Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ruske rakete pogodile aerodrom u blizini ukrajinskog lučkog grada Odese, javile su ruske novinske agencije.
U saopštenju se navodi da je napad izveden kao odgovor na ukrajinski napad na platforme za proizvodnju gasa u Crnom moru.
Zvaničnici Krima rekli su da je Kijev gađao crnomorske platforme za bušenje u vlasništvu jedne krimske naftne kompanije.
Ruske snage ušle su u industrijsku zonu teško opkoljenog ukrajinskog grada Sjeverodonecka, rekao je u ponedjeljak guverner Luhanska Serhij Hajdaj, dok borbe bjesne u istočnoj Ukrajini.
Ruske snage jedino još nisu zauzele hemijsku fabriku Azot u tom području, napisao je Hajdaj na Telegramu. Obližnja sela su meta neprestanih napada.
U fabrici Azot se skriva oko 300 civila, rekla je potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk, ali situacija se stalno mijenja.
Vereščuk je dodala da će dužnosnici pokušati uspostaviti sigurnosni koridor za civile koji žele evakuaciju iz fabrike.
Ruska novinska agencija Interfax izvijestila je da je 20 ukrajinskih civila napustilo tvornicu u ponedjeljak, koristeći prolaz koji nije pod kontrolom ukrajinskih snaga.
Predstavnik separatista Rodion Mirošnik rekao je da su civili na sigurnom i optužio Ukrajinu da je spriječila evakuaciju civila iz regije “stalnim granatiranjem”, piše Interfax.
Kijev je ranije priznao gubitak Metiolkinea, predgrađa Sjeverodonecka.
Dva američka plaćena vojnika zarobljena u Ukrajini trebalo bi da odgovaraju za počinjene zločine, izjavio je portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.
„Vojnici su bili umiješani u nezakonite radnje na teritoriji Ukrajine, pucali su na naše vojnike, ugrožavali njihove živote. Oni moraju da odgovaraju za svoje zločine. Zločini moraju biti istraženi“, rekao je Peskov.
Portparol Kremlja je u intervjuu američkom televizijskom kanalu MSNBC rekao ;da zločine američkih plaćenika treba da istraže vlasti i Rusije i Donbaskih republika, prenosi TASS.
Kako je istakao Peskov, ovi plaćenici nisu pripadnici Oružanih snaga Ukrajine, na njih se ne primjenjuje Ženevska konvencija.
“Ne bih ulazio u objašnjenja pravne strane zatočeništva. Jedno je jasno, oni su počinili zločine. Zločini će biti istraženi, ali Ženevska konvencija se ne može odnositi na vojnike sreće”, rekao je on.
Ranije je britanski list Dejli telegraf prenio da su dvojica Amerikanaca, Aleksandar Drajuk i Endi Vin, privedeni u Ukrajini nakon što su se u grupi od deset ljudi sukobili sa ruskim snagama kod Harkova.
Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
“Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju”, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.
Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.
„Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.
Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.
„Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona.
Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.
„U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas “udaljenija od članstva nego što je ikada bila”.
Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.
„Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.
Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.
Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.
Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.
„Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.
Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.
„Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u autoindustriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa“, objasnila je ona.
Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.
“Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata“, objasnila je ona.
Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.
Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.
„Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto“, kazala je predsednica EK.
Dakle, kada su predsjednik Džo Bajden, ministar odbrane Lojd Ostin i predsjedavajući Združenog generalštaba Mark Mili istovremeno najavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, nametnulo se pitanje da li su potrebe i želje Ukrajine i njenog predsjednika Volodimira Zelenskog možda blizu tačke u kojoj prevazilaze sposobnost Zapada da odgovori na njih.
Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku, dan uoči dolaska lidera tri ključne evropske zemlje u Кijev. Francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj posjeti prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsjedniku Кlausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.
Na konferenciji za novinare poslije sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je rekao “možete da računate na nas”, pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku proglašenju Ukrajine za kandidata za članstvo u bloku.
