ukrajinskih vojnika, a oko 800 bude ranjeno.
“Ukrajinski komandanti priznaju da moral počinje da opada, a umor i stanje šoka vladaju među trupama, uglavnom zahvaljujući intenzivnom artiljerijskom bombardovanju. Prijavljeni su i prvi slučajevi dezerterstva u ukrajinskim jedinicama.”
Ako se želi sprečiti da ovaj sukob pređe u rat iscrpljivanja, koji Rusija favorizuje i koji bi mogao da ugrozi evropsku podršku Ukrajini – zapadni saveznici Кijeva će morati da podignu ulog i isporuče mnogo više sistema oružja dugog dometa, kažu ukrajinski komandanti na terenu. Slično kao što su učinili isporukom protivtenkovskih projektila ubrzo nakon početka ruske invazije, što je pomoglo u odbijanju ruskih oklopnih kolona koje su pretele Кijevu.
Ukrajinci imaju na raspolaganju artiljeriju kalibra 152/155 milimetara i višecevne raketne sisteme Grad, koji ne mogu da se porede sa ruskim taktičkim balističkim raketama iskander, koje mogu da se lansiraju na skoro 300 kilometara od svoje mete, ili njihovim višecevnim raketnim bacačima BM-30 smerč i sovjetskim taktičkim balističkim raketama koje mogu da budu ispaljene sa dvostruko veće udaljenosti od one koju Ukrajinci trenutno mogu da dosegnu.
Ovog meseca Amerika i Velika Britanija su se dogovorile da isporuče neke od sistema naoružanja koji su Ukrajini očajnički potrebni. Britanija će isporučiti višestruke raketne sisteme M270, koji mogu da ispale 12 projektila za manje od jednog minuta sa dometom od 80 kilometara, a Vašington će poslati njihov ekvivalent HIMARS.
Ovi artiljerijski sistemi će nesumnjivo ojačati ukrajinsku odbranu, ali njihov stvarni uticaj će zavisiti od njihovog broja, količine municije i brzine obučavanja Ukrajinaca za njihovu upotrebu, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
A ukrajinski komandanti su već razočarani brojem sistema koji su trenutno opredeljeni za slanje – tri iz Britanije i četiri iz Amerike.
Kažu da to nije dovoljno, da je potrebno još mnogo da bi parirali Rusima, a kamoli da ih potisnu. Oni su takođe frustrirani što moraju da pristanu na zapadni uslov o njihovoj upotrebi – da ne smeju da se koriste za gađanje ruske teritorije. To Ukrajini uskraćuje opciju da poremeti rusku logistiku, kao što je Moskva počela da gađa skladišta opreme u Ukrajini.
Pre nedelju dana Rusija je gađala tenkove iz istočne Evrope u Kijevu, kao i depo za popravku vozova u gradu, što je prvi put za više od mesec dana da je pogođen ukrajinski glavni grad. A ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi pomoćnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, upozorili su da će pojačati udare na logistiku u slučaju da Zapad isporuči raketne sisteme dugog dometa.
Takve pretnje stoje iza kolebanja Zapada o tome šta da isporuči i kada, priznaju neki zvaničnici.
Ali Ben Hodžiz, bivši komandant američke vojske u Evropi, požalio se da se previše vremena gubi zbog unutrašnjih debata među zapadnim saveznicima. U subotu je tvitovao: “Ako želimo da pomognemo Ukrajini da pobedi, onda prestanite da dozirate podršku”.
