Oznaka: ukrajina

Rusija je večeras saopštila da su njene snage izvele precizan napad na zgradu u kojoj su se krili “strani plaćenici” u ukrajinskom gradu Harkovu.

Ministarstvo odbrane navodi da su među stranim borcima uglavnom bili “francuski plaćenici” i da je zgrada uništena, a da je ubijeno oko 60 ljudi, preneo je Rojters.

Lokalni ukrajinski zvaničnici u Harkovu rekli su da su se dogodila dva ruska raketna napada na stambeni deo u centru Harkova u utorak, kada je ranjeno 17 ljudi, od toga dvoje teško, dok su kuće pretrpele veliko oštećenje. Britanska novinska agencija navodi da francusko Ministarstvo spoljnih poslova zasad nije komentarisalo tvrdnje iz Moskve.

Postoje tri scenarija kako će se odvijati sukob Ukrajine i Rusije, smatra bivši vrhovni zapovednik NATO trupa u Evropi Filip Bridlov.

Dva od ta tri moguća scenarija podrazumevaju rusku pobedu.

“Ukrajini dajemo tek toliko sredstava da ostanu na bojnom polju, umesto da im damo dovoljno da zaista pobede. Ako Zapad nastavi sa takvom politikom Ukrajina će izgubiti rat”, istakao je Bridlov za Njuzvik.

On dodaje da Rusija “jednostavno ima više ljudi i resursa”. “Ako, pak, jednostavno napustimo Ukrajinu, oni će nastaviti da se hrabro bore. Umreće još desetak hiljada Ukrajinaca, a ruski predsednik Vladimir Putin pokoriće celu zemlju koja će opet završiti pod ruskom vlašću”, rekao je Bridlov, koji je bio zapovednik NATO između 2013. i 2016. i svedočio je posledicama Putinove aneksije Krima 2014.

On danas smatra da je za Ukrajinu jedini povoljan onaj scenario u kom Zapad odluči da nastavi da im pruža pomoć, onakvu kakvu zvanični Kijev želi.

“Zapadnim vođama uvukao se strah u kosti, a tako uplašeni nisu u stanju da donesu odluke koje bi porazile Putina”, dodao je Bridlov.

Mediji su u prethodnim danima izvještavali o tome da Rusija priprema novu ofanzivu, a jutros/kasno sinoć je Moskva pokrenula “strašan” hipersonični raketni napad nakon što je Velika Britanija obećala da će poslati hiljade dronova u Kijev.

Protivzračna odbrana oborila je ruske projektile jutros u najmanje pet regija širom Ukrajine, prema lokalnim zvaničnicima iz tih pokrajina.
“Usljed gađanja neprijateljskog projektila oštećeno je više privatnih kuća i nestambenih objekata, jedan objekat je praktično uništen”, napisala je policija i dodala da je jedan pas stradao, ali da nema povrijeđenih.

Još uvijek nema dovoljno informacija o napadima, ali je poznato da su oborena najmanje dva ruska aviona iznad Azovskog mora.

Također, ukrajinski Generalštab navodi da je u okrugu Nikopolj uništeno nekoliko apoteka i prodavnica, dvije petospratnice i dvije privatne kuće, no srećom nema ljudskih žrtava. Zbog napada je više od 2.000 porodica ostalo bez struje.

Još jedna informacija je došla od ukrajinske policije, koja kaže da su Rusi napali silose za žito u gradu Vovčansk u Harkovskoj oblasti. Tom prilikom nije bilo žrtava, ali je uništeno skladište žita te mlin za preradu.

Napad nakon obećanja Britanaca da će pomoći Ukrajini

Velika Britanija se obavezala da će poslati najveći broj vojnih dronova od bilo koje zemlje u Ukrajinu dok je Rishi Sunak iznenađujuće posjetio Kijev, što je jedan od razloga za ljutnju Vladimira Putina.

Sunak je prilikom posjete rekao: “Ukrajina nikada neće biti sama. Putin bi možda mislio da nas može nadživjeti, ali nije u pravu. Stojimo uz vas danas, sutra i koliko god je potrebno.”

Britanska vlada je zatim objavila da će povećati svoju podršku ukrajinskoj borbi protiv Putina na 2,5 milijardi funti iduće finansijske godine što je povećanje od 200 miliona funti.