Evropska komisija bi trebalo da u petak da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati kandidatkinjama za članstvo u EU, što će biti ratifikovano na samitu Evropskog savjeta sledeće nedelje.
U međuvremenu, retorika iz Кijeva počinje da zvuči kao da su na granici očaja. Prije dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič rekao je njemačkom listu Bild da je zabrinut da će EU trojka sa sobom donijeti zahtjeve za predaju.
Već su se viđali neki nagoveštaji da istrajnost ima svoje granice u izjavama Makrona i njegovih saradnika. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje rekao da su izjave francuskog predsjednika da će “ukrajinski predsjednik morati da pregovara sa Rusijom” izvučene iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron misli onaj period “nakon što Ukrajina vojno pobijedi”.
Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u tome da ne želi da “ponizi” Putina – što je dovelo do naslova u Mondu koji je Makrona označio kao “nevoljnog saveznika Ukrajinaca”.
Pitanje je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima struje i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, mogli da izgube apetit za rat kome se ne nazire kraj, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka zamrznutom sukobu. Zelenski je već neko vrijeme govorio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za prekid vatre, piše CNN.
Strah od rata bez kraja i troškova za Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gdje se Makron suočava sa teškim parlamentarnim izborima u nedelju. Problem je u tome što bi, posebno i najhitnije za Evropljane, cijena ovog rata mogla u ne tako dalekoj budućnosti da nadmaši volju Evrope i Amerike da je plaćaju.
Sada se priča da njemačka vojna oprema – od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane – možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju Bilda sa pomoćnikom Zelenskog nosio je veliki boldovan naslov: “Ovo oružje iz Njemačke nam treba SADA”. Druge zemlje, takođe, sporo reaguju.
Zamjenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da ruska artiljerija nadmašuje ukrajinsku sa 10-1.
Ako Evropa počne da se povlači, to bi moglo ostaviti Ameriku kao jedini resurs Ukrajine. A u toj zemlji rat u Ukrajini već neko vrijeme izmiče sa radara. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema, piše CNN.
Sve ovo čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog mjeseca posebno kritičnim. Evropski savjet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu kako bi odgovorio na molbu Ukrajine za formalni status kandidata, što je prvi korak ka punopravnom članstvu u EU. Pošto takva odluka zahtjeva jednoglasnost svih 27 članica, još uvijek postoji mogućnost da će se neke skeptične zemlje usprotiviti kandidaturu – posebno Danska i Portugal, piše Blic.
Nedelju dana nakon toga je samit NATO u Madridu gdje se očekuje povećanje podrške Ukrajini. Pritisak će biti posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski predsjednik Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati “suverenitet i bezbjednost Rusije”.
Mađarska je ponudila svoju teritoriju kao potencijalnu rutu za izvoz ukrajinskih žitarica, usljed problema sa uobičajenim rutama preko Crnog mora zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
“Ponudili smo da pustimo preko mađarske teritorije i omogućimo prolazak bilo koje isporuke hrane ka raznim dijelovima svijeta iz Ukrajine, prije svega ka Sjevernoj Africi i Bliskom istoku”, naveo je Sijarto.
Sijarto, koji je iznio prijedlog na sastanku ministara spoljnih poslova EU, nije saopštio detalje o količini žitarica koju bi Ukrajina mogla da izveze preko Mađarske, ali je istakao da bi za to mogla biti upotrijebljena dva logistička središta na istočnoj granici, javio je Rojters.
“U slučaju da bilo koja vrsta žitarica ili drugi proizvodi trebaju da budu izvezeni iz Ukrajine na Bliski istok ili u Sjevernu Afriku kroz Mađarsku, to se može dogoditi brzo. Željeznički pristup lukama u Jugoistočnoj Evropi iz Mađarske je brz”, naglasio je Sijarto.
Prema njegovim riječima, Mađarska je ponudila i prevozne kapacitete za ukrajinske žitarice.