Nova ruska ofanziva

U prethodnim danima su različiti medijski izvori upozoravali na potencijalnu novu ofanzivu u Harkovskoj oblasti. To tvrde i iz Instituta za proučavanje rata (ISW), koji su nešto ranije kazali da je u toku priprema ofanzive prema Kupjansku.

No, treba imati na umu da takve izvještaje treba uzimati s oprezom. Prošle zime bilo je sličnih upozorenja, i od medija i od ukrajinskih dužnosnika, o nadolazećoj drugoj ruskoj ofenzivi na Kijev, koja se nije dogodila.

Jutrošnji napadi su prema prvim informacijama bili opširni i mogu ukazivati na novu ofanzivu, međutim još uvijek je premalo informacija za takav zaključak.

Ukrajinskoj vojsci su preko potrebni mlađi regruti, jer je prosečna starost vojnika preko 40 godina, rekao je Aleksej Tarasenko, komandant 5. jurišne brigade.

Govoreći za “Espreso TV” u nedelju, Tarasenko je rekao da je “čudno i zbunjujuće” čuti da neki ljudi sumnjaju u potrebu za još jednom mobilizacijom.

“Vojska željno iščekuje nova pojačanja jer je situacija u mnogim jedinicama kritična kadrovski”, objasnio je on.

“Čak i oni koji dođu, nisu da se požele. Uglavnom su to muškarci mnogo starijih godina sa mnoštvom problema koji se obično javljaju.”

Vojsci su očajnički potrebni “mladići” jer su oni koji su se u vojsku priključili na samom početku sukoba uglavnom “otišli”, rekao je on i dodao da je prosečna starost vojnika preko 40 godina.

Tarasenkove primedbe usledile su nakon što je parlament zatražio od vlade dodatne revizije predloga zakona o kojem se mnogo raspravljalo i kojim bi se proširio broj muškaraca koji su dostupni za regrutaciju. Predloženi zakon bi smanjio maksimalnu starosnu granicu sa 27 na 25 godina, ograničio bi odlaganja i povećao kazne za izbegavanje regruta. Kritičari kažu da predlog zakona sadrži odredbe koje krše ustav i otvaraju put korupciji.

Prošlog meseca predsednik Vladimir Zelenski je otkrio da je vojska zatražila mobilizaciju između 450.000 i 500.000 ljudi. Valerij Zalužni, najviši ukrajinski general, međutim, negirao je da je vojska tražila određeni broj novih boraca. Ipak, situacija je podstakla vlasti da razmotre opcije za popunu gubitaka na bojnom polju, uključujući uvođenje elektronskih poziva, i da istraže regrutaciju žena.

Guverner Nikolajevske oblasti Valerij Kim upozorio je tada da regrutovanje pola miliona ljudi “nije dovoljno” i da Ukrajina treba da angažuje najmanje 2 miliona.

Ukrajina ne otkriva broj žrtava. Prema procenama Rusije, oko 400.000 ukrajinskih vojnika je ubijeno ili ranjeno tokom sukoba, uključujući 125.000 tokom neuspele kontraofanzive Kijeva od početka juna do kraja novembra.

Zapad neće uspeti da ”uvuče Moskvu u svoju zamku” nudeći pregovore o Ukrajini pod uslovom napuštanja ruskih principa.

Ovoje danas izjavila portparolka ruskog Ministarstva odbrane Marija Zaharova.

Komentarišući predlog švajcarskog ministra spoljnih poslova Ignasija Kasisa, koji je ranije danas nakon sastanka savetnika za nacionalnu bezbednost u Davosu naveo da bi Rusija trebalo da bude uključena u razgovore o sklapanju mira sa Ukrajinom, Zaharova je napomenula da Zapad mora da ”prestane da isporučuje oružje Ukrajini, da odustane od antiruskih sankcija i da ne daje rusofobične izjave kako bi pronašao izlaz iz ćorsokaka u koji je Vašington ušao i uvukao neke zemlje EU”, prenosi RIA Novosti.

U Davosu je danas održan sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost zemalja širom sveta o mirovnoj formuli za Ukrajinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije bio na sastanku, ali će se pojaviti na Svetskom ekonomskom forumu koji sutra počinje u Davosu.

Zelenskog je predstavljao šef kabineta Andrij Jermak, koji je rekao da je sastanku prisustvovalo 18 azijskih, 12 afričkih i šest južnoameričkih zemalja, odnosno da je bilo više od 80 učesnika.

Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je danas da su pred njegovom zemljom dve opcije – da pobedi u ratu s Rusijom ili da nestane.

On je ovo saopštio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

“Rusi ne žele mir. Oni žele dominaciju. Dakle, izbor je jednostavan: ili ćemo izgubiti i nestati – ili pobediti i živeti dalje. Ali mi se borimo”, naglasio je Jermak.

On je takođe podsetio da su za dve godine rata ukrajinske snage oslobodile više od 50 odsto teritorije koju je okupirala Rusija i, sa malim sopstvenim pomorskim kapacitetima, uništile petinu potencijala ruske crnomorske flote, prenosi Ukrinform.

“Ako se međunarodno pravo i teritorijalni integritet Ukrajine ne povrate, bilo koji agresor bilo gde u svetu sutra će moći da zauzme deo bilo koje zemlje i tamo održi lažne izbore.

Mir koji Ukrajina traži mora da garantuje njen opstanak, integritet, suverenitet i razvoj i mora da spreči ponavljanje agresije. Zajedno smo stvorili sveobuhvatan okvir za postizanje takvog mira.

Njegovi elementi su usko povezani, i to je jedini put napred”, dodao je Jermak. Šef kabineta Volodimira Zelenskog istakao je da će se na samitu u Davosu raditi na još pet tačaka, koje uključuju povlačenje ruskih trupa, obnavljanje pravde, ekološku bezbednost, sprečavanje ponavljanja rata i potvrđivanje kraja rata.

Prema njegovim rečima, u Davos je svoje predstavnike delegiralo 39 zemalja iz Evrope, 18 iz Azije, 12 iz Afrike, šest iz Južne Amerike, tri iz Severne Amerike i dve iz Okeanije.

“Dobar znak je kontinuirani rast broja zemalja koje udružuju napore na zajedničkom akcionom planu zasnovanom na ukrajinskoj formuli mira. Veoma je ohrabrujuće što se globalni jug sve više uključuje u naš rad. Ovo ukazuje na razumevanje da je ovaj sukob u Evropi izazov za celo čovečanstvo”, zaključio je Andrej Jermak.

Rusko vazduhoplovstvo je 13. decembra izvršilo značajan napad balističkim projektilima na ključne ukrajinske vojne ciljeve.

Mete su uključivale objekte za izradu artiljerijskih metaka 155 mm i 152 mm i radionice za dronove.

Dodatne mete uključivale su fabrike baruta i lokacije za proizvodnju 125 mm tenkova. Rusko Ministarstvo odbrane proglasilo je da su svi udari bili uspešni.

Problem za zapadne saveznike Ukrajine je da većina ukrajinske artiljerije i oklopa i dalje koristi staru sovjetsku municiju. Shodno tome, smatraju da je teško nabaviti municiju od 155 mm, 152 mm i 125 mm jer je obično ne proizvode zapadne države.

Postoji velika šansa da neutralisanje odbrambenih industrijskih ciljeva značajno pogorša ionako ozbiljne nestašice municije koju doživljava ukrajinska vojska.

Ovaj nedostatak se manifestuje u raznim jedinicama, uključujući njihove elitne mehanizovane brigade i artiljeriju. Potencijal ruskih oružanih snaga za lansiranje balističkih raketnih napada na ukrajinske ciljeve je značajno porastao.

Ovo je prvenstveno zbog povećane proizvodnje naoružanja kao što su raketa sa vazdušnim lansiranjem Kh-47M2 Kindžal i 9K720 – raketa zemlja-zemlja koju sistem Iskander-M koristi – njihove količine su se višestruko povećale u odnosu na ono što su bile pre rata.

Prema izveštajima Bele kuće, postoje dokazi da severnokorejske balističke rakete dopunjuju ove zalihe. Od njih, korejski KN-23B ističe se kao najmoćnija operativna taktička balistička klasa raketa širom Evrope do sada.