Ministar spoljnih poslova napomenuo je i da Mađarska ne očekuje ometanje isporuka ruskog gasa, nakon što u aprilu nije pristala da plaća gas Rusiji u rubljama.
EU i NATO će nastaviti da pružaju dugoročnu podršku Ukrajini usljed sukoba, izjavio je generalni sekretar Alijanske Jens Stoltenberg.
“Zadovoljstvo je da dočekam predsjednika Evropske komisije Ursulu fon der Lajen pred samit NATO-a u Madridu sljedeće sedmice. NATO i EU stoje uz Ukrajince, dok oni nastavljaju da se brane. Nastavićemo da podržavamo našeg bliskog partnera Ukrajinu na duže staze”, napisao je Stoltenberg na Twitteru.
Stoltenberg i Fon der Lajenova sastali su se u sjedištu NATO-a u Briselu pred samit lidera u Madridu 29. i 30. juna, gdje se očekuje da će Alijansa usvojiti novi Strateški koncept koji odražava ključne bezbjednosne politike i izazove za narednu deceniju.
Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko priznao da je pristankom na “Minske sporazume” želeo da da Ukrajini vreme da se militarizuje.
Govoreći o sporazumima iz Minska, kojim je ispregovaran prekid vatre u Donbasu 2015, a na koji su potpis stavili i Rusija, Francuska i Njemačka, Porošenko je rekao da mu on nije značio ništa i da je to bilo samo odvlačenje pažnje kako bi se Kijevu dalo dovoljno vremena da ojača vojsku.
Kako navodi Raša tudej, on je o tome govorio u par intervjua, među kojima su i onaj dat za Dojče vele televiziju kao i intervju za Radio Slobodna Evropa.
“Postigli smo sve što smo želeli. Naš cilj je bio da, kao prvo, zaustavimo pretnju, ili da bar odložimo rat, kako bismo sebi obezbedili osam godina da ojačamo ekonomiju i izgradimo jaku vojsku”, rekao je on.
On je dodao i da smatra pobedom to što su “Minski sporazumi” potisani jer je postignuto ono što je rekao da je Ukrajini i bio cilj. U tom smislu, kako objašnjava, nije dobijanje rata samo ono na bojnom polju.
Uprkos uspehu, kako taj sporazum naziva, Porošenko je izgubio na prvim sledećim predsedničkim izborima, a njegov tadašnji protivkandidat Volodimir Zelenski pobedio je upravo na reteorici da će osigurati mir u Donbasu.
Međutim, pomenuti sporazumi nisu do kraja implementirani, a obe strane optužuju jedna drugu za nepoištovanje dogovora. Na kraju je došlo do eskalacije i započleo je rat u Ukrajini 24. februaram kada je Rusija pokrenula svoju operaciju.
Sada kao opozicioni poslanik Porošenko poziva zvaničnike zapadnih zemalja da oezbede Rusiji još teškog naoružanja kako bi ta zemlja “završila njihov posao, i odbranila Evropu od Rusije”.
Ruska blokada izvoza miliona tona ukrajinskog žita je ratni zločin, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.
“Pozivamo Rusiju da deblokira luke… Nezamislivo je, ne može se zamisliti da milioni tona pšenice ostaju blokirani u Ukrajini dok u ostatku svijeta ljudi pate od gladi”, rekao je šef evropske diplomatije medijima, prenosi Rojters.
“Ovo je pravi ratni zločin, tako da ne mogu zamisliti da će to još dugo trajati”, rekao je po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu, prenosi Index.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da očekuje da će Rusija pojačati napade na tu zemlju, jer Kijev čeka odluku Evropske unije o tome da li će mu dodeliti status zemlje kandidata za članstvo u EU.
“Očigledno, sledeće nedelje treba očekivati da će Rusija intenzivirati neprijateljske aktivnosti”, naveo je Zelenski u svom noćnom video obraćanju, prenosi Rojters.
On je dodao da Rusija neće biti agresivna samo prema Ukrajini, već i prema drugim evropskim zemljama, navodi britanska agencija